{"id":322557,"date":"2021-06-28T08:25:20","date_gmt":"2021-06-28T06:25:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=322557"},"modified":"2021-06-28T08:25:20","modified_gmt":"2021-06-28T06:25:20","slug":"svi-smo-mi-zlocinci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/06\/28\/svi-smo-mi-zlocinci\/","title":{"rendered":"Svi smo mi zlo\u010dinci?"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Da li se \u010ditateljka od jutros ose\u0107ala nekako \u2013 genocidno?<\/p>\n

Po\u0161to su psiholo\u0161ko-propagandni kompleti nazvani srpskim tablodima smatrali da kolektivno treba da se ose\u0107amo upravo ovako.<\/p>\n

Nakon \u0161to je Skup\u0161tina Crne Gore pro\u0161le sedmice usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, sa naslovnica tabloidnih od\u0161tampotina tvrdilo se da su Crnogorci \u201eNas proglasili za genocidan narod\u201c i \u201eSrbe i Srbiju optu\u017eili za genocide\u201c.<\/p>\n

Nije vredelo ni \u0161to je u Rezoluciji eksplicitno stajalo i da \u201eOsu\u0111uje poku\u0161aje pripisivanja odgovornosti ili krivice srpskom, bo\u0161nja\u010dkom ili hrvatskom narodu za genocid\u2026 jer odgovornost mo\u017ee biti isklju\u010divo individualna, a nijedan narod ne mo\u017ee biti ozna\u010den kao genocidan ili zlo\u010dina\u010dki\u201c.<\/p>\n

Nije objasnio kako se to ta\u010dno upisuje u Srbe i da li se pola\u017ee prijemni ispit.<\/p>\n

Pitanje je slede\u0107e.<\/p>\n

I o njemu je u 78 tekstova \u010dak 50 sjajnih autora bilo debatovalo na stranicama Vremena, Danasa i Monitora jo\u0161 blistave 2002. godine (polemika je dostupna u publikaciji Ta\u010dka razlaza Helsin\u0161kog odbora za ljudska prava).<\/p>\n

Ako priznamo genocid u Srebrenici, da li smo to onda i svi Mi zlo\u010dinci?<\/p>\n

Krivci? Sau\u010desnici?<\/p>\n

Odgovorni bar?<\/p>\n

Kao tiha ve\u0107ina, koja je radije \u0107utala i okretala glavu?<\/p>\n

Navijala ili se pravila blesava?<\/p>\n

Ili koja zaista pojma nije imala?<\/p>\n

S jedne strane, najve\u0107i deo srpskog naroda apsolutno nikad ne bi pristao na sistematsko istrebljivanje svojih muslimanskih kom\u0161ija po isto\u010dnoj Bosni, od Bijeljine do Fo\u010de.<\/p>\n

Ali ga se ni\u0161ta nije pitalo, niti je o zlo\u010dinima bio obave\u0161ten sa televizora u dobu pre interneta.<\/p>\n

Propagandna matrica bila je (i ostala) samo odbrana i za\u0161tita Na\u0161eg naroda.<\/p>\n

A mi smo ovde i tada \u017eiveli svoje bedne i siroma\u0161ne \u017eivote, \u0161vercuju\u0107i benzin i vajkrem uz platu od dve marke.<\/p>\n

Uz to, povodom opsade Sarajeva, 31. maja 1992. u Beogradu jeste organizovana masovna antiratna akcija, kada je vi\u0161e desetina hiljada ljudi iza\u0161lo na ulice, nose\u0107i crni flor duga\u010dak 1.000 metara.<\/p>\n

Na desetak javnih tribina u prole\u0107e 1992. \u010dulo se vi\u0161e od 80 antiratnih govora intelektualaca i javnih li\u010dnosti, sakupljenih u zbirku Druga Srbija (otuda famozni termin) Ivana \u010colovi\u0107a i Aljo\u0161e Mimice.<\/p>\n

Svake sedmice bili su antiratni skupovi u pozori\u0161tu Du\u0161ko Radovi\u0107, pa mirovni koncerti poput Ne ra\u010dunajte na nas (Rimtutituki, Mir, brate, mir), ispred Predsedni\u0161tva su svakog dana paljene sve\u0107e za sve poginule u ratu, a sli\u010dno je bilo u Novom Sadu i drugim gradovima.<\/p>\n

S druge strane, povodom obele\u017eavanja genocida u Srebrenici, na beogradskim trgovima danas (i tako ve\u0107 decenijama) stoji tek dvadesetak \u017dena u crnom.<\/p>\n

Koje obezbe\u0111uje policija, i koje su same i prezrene od svih, u senci grafita i murala o Ratku Mladi\u0107u kao srpskom heroju i popkulturnoj ikoni poput Lenona ili Marlija na\u0161eg doba.<\/p>\n

Ratni zlo\u010dinci su svoje uto\u010di\u0161te na\u0161li u Srbiji, dok se antiratni aktivisti suo\u010davaju sa pretnjama smr\u0107u.<\/p>\n

Ili, kako je to u jednom razgovoru iz 1993. poru\u010dio kultni arhitekta i gradona\u010delnik Beograda, Bogdan Bogdanovi\u0107: \u201eBeograd je mirno gledao kako Sarajevo gori, gori kao buktinja, gledao je to svake ve\u010deri, gledao je kako ubijaju ljude, kako srpska artiljerija bije po deci Sarajeva. Beograd je bio negde po strani, kao da se to de\u0161ava na Mesecu, u nekom filmu, bio je u nekoj anesteziji, potpuno povu\u010den\u201c.<\/p>\n

I ovako je i danas, samo na Tviteru i Fejsbuku.<\/p>\n

Ako nema masovne krivice, ima li bar masovne odgovornosti?<\/p>\n

Da li je onda parlamentarno priznanje genocida u Srebrenici \u2013 napad, etiketa i stigma na ceo srpski narod, kako je na Instagramu poru\u010dio i sam Aleksandar Vu\u010di\u0107?<\/p>\n

Da li su to pravosna\u017eno osu\u0111eni Radovan Karad\u017ei\u0107, Ratko Mladi\u0107, Ljubi\u0161a Beara, Zdravko Tolimir i Radislav Krsti\u0107 \u2013 zaista sinonim za vaskoliki srpski narod i Republiku Srbiju?<\/p>\n

A zbog \u010dega ne bismo obrnuli igricu, kako veli omladina?<\/p>\n

Za\u0161to se to Ratko Mladi\u0107 zapravo nije bio \u2013 ispisao iz srpskog naroda?<\/p>\n

Time \u0161to je rukovodio najve\u0107im zlo\u010dinom na teritoriji Evrope posle Drugog svetskog rata?<\/p>\n

Za\u0161to srpski heroji nisu oni gra\u0111ani koji su nosili crni flor ulicama Beograda?<\/p>\n

General Vladimir Trifunovi\u0107 ili admiral Vladimir Barovi\u0107 (i stotine hiljada dezertera i emigranata) koji su hrabro odbili da u\u010destvuju u ratu?<\/p>\n

Tenkista Vladimir \u017divkovi\u0107 koji je pred Skup\u0161tinu parkirao svoj tenk, protestuju\u0107i protiv rata?<\/p>\n

Za\u0161to bismo se Mi, zlo i naopako, identifikovali sa ta\u010dno najgorima i najkrvolo\u010dnijima me\u0111u nama, umesto da ih denunciramo, proka\u017eemo, osudimo i ogradimo se?<\/p>\n

Odgovor na to pitanje je evoluciono biolo\u0161ki, koliko i antropolo\u0161ki i sociolo\u0161ki.<\/p>\n

Evolucioni biolog Piter Ri\u010derson i antropolog Robert Bojd tada iznose hipotezu o tribalnim (plemenskim) instinktima.<\/p>\n

Naime, od prvobitnog \u017eivota u malim srodni\u010dkim grupama (kako i danas \u017eive ostali primati), jedino ljudska \u017eivotinja se vremenom uzdigla i evoluirala u zajednice ve\u0107eg obima \u2013 klanove, plemena, pa i \u010ditava vi\u0161emilionska dru\u0161tva.<\/p>\n

I, ljudski umovi su instinktivno po\u010deli da zami\u0161ljaju Nas kao ne\u0161to ve\u0107e od pukih biolo\u0161kih srodnika.<\/p>\n

Na delu je svojevrsno pseudosrodstvo kao npr. u slu\u010daju \u2013 naroda (pa i re\u010d narod u osnovi ima rod, odnosno srodstvo).<\/p>\n

Mo\u017ee delovati \u017ealosno \u0161to u lobanjama nosimo ovako tribalisti\u010dke ili plemenske umove, ali oni su nam bili pomogli da uop\u0161te sara\u0111ujemo me\u0111u sobom \u2013 iako jedino unutar na\u0161e grupe ili plemena.<\/p>\n

Sociolog Emil Dirkem je jo\u0161 u 19. veku pisao o ovoj predmodernoj ili mehani\u010dkoj solidarnosti i koheziji me\u0111u ljudima, koja po\u010diva na njihovoj me\u0111usobnoj sli\u010dnosti \u2013 nasuprot modernoj (organskoj) solidarnosti ili koheziji na osnovu razlika.<\/p>\n

Jedan narod, jedan Rajh, jedan vo\u0111a \u2013 savr\u0161eni je izraz ove mehani\u010dke i nacionalisti\u010dke solidarnosti.<\/p>\n

Svaki dru\u0161tveni pluralizam, pa i anacionalne (ili ateisti\u010dke) individue, tada se smatraju za nemoralne, problemati\u010dne, nepouzdane i moralno prevrtljive osobe.<\/p>\n

Ova tribalisti\u010dka, plemenska, uro\u0111eni\u010dka, pe\u0107inska ili selja\u010dka etika i logika jeste kulturno univerzalna, samo \u0161to je u nekim dru\u0161tvima vi\u0161e, a u nekim manje prisutna i prisna.<\/p>\n

I negde se iscrpljuje u navijanju za Na\u0161e na Pesmi Evrovizije u Roterdamu, a negde u navijanju za Na\u0161e koji su optu\u017eeni za genocid u Hagu.<\/p>\n

Antropolog Ri\u010dard \u0160veder tada razlikuje i dva morala \u2013 individualisti\u010dki i sociocentri\u010dni.<\/p>\n

Ve\u0107inu dru\u0161tava na svetu i istoriji odlikuje predmoderni sociocentri\u010dni moral, prema kojem se potrebe grupe, institucija ili plemena, stavljaju iznad potreba individua.<\/p>\n

Dok je tek za moderni individualisti\u010dki moral, pojedinac u sredi\u0161tu sveta, a dru\u0161tvo je sluga individue.<\/p>\n

Sociocentri\u010dni moral dominirao je planetom sve do uspona vrednosti Prosvetiteljstva.<\/p>\n

\u0160veder je pisao i o tzv. etici zajednice, prema kojoj su ljudi, prvo i pre svega, \u010dlanovi \u0161irih grupa poput porodica, naroda, plemena i nacija.<\/p>\n

Zajednice i grupe su ne\u0161to ve\u0107e od prostog zbira svojih delova, one su stvarne, one su va\u017ene, i one se moraju za\u0161tititi po svaku cenu.<\/p>\n

I sad, svako moderno dru\u0161tvo je beskrajno kompleksno, i nu\u017eno ga \u010dine i dobri i lo\u0161i momci i devojke.<\/p>\n

I svi su oni Na\u0161i ukoliko pripadaju na\u0161em plemenu ili zajednici.<\/p>\n

Ali, politika je ta koja odlu\u010duje ko (ne)\u0107e biti heroj u dru\u0161tvu \u2013 antiratni aktivisti ili ratni zlo\u010dinci.<\/p>\n

Zato jeste mogu\u0107e, i ne treba da iznena\u0111uje, \u0161to sportske uspehe Novaka \u0110okovi\u0107a \u2013 posmatramo kao na\u0161e li\u010dne uspehe, odnosno kao uspehe na\u0161e grupe ili plemena.<\/p>\n

Ali je podjednako mogu\u0107e da smatramo da Slobodan Milo\u0161evi\u0107 u Hagu \u201ebrani ceo srpski narod\u201c, odnosno da parola\u0161imo \u201eSvi smo mi Radovan\u201c.<\/p>\n

I da zlo\u010dine Ratka Mladi\u0107a smatramo na\u0161im \u2013 i uporno ih odbijamo, uprkos dokazanim \u010dinjenicama i (individualisti\u010dkom) moralu.<\/p>\n

Jer nacionalisti\u010dki um je i \u2013 tribalisti\u010dki um.<\/p>\n

Upravo zato su jedino nacionalisti ti koji srpskom narodu i Republici Srbiji name\u0107u kolektivnu krivicu.<\/p>\n

Me\u0111unarodni sud u Hagu je krivicu upadljivo individualizovao, u skladu sa etikom i nasle\u0111em Prosvetiteljstva.<\/p>\n

Me\u0111utim, ovde se od Dositeja primio samo krompir, a ne i Prosvetiteljstvo.<\/p>\n

Nacionalisti ne razumeju individualisti\u010dki moral, pa nacionalisti\u010dki orijentisani politi\u010dari, intelektualci, pisci i masovni mediji, toliko insistiraju na kolektivnoj krivici.<\/p>\n

Najzad, neka mi \u010ditateljka dozvoli i jedan li\u010dni detalj. Istog dana kad je u Crnoj Gori, oko 9 sati uve\u010de, usvojena Rezolucija o genocidu u Srebrenici, ja sam (pet-\u0161est sati ranije) \u2013 boravio upravo u Memorijalnom centru Srebrenica \u2013 Poto\u010dari.<\/p>\n

Putovao sam ka Sarajevu, kao gost na sjajnom festivalu Sloboda narodu na Skenderiji, i odlu\u010dio da skrenem sa puta i posetim Poto\u010dare.<\/p>\n

Bilo je prevru\u0107e, mu\u010dno, prete\u0161ko, i (osim jednog de\u017eurnog policajca) \u2013 bio sam usamljeno jedini tamo.<\/p>\n

Nije bilo politi\u010dara, sve\u0161tenih lica, pa ni porodica \u017ertava. Niko tamo tada nije obele\u017eavao ni\u0161ta.<\/p>\n

Ne, bio sam potpuno sam, u jezivoj ti\u0161ini, \u017ealosno uronjen u doslovno nepregledno more hiljada i hiljada belih spomenika na mezarju.<\/p>\n

I onda, da li su svi ovi pobijeni ljudi uop\u0161te znali za crnogorsku Rezoluciju?<\/p>\n

Da li im ona ne\u0161to zna\u010di?<\/p>\n

Ili je Rezolucija zna\u010dajna jedino nama, \u017eivima, bilo za pomirenje, ili za politi\u010dku buku i bes?<\/p>\n

Jer ti mrtvi su ostali mrtvi. Da se nikad ne vrate, ne raduju, ne pla\u010du i ne vole.<\/p>\n

Evo, ne znam. A uprkos saznanjima svih evolucionih i dru\u0161tvenih teorija iz ud\u017ebenika, kao i moralnih filozofija Zapada, ja sam li\u010dno ose\u0107ao \u2013 samo stid i sramotu.<\/p>\n

A \u0161ta ose\u0107amo Mi?<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evo, ne znam. A uprkos saznanjima svih evolucionih i dru\u0161tvenih teorija iz ud\u017ebenika, kao i moralnih filozofija Zapada, ja sam li\u010dno ose\u0107ao \u2013 samo stid i sramotu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":275796,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-322557","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322557","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=322557"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322557\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":322558,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322557\/revisions\/322558"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275796"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=322557"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=322557"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=322557"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}