Vi\u0161e od polovine analiziranih uzoraka \u0161minke vode\u0107ih brendova sadr\u017ei hemikalije koje se ne razgra\u0111uju i talo\u017ee se u na\u0161em organizmu, izazivaju\u0107i brojne zdravstvene te\u0161ko\u0107e, utvrdili su nau\u010dnici koji su ispitali 231 proizvod.<\/p>\n
Otrovne PFA supstance (per i polifluorisane alkilne supstance, odnosno\u00a0 polifluorinske hemikalije), nazvane \u201eve\u010dne hemikalije” (forever chemicals) u proizvodnji \u0161minke koristi ve\u0107ina velikih brendova u Sjedinjenim Dr\u017eavama i Kanadi \u2013 pokazalo je novo istra\u017eivanje u kome je analiziran hemijski sastav vi\u0161e stotina proizvoda: maskara, karmina, podloga\u2026<\/p>\n
U stru\u010dnoj recenziji, objavljenoj u \u010dasopisu Environmental Science & Technologi, autori studije navode da su otkrili \u201evisok\u201c nivo organskog fluora, koji je indikator prisustva PFA supstanci u vi\u0161e od polovine od 231 uzorka \u0161minke i preparata za negu lica. To uklju\u010duje ru\u017eeve, olovke za o\u010di, maskare, podloge za \u0161minku, korektor, balzam za usne, rumenilo, lak za nokte i mno\u0161tvo drugih proizvoda.<\/p>\n
Proizvodi koji naj\u010de\u0161\u0107e sadr\u017ee ovako visok nivo fluora su pre svega vodootporne maskare (82 odsto testiranih brendova), podloge za \u0161minku (63 odsto) i te\u010dni ru\u017e (62 odsto).<\/p>\n
PFA supstance su klasa od oko 9.000 jedinjenja koja se koriste za proizvodnju velikog broja proizvoda, po\u010dev od ambala\u017ee za prehrambene proizvode, ode\u0107e, pa i tepiha koji su otporni na vodu i prljanje. \u010cesto ih nazivaju i \u201eve\u010dne hemikalije\u201c jer se ne razgra\u0111uju u prirodi i utvr\u0111eno je da se talo\u017ee u na\u0161em organizmu.<\/p>\n
Ve\u0107 je utvr\u0111ena veza ovih hemikalija sa pojavom raka, uro\u0111enim manama, bolestima jetre, poreme\u0107ajem rada \u0161titne \u017elezde, smanjenjem imuniteta, poreme\u0107ajem hormonskog balansa i nizom drugih zdravstvenih problema.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su bili iznena\u0111eni velikim brojem proizvoda koji sadr\u017ee opasne hemikalije, nagla\u0161ava Tom Bruton, vi\u0161i nau\u010dni saradnik na Institutu Green Science Polici i jedan od autora studije.<\/p>\n
\u201eOvo je prva studija koja je prou\u010davala ukupan fluor ili prisustvo PFA supstanci u kozmetici, tako da jednostavno nismo znali \u0161ta \u0107emo na\u0107i\u201c, ka\u017ee Bruton. \u201eOvo su proizvodi koje ljudi iz dana u dan nanose na svoju ko\u017eu, tako da zaista postoji mogu\u0107nost zna\u010dajne izlo\u017eenosti\u201c.<\/p>\n
Proizvodi koji su proveravani na pojedina\u010dna PFA jedinjenja imali su izme\u0111u \u010detiri i 13 vrsta supstanci iz ove grupe. Autori studije testirali su kozmetiku koju proizvode desetine najpoznatijih brendova: Loreal (L'Or\u00e9al), Alta (Ulta), Mek (Mac), Kover grl (Cover Girl), Klinika (Clinique), Mejbilin (Maybelline) , Sme\u0161boks (Smashbox), Nars (Nars), Este Loder (Est\u00e9e Lauder) i mnoge druge.<\/p>\n
Me\u0111utim, autori studije nisu \u017eeleli da ozna\u010de brendove koji koriste toksi\u010dne hemikalije, jer tvrde da ne \u017eele da se uklju\u010duju u tr\u017ei\u0161nu utakmicu i favorizuju bilo koji brend.<\/p>\n
Pomenute hemikalije se izuzetno lako kre\u0107u kroz prirodu i na\u0161 organizam. Mogu se apsorbovati preko ko\u017ee, suznih kanala ili progutati. Nau\u010dnici sa Instituta Green Science Policy isti\u010du da tokom \u017eivota \u017eene progutaju i nekoliko kilograma karmina.<\/p>\n
Kompanije uglavnom na etiketama proizvoda ne navode koje su hemikalije iz klase PFA supstanci koristili, \u0161to potro\u0161a\u010de potpuno onemogu\u0107ava da ih izbegnu, napominje Bruton.<\/p>\n
Regulatorne agencije \u010dak proizvo\u0111a\u010dima dozvoljavaju da pola\u017eu pravo na PFA supstance kao poslovnu tajnu. Me\u0111utim, ova studija je otkrila da je fluor naj\u010de\u0161\u0107e prisutan u proizvodima koji se reklamiraju kao \u201epostojani\u201c, \u201edugotrajni\u201c i \u201evodootporni\u201c.<\/p>\n
Bruton napominje da literatura o kozmeti\u010dkim proizvodima koje su pregledali autori studije ukazuje da se PFA supstance obi\u010dno koriste u kozmetici kako bi proizvodi bili vodootporni, trajniji i lak\u0161i za nano\u0161enje. Me\u0111utim, lanac snabdevanja je bio isuvi\u0161e \u201ezamr\u0161en\u201c, dodaje, i bilo je nejasno da li su kompanije bile svesne da koriste toksi\u010dne hemikalije.<\/p>\n
\u201eNije jasno da li proizvo\u0111a\u010di zapravo ka\u017eu ‘Dajte nam PFA supstance da ih koristimo u na\u0161im proizvodima’ ili tra\u017ee zgu\u0161njiva\u010d, na primer, ili ne\u0161to funkcionalno, a da ne obra\u0107aju previ\u0161e pa\u017enje na ono \u0161to se u njemu nalazi\u201c, ka\u017ee Bruton.<\/p>\n
Primetio je da oko polovine uzoraka nije sadr\u017ealo visok nivo fluora, \u0161to sugeri\u0161e da se kozmetika mo\u017ee proizvoditi i bez ovih supstanci.<\/p>\n
\u201eZbog toga je va\u017eno da dr\u017eavna regulatorna tela mnogo preciznije defini\u0161u ovu oblast, a kozmeti\u010dka industrija u\u010dini vi\u0161e kako bi izbegla upotrebu \u0161tetnih hemikalija\u201c, zaklju\u010duje Bruton.(Izvor:Guardian\/RTS)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Proizvo\u0111a\u010di nisu u obavezi da navedu koli\u010dinu i vrstu hemikalija koje koriste<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":215343,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-322000","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322000","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=322000"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322000\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":322001,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/322000\/revisions\/322001"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/215343"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=322000"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=322000"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=322000"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}