Jedan od najpoznatijih autora Carigrada, doktor ekonomskih nauka, predsednik Ruskog ekonomskog dru\u0161tva S. F. \u0160arapov, Valentin Jurevi\u010d Katasonov, pripremio je za \u0161tampu novu knjigu. Iz njenog naslova \u010citaju\u0107i \u0160vaba \u2013 inkluzivni kapitalizam i veliki reset \u2013 otvorena zavera protiv \u010dove\u010danstva, ve\u0107 je jasno o \u010demu je re\u010d.<\/p>\n
Valentin Jurevi\u010d ne samo \u0161to u knjizi analizira scenarija koja realizuju svetski globalisti, ve\u0107 i dokazuje njihovu antiljudsku su\u0161tinu i opasnost za svetsku i rusku ekonomiju. Upoznaju\u0107i na\u0161e \u010ditaoce sa odlomkom iz knjige, nadamo se da \u0107e ona na\u0107i svoje odane \u010ditaoce.<\/p>\n
Osim publikovanja dela knjige, Carigrad je postavio autoru nekoliko pitanja.<\/p>\n
Mo\u017eete li nam ukratko re\u0107i o \u010demu govori Va\u0161a knjiga?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
\u2013 \u017deleo sam da u dostupnoj, razumljivoj formi predstavim \u010ditaocima one misli Klausa \u0160vaba koje su u njegovoj knjizi na svojevrstan na\u010din \u0161ifrovane, kori\u0161\u0107enjem takozvanog \u201epti\u010dijeg\u201c jezika. Jedan izdava\u010d me je pitao za savet da li da prevede na ruski jezik knjigu Klausa \u0160vaba \u201eCOVID-19, veliki reset\u201c. Odgovorio sam da je veliko pitanje da li je ona potrebna \u010ditala\u010dkoj publici, jer \u010ditaoci nisu pripremljeni za razumevanje takvih tekstova. Zato sam, ako mogu tako da se izrazim, napravio bukvalan prevod[1] nekoliko izabranih mesta iz Klausa \u0160vaba, naravno, izra\u017eavam se slikovito. To jest, prosto sam protuma\u010dio neke njegove termine i neke njegove teze.<\/p>\n
Na primer?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
\u2013 Jedna od klju\u010dnih teza je neophodnost preformatiranja klasi\u010dnog kapitalizma u takozvani inkluzivni. Klaus \u0160vab kao da hipnotizuje \u010ditaoca savr\u0161eno besmislenim terminima, zato \u0161to je inkluzivni kapitalizam svojevrstan oksimoron. Oksimoron je spajanje nespojivih termina i re\u010di. Kapitalizam predstavlja sticanje profita u interesu vlasnika kapitala, to je princip \u201egrabi za sebe\u201c, a inkluzivnost pretpostavlja da kompanija, vlasni\u010dki subjekt uzima u obzir interese svih \u010dlanova dru\u0161tva, svih socijalnih grupa. U su\u0161tini, iza ovog oksimorona, eufemizma skriva se zamisao \u201egospodara novca\u201c, kako ih ja zovem. No, po\u0161to se ovom temom bavim ve\u0107 decenijama, onda, naravno, ve\u0107 shvatam, na osnovu nekih klju\u010dnih re\u010di, \u0161ta imaju u vidu.<\/p>\n
\u0160ta je njihova ideja? Da li je to novi korak u ekonomskoj misli?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
\u2013 U ovom slu\u010daju \u201egospodari novca\u201c \u017eele da postanu gospodari sveta. A njihov plan je odavno razra\u0111en, ne godinama unazad, ve\u0107 vekovima. On se jednostavno dora\u0111uje, precizira. Ne tako davno, u izdanju \u201eKisloroda\u201c, objavili smo knjigu Herberta Velsa Otvorena zavera (The open conspiracy). U su\u0161tini, to je jedna varijanta istog plana \u2013 stvaranja novog sveta.<\/p>\n
Takvih planova je mnogo. Neki od njih su skriveni, a neki, obrnuto, javni i reklamirani, kao \u0161to je knjiga Klausa \u0160vaba. \u0160to se ti\u010de knjige Herberta Velsa, ona je napisana jo\u0161 1928. godine, ali na ruski jezik, u Sovjetskom Savezu, nije prevedena, ne znam zbog \u010dega. Ona ne pripada \u017eanru fantastike, ni utopije ili antiutopije. Pre svega, ona spada u \u017eanr koji bih nazvao \u2013 projektovanje budu\u0107nosti.<\/p>\n
Pomenu\u0107u jo\u0161 jednu knjigu, koja se mo\u017ee na\u0107i na policama knji\u017eara, i iz koje, tako\u0111e, saznajemo o planu ustrojstva novog sveta u interesu \u201egospodara novca\u201c. To je knjiga \u017daka Atalija Kratka istorija budu\u0107nosti. Na ruski jezik je prevedena i izdata 2006. godine; na nju se, tako\u0111e, oslanjam. Uop\u0161teno, ni\u0161ta novo pod Suncem. To je zavera protiv \u010dove\u010danstva. Ona se pripremala i priprema. I bi\u0107e poku\u0161aja njene realizacije. Ja bih na taj na\u010din ukratko opisao ideju moje knjige.<\/p>\n
Najnovije planove zakulisnih vladara ove godine je izneo ve\u010diti predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klaus \u0160vab i nazvao ih \u201eThe Great Reset\u201c (\u201eveliki reset\u201c). U ruskom prevodu \u201eVelika\u044f perezagruzka\u201c. \u0160vab je zajedno sa Teri Miler napisao i objavio knjigu Covid-19: The Great Reset. U njoj se izla\u017eu pomenuti planovi, a ja sam ih sveo na osam osnovnih ta\u010daka.<\/p>\n
Jedan od klju\u010dnih pojmova \u201evelikog reseta\u201c je \u201eInclusive Capitalism\u201c (inkluzivni kapitalizam). U ruskim sredstvima informisanja nailazimo na bukvalan prevod: \u201einkluzivni kapitalizam\u201c. Inclusive (engl.) \u2013 od glagola \u201einclude\u201c \u2013 obuhvatiti, uklju\u010diti\u2026 Tokom decenija rada na brojnim izvorima, susreo sam razli\u010dita odre\u0111enja kapitalizma: \u201erani\u201c, \u201ekasni\u201c, \u201ezreli\u201c, \u201emonopolisti\u010dki\u201c, \u201efinansijski\u201c, \u201eindustrijski\u201c, \u201etrgova\u010dki\u201c, \u201etruli\u201c, \u201eumiru\u0107i\u201c, \u201enarodni\u201c, \u201epozni\u201c, \u201eperiferni\u201c, \u201eorganizovani\u201c, \u201eplanski\u201c, itd. Ali sintagma \u201einkluzivni kapitalizam\u201c predstavlja novost.<\/p>\n
Dimna zavesa od termina<\/h2>\n
Pojam \u201einkluzivni kapitalizam\u201c u opticaj je u\u0161ao po\u010detkom ove decenije. Po svoj prilici, finansijska kriza 2007-2009. kona\u010dno je ubedila zakulisne vladare sveta da postoje\u0107i kapitalisti\u010dki sistem treba podvrgnuti radikalnoj reformi. Prethodni model je sebe u potpunosti i\u017eiveo i slede\u0107a svetska kriza mogla bi ugroziti pozicije zakulisnih vladara sveta i onemogu\u0107iti njihove dalekose\u017ene planove. Pod \u201ezakulisnim vladarima sveta\u201c podrazumevam pre svega \u201egospodare novca\u201c (glavne akcionare Federalnih rezervi SAD \u2013 emitenta svetske valute \u201edolar\u201c), koji su te\u017eili i te\u017ee da postanu i \u201egospodari sveta\u201c.<\/p>\n
Nikakvih jasnih, razumljivih, nedvosmislenih definicija \u201einkluzivnog kapitalizma\u201c do danas nemamo. Razni politi\u010dari, filosofi, politikolozi i ekonomisti osvetljavaju razli\u010dite aspekte ovog socijalno-ekonomskog modela, koji treba da zameni postoje\u0107i kapitalizam. A \u0161ta predstavlja postoje\u0107i kapitalizam? Ukratko ga mo\u017eemo opisati re\u010dju \u201eekskluzivni\u201c, \u0161to je po smislu suprotno \u201einkluzivnom\u201c. Exclusive (engl.) u prevodu zna\u010di \u201eposeban\u201c, \u201ejedini\u201c, \u201eekskluzivni\u201c.<\/p>\n
Neki, razmi\u0161ljaju\u0107i o inkluzivnom kapitalizmu, pre svega pa\u017enju usmeravaju na to da u sistemu \u201eobnovljenog\u201c kapitalizma ne\u0107e biti siroma\u0161nih. Drugi nagla\u0161avaju kako taj model omogu\u0107ava da svi budu zaposleni, svi \u0107e biti uklju\u010deni u ekonomsku delatnost. Tre\u0107i usredsre\u0111uju pa\u017enju na aspekte kao \u0161to je odgovornost pred budu\u0107im pokolenjima, \u010dije interese tako\u0111e treba uklju\u010diti u teku\u0107u ekonomsku delatnost, pa ishode\u0107i iz pomenutog glavnu pa\u017enju usmeravaju na racionalno (ekonomi\u010dno) kori\u0161\u0107enje resursa i za\u0161titu okoline.<\/p>\n
U mnogobrojnim govorima o inkluzivnom kapitalizmu vidimo bliskost pojma \u201einkluzivni kapitalizam\u201c sa pojmovima kao \u0161to su: \u201eodr\u017eivi razvoj\u201c (sustainable development), \u201esocijalno odgovoran kapitalizam\u201c (socially responsible capitalism), \u201edemokratski kapitalizam\u201c (democratic capitalism) itd. Ipak, inkluzivni kapitalizam, kao i svi njemu sli\u010dni termini, nisu ni\u0161ta vi\u0161e od verbalne ekvilibristike. Ozbiljni eksperti se kriti\u010dki odnose prema ovakvim, \u201eistan\u010danim\u201c, novim socijalno-ekonomskim modelima sveta. Neki kriti\u010dari ih nazivaju \u201ezabludama\u201c i \u201esamoobmanama\u201c. Drugi se izra\u017eavaju mnogo o\u0161trije, imenuju\u0107i ih \u201eprevarom\u201c i \u201ejeftinom propagandom\u201c.<\/p>\n
Kako god zvali vuka\u2026<\/strong><\/h2>\n
Nave\u0161\u0107u, kao primer, jednu konferenciju na visokom nivou, koja je odr\u017eana u Londonu, u maju 2014. godine, i koja je bila posve\u0107ena inkluzivnom kapitalizmu. U njenom radu u\u010destvovale su takve VIP persone kao \u0161to su generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard, Njegovo kraljevsko viso\u010danstvo princ \u010carls, gospo\u0111a Lin de Rot\u0161ild, biv\u0161i predsednik SAD Bil Klinton, lordmer londonskog Sitija, Fiona Vulf. Uzgred, glavni inicijator susreta bila je gospo\u0111a Lin de Rot\u0161ild, koja je malo pre toga istupila sa inicijativom, ili projektom \u2013 \u201eInclusive Capitalism\u201c. Ruska sredstva informisanja su za taj datum vezala ro\u0111enje ovog projekta, nazvav\u0161i ga \u201esveobuhvatnim kapitalizmom\u201c. Osobito je zanimljivo na tom susretu bilo istupanje Kristin Lagard.<\/p>\n
I Kristin Lagard, i princ \u010carls, i Lin de Rot\u0161ild, i drugi VIP u\u010desnici projekta saglasili su se da je Marks bio u pravu. No, on je opisivao kapitalizam koji je postojao pre 150-200 godina. A danas, on mo\u017ee i mora da se iz ekskluzivnog preobrazi u inkluzivni ili sveobuhvatni.<\/p>\n
Druga polovina nastupa Kristin Lagard nije donela ni\u0161ta novo. Sve je to uobi\u010dajeno re\u0111anje fraza: o neophodnosti pove\u0107ane socijalne odgovornosti biznisa, o putevima prevladavanja nepoverenja izme\u0111u biznisa i dr\u017eave, izme\u0111u bogatih i siroma\u0161nih, izme\u0111u razli\u010ditih dr\u017eava, o na\u010dinima ubrzavanja ekonomskog rasta u svetu, o izjedna\u010davanju nejednakog nivoa ekonomskog razvoja dr\u017eava i socijalno-imovinskoj polarizaciji unutar nacionalnih ekonomija, itd.<\/p>\n
Uskoro \u0107e biti sedam godina od tog londonskog sastanka VIP persona. Da li je svetski kapitalizam postao barem mal\u010dice manje ekskluzivan i barem mal\u010dice vi\u0161e inkluzivan? Ne, sve se nastavlja u skladu sa op\u0161tim zakonom kapitalisti\u010dke akumulacije Karla Marksa. Svake godine eksperti vr\u0161e procene koje pokazuju da su bogati postali jo\u0161 bogatiji, a siroma\u0161ni jo\u0161 siroma\u0161niji.<\/p>\n
Na primer, u januaru ove godine, uo\u010di po\u010detka jubilarnog, pedesetog samita Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, nevladina organizacija Oksfam obnarodovala je svoj poslednji izve\u0161taj o raspodeli bogatstva u svetu. Prema poslednjim podacima, stanje 2.153 milijardera koji \u017eive na planeti Zemlji prevazilazi sumu svih nov\u010danih sredstava koju poseduje 60 odsto stanovni\u0161tva Zemljinog \u0161ara. Saznav\u0161i za te cifre, Klaus \u0160vab je pred po\u010detak samita dao izjavu: \u201eKapitalizam je potrebno hitno spasavati, zato je potrebno menjati njegove osnovne principe\u201c.<\/p>\n
Izbavljenje od iluzije?<\/h2>\n
Ako pa\u017eljivo analiziramo sve \u0161to je rekao \u0160vab povodom novog modela kapitalizma, vidimo, na kraju, da se njegovi predlozi mogu svesti na jedan: potrebno je odre\u0107i se maksimalizacije profita. Uostalom, njegovu ideju mo\u017eemo interpretirati i na drugi na\u010din: biznisu sledi spoznaja \u010dinjenice da se epoha prirasta kapitala zavr\u0161ava, srednja dobit u mnogim granama i na mnogim tr\u017ei\u0161tima stremi nuli; sledi izbavljenje od iluzije, kojom se jo\u0161 uvek hrani zna\u010dajan deo biznisa.<\/p>\n
Vezano za ovo: prise\u0107am se re\u010di D\u017eord\u017ea Soro\u0161a, koji se pre dve decenije na\u0161alio: \u201eMuzika se zavr\u0161ila, a oni jo\u0161 uvek ple\u0161u\u201c (povodom nepravilnog pona\u0161anja nekih u\u010desnika na tr\u017ei\u0161tu posle pada berzanskog indeksa NASDAQ). Me\u0111utim, jo\u0161 bolje je setiti se Karla Marksa, koji je pre vek i po formulisao zakon tendencije pada profitne stope i koji je rekao da usled rasta tehni\u010dke strukture kapitala (to jest, potiskivanja radnika ma\u0161inama) stopa profita, na kraju, mo\u017ee pasti na nulu.<\/p>\n
Dakle, \u0160vab je re\u0161io da spasi kapitalizam u\u010diniv\u0161i ga \u201einkluzivnim\u201c. Kao prvo, profit ne treba vi\u0161e da bude cilj i osnovni orijentir \u201euspe\u0161nosti\u201c biznisa. Kao drugo, kompanije treba da izlaze u susret potro\u0161a\u010dima sni\u017eavaju\u0107i cene i na taj na\u010din postepeno \u0107e se iskoreniti siroma\u0161tvo. I, tre\u0107e, sledi odbacivanje uobi\u010dajenih predstava o tome da korporacije pripadaju akcionarima koji su glavni (ili \u010dak jedini) korisnici aktivnosti kompanija.<\/p>\n
U vezi toga, \u017eelim da spomenem ameri\u010dku organizaciju \u201eOkrugli sto biznisa\u201c (Business Roundtable \u2013 BRT), koja predstavlja mnoge velike kompanije u SAD. U rukovode\u0107im organima BRT nalaze se: D\u017eef Bezos iz Amazona, Tim Kuk iz Epla, Meri Bara iz D\u017eeneral motorsa i druge poznate figure ameri\u010dkog biznisa, koje zauzimaju prva mesta na listama najbogatijih ljudi Amerike i sveta. Organizacija BRT je pro\u0161le godine izjavila da je princip vladavine akcionara zastareo i da se obaveze moraju pro\u0161iriti na sve zainteresovane strane (radnike kompanije, dobavlja\u010de i izvo\u0111a\u010de, potro\u0161a\u010de produkcije, dr\u017eavu). Pomenuta organizacija postavila je sebi cilj da poma\u017ee \u201eekonomiju, koja slu\u017ei svim Amerikancima\u201c, a ne samo onima koji poseduju akcije.<\/p>\n
Nova formula<\/h2>\n
Klaus \u0160vab pozdravlja takvu inicijativu i dodaje: \u201eCilj kompanija je da uvuku sve zainteresovane strane u zajedni\u010dki i stabilan proces stvaranja vrednosti.\u201c To jest, svaka firma, kompanija postaje \u201einkluzivna\u201c. Po njegovom mi\u0161ljenju, nije dr\u017eava du\u017ena da izgradi inkluzivni kapitalizam, ve\u0107 obrnuto \u2013 to treba da u\u010dine inkluzivne kompanije. \u0160to se ti\u010de dr\u017eave, ona \u0107e postepeno biti obuhva\u0107ena (be included) tim inkluzivnim kompanijama. Jednostavnije govore\u0107i, predla\u017ee se postepena privatizacija dr\u017eave od strane najkrupnijih korporacija.<\/p>\n
Na prvi pogled, inicijativa koja dolazi od svetske elite, nazvana \u201einkluzivni kapitalizam\u201c, izgleda paradoksalno. Nekoliko stole\u0107a trajao je kapitalizam \u010diji je vladaju\u0107i princip bio: \u201eHomo homini lupus est\u201c (\u201e\u010covek je \u010doveku vuk\u201c). Tokom \u017eivota mnogih pokolenja negovani su i rasli vukovi kapitalizma, naviknuti da pro\u017ediru slabije predstavnike faune. No, odjednom, neo\u010dekivano, vukovi se okupljaju i sve\u010dano izjavljuju da \u0107e se od sada hraniti travom. Te\u0161ko je u to poverovati.<\/p>\n
Me\u0111utim, neki u takvu verziju veruju i zovu inicijativu silnika ovog sveta \u201erevolucijom odozgo\u201c. Te\u0161ko je poverovati u mogu\u0107nost postojanja \u201einkluzivnog kapitalizma\u201c. Zapravo, inkluzivni kapitalizam predstavlja \u201edimnu zavesu\u201c koja prikriva planove svetske elite o modelu sveta i koju treba nazvati postkapitalizam. Njega jo\u0161 mo\u017eemo imenovati i kao novi feudalizam ili novi robovlasni\u010dki poredak. Dana\u0161nja elita spremna je da se odrekne natalo\u017eenih \u201epredrasuda\u201c i \u201enavika\u201c, kao \u0161to su jurnjava za profitom, akumulacija kapitala, zauzimanje monopolskih pozicija na tr\u017ei\u0161tu, itd. Ali se ona ni pod kakvim uslovima ne\u0107e odre\u0107i vlasti. \u201eVeliki reset\u201c ili \u201erevolucija odozgo\u201c sprovodi se da bi elita u\u010dvrstila svoju vlast.<\/p>\n
Zbog ne\u010dega sam se setio kratke formule koju \u010desto koristim da bih objasnio i opisao proces uni\u0161tenja SSSR-a: \u201ePartijsko-dr\u017eavna elita zemlje odlu\u010dila je da konvertuje svoju vlast u kapital.\u201c A danas, na globalnom nivou, gledamo obrnutu sliku: \u201eSvetska oligarhija je odlu\u010dila da konvertuje svoj kapital radi sticanja apsolutne vlasti u svetu.\u201c<\/p>\n
[1] Katasonov ovde misli na doslovni prevod stranog teksta uz koji se \u010desto daju podrobna obja\u0161njenja i \u010diji je osnovni cilj \u2013 maksimalno ta\u010dno preneti smisao. U takvom prevodu se, naj\u010de\u0161\u0107e, ne mo\u017ee preneti stil, rima, ritam\u2026 izvornog teksta (prim. prev.).<\/p><\/blockquote>\n