Dobrodo\u0161li u 2030. godinu. Dobrodo\u0161li u moj grad \u2013 ili bi trebalo rec\u0301i \u201ena\u0161 grad\u201c. Ne posedujem ni\u0161ta. Ne posedujem auto. Ne posedujem kuc\u0301u. Ne posedujem nikakve ure\u0111aje ili odec\u0301u.<\/p>\n
Ovo je koncept buduc\u0301nosti prikazan u tekstu koji je magazin Forbs objavio jo\u0161 2016. godine.<\/p>\n
Mo\u017eda vam se \u010dini \u010dudnim, ali to ima savr\u0161enog smisla za nas u ovom gradu. Sve \u0161to ste smatrali proizvodom, sada je postalo usluga. Imamo pristup prevozu, sme\u0161taju, hrani i svim stvarima koje su nam potrebne u svakodnevnom \u017eivotu. Sve ove stvari jedna po jedna postale su besplatne, tako da na kraju nije imalo smisla da posedujemo puno.<\/p>\n
Komunikacija je postala digitalizovana i besplatna za sve. \u010cista energija postala je besplatna, stvari su po\u010dele da se krec\u0301u veoma brzo. Cena prevoza dramati\u010dno je opala. Vi\u0161e nije bilo smisla da posedujemo automobile, jer smo u roku od nekoliko minuta mogli da zovemo vozilo bez voza\u010da ili letec\u0301i automobil za du\u017ea putovanja.<\/p>\n
Po\u010deli smo da se prevozimo mnogo organizovanije i koordinisanije kada je javni prevoz postao br\u017ei i komforniji od automobila. Sada te\u0161ko mogu da verujem da smo prihvatali zagu\u0161enja i gu\u017eve u saobrac\u0301aju, a da ne spominjemo zaga\u0111enje vazduha od motora sa unutra\u0161njim sagorevanjem. O \u010demu smo razmi\u0161ljali?<\/p>\n
Ponekad koristim svoj bicikl kad odem kod nekoga od prijatelja. U\u017eivam u ve\u017ebi i vo\u017enji. Neke stvari nikada ne gube na zna\u010daju: hodanje, biciklizam, kuvanje, crtanje i uzgajanje biljaka. Ima smisla i podsec\u0301a nas na to kako je na\u0161a kultura nastala uskom povezano\u0161c\u0301u sa prirodom.<\/p>\n
U na\u0161em gradu ne plac\u0301amo kiriju, jer neko drugi koristi na\u0161 besplatni prostor kad god nam nije potreban. Moja dnevna soba se koristi za poslovne sastanke kada nisam tamo.<\/p>\n
S vremena na vreme odabrac\u0301u da kuvam za sebe. Lako je \u2013 potrebna kuhinjska oprema mi se isporu\u010duje na vrata za nekoliko minuta. Otkako je prevoz postao besplatan, prestali smo sve stvari trpati u svoj dom. Mo\u017eemo ih jednostavno naru\u010diti kada nam zatrebaju.<\/p>\n
Ovo je tako\u0111e olak\u0161alo proboj kru\u017ene ekonomije. Kada se proizvodi pretvore u usluge, nikoga ne zanimaju stvari kratkog \u017eivotnog veka. Sve je dizajnirano da traje, da mo\u017ee da se popravi i reciklira. Materijali se mogu prili\u010dno lako transformisati u nove proizvode. Ekolo\u0161ki problemi izgledaju daleko, jer koristimo samo \u010distu energiju i \u010diste metode proizvodnje. Vazduh je \u010dist, voda je \u010dista i niko se ne bi usudio dodirnuti za\u0161tic\u0301ena podru\u010dja prirode, jer ona predstavljaju takvu vrednost za na\u0161e blagostanje. U gradovima imamo puno zelenila i biljaka i drvec\u0301a svuda. Jo\u0161 uvek ne razumem za\u0161to smo u pro\u0161losti sva slobodna mesta u gradu ispunjavali betonom.<\/p>\n
\u0160oping? Ne mogu se stvarno setiti \u0161ta je to. Za vec\u0301inu nas je to pretvoreno u odabir stvari koje c\u0301emo koristiti. Ponekad mi je ovo zabavno, a ponekad samo \u017eelim da algoritam to uradi umesto mene. Zna moj ukus bolje nego ja.<\/p>\n
Kada je ve\u0161ta\u010dka inteligencija preuzela veliki deo na\u0161eg posla, iznenada smo imali vremena da se dobro najedemo, dobro naspavamo i provedemo vreme sa drugim ljudima. Posao koji radimo mo\u017eemo obaviti u bilo kom trenutku. Ne znam stvarno da li bih to vi\u0161e nazvao radom. To je vi\u0161e kao vreme razmi\u0161ljanja, vreme stvaranja i vreme razvoja.<\/p>\n
Jedno vreme je sve pretvoreno u zabavu i ljudi nisu \u017eeleli da se zamaraju te\u0161kim pitanjima. Tek u poslednjem trenutku smo saznali kako da koristimo sve ove nove tehnologije u bolje svrhe od pukog ubijanja vremena.<\/p>\n
Moja najvec\u0301a briga su ljudi koji vi\u0161e ne \u017eive u na\u0161em gradu. Oni koje smo izgubili na putu. Oni koji su odlu\u010dili da je za njih sve to previ\u0161e, sva ta tehnologija. Oni koji su se osec\u0301ali beskorisno kada je ve\u0161ta\u010dka inteligencija preuzela veliki deo na\u0161ih poslova. Oni koji su se uznemirili zbog politi\u010dkog sistema i okrenuli se protiv njega. Oni \u017eive van grada. Neki su osnovali male komune. Drugi jednostavno borave u praznim i napu\u0161tenim kuc\u0301ama u malim selima iz 19. veka.<\/p>\n
S vremena na vreme me iznervira \u010dinjenica da nemam stvarnu privatnost. Nigde ne mogu da odem i da me ne registruju. Znam da je negde zabele\u017eeno sve \u0161to radim, mislim i sanjam. Nadam se samo da to niko nec\u0301e koristiti protiv mene.<\/p>\n
Sve u svemu, to je dobar \u017eivot. Mnogo bolji od puta kojim smo i\u0161li, gde je postalo toliko jasno da nismo mogli da nastavimo sa istim modelom razvoja. Dogodile su nam se sve te stra\u0161ne stvari: bolesti, klimatske promene, izbegli\u010dka kriza, degradacija \u017eivotne sredine, potpuno zagu\u0161eni gradovi, zaga\u0111enje vode, zaga\u0111enje vazduha, socijalni nemiri i nezaposlenost. Izgubili smo previ\u0161e ljudi pre nego \u0161to smo shvatili. (Izvor:Sputnjik)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ne posjedujem ni\u0161ta. Ne posjedujem auto. Ne posjedujem kuc\u0301u. Ne posjedujem nikakve ure\u0111aje ili odjec\u0301u.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":322613,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-322612","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322612","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=322612"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322612\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":322614,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322612\/revisions\/322614"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/322613"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=322612"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=322612"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=322612"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}