{"id":321218,"date":"2021-06-06T08:26:08","date_gmt":"2021-06-06T06:26:08","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=321218"},"modified":"2021-06-06T08:26:26","modified_gmt":"2021-06-06T06:26:26","slug":"komesanje-na-balkanu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/06\/06\/komesanje-na-balkanu\/","title":{"rendered":"Kome\u0161anje na Balkanu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dragan Biseni\u0107<\/strong><\/p>\n

Balkan je u fokusu me\u0111unarodne pa\u017enje u poslednja dva meseca skoro kao u prelomnim danima ranijih dramati\u010dnih doga\u0111aja: re\u0111aju se, u obliku non pejpera, idejni nacrti za njegovo preure\u0111enje pra\u0107eni posetama me\u0111unarodnih izaslanika, pome\u0161anih za izjavama me\u0111unarodnih zvani\u010dnika koje su me\u0161avina ohrabrenja i zabrinutosti.<\/p>\n

\u010cak su se i industrijski najrazvijenije zemlje u svetu izjasnile o balkanskoj budu\u0107nosti.<\/p>\n

Prili\u010dno je jasno da je razlog ovog novog talasa usmeravanja ka Balkanu prva poseta ameri\u010dkog predsednika Bajdena Evropi i njegov susret s ruskim predsednikom Putinom u \u017denevi, 15. i 16. juna.<\/p>\n

Ameri\u010dki predsednik \u0107e od 11. do 13. juna biti na zasedanju G7, da bi 14. juna bio u Briselu na Samitu NATO i na susretu sa zvani\u010dnicima EU.<\/p>\n

U to vreme u Briselu bi\u0107e nastavljeni razgovori Beograda i Pri\u0161tine, a kako se najavljuje u kosovskim medijima, do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a i predsednika kosovske vlade Aljbina Kurtija trebalo bi da do\u0111e upravo 14. juna \u2013 istog dana kad Bajden bude u Briselu i dan pre ameri\u010dko-ruskog predsedni\u010dkog susreta.<\/p>\n

Ima, stoga, dovoljno signala da se veruje da \u0107e balkansko i unutar njega kosovsko pitanje, biti deo dnevnog reda prilikom rusko-ameri\u010dkog samita, ali je neizvesno u kojoj meri i na koji na\u010din.<\/p>\n

Budu\u0107i da \u0107e ameri\u010dkog predsednika da prati brojna delegacija drugih zvani\u010dnika, gotovo sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017ee da se pretpostavi da \u0107e se neki od njih sresti sa srpskom i kosovskom delegacijom.<\/p>\n

Gotovo sigurno bi to mogle da bude Moli Montgomeri i Viktorija Nuland, pra\u0107ene Metjuom Palmerom.<\/p>\n

Ne mo\u017ee se isklju\u010diti da bi, u slu\u010daju povoljnog razvoja, to mogli da budu dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost D\u017eek Saliven.<\/p>\n

Zgusnutom nizu doga\u0111aja pridru\u017eili su se evropski izaslanik za Kosovo Miroslav Laj\u010dak i ameri\u010dki izaslanik za Balkan Metju Palmer, koji su posetili Pri\u0161tinu i Beograd.<\/p>\n

 <\/p>\n

Njihovom dolasku prethodila je iznenadna gr\u010dka izjava podizanja odnosa Atine i Pri\u0161tine na vi\u0161i, politi\u010dki nivo.<\/p>\n

Pre ovog poteza u razmaku od mesec dana, gr\u010dki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas posetio je Beograd 5. aprila, a premijerka Srbije Ana Brnabi\u0107 boravila je u Atini 13. maja.<\/p>\n

Ve\u0107 u Dendijasovoj izjavi u Beogradu mogla je da se nasluti promena tona i ispoljavanje sna\u017enijeg gr\u010dkog interesovanja prema Kosovu, ali ne i u kom pravcu \u0107e ona i\u0107i.<\/p>\n

\u201eVeliko je interesovanje za Kosovo. \u017dao mi je \u0161to pregovori jo\u0161 nisu zapo\u010deti sa novom vladom. Rekao sam da vam stojimo na raspolaganju da na bilo koji na\u010din pomognemo u re\u0161avanju ovog izuzetno te\u0161kog pitanja\u201c, rekao je tada Dendijas u Beogradu.<\/p>\n

Na ovaj na\u010din, Gr\u010dka se pribli\u017eila puzaju\u0107em priznanju koje je 2012. najavio tada\u0161nji \u0161ef gr\u010dke kancelarije u Pri\u0161tini.<\/p>\n

U intervjuu za Gazetu Ekpress, marta 2012, \u0161ef gr\u010dke Kancelarije za vezu u Pri\u0161tini, Dimitris Mo\u0161opulos, rekao je da \u0107e priznanje Gr\u010dke i\u0107i \u201ekorak po korak\u201c i da je to ne\u0161to \u201e\u0161to \u0107e prirodno do\u0107i\u201c.<\/p>\n

Objasnio je da Gr\u010dka \u017eeli da ceo Zapadni Balkan postane deo EU, te stoga ova perspektiva uklju\u010duje i priznanje.<\/p>\n

Gr\u010dki mediji navode da je glavni promoter kosovske stvari u Gr\u010dkoj, sada\u0161nja gr\u010dka ambasadorka u Va\u0161ingtonu, Aleksanda Papadopolu koja ima veoma dug sta\u017e u bavljenju pitanjem Kosova, od 2000, kad je bila \u0161efica gr\u010dke Kancelarije za vezu, pa do 2016\/19. kad je bila \u0161efica misije Euleksa.<\/p>\n

Ovaj korak u odnosima s Pri\u0161tinom doprinosi daljoj promeni status quo stanja koje je postojalo decenijama u odnosima pet dr\u017eava EU koje ne priznaju Kosovo.<\/p>\n

Bez obzira \u0161to je Gr\u010dka stavila do znanja da ne\u0107e priznati Kosovo i \u0161to podizanje nivoa odnosa samo po sebi ne mora da zna\u010di mnogo, ona stvara dalji pritisak na izmenu postoje\u0107eg stanja kod preostalih evropskih dr\u017eava.<\/p>\n

U tome su se na\u0161le najave, pa zatim negiranja, da se \u0160panija priprema da otvori svoju Kancelariju za vezu u Pri\u0161tini.<\/p>\n

Vi\u0161e dr\u017eava koje nisu priznale Kosovo imaju svoje Kancelarije za vezu u Pri\u0161tini, ali nemaju nikakve pri\u0161tinske predstavnike.<\/p>\n

Za razliku od njih, Gr\u010dka je imala Kancelariju za ekonomsku saradnju koja je sada postala Kancelarije za zastupanje kosovskih interesa sa politi\u010dkim funkcijama.<\/p>\n

Mogu\u0107e je da je ovaj gr\u010dki potez i poseta ministra spoljnih poslova Dendijasa Pri\u0161tini deo strategije \u0161argarepe i motivisanja pri\u0161tinskog rukovodstva za ispunjavanje davno preuzete obaveze o stvaranju Zajednice srpskih op\u0161tina.<\/p>\n

To je o\u010digledno bila tema razgovora Palmera i Kurtija, nakon \u010dega je Kurti rekao da se na Kosovu \u201ene mogu stvarati monoetni\u010dke celine\u201c.<\/p>\n

U svojoj uobi\u010dajenoj otvorenosti, Laj\u010dak je dao da se zaklju\u010di kako postoji jedna slika o pregovorima u javnosti, ali sasvim druga u \u010detiri zida, te da ono \u0161to javnost zna ili misli da zna o ono \u0161to se stvarno de\u0161ava, ne mora da se poklapa.<\/p>\n

Povodom nedavnih Kurtijevih postupaka i komentara Laj\u010dak je kazao da je va\u017enije ono \u0161to je kosovski lider rekao iza zatvorenih vrata.<\/p>\n

Ako je verovati pri\u0161tinskim medijima, Laj\u010dak je rekao da Va\u0161ingtonski sporazum \u201ene zna\u010di ni\u0161ta\u201c i da jedino EU ima me\u0111unarodni legitimitet u dijalogu.<\/p>\n

Istakao je da je dijalog uz posredovanje EU \u201ejedini na\u010din da se Srbija i Kosovo pridru\u017ee EU. Ne postoji drugi evropski put i za Srbiju i za Kosovo osim dijaloga. To je bitno. Kurti to zna, kao i Vu\u010di\u0107\u201c, rekao je Laj\u010dak.<\/p>\n

Ovu tvrdnju osna\u017eio je i Palmer rekav\u0161i da \u201eSAD nije strana u pregovorima\u201c, ve\u0107 da je \u201eakter i partner uklju\u010den u proces\u201c, \u0161to jezna\u010dajna promena u pore\u0111enju sa atmosferom prilikom potpisivanja Va\u0161ingtonskog sporazuma.<\/p>\n

Ukratko, Palmer veruje da je sporazum koji uklju\u010duje \u201epunu normalizaciju odnosa\u201c, mogu\u0107no potpisati do kraja ove godine, a da na me\u0111usobnom priznanju \u201ekao ishodu koji kona\u010dno ostavlja ovu temu u pro\u0161losti, i stavlja Srbiju i Kosovo u poziciju da krenu napred\u201c\u00a0 treba da se \u201enaporno radi\u201c.<\/p>\n

Ono \u0161to sa ameri\u010dke strane mo\u017ee da bude sna\u017ean, ali neuobi\u010dajen podsticaj, bilo bi sklapanje odre\u0111enih odbrambenih i vojnih sporazuma.<\/p>\n

To je u svojoj analizi objavljenoj 14. maja predlo\u017eio stru\u010dnjak va\u0161ingtonskog Vudro Vilson centra Edvard D\u017eozef.<\/p>\n

Ukoliko su intenzivni doga\u0111aji na Zapadnom Balkanu u poslednja dva meseca povezani sa dolaskom Bajdena u Evropu i njegovim sastankom s Putinom, onda je va\u017eno videti na koji na\u010din sada Rusija gleda na Balkan i na kosovsko pitanje.<\/p>\n

Moskva je uputila Srbiju o predstoje\u0107em sastanku ameri\u010dkog i ruskog predsednika u \u017denevi, ali bez preciziranja da li \u0107e se razgovarati i o Balkanu.<\/p>\n

U prvi plan poruke istaknuto je da \u0107e Moskva prihvatiti re\u0161enje koje bude odgovaraju\u0107e za Beograd, a ne da \u0107e ono bezuslovno morati da se zasniva na Rezoluciji 1244.<\/p>\n

Prilikom susreta sa srpskim ministrom inostranih poslova Nikolom Selakovi\u0107em sredinom aprila u Moskvi, ruski ministar Lavrov je, kritikuju\u0107i te\u017enje sada\u0161nje kosovske vlade ka Velikoj Albaniji, rekao da \u201epoliti\u010dki lideri nemaju prava da iznose ideje koje podrivaju koncept koji po\u010diva na temeljima Rezoluciji 1244 SB UN\u201c.<\/p>\n

On je podsetio da \u201eUN priznaju suverenitet Srbije\u201c i da re\u0161enje konflikta Beograda i Pri\u0161tine mo\u017ee biti postignut samo mirnim putem, pri \u010demu je potvrdio da \u0107e Moskva \u201epodr\u017eati svaki dogovor koji je postignut i koji je prihvatljiv za obe strane\u201c.<\/p>\n

S kakvim pogledima na op\u0161ti poredak se u Moskvi do\u010dekuje prvi susret ameri\u010dkog i ruskog predsednika i gde bi u tom op\u0161tem okviru moglo da bude mesto Balkana?<\/p>\n

Odgovor na to mogu\u0107no je oblikovati iz ruskog shvatanja me\u0111unarodnih odnosa koji se grade.<\/p>\n

Direktor presti\u017ene me\u0111unarodne konferencije Primakovljevi dani, koja se odr\u017eava slede\u0107e nedelje, i jedan od vode\u0107ih ruskih diplomatskih stru\u010dnjaka, Fjodor Vojtilovski ka\u017ee: \u201eDanas mo\u017eemo re\u0107i da \u0107e svetski poredak u nastajanju biti policentri\u010dan, ali \u0107e istovremeno imati prili\u010dno krutu hijerarhiju. Sad po\u010dinje da se odvija vrlo o\u0161tra borba oko toga ko \u0107e biti na vrhu ove hijerarhije. Pre svega, to se odnosi na Sjedinjene Dr\u017eave i Kinu. A takvi centri kao \u0161to su Rusija, Indija, EU i drugi u narednim godinama mora\u0107e da razumeju kako da grade svoju strategiju dru\u0161tveno-ekonomskog razvoja, spoljnu politiku, bezbednosnu politiku i partnerstva u ovom novom sistemu koordinata.\u201c<\/p>\n

Dakle, ni za Rusiju nema sumnje da se borba za presto vodi izme\u0111u Kine i SAD.<\/p>\n

U tim uslovima, Rusija svoja interesovanja usmerava ka regionima koji \u0107e u budu\u0107nosti biti posebno va\u017eni za odnos Rusije sa spoljnim svetom.<\/p>\n

Vojtilovski u te regione ubraja EU, ali posebno raste rusko interesovanje Azijsko-tihookeanski region, Centralnu i ju\u017enu Aziju i Bliski istok.<\/p>\n

U ruskoj stru\u010dnoj javnosti procenjuje se da SAD i EU \u017eele da Srbija prizna Kosovo do kraja ove godine.<\/p>\n

Saradnik moskovskog Instituta za slavistiku, Georgij Engelhart isti\u010de da \u0107e EU i SAD ispoljavati \u201eaktivan pritisak na obe strane, a posebno na Beograd, kako bi se sporazum o Kosovu sklopio do kraja ove godine, odnosno fakti\u010dko priznanje nezavisnosti Pri\u0161tine\u201c, ali da je \u201epitanje da li \u0107e Va\u0161ington i Brisel mo\u0107i da realizuju tu ideju\u201c.<\/p>\n

U tom okviru, on smatra da je ovaj trenutak ja\u010danja pritisaka na Srbiju izabran naro\u010dito zbog predstoje\u0107ih izbora u Srbiji, \u0161to je prirodno vreme neizvesnosti i nestabilnosti koje je rizi\u010dno za rukovodstvo Srbije.<\/p>\n

Zbog toga, on o\u010dekuje da \u0107e Srbija poku\u0161ati da kupi vreme ili da nekim delimi\u010dnim istupcima umilostivi zapad.<\/p>\n

Rusija, me\u0111utim, ne veruje u evropske perspektive Srbije, po\u0161to je proces pro\u0161irenja zamrznut, \u0161to je izjavio i francuski predsednik Makron 2019, upravo u Beogradu.<\/p>\n

Engelhart ocenjuje da za novu ameri\u010dku administraciju koja obnavlja transatlantsku solidarnost, Balkan treba da postane pokazni primer tog novog odnosa sloge i harmonije koji nastoji da zatvori sva nedovr\u0161ena pitanja 1990-ih u regionu: da kona\u010dno re\u0161i pod svojim uslovima status Kosova i likvidira autonomiju Republike Srpske u BiH.<\/p>\n

Iako Balkan u ovom momentu nije u rangu prvorazrednih ruskih interesovanja, jasno je da se Rusija ne\u0107e odre\u0107i svog uticaja, po\u0161to ostali pretendenti na veliku ulogu u svetu pokazuju sna\u017eno interesovanje za Balkan.<\/p>\n

Stoga je neizbe\u017ena ravnote\u017ea tih interesa i planova, a jedini na\u010din da se ona postigne jesu susreti \u0161efova dr\u017eava.<\/p>\n

Pitanje je samo koliko \u0107e time zemlje Balkana biti zadovoljne, koliko im je potrebna ta spoljna arbitra\u017ea i \u0161ta su im druge alternative.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ukoliko su intenzivni doga\u0111aji na Zapadnom Balkanu u poslednja dva meseca povezani sa dolaskom Bajdena u Evropu i njegovim sastankom s Putinom, onda je va\u017eno videti na koji na\u010din sada Rusija gleda na Balkan i na kosovsko pitanje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":321219,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-321218","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321218","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=321218"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321218\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":321220,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321218\/revisions\/321220"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/321219"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=321218"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=321218"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=321218"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}