{"id":322832,"date":"2021-07-02T06:43:02","date_gmt":"2021-07-02T04:43:02","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=322832"},"modified":"2021-07-02T06:43:02","modified_gmt":"2021-07-02T04:43:02","slug":"eu-ne-zna-sta-da-radi-sa-balkanom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/07\/02\/eu-ne-zna-sta-da-radi-sa-balkanom\/","title":{"rendered":"EU ne zna \u0161ta da radi sa Balkanom"},"content":{"rendered":"

Autor: Timoti Les<\/strong><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 \u0160ta zna\u010di kada EU u jednom trenutku prizna da njena politika prema Balkanu ne funkcioni\u0161e, a zatim po\u010dne da se ponovo zala\u017ee za sprovo\u0111enje iste te politike? Da li je to znak optimizma ili o\u010daja?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ovo pitanje postavljam zbog obnovljenog zalaganja politi\u010dara \u0161irom Evrope da se jo\u0161 jednom poku\u0161a pro\u0161irenje EU. Pro\u0161log meseca je Evropska komisija izdala novi strate\u0161ki dokument u kojem se tra\u017ei \u201epove\u0107ano anga\u017eovanje\u201c na Balkanu. Na zahtev Hrvatske, Savet Evrope je odr\u017eao vanrednu diskusiju u Briselu o na\u010dinu postupanja prema ovom regionu.<\/p>\n

Politi\u010dari su tako\u0111e pokrenuli inicijativu za omogu\u0107avanje integracije Albanije i Severne Makedonije. Nema\u010dki ministar inostranih poslova Hajko Mas posetio je obe dr\u017eave i zahtevao pokretanje pregovora o \u010dlanstvu u junu. Portugalija kao predsedavaju\u0107a dr\u017eava EU objavila je predlog za re\u0161avanje spora izme\u0111u Skoplja i Bugarske povodom pitanja da li su Makedonci zapravo Bugari.<\/p>\n

Evropski komesar za pro\u0161irenje Oliver Varhej zahtevao je da se zahtevi Albanije i Severne Makedonije za \u010dlanstvo u EU razdvoje kako bi bar jedna od njih mogla da nastavi pregovore. Austrija, \u010ce\u0161ka Republika i Slovenija izdale su izjavu kojom podr\u017eavaju zahtev Severne Makedonije za \u010dlanstvo u EU, a holandska vlada se vi\u0161e ne protivi nastavku integracije Albanije.<\/p>\n

Sve ovo je dosledno zvani\u010dnoj politici EU prema Balkanu tokom poslednjih dvadeset godina, koja posmatra integraciju ovog regiona kao na\u010din za re\u0161avanje otvorenih etni\u010dkih problema. Smatra se da nagrada u vidu kona\u010dnog \u010dlanstva u EU podsti\u010de pozitivan proces unutra\u0161njih reformi koje podrazumevaju demokratiju, vladavinu prava i dovoljan stepen napretka da bi se smirile skrivene etni\u010dke tenzije.<\/p>\n

Ukoliko problemi podeljenih nacija i dalje ostanu aktuelni, smatra se da bi \u010dlanstvo trebalo da ih re\u0161i integrisanjem regiona u ve\u0107i entitet bez unutra\u0161njih granica, u kome \u0107e Albanci, Hrvati i Srbi mo\u0107i da ostvare svojevrsno nacionalno ujedinjenje.<\/p>\n

Ipak, direktan pokreta\u010d ovog obnovljenog poku\u0161aja integracije Balkana nije nada, ve\u0107 panika koju podsti\u010de \u201eslovena\u010dki non-pejper\u201c. Posle objavljivanja tog dokumenta, politi\u010dari u \u010ditavoj EU su jedan za drugim osudili njegove osnovne ideje.<\/p>\n

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku \u017dosep Borel diskusiju o novim granicama opisao je kao \u201eopasnu i neprihvatljivu\u201c. U Evropskom parlamentu, Viola fon Kramon-Taubadel odbacila je \u201eideje etni\u010dke podele i otcepljenja\u201c. Miroslav Laj\u010dak je izjavio da se promenama granica rizikuje \u201erat u regionu\u201c.<\/p>\n

Da bi se sve to spre\u010dilo, politi\u010dari su jo\u0161 jednom odlu\u010dili da obnove dugoro\u010dnu politiku EU o integraciji Balkana koji, po njihovom uverenju, mo\u017ee da spre\u010di navodno zlo nacionalizma.<\/p>\n

Kao \u0161to je obja\u0161njeno u strate\u0161kom dokumentu Komisije, ovo se mo\u017ee posti\u0107i ako sve uklju\u010dene strane budu pokazale ve\u0107u politi\u010dku volju. \u010clanice EU moraju da imaju vi\u0161e entuzijazma za ideju o integraciji Balkana. Dr\u017eave regiona kao \u0161to je Srbija moraju da ulo\u017ee ve\u0107e napore u ispunjavanje uslova EU tako \u0161to \u0107e re\u0161iti pitanje statusa Kosova, uspostaviti demokratiju i vladavinu prava i uskladiti svoju spoljnu politiku sa EU.<\/p>\n

U svemu ovome je \u010dudno to \u0161to, i pored toga \u0161to li\u010dnosti poput Borela insistiraju na novim poku\u0161ajima pro\u0161irenja EU, njegov strate\u0161ki dokument priznaje da data politika ne funkcioni\u0161e. Ta\u010dnije, u dokumentu se ka\u017ee da je proces pro\u0161irenja blokiran \u201eslo\u017eenim nizom uslova i procedura zbog kojih Zapadni Balkan nikako da pobegne od svoje sizifove sudbine\u201c.<\/p>\n

Ovo je zaista ta\u010dno. Osam godina od pokretanja pregovora, najnaprednija dr\u017eava u regionu, Crna Gora, zatvorila je samo 3 od ukupno 33 pregovara\u010dka poglavlja EU, a posle nje sledi Srbija, sa 2 od 35 poglavlja. Nasuprot tome, dr\u017eave Srednje Evrope zapo\u010dele su i zavr\u0161ile proces za manje od \u010detiri godine, od 1998. do 2002. godine.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, male su \u0161anse da \u0107e ovaj zastoj biti prevazi\u0111en. Region je paralisan nizom nere\u0161enih nacionalnih problema koji spre\u010davaju njegovu integraciju u EU. Bosna ne mo\u017ee da postane \u010dlanica EU zbog toga \u0161to je proces integracije postao jo\u0161 jedno popri\u0161te u unutra\u0161njem politi\u010dkom ratu u pogledu budu\u0107nosti \u2013 ili nepostojanja budu\u0107nosti ove zemlje.<\/p>\n

Srbija ne mo\u017ee da dobije \u010dlanstvo sve dok je u sukobu sa Briselom po pitanju spoljnih granica. EU ka\u017ee da Srbija isklju\u010duje Kosovo. Srbi se o\u010digledno ne sla\u017eu i tvrde da je ovo na kraju va\u017enije za njih nego ulazak u EU, te sklapaju savez sa nezapadnim silama kao \u0161to su Rusija i Kina. Kosovo se ne mo\u017ee nadati ulasku u EU zbog toga \u0161to ga jo\u0161 uvek nije priznalo pet \u010dlanica EU.<\/p>\n

Zbog \u010dega onda EU zagovara politiku koju poredi sa Sizifom koji je bio osu\u0111en na neprekidno guranje ogromnog kamena uzbrdo i nikada nije stigao do vrha? Za\u0161to EU udvostru\u010duje politiku koja je, po njenom sopstvenom priznanju, nemogu\u0107a misija?<\/p>\n

Jedini prihvatljiv zaklju\u010dak koji se mo\u017ee doneti jeste da politi\u010dari EU jednostavno ne znaju \u0161ta jo\u0161 da urade sa Balkanom. Razlog za zastoj u integraciji su nere\u0161eni problemi dr\u017eavnosti koji spre\u010davaju zemlje u regionu da ispune uslove za ulazak u EU. Me\u0111utim, kao \u0161to pokazuju reagovanja na slovena\u010dki \u201enon-pejper\u201c, najglasnije se u EU \u010duju oni koji se aktivno protive re\u0161avanju ovih problema menjanjem regionalnih granica.<\/p>\n

U odsustvu navedenog, oni ne mogu da u\u010dine ni\u0161ta drugo do da pozivaju sve da poka\u017eu vi\u0161e politi\u010dke volje kako bi politika funkcionisala. Ako svako ulo\u017ei vi\u0161e napora, tvrde oni, sve \u0107e na kraju biti dobro.<\/p>\n

Druga\u010dija vrsta organizacije EU mogla bi da ponudi alternativne opcije za ove dve koje su trenutno u okviru. Ako prepreku u integraciji predstavljaju razni uslovi EU za ulazak, EU bi mogla da ih ukine i da prizna region u njegovom neizmenjenom obliku, \u010dime bi se problem prevazi\u0161ao jednim potezom.<\/p>\n

Doga\u0111aji se, me\u0111utim, odvijaju u suprotnom pravcu. Po nalogu Francuske, EU je poo\u0161trila uslove za ulazak tako \u0161to je implementirala novu \u201emetodologiju\u201c pro\u0161irenja koja postavlja visoke standarde za po\u0161tovanje \u201evladavine prava\u201c \u2013 subjektivno definisane \u2013 i dr\u017eavama \u010dlanicama dozvoljava da zaustave ili promene pravac procesa integracije ukoliko kandidati ne ispune te uslove. Na ovaj na\u010din Francuska mo\u017ee beskona\u010dno da odla\u017ee pro\u0161irenje.<\/p>\n

Drugo, EU bi mogla da razvije svoj novi plan o regionalnom carinskom savezu i da podstakne lokalnu mini \u0160engen inicijativu kako bi uspostavila svojevrsni nov ekonomski ili politi\u010dki entitet na Balkanu, \u010dvrsto povezan sa EU. Ovo bi potencijalno moglo da umanji zna\u010daj spornih regionalnih granica i da omogu\u0107i br\u017ei ekonomski razvoj.<\/p>\n

Me\u0111utim, ovakva promena u strate\u0161kom pristupu je malo verovatna, imaju\u0107i u vidu trenutno stanje u EU \u2013 organizacije koja je konstantno na silaznoj putanji, \u010dije je \u010dlanstvo sve podeljenije i sukobljenije kada treba da se saglasi o bilo kojem su\u0161tinskom pitanju. U takvim okolnostima je te\u0161ko zamisliti da \u0107e se EU slo\u017eiti o bilo \u010demu u vezi sa Balkanom.<\/p>\n

To bi moglo da uka\u017ee na postojanje samo jedne dostupne opcije. Ako je pro\u0161irenje EU zaista Sizifov posao, kao \u0161to tvrdi Komisija, onda je taj proces osu\u0111en na propast. Me\u0111utim, ako jedino to stoji na putu idejama sadr\u017eanim u slovena\u010dkom \u201enon-pejperu\u201c, kao \u0161to njegovi kriti\u010dari izgleda veruju, kada politika integracije napokon bude prestala da va\u017ei, promene granica bi\u0107e jedino \u0161to preostaje.<\/p>\n

Autor je istra\u017eiva\u010d na Kembrid\u017e univerzitetu<\/p><\/blockquote>\n

Media centar<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

EU bi mogla da razvije svoj novi plan o regionalnom carinskom savezu i da podstakne lokalnu mini \u0160engen inicijativu kako bi uspostavila svojevrsni nov ekonomski ili politi\u010dki entitet na Balkanu, \u010dvrsto povezan sa EU.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":322833,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-322832","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322832","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=322832"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322832\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":322834,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322832\/revisions\/322834"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/322833"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=322832"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=322832"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=322832"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}