{"id":321823,"date":"2021-06-20T07:54:47","date_gmt":"2021-06-20T05:54:47","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=321823"},"modified":"2021-06-20T07:54:47","modified_gmt":"2021-06-20T05:54:47","slug":"istina-i-samo-istina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/06\/20\/istina-i-samo-istina\/","title":{"rendered":"Istina i samo istina"},"content":{"rendered":"

Autor: Rodoljub \u0160abi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u201eAsimetrija u odnosu snaga u vezi sa rudnikom je toliko velika da lokalno stanovni\u0161tvo nema realnu mogu\u0107nost da se osloni na sopstvenu vlast kako bi se za\u0161titili prava i stvarni interesi gra\u0111ana. Zapravo, kad ne \u017eeli da pru\u017ei javnosti prave informacije projekat rudnika se krije iza vlasti.\u201c<\/p><\/blockquote>\n

Ove re\u010di Ivon Orengo, direktorke nevladine organizacije koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava i bori za obezbe\u0111enje bar minimalnih standarda za\u0161tite \u017eivotne sredine, odnose se na situaciju u vezi sa jednim rudnikom na dalekom Madagaskaru ali zvu\u010de kao hiperaktuelne za na\u0161e, srpske prilike, za pri\u010du o iskopavanju jadarita potrebnog za proizvodnju litijuma, iza koje, kao i iza te na Madagaskaru, stoji kontroverzna kompanija Rio Tinto.<\/p>\n

Projekt Rio Tinta predstavljen je od strane najvi\u0161ih funkcionera na\u0161e vlasti kao izuzetno atraktivan. Nagla\u0161eno je da Srbija ima ogromne koli\u010dine litijuma i da bi od toga mogla da veoma zna\u010dajno profitira, da zaposli hiljade ljudi u direktnom poslu sa rudnikom i indirektno, a da bi samo rudarenje narednih 5-6 decenija donosilo oko 600 miliona evra godi\u0161njeg prihoda. \u201ePodrinje bi procvetalo\u201c, ocenio je sam A. Vu\u010di\u0107 dodav\u0161i toj idili\u010dnoj projekciji i to da Srbija osim rudarenja \u201e\u017eeli i da se u dr\u017eavi proizvode katode i katodne baterije, \u0161to bi prihod diglo na 3,4 milijardi evra godi\u0161nje\u201c, a da se sa Evropljanima razgovara \u201eda jedan proizvo\u0111a\u010d elektri\u010dnih automobila do\u0111e u Srbiju, \u0161to bi donosilo prihod od 19,7 milijardi evra godi\u0161nje\u201c. Posebno je naglasio da \u201ene\u0107e biti u\u010dinjen nijedan netransparentan korak\u201c, a da \u0107e se od projekta odustati \u201eako referendum poka\u017ee da ga ljudi ne\u0107e\u201c.<\/p>\n

Na najavu referenduma reagovao je pokret Ne davimo Beograd oceniv\u0161i da to slu\u017ei samo tome da se od javnosti sakrije \u010dinjenica da je Rio Tinto ve\u0107 po\u010deo radove na ispitivanjima ruda, otkupu zemlji\u0161ta i promotivnoj kampanji, \u010diji su glavni akteri Vu\u010di\u0107 i ministarka Mihajlovi\u0107 te da je ono \u0161to najvi\u0161e brine \u010dinjenica da su najve\u0107i zagovara\u010di i promoteri Rio Tinta u Srbiji upravo ljudi iz vrha vlasti, oni koji bi trebalo da \u010duvaju interes gra\u0111ana. Pokret je upozorio da \u010dinjenica da procenu \u0161tetnosti projekta naru\u010duje (i pla\u0107a) Rio Tinto sama po sebi govori da se rezultati tog ispitivanja ne mogu smatrati nezavisnim, a da dr\u017eavni funkcioneri, ne \u010dekaju\u0107i \u010dak ni takve procene, uveravaju gra\u0111ane da \u0107e rezultati biti spektakularni. Da je vlast, umesto da od investitora tra\u017ee odgovore i garancije, fakti\u010dki u promotivnoj kampanji za Rio Tinto.<\/p>\n

Vlast je odgovorila u svom prepoznatljivom maniru \u2013 pau\u0161alnom diskvalifikacijom kriti\u010dara projekta kao \u201ezlonamernih manipulatora\u201c i, za na\u0161e prilike, komi\u010dnom tvrdnjom da je za nju \u2013 bitna istina i samo istina.<\/p>\n

Ali vehementna reakcija vlasti ipak je ostavila je bez odgovora pitanje \u2013 za\u0161to su kriti\u010dari projekta navodno zlonamerni? \u0160ta je neistina u onom \u0161to govore o ispitivanju ruda, otkupu zemlji\u0161ta i promotivnoj kampanji?<\/p>\n

Od plasiranja nikakvim iole ozbiljnim, dokumentovanim analizama potkrepljenih bajki za odrasle (o platama od 5 do 12 hiljada evra, godi\u0161njim prihodima ve\u0107im od aktuelnog dr\u017eavnog bud\u017eeta, o vodi koja \u0107e nakon ispiranja rude biti tako pre\u010di\u0161\u0107ena da \u0107e biti \u010distija od one u Drini\u2026) neuporedivo je smislenije raspravljati o nizu stvari koje izvesno imaju, direktan ili indirektan, uticaj na rezultate ovakvih dr\u017eavnih projekata, na primer \u2013 o rudnoj renti, korupciji, transparentnosti.<\/p>\n

Rudna renta (naknada za kori\u0161\u0107enje sirovina koju rudarske kompanije pla\u0107aju zemlji u kojoj vr\u0161e iskopavanje) je u Srbiji utvr\u0111ena Zakonom o naknadama za kori\u0161\u0107enje javnih dobara (\u010dl. 23). Maksimalna je 7% od ostvarenih prihoda kompanije (za eksploataciju nafte i gasa) a najmanja samo 1%. Takva rudna renta smatra se jednom od najni\u017eih na svetu i lo\u0161e je i nimalo ohrabruju\u0107e to \u0161to je vlast u Srbiji vi\u0161e puta pokazala da (pre svega zbog investitora iz Rusije i Kine) nije spremna da je pove\u0107a.<\/p>\n

Da sa korupcijom stvari stoje jo\u0161 gore govore ocene i pozicije Srbije na Globalnom indeksu percepcije korupcije (CPI), Transparency Internationala. Sve vreme aktuelne vlasti, poslednjih 8 godina Srbija svake godine bele\u017ei sve lo\u0161ije mesto na ovoj rang listi i sve manji broj poena. Sa 72. mesta pala je na deobu 94-101. mesta sa Etiopijom, Surinamom, Tanzanijom, Peruom, \u0160ri Lankom, Brazilom i Kazahstanom. Sa rezultatom od 38 poena ima 5 poena manje od prose\u010dne ocene u svetu, 19 manje od proseka u Evropi, a \u010dak 26 od proseka zemalja EU.<\/p>\n

Transparentnost je posebna pri\u010da. Vlast je ovih dana, osim lo\u0161im izmenama Zakona o poslovnoj tajni i nastojanjima da izmenama i dopunama ozbiljno pokvari i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna\u010daja, to pokazala i jednim ba\u0161 specifi\u010dnim bizarnim primerom.<\/p>\n

U javnost su, zahvaljuju\u0107i naporima novinara istra\u017eiva\u010da, dospeli rezultati analiza vode koja je procurela na nekim mestima na kojima Rio Tinto vr\u0161i istra\u017eivanja. Rezultati govore o kontaminaciji visokog stepena i jesu vrlo uznemiruju\u0107i, ali za pri\u010du o transparentnosti je jo\u0161 va\u017enije ne\u0161to drugo. Naime, novinari su prethodno te informacije tra\u017eili od organa vlasti i nisu ih dobili; odbijeni su uz obrazlo\u017eenje da \u201epostoji zaklju\u010den sporazum o poverljivosti sa Rio Tintom\u201c. Dakle, uprkos tome \u0161to Zakon (\u010dl. 4) izri\u010dito i nedvosmisleno ka\u017ee da opravdani interes javnosti da zna postoji uvek kada se radi o informacijama koje se odnose na ugro\u017eavanje, odnosno za\u0161titu zdravlja stanovni\u0161tva i \u017eivotne sredine \u2013 organi vlasti misle da smeju i mogu da ga izigravaju i da im je za to dovoljan sporazum sa Rio Tintom. U svetlu te \u010dinjenice jasno je koliko malo vrede garancije vlasti da \u201ene\u0107e biti u\u010dinjen nijedan netransparentan korak\u201c.<\/p>\n

Nije sporno da bi bogatstvo litijumom moglo da predstavlja razvojnu \u0161ansu za svaku siroma\u0161nu zemlju. I da bi u nekim boljim uslovima mo\u017eda moglo biti osnova za razvoj ekonomije i unapre\u0111enje standarda gra\u0111ana. Ali sva uporedna iskustva govore da je, ako su zakoni i prakti\u010dna politika servilni prema stranim partnerima, korupcija tolika da dru\u0161tveno ure\u0111enje pretvara u kleptokratiju, pa je daleko bli\u017ee istini pretpostavka da bi u takvim uslovima od bogatstva litijumom korist imali Rio Tinto i njegovi lokalni promoteri, a da bi Srbija i njeni gra\u0111ani mogli da ra\u010dunaju uglavnom s jalovi\u0161tima i otrovanom \u017eivotnom sredinom.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nije sporno da bi bogatstvo litijumom moglo da predstavlja razvojnu \u0161ansu za svaku siroma\u0161nu zemlju. Ali….<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":317969,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-321823","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321823","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=321823"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321823\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":321824,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321823\/revisions\/321824"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/317969"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=321823"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=321823"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=321823"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}