Prema podacima iz novog istra\u017eivanja, ako ste jutarnji tip osobe, verovatno imate smanjen rizik od duboke depresije.<\/p>\n
Ipak, treba imati u vidu da, na primer, ljudi koji su ranoranioci mogu imati i druge zdravije navike koja smanjuju rizik od depresije – zdravije se hrane ili redovno ve\u017ebaju.<\/p>\n
Svi ti faktori, kao i mnogi drugi, mogli bi objasniti smanjeni rizik od depresije. \u0160tavi\u0161e, sama depresija prouzrokuje poreme\u0107aje spavanja, pa bi moglo biti da je depresija uzrok toga \u0161to no\u0107u ne spavate, a ne obrnuto.<\/p>\n
Nova studija, me\u0111utim, nudi ubedljivije dokaze da raniji odlazak u krevet i rano bu\u0111enje mogu sami po sebi pru\u017eiti za\u0161titu od depresije, nezavisno od drugih faktora.<\/p>\n
Studija, objavljena u JAMA Psychiatry, koristi metodu istra\u017eivanja pod nazivom Mendelova randomizacija, koja poma\u017ee da se precizno utvrdi uzro\u010dno-posledi\u010dna veza.<\/p>\n
Tom metodom istra\u017eiva\u010di mogu upore\u0111ivati velike grupe ljudi na osnovu genetskih varijanti koje su nezavisne od drugih zdravstvenih karakteristika ili karakteristika pona\u0161anja – u ovom slu\u010daju tendencija da budemo ranoranilac ili no\u0107na ptica.<\/p>\n
Identifikovano je vi\u0161e od 340 genetskih promena povezanih sa cirkadijalnim ritmom spavanja, pa istra\u017eiva\u010di mogu uporediti velike grupe ljudi.<\/p>\n
Nau\u010dnici su koristili dve genetske baze podataka sa vi\u0161e od 800.000 odraslih da bi sproveli Mendelovu studiju randomizacije cirkadijskog ritma i rizika od depresije. Nisu imali samo genetske podatke, ve\u0107 i podatke o dijagnozi depresije i informacije o tome kada su ljudi odlazili u krevet i budili se.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su mogli da prate i \u201esredinu sna”, \u0161to je korisna nau\u010dna mera ne\u010dijih tendencija spavanja. Na primer, jutarnja osoba koja ima naviku da ide u krevet u 22 sata i da se budi se u 6, ima sredinu spavanja od dva sata ujutru.<\/p>\n
Otkrili su da je za svaku ni\u017eu \u201esredinu spavanja” postojao \u010dak 23 odsto ni\u017ei rizik od obolevanja od velike depresije.<\/p>\n
Dr Til Reneberg, stru\u010dnjak za hronobiologiju, koji nije bio uklju\u010den u istra\u017eivanje, rekao je da je nedostatak studije bio u tome \u0161to nau\u010dnici nisu imali podatke o tome da li su ti ljudi morali da ustanu zbog posla ili zbog drugih obaveza.<\/p>\n
Dodao je da i ljudi koji su \u201eno\u0107ne ptice\u201c \u010desto moraju da idu na posao – rano, \u0161to samo po sebi mo\u017ee doprineti depresiji.<\/p>\n
\u201eIz svojih podataka izvukli su prave zaklju\u010dke,” rekao je, \u201eali \u017eivot je slo\u017eeniji od toga”, oprezan je dr Reneberg.<\/p>\n
Sada se verovatno pitate, ako ste \u201eno\u0107na ptica”, ho\u0107e li promena navika ubla\u017eiti depresiju ili smanjiti rizik od njenog razvoja.<\/p>\n
\u201eNije neophodno”, rekao je vode\u0107i autor, dr Ijas Daglas, sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku. \u201eStudija se bavi velikim grupama ljudi, a ne pojedincima”, dodao je.<\/p>\n
\u201eOvi podaci nam govore da odre\u0111eni trendovi u dru\u0161tvu, poput upotrebe pametnih telefona i drugih ure\u0111aja s plavim svetlom no\u0107u, zbog kojih idemo kasnije na spavanje – mo\u017eda imaju uticaja na nivo depresije u populaciji. Dobijeni rezultati ne govore da \u0107ete se, ako odete ranije na spavanje, osloboditi depresije. Otkrivanje efikasnih terapija mora biti prepu\u0161teno klini\u010dkim ispitivanjima”, objasnio je dr Daglas.<\/p>\n
Ipak, dao je savet: \u201eAko ste ve\u010dernji tip, a morate da se budite rano, poku\u0161ajte malo ranije da idete u krevet, jer bi to moglo da bude korisno za va\u0161e mentalno zdravlje.” (Izvor: nytimes.com\/RTS)<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Raniji odlazak u krevet i rano bu\u0111enje mogu pru\u017eiti odre\u0111enu za\u0161titu od depresije, sugeri\u0161e nova studija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-322685","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322685","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=322685"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322685\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":322687,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322685\/revisions\/322687"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=322685"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=322685"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=322685"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}