{"id":322462,"date":"2021-06-26T08:19:18","date_gmt":"2021-06-26T06:19:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=322462"},"modified":"2021-06-26T08:19:18","modified_gmt":"2021-06-26T06:19:18","slug":"beznadezna-politika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/06\/26\/beznadezna-politika\/","title":{"rendered":"Beznade\u017ena politika"},"content":{"rendered":"
\n
Autor: Vladimir Gligorov<\/strong><\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

\u201e(K)oliko je te\u017eak, neravnopravan i poni\u017eavaju\u0107i polo\u017eaj srpskog naroda\u2026koliko je beznade\u017ean polo\u017eaj srpskog naroda\u2026\u201c Dobrica \u0106osi\u0107 uz saglasnost Mihaila Markovi\u0107a i Ljubomira Tadi\u0107a (1985)<\/em><\/p><\/blockquote>\n

To je moglo da se ne vidi tada, ali je jasno danas. Gledano unazad i cene\u0107i dana\u0161nju srpsku politiku vidi se jasno njena trajna besciljnost. Drugi u\u010desnici u neslavnom raspadu Jugoslavije nisu sopstvene ciljeve opravdavali smislenim razlozima, recimo o nacionalnoj neravnopravnosti, ali su videli interes u osamostaljivanju i koristili su one argumente za koje su mislili da bi mogli da im pribave potrebnu podr\u0161ku kako bi ostvarili cilj kojem su te\u017eili. Da bi se jasno videla beznade\u017enost srpske politike dovoljno je postaviti pitanje:<\/p>\n

Ako se ne te\u017ei promeni granica, \u010demu se te\u017ei odustajanjem od Jugoslavije?<\/p>\n

Ako se, pak, te\u017ei promeni granica, ima li Srbija sredstva da taj cilj ostvari, kako god da je ta\u010dno odre\u0111en?<\/p>\n

Ako je odgovor na ovo drugo pitanje negativan, koja je, kako se ka\u017ee, izlazna strategija sprske politike, strategija za vreme posle raspada Jugoslavije?<\/p>\n

Trideset ili \u010detrdeset ili pedeset ili gotovo \u0161ezdeset godina kasnije, uz sve \u0161to se u me\u0111uvremenu dogodilo, odgovora zapravo nema. Ovih dana je gospodin Vu\u010di\u0107 u srpskoj skup\u0161tini kosovsku strategiju odredio ovako: kompromis, ali \u0161ta je kompromis ne znam.<\/p>\n

Argument slovena\u010dkih zagovornika napu\u0161tanja Jugoslavije, sa kojim slovena\u010dke vlasti dugo nisu bile saglasne, bio je jednostavan: to nam je u interesu. Uz to su i\u0161le tvrdnje o tome kako je slovena\u010dki uticaj u Jugoslaviji neuskla\u0111en sa njenom privrednom i finansijskom snagom. I da do uskla\u0111ivanja mo\u0107i i vlasti, da se tako izrazim, ne mo\u017ee do\u0107i u Jugoslaviji, jer to nije u interesu srpskog hegemonizma.<\/p>\n

Hrvatski su argumenti bili sli\u010dni i posebno su imali za cilj kritiku sistema javnih finansija i monetarne politike, opet sa istim argumentom nepostojanja \u201e\u010distih ra\u010duna\u201c zbog privilegovanog polo\u017eaja srpskih interesa. Svi drugi su bili nespremni da budu u zajedni\u010dkoj dr\u017eavi u kojoj ne bi bilo Slovenije i Hrvatske. Mada srpski politi\u010dari, ili bolje re\u010deno svi koji su se u Srbiji bavili politikom, nisu bili spremni da je otvoreno ponude.<\/p>\n

Mo\u017eda je najbolje okarakterisati srpsku strategiju sa pred raspad zemlje \u010desto pominjanom navodnom ponudom iz 1915. o posleratnoj velikoj Srbiji koja se svodila na pitanje: kako bi bilo da tu ponudu sada prihvatimo? Opredeljenje za Jugoslaviju se pokazalo kao pogre\u0161no, pa da promenimo izbor. Bilo je svakojakih ideja o tome kako i sa kim da se to postigne, pa je u nekom smislu ne\u0161to od tog cilja u\u0161lo u ustav Srbije koji je donet 1990.<\/span>1<\/sup><\/a> U programska na\u010dela Demokratske stranke u\u0161la je formulacija o potrebi samoopredeljenja naroda, a ne republika, mada nije bilo jasno kako \u0107e se do toga do\u0107i. Ovde ostavljam po strani lutanja stranke u \u010dijem sam nastajanju u\u010destvovao, o \u010demu ve\u0107 na po\u010detku svedo\u010di ta nemu\u0161ta formulacija.<\/p>\n

Sve \u0161to je prethodilo i \u0161to je sledilo raspadu Jugoslavije zavisi u ne maloj meri od te strate\u0161ke nemo\u0107i srpske politike. Tu je potrebno uzeti u obzir i izbor sredstava i gubljenje vremena. Osamdesetih godina je politi\u010dki cilj bio promena ustava. Prvobitno ne da bi se promenili odnosi u Jugoslaviji ve\u0107 u Srbiji. Da se promeni status pokrajina. Za to je bila potrebna podr\u0161ka drugih republika, jer je status pokrajina bio odre\u0111en saveznim ustavom. Nije me\u0111utim postojala podr\u0161ka ustavnim promenama u Sloveniji pre svega. A potom ni u drugim republikama. Razlog nije bio prvenstveno u tome \u0161to je postojala bojazan od ja\u010danja Srbije, kako se ocenjivalo u Beogradu, ve\u0107 u tome \u0161to je to za vlasti u republikama bilo rizi\u010dno, jer je opozicija bila nacionalisti\u010dka. Nije uop\u0161te bilo izvesno da bi se slovena\u010dke i hrvatske vlasti odr\u017eale ukoliko bi se pokrenuo postupak promene saveznog ustava. Tako da je otpor srpskim politi\u010dkim zahtevima bio motivisan interesom samoodr\u017eanja.<\/p>\n

Politi\u010dko sredstvo za izla\u017eenje iz stanja neodlu\u010dnosti jeste da se osna\u017ei legitimnost vlasti, \u0161to podrazumeva neku vrstu demokratskih izbora. Srpska je politika krenula drugim putem. Promenom srpskog ustava, za \u0161ta je najpre bila potrebna promena ljudi na vlasti. Nada se polagala u Milo\u0161evi\u0107a, a ne u demokratizaciju. I zapravo kada su po\u010deli razgovori o formiranju stranke demokratske opozicije, klju\u010dni argument da se sa tim sa\u010deka je bio: prvo promena ustava, posle opozicija. Pod time se podrazumevala promena srpskog ustava kojom se menjao status pokrajina, a pre svega Kosova. To je dodatno ote\u017ealo mogu\u0107e pregovore sa drugim republi\u010dkim rukovodstvima, i u komunisti\u010dkoj partiji i u dr\u017eavi. Uz to se smanjio interes da se Srbija demokratizuje i porasla je podr\u0161ka autoritarizmu. Najpre da se autoritarnim sredstvima izvr\u0161e promene, pa posle demokratija.<\/p>\n

O svemu se tome mo\u017ee raspravljati i re\u010d je ionako o predmetu za istorijsku nauku. Ostaje me\u0111utim pitanje cilja i strategije kako da se do njega do\u0111e. Ovde mo\u017eda ima smisla uzeti za primer razliku na koju se \u010desto ukazuje a koja se smatra neosnovanom, ali koja je imala ne mali uticaj na politiku u Srbiji. Naime, za\u0161to mo\u017ee da se otcepi republika ili \u010dak pokrajina, ali ne i srpski krajevi u republikama? Srpske vlasti su zapravo znale odgovor na to pitanje, bez obzira \u0161to su te\u017eile, sve do danas, da za licemerje krive neprijateljske sile. Jedno je osamostaljivanje, primera radi, Hrvatske iz Jugoslavije, dok je drugo prisajedinjenje njenih teritorija Srbiji. Isto je i sa Bosnom i Hercegovinom, pa sve do Kosova. I zaista, srpske vlasti nisu imale za cilj, bar ne izri\u010dito i operativno, prisajedinjenje srpskih krajeva u drugim republikama.<\/span>2<\/sup><\/a> Iz \u010dega me\u0111utim sledi da nisu imale nikakvu strategiju u smislu jasnog cilja i oslanjanja na odgovaraju\u0107a sredstva da se cilj ostvari. Tako da se vodila beznade\u017ena politika.<\/p>\n

Primera radi, ako se neki grad podvrgne opsadi, kao Sarajevo ili Dubrovnik, to ne mo\u017ee biti cilj kolikogod da je opsada vojno odr\u017eiva. \u0160ta je cilj opsade? Ako nije da se grad zauzme, onda je samo pitanje vremena i na\u010dina okon\u010danja opsadnog stanja. Isto va\u017ei i za odr\u017eavanje zamrznutih sukoba. Ukoliko se zauzme teritorija u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini, \u0161ta onda? Ako Srbija nije spremna ili sposobna da te teritorije prisajedini i ako nema politi\u010dkog dogovora, jer se gaji nada da \u0107e se Srbija osmeliti da posegne za tim teritorijama, onda sve zavisi od odnosa snaga. Nije bilo te\u0161ko predvideti kako \u0107e se taj odnos snaga razvijati, \u0161to je naravno i razlog nespremnosti srpskih vlasti da pobunjene teritorije anektiraju.<\/p>\n

To je politika beznade\u017enosti ili u najboljem slu\u010daju odlaganja poraza. To je razli\u010dito od secesije koja mo\u017ee, ali ne mora da uspe. Ali gde nije sporan cilj, ve\u0107 da li postoje odgovaraju\u0107a sredstva, da li je secesija ostvariva ili nije. Ili zato \u0161to za secesiju nema interesa ili zato \u0161to postoje druga politi\u010dka sredstva da se do po\u017eeljnog cilja do\u0111e.<\/p>\n

U jugoslovenskom slu\u010daju i posebno u Srbiji demokratizacijom se moglo do\u0107i do po\u017eeljnih politi\u010dkih ciljeva. Ovde je potrebno vratiti se na ocenu o beznade\u017enom polo\u017eaju srpskog naroda. Ovo je potpuno nadrealna ocena, \u0161to ne zna\u010di da politika koja se sledila prakti\u010dno sve do danas nije dovela srpski narod u nezavidan polo\u017eaj. Smisao ove ocene je bio da se ne mo\u017ee popraviti polo\u017eaj srpskog naroda ukoliko se ne promeni federalno ili konfederalno ustrojstvo Jugoslavije. \u0160to je bilo u potpunom neskladu sa interesima drugih \u010dlanica jugoslovenske federacije. I zapravo, ako se ocena o beznade\u017enosti srpskog naroda u jugoslovenskoj federaciji uzme ozbiljno, onda je to zapravo kona\u010dna presuda toj zajednici.<\/p>\n

Polo\u017eaj srpskog naroda nije bio beznade\u017ean. Postojao je problem izra\u017eavanja interesa naroda, ljudi i pogotovo pojedinaca, jer sistem nije bio zasnovan na demokratskim interesima i na demokratskom na\u010dinu odlu\u010divanja. Odgovor je, prema tome, bio da se zahtevaju demokratski izbori ako ne u Jugoslaviji, ukoliko za to nema interesa, onda u Srbiji. \u010cak i u slu\u010daju raspada Jugoslavije na ove dr\u017eave koje su sada uspostavljene, uticaj srpskog naroda u svima njima bi svakako bio zna\u010dajan i omogu\u0107io bi da se njegovi interesi po\u0161tuju. Ukoliko bi se demokratski re\u017eim odr\u017eao i o\u010duvao.<\/p>\n

Ovde ima jo\u0161 smisla ukazati na jo\u0161 jednu pogre\u0161nu procenu na kojoj se zasnivala retorika beznade\u017enog polo\u017eaja srpskog naroda. Naime ra\u010dunalo se da \u0107e Milo\u0161evi\u0107eva politika biti podr\u017eana iz inostranstva iz istog razloga iz kojeg je bio tolerisan Titov re\u017eim. To je gotovo epohalna, istorijska gre\u0161ka u proceni me\u0111unarodnih okolnosti. U \u010dasu kada je bilo vidljivo da se bli\u017ee kraju sovjetski sistem i Var\u0161avski pakt, srpska se politi\u010dka strategija zasnivala na blokovskom sukobu i ravnote\u017ei gde bi stabilnost Jugoslavije bila potrebna obema stranama, \u010dak i ako bi se promenio odnos snaga u samoj zemlji i pove\u0107ao se srpski uticaj.<\/p>\n

Nije bilo te\u0161ko videti kakva bi bila me\u0111unarodna reakcija da je u Srbiji prevladala demokratija. Kao \u0161to se ina\u010de i o\u010dekivalo. Pobedila je i jo\u0161 uvek vlada beznade\u017ena politika. Gde se zemlja i narod klone istine.<\/p>\n

Temom 30 godina samostalnosti Hrvatske i Slovenije bavimo se uz podr\u0161ku forumZFD-a.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>
\n________________<\/p>\n

    \n
  1. <\/span>O tome sam pisao u Demokratiji u tekstu Ustav iz 1990. za 1915. Tekst je objavljen u leto 1990. Nemam primerak pri ruci, pa ne mogu precizno da navedem u kom se broju lista tekst mo\u017ee na\u0107i.<\/em><\/li>\n
  2. <\/span>I u javnosti je ta razlika bila jasna pa se zato tvrdilo da je zapravo re\u010d o administrativnim granicama, koje se dakle mogu menjati.<\/em><\/li>\n<\/ol>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Sve \u0161to je prethodilo i \u0161to je sledilo raspadu Jugoslavije zavisi u ne maloj meri od te strate\u0161ke nemo\u0107i srpske politike. Tu je potrebno uzeti u obzir i izbor sredstava i gubljenje vremena.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":197573,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-322462","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322462","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=322462"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322462\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":322463,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322462\/revisions\/322463"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/197573"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=322462"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=322462"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=322462"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}