{"id":322403,"date":"2021-06-25T07:10:33","date_gmt":"2021-06-25T05:10:33","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=322403"},"modified":"2021-06-25T07:10:33","modified_gmt":"2021-06-25T05:10:33","slug":"dugin-mislim-da-zivimo-esencijalno-na-kraju-vremena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/06\/25\/dugin-mislim-da-zivimo-esencijalno-na-kraju-vremena\/","title":{"rendered":"Dugin: Mislim da \u017eivimo esencijalno na kraju vremena"},"content":{"rendered":"

Autorka: Jasmina Vujnovi\u0107 Milo\u0161evi\u0107<\/span><\/strong><\/p>\n

Aleksandar Geljevi\u010d Dugin je napisao \u201e\u010cetvrtu politi\u010dku teoriju\u201c, \u201eMisterije Evroazije\u201c, \u201eOsnove geopolitike\u201c, \u201ePoliti\u010dki platonizam: filozofija politike\u201c i brojna druga dela.<\/p>\n

Posve\u0107en je ideji tradicionalizma. Nagla\u0161ava da su u dvadesetom veku propale tri velike politi\u010dke teorije: fa\u0161izam, komunizam i liberalizam. Probleme sagledava iz evroazijskog ugla, a vreme u kojem \u017eivimo vidi kao potpunu prekretnicu \u010dove\u010danstva.<\/p>\n

Svoju filozofsku misao gradi na temeljima koje su postavili Hajdeger, Hegel, Platon, Aristotel, dakle, klju\u010dni nosioci filozofije. Isti\u010de da, prate\u0107i misao tih filozofa, brojni mladi intelektualci u SAD i Kanadi prate i njegov rad i sagledavaju probleme na isti na\u010din. Tako je njegova filozofija prona\u0161la put i po\u0161tovaoce na svim kontinentima.<\/p>\n

Predstavljamo vam deo intervjua sa Aleksandrom Duginom.<\/p>\n

Na pitanje kako vidi duhovnu situaciju vremena u kome \u017eivimo, odgovara:<\/p><\/blockquote>\n

– Mislim da \u017eivimo esencijalno na kraju vremena. Mo\u017eda je u biti da u svakom vremenu \u017eivimo kao na kraju, jer \u010dovek je ograni\u010den i odre\u0111en smr\u0107u. Smrt odre\u0111uje ljudski \u017eivot i to je imanentno svim civilizacijama. Postoje i razli\u010dite vrste kraja. Ali sada se pribli\u017eavamo klju\u010dnom trenutku za istoriju \u010dove\u010danstva.<\/p>\n

Pre sto godina, u delu \u201eSumrak Zapada\u201c, Osvald \u0160pengler je govorio o kraju zapadne duhovnosti, kraju uma. Da li je dvadeseti vek, sa dva svetska rata, bio samo priprema za vreme u kojem \u017eivimo – za kraj onog \u0161to smo do sada nazivali istorijom \u010doveka – i da li je taj kraj utkan u su\u0161tinu na\u0161e civilizacije?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Taj kraj vidimo na razli\u010dite na\u010dine. Hegel to vidi kao kreaciju eshatolo\u0161ke umne monarhije, tj. to je vrhunac istorije, njen ispunjeni kraj, ispunjenje smisla istorije. \u0110ovani \u0110entile je to video u kontekstu fa\u0161izma, te ideje. Ostvarenje toga vidimo i kod Marksa u komunizmu. Sa Fukujamom imamo liberalnu interpretaciju kraja, odnosno dovr\u0161enja.<\/p>\n

Ako do\u0111emo do \u0160penglera i Hajdegera, onda imamo druga\u010dije tuma\u010denje kraja. Na primer, Hajdeger misli da se odlu\u010duje o sudbini logosa, odnosno o racionalnosti zapadnja\u010dke civilizacije, da \u010dove\u010danstvo odlu\u010duje da li \u0107e \u017eiveti autenti\u010dno ili ne. Ukoliko izaberemo neautenti\u010dnost, to \u0107e biti kraj \u010dove\u010danstva.<\/p>\n

Hajdeger je gotovo ube\u0111en da je pogre\u0161na odluka ve\u0107 doneta i da nas samo Bog mo\u017ee spasti. To se naro\u010dito ispoljava sada u posthumanizmu, sa robotima, sajber tehnologijom. U tome se vide znaci kako \u0107e izgledati kraj \u010dove\u010dnosti i budu\u0107nost. To ne\u0107e biti apsolutni kraj, ve\u0107 kraj onoga \u0161to smo do sada smatrali \u010dove\u010dnim, ljudsko\u0161\u0107u.<\/p>\n

\u0160ta nas to \u010dini \u010dove\u010dnim prema Hajdegeru i drugim filozofima?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Nije lako odgovoriti na to pitanje. Biti \u010dove\u010dan ne zna\u010di da vam je to dato tek tako i da je zagarantovano, to je vrlo kompleksan proces. To je vi\u0161e pitanje nego odgovor. Po mom mi\u0161ljenju, a ja sledim Hajdegera, biti \u010dovek zna\u010di biti tu, odnosno biti izme\u0111u. Prema Hajdegeru, to izme\u0111u zna\u010di istr\u010davanje u susret smrti. Mi smo definisani tim odnosom prema smrti, to je na\u010din bivstvovanja. U posthumanizmu \u017ertvujemo smrt i prigrabili smo besmrtnost.<\/p>\n

Da li time \u0161to se odri\u010demo na\u0161e su\u0161tine gubimo i slobodu? Da li se to de\u0161ava i zbog tehnolo\u0161kog progresa?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Tehnologija je metafizi\u010dki problem. Tehne u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj zna\u010di umetnost. I sloboda je metafizi\u010dki problem i to je te\u0161ko definisati. U posthumanisti\u010dkom svetu gubimo slobodu, ali mo\u017eda smo je ve\u0107 odavno izgubili. Prema Hajdegeru, autenti\u010dna egzistencija podrazumeva odnos prema smrti i dublje razumevanje kona\u010dnosti. Ako izgubimo taj odnos prema na\u0161em sopstvu, ve\u0107 smo u posthumanizmu i ve\u0107 smo izgubili slobodu.<\/p>\n

Ve\u0107 smo roboti. Ako smo izgubili tu autenti\u010dnost, kraj je ve\u0107 tu i pre\u0161li smo liniju, ve\u0107 smo u negativnoj budu\u0107nosti. Zato je pitanje kada budu\u0107nost po\u010dinje. To je ve\u0107 vrlo zanimljiva metafizi\u010dka situacija. Mo\u017eda je ona ve\u0107 iza nas, ta granica je pre\u0111ena. Tako da, kad postavimo pitanje \u010dove\u010dnosti, ljudskosti, slobode, to su prava metafizi\u010dka pitanja.<\/p>\n

I vrlo lako ta prava pitanja i odgovore mo\u017eemo zameniti nekim mehani\u010dkim formulama ili algoritmima. A to upravo radi liberalizam danas. Kada danas postavimo pitanje \u0161ta je sloboda, odmah dobijamo kompjuterski odgovor, odnosno da je sloboda da budete liberalni. Ako ste liberal, vi mo\u017eete da budete slobodni, da koristite slobodu da budete liberalni. Ako bi neko upitao – \u201eA da li bih ja mogao da ne budem liberalista?\u201c – odgovor bi bio negativan. U dana\u0161njem svetu morate biti liberal, \u0161to se podrazumeva kao sloboda. Kada to tako postavimo, pitamo se – gde je tu sloboda?<\/p>\n

Istorija liberalizma, nastanak ideje liberalizma je dug. Da li liberalisti znaju \u0161ta taj pojam ta\u010dno zna\u010di?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Oni misle da samo oni znaju \u0161ta zna\u010di pojam liberalizma i slobode. Apsolutno su ube\u0111eni da je njihovo poimanje slobode postavljeno ta\u010dno i za sva vremena. To je vrlo zanimljiv pristup jer su otvoreno pitanje slobode zamenili kona\u010dnim poimanjem slobode, tako da niko vi\u0161e ne postavlja pitanje postojanja slobode – da li ona zaista u svetu postoji – \u0161to je potpuno van ideje liberalizma.<\/p>\n

\u010cini se da se i su\u0161tina demokratije, u njenom izvornom zna\u010denju iz anti\u010dke Gr\u010dke, danas gubi. Da li mo\u017eemo da \u017eivimo i ostvarimo slobodu bez demokratije?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Mislim da demokratija nije sve i da \u010dovek mo\u017ee da \u017eivi unutar i van demokratskog sistema. Ta\u010dnije, demokratija – kako su je shvatali u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj – jeste pravo \u010doveka da bira. A glavni, su\u0161tinski izbor jeste da imate pravo da prihvatite ili da odbacite i demokratiju. Bez tog prava na izbor nema ni prave slobode, ona nije mogu\u0107a.<\/p>\n

Njihovo razumevanje demokratije podrazumeva etablirani politi\u010dki sistem koji mo\u017ee da koegzistira sa drugim sistemima. Demokratija je bila re\u0161enje za Atinu ili Korint, ali to je bilo mogu\u0107e kao re\u0161enje u jednom vremenu, za neki polis ili prostor, isto kao \u0161to su bile mogu\u0107e tiranija, aristokratija, monarhija…<\/p>\n

Dakle, re\u010d je o vi\u0161e politi\u010dkih re\u0161enja, tako da \u010dovek ima pravo da prihvati demokratiju, ali isto tako i da je odbaci. I ba\u0161 bez te mogu\u0107nosti prihvatanja ili odbijanja, dakle izbora, nisu mogu\u0107e ni demokratija ni sloboda. Atinjani su prihvatili demokratiju kao sistem, dok su Spartanci izabrali aristokratiju. Ni kod Aristotela ni kod Platona demokratija nije cenjena. U modernom, savremenom dru\u0161tvu nemamo pravo da uop\u0161te dovedemo u pitanje demokratiju, \u0161to nije su\u0161tina demokratije, tako da sada \u017eivimo u nekoj vrsti liberalnog totalitarizma.<\/p>\n

Poslednjih godina suo\u010davamo se sa pitanjem krize kapitalizma. Brojni su filozofi, sociolozi, teoreti\u010dari koji tu krizu podvla\u010de. Jedni smatraju da \u0107e re\u0161enje biti u socijalizmu. Pro\u0161le godine bilo je dosta teoreti\u010dara koji su tvrdili da \u0107e kapitalizam pre\u0107i u oblik feudalizma. \u0160ta vi mislite o tome?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Pre svega, mislim da je sam kapitalizam kriza. Mi ne \u017eivimo u krizi kapitalizma, ve\u0107 u krizi \u010dije je ime kapitalizam. Dakle, kapitalizam nije ne\u0161to \u0161to je sada u opasnosti, ve\u0107 je sam kapitalizam najve\u0107a opasnost. Kapitalizam je kao eshatologija. To je kraj. Kada je kapitalizam uspostavljen, to je bio kraj civilizacije. Za mene je kapitalizam kao neka vrsta kuge koja je do\u0161la i po\u010dela da uni\u0161tava \u010doveka, ono ljudsko u njemu.<\/p>\n

Kada smo sve sveli na kvantitet i na materijalno, izgubili smo su\u0161tinu bi\u0107a. Ne verujem da socijalizam mo\u017ee da bude re\u0161enje jer je i sam prilago\u0111en tom materijalisti\u010dkom svetu kapitalizma i onome \u0161to on nudi, unutar je njega. Ne mo\u017eemo graditi spas na grehu. Dakle, moramo da pre\u0111emo stanje kapitalizma, njegove korene.<\/p>\n

Onog trenutka kada smo prihvatili progres, nau\u010dno-tehnolo\u0161ki razvoj, materijalizam i svrgnuli Boga, mi smo ve\u0107 doneli odluku, a to je da ne \u017eivimo autenti\u010dnom egzistencijom. Ali \u0161to se ti\u010de feudalizma i tog povratka na staro, mislim da je srednji vek bio poslednji period kada su postojali ljudsko dostojanstvo, tradicija, vrednosti, religija (i jo\u0161 mo\u017eda u periodu renesanse).<\/p>\n

Ukoliko \u017eelimo da savladamo modernost i kapitalizam, moramo se vratiti prethodnom onako kako to predla\u017ee Nikolaj Ber\u0111ajev ili otac Pavel Lorenski – vratiti se religijskom, platonisti\u010dkom, transcendentnom i aristotelovskom poimanju stvari i su\u0161tine, fenomenologiji i filozofiji Hajdegera. Tako mo\u017eemo promeniti modernost iznutra, a ne spolja.<\/p>\n

Vi ste u Evroazijskom pokretu, zastupate tu ideju. Da li sam pojam evroazijskog ima dodirnih ta\u010daka sa onim \u0161to nazivamo vizantolo\u0161ko nasle\u0111e?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Evroazija je koncept koji je definisan jo\u0161 pre sto godina. Osnovali su ga ruski emigranti koji su do\u0161li u Jugoslaviju, \u010cehoslova\u010dku, Nema\u010dku i druge evropske zemlje. Oni su \u017eeleli da shvate pravo zna\u010denje i su\u0161tinu ruske kulture i civilizacije. Do\u0161li su do spoznaje da se Rusija ne mo\u017ee posmatrati samo u sklopu zapadne kulture, ali ni samo kao deo Istoka i isto\u010dnih dru\u0161tava.<\/p>\n

Rusija je ne\u0161to posebno. Ona je pola Istok, pola Zapad. Ona je pravoslavna, hri\u0161\u0107anska zemlja, ali u isto vreme u njoj \u017eive i brojni drugi azijski identiteti, kulture i religije. Tokom osamdesetih godina razvijao sam model u kome poku\u0161avamo da spasemo taj kontinuitet razli\u010ditih kultura, presovjetske i postsovjetske Rusije, bele i crvene Rusije.<\/p>\n

Evroazija je zapravo identitet Rusije, a ne neka ideologija. Zato \u0161to je Rusija sve to. Vizantijska kultura i tradicija imaju veliku ulogu u svemu tome. Mi tu vizantijsku tradiciju delimo sa Srbima, Grcima, Bugarima… Mislim da evroazijski koncept predstavlja potpunu otvorenost za sve kulture i religije, te da on ne spada ni u jednu vrstu nacionalizma.<\/p>\n

Sli\u010dnu me\u0161avinu kultura, religija nalazimo i na Balkanu, samo je re\u010d o mnogo manjem prostoru. Zato i ose\u0107amo bol kada vidimo \u0161ta se doga\u0111a u Srbiji, kada vidimo va\u0161e patnje kroz istoriju, koje su povezane sa na\u0161om istorijom. Bio sam vi\u0161e puta u Srbiji i volim Srbiju i va\u0161 narod. Svaki put kada neprijatelj nije mogao da dosegne do Rusije, vi ste bili na udaru. Iskreno ose\u0107amo va\u0161u bol i gajimo veliku zahvalnost za sve \u0161to ste kroz istoriju pro\u017eivljavali.<\/p>\n

RTS<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ukoliko \u017eelimo da savladamo modernost i kapitalizam, moramo se vratiti prethodnom onako kako to predla\u017ee Nikolaj Ber\u0111ajev ili otac Pavel Lorenski – vratiti se religijskom, platonisti\u010dkom, transcendentnom i aristotelovskom poimanju stvari i su\u0161tine, fenomenologiji i filozofiji Hajdegera<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-322403","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322403","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=322403"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322403\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":322405,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322403\/revisions\/322405"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=322403"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=322403"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=322403"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}