{"id":321058,"date":"2021-06-03T08:12:07","date_gmt":"2021-06-03T06:12:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=321058"},"modified":"2021-06-03T08:12:07","modified_gmt":"2021-06-03T06:12:07","slug":"patrusev-i-dieci-crtaju-mapu-novog-svetskog-poretka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/06\/03\/patrusev-i-dieci-crtaju-mapu-novog-svetskog-poretka\/","title":{"rendered":"Patru\u0161ev i \u0110ie\u010di crtaju mapu novog svetskog poretka"},"content":{"rendered":"

Autor: Pepe Eskobar<\/strong><\/p>\n

Ponovo kre\u0107e predstava Nikolaja Patru\u0161eva (biv\u0161i direktor ruskog FSB i aktuelni sekretar Saveta bezbednosti Rusije, prim. prev) i Janga \u0110ie\u010dija (biv\u0161i ministar spoljnih poslova NR Kine i aktuelni direktor Centralne komisije za spoljne poslove, prim. prev). Ovo su dva igra\u010da koja upravljaju nastaju\u0107om geopoliti\u010dkom antantom u ime svojih \u0161efova \u2013 Vladimira Putina i Sija \u0110inpinga.<\/p>\n

Pro\u0161le nedelje, Jang \u0110ie\u010di \u2013 direktor Kancelarije Komisije za spoljne poslove pri Centralnom komitetu Komunisti\u010dke partije Kine \u2013 posetio je sekretara ruskog Saveta bezbednosti, Nikolaja Patru\u0161eva, u Moskvi. To se dogodilo u okviru 16. runde strate\u0161kih bezbednosnih konsultacija Kine i Rusije. Interesantno je \u0161to se sastanak Jang-Patru\u0161ev dogodio izme\u0111u susreta Blinkena i Lavrova na marginama samita Arkti\u010dkog saveta u Rejkjaviku i predstoje\u0107eg samita Putina i Bajdena u \u017denevi, zakazanog za 16. jun (verovatno u hotelu Interkontinental, u kojem su se i Regan i Gorba\u010dov sastali 1985. godine).<\/p>\n

Zapadna \u201e\u017evaka\u201c koja prethodi sastanku Putina i Bajdena glasi da bi on mogao da donese neku vrstu reseta ka \u201epredvidljivosti\u201c i \u201estabilnosti\u201c u sada ekstra-turbulentnim odnosima SAD i Rusije. To su puke ma\u0161tarije. Putin, Patru\u0161ev i Lavrov ne gaje nikakve iluzije. Naro\u010dito kada se ima u vidu da je na samitu G7 u Londonu, po\u010detkom maja, zapadni fokus bio na \u201emalignim aktivnostima\u201c Rusije i \u201esiled\u017eijskoj ekonomskoj politici\u201c Kine.<\/p>\n

Ruski i kineski analiti\u010dari se, u svojim neformalnim konsultacijama, sla\u017eu da \u0107e \u017deneva biti jo\u0161 jedan primer dobre stare kisind\u017eerovske metode \u201ezavadi pa vladaj\u201c, kombinovane sa par zavodljivih taktika namenjenih udaljavanju Moskve od Pekinga \u2013 sve zajedno poku\u0161aj da se kupi ne\u0161to vremena i ispitaju slabe ta\u010dke za postavljanje geopoliti\u010dkih zamki. Stari lisci poput Janga i Patru\u0161eva i vi\u0161e su nego svesni igre koja se vodi.<\/p>\n

Ono \u0161to je naro\u010dito va\u017eno jeste da su Jang i Patru\u0161ev utabali stazu za predstoje\u0107u Putinovu posetu Siju u Pekingu \u2013 koja \u0107e se dogoditi nedugo nakon sastanka sa Bajdenom u \u017denevi. Cilj ove posete je dalja geopoliti\u010dka koordinacija i ovaj put nagla\u0161enog \u201esveobuhvatnog strate\u0161kog partnerstva\u201c, \u0161to je uzajamno prepoznatljiva terminologija. Ova poseta bi mogla da se dogodi prvog jula, na stotu godi\u0161njicu KP Kine, ili 16. jula, \u0161to je 20. godi\u0161njica Sporazuma o prijateljstvu Kine i Rusije. Prema tome, Putin-Bajden je predjelo, a Putin-Si je glavno jelo.<\/p>\n

\u010cajanka Putina i Luka\u0161enka<\/h2>\n

Osim opaske o \u201eemotivnom izlivu\u201c koju je ruski predsednik imao dok je verbalno obrazlagao potez svog beloruskog kolege, \u201e\u010dajanka\u201c Putina i Luka\u0161enka u So\u010diju iznedrila je dodatni komad slagalice poznate kao \u201evanredno sletanje Rajanerovog aviona u Minsk\u201c, u kojem je glavna zvezda bloger iz Belorusije za kog se tvrdi da je svoje usluge stavljao na raspolaganje ultranacionalisti\u010dkom, neonacisti\u010dkom Azov bataljonu koji se borio protiv Narodnih Republika Donjecka i Luganska u ukrajinskom Donbasu tokom 2014. godine.<\/p>\n

Luka\u0161enko je rekao Putinu da je \u201edoneo neka dokumenta kako bi mogao da objasni \u0161ta se de\u0161ava\u201c. Ni\u0161ta vezano za sadr\u017eaj ovih dokumenata nije procurilo, ali mogu\u0107e je da se radi o veoma vru\u0107em materijalu, mo\u017eda vezanom za \u010dinjenicu da je EU uvela sankcije protiv Belavija erlajnsa, iako ova avio-kompanija nema nikakve veze sa Rajaner sagom. Mogu\u0107e je da \u0107e se ovo na\u0107i i na agendi razgovora Putina i Bajdena u \u017denevi.<\/p>\n

Naj\u0161ira slika uvek je ona u kojoj vidimo Evroaziju protiv atlantisti\u010dkog Zapada. Koliko god Va\u0161ington pritiskao Evropu i Japan da raskrste sa Kinom i Rusijom, Hladni rat 2.0 na dva simultana fronta nije naro\u010dito pametna opcija. Racionalni igra\u010di vide da bi u 21. veku udru\u017eena nau\u010dna, ekonomska i vojna mo\u0107 strate\u0161kog partnerstva Rusije i Kine mogla potpuno da promene globalna pravila igre, naro\u010dito u pore\u0111enju sa nekada\u0161njom erom SSSR-a i Gvozdene zavese.<\/p>\n

A \u0161to se ti\u010de privla\u010denja Globalnog Juga i novih verzija Pokreta nesvrstanih, akcenat na me\u0111unarodnom poretku koji se dr\u017ei Povelje UN i vladavine me\u0111unarodnog prava definitivno je vi\u0161e privla\u010dan nego izvikani \u201eme\u0111unarodni poredak zasnovan na pravilima\u201c, u kojem jedino hegemon postavlja pravila.<\/p>\n

Uporedo sa odustajanjem Moskve od iluzija o novom pru\u017eanju ruke iz Va\u0161ingtona, isto se de\u0161ava i u Pekingu \u2013 posebno nakon izjava Kurta Kembela, biv\u0161eg asistenta dr\u017eavnog sekretara za Isto\u010dnu Aziju i Pacifik u vreme administracije Obama-Bajden, a koji je sada na \u010delu indo-pacifi\u010dkih poslova u Nacionalnom savetu bezbednosti. Kembel je pravi tvorac koncepta \u201ezaokreta ka Aziji\u201c (eng. \u201epivot to Asia\u201c), jo\u0161 u vreme kada je po\u010detkom 2010-ih sedeo u Stejt departmentu, iako je, kako sam pisao jo\u0161 tokom predizborne kampanje 2016, Hilari Klinton, kao dr\u017eavna sekretarka, tvrdila da je ona autor strategije preusmeravanja SAD na Aziju, \u0161to je napisala u svom eseju iz oktobra 2011.<\/p>\n

Na okupljanju u Univerzitetu Stenford pro\u0161le nedelje, Kembel je rekao: \u201ePeriod koji opisujemo kao saradnju sa Kinom je okon\u010dan \u201c. Na kraju krajeva, \u201ezaokret ka Aziji\u201c nikada nije prestao i u tom smislu je vrlo jasan kontinuitet izme\u0111u Trampa i Bajdena. Kembel je onda krenuo da muti vodu pri\u010dama o \u201enovom nizu strate\u0161kih parametara\u201c i potrebi da se Kini iza\u0111e na crtu, zajedno sa \u201esaveznicima, partnerima i prijateljima\u201c. Budala\u0161tine: sve se svodi na militarizaciju Indo-Pacifika. To je ono \u0161to je i sam Bajden ponovio tokom svog prvog obra\u0107anja zajedni\u010dkoj sednici Kongresa, kada se pohvalio da je Siju rekao kako \u0107e SAD \u201ezadr\u017eati jako vojno prisustvo u Indo-Pacifiku\u201c, isto onako kako to rade uz pomo\u0107 NATO-a u Evropi.<\/p>\n

Iranski faktor<\/h2>\n

U drugom, ali paralelnom koloseku sa onim na kojem deluju Jang i Patru\u0161ev, Iran bi mogao da se na\u0111e na ivici zna\u010dajne promene. Mo\u017eemo to tretirati kao deo progresivnog ja\u010danja tzv. \u201eLuka otpora\u201c, koji povezuje Iran, jedinice narodne mobilizacije u Iraku, Siriju, Hezbolah, Hute u Jemenu, a sada i ujedinjeniju Palestinu. Posredni\u010dki rat protiv Sirije bio je tragi\u010dni, ogromni neuspeh u svakom pogledu. Nije zamenio sekularnu Siriju gomilom d\u017eihadista (poznatih kao \u201eumereni pobunjenici\u201c). Nije spre\u010dio \u0161irenje iranske sfere uticaja. Nije presekao bliskoisto\u010dnu granu Novog puta svile. Nije uni\u0161tio Hezbolah.<\/p>\n

\u201eAsad mora da ide\u201c? Samo sanjajte, upravo je reizabran sa 95 odsto glasova podr\u0161ke, pri izlaznosti od 78 odsto.<\/p>\n

A \u0161to se ti\u010de predstoje\u0107ih predsedni\u010dkih izbora u Iranu, zakazanih za 18. jun (svega dva dana nakon sastanka Putina i Bajdena), oni \u0107e se odigrati u vreme kada drama vaskrsavanja nuklearnog sporazuma u Be\u010du bude do\u0161la do svog svr\u0161etka. Teheran je vi\u0161e puta istakao da krajnji rok za sporazum isti\u010de danas, 31. maja. \u0106orsokak je o\u010digledan. U Be\u010du, kroz svoja usta iz EU, Va\u0161ington se saglasio da ukine sankcije protiv iranske nafte, petrohemikalija i centralne banke, ali odbija da ih ukine protiv pojedinaca kao \u0161to su \u010dlanovi Korpusa Islamske revolucionarne garde.<\/p>\n

Istovremeno, u Teheranu se dogodilo ne\u0161to vrlo interesantno sa biv\u0161im poslanikom Alijem Larid\u017eanijem, ina\u010de veoma ambicioznim \u010dlanom jedne istaknute porodice kog je Savet \u010duvara revolucije odbio da potvrdi kada je podneo kandidaturu za predsednika. Larid\u017eani je momentalno prihvatio odluku. Kako su mi preneli insajderi iz Teherana, to se dogodilo bez trzavica jer je dobio detaljno obja\u0161njenje ne\u010deg mnogo ve\u0107eg: nove velike igre.<\/p>\n

Kako stvari stoje, lik koji je pripremljen da bude gotovo neizbe\u017eni pobednik 18. juna je Ebrahim Raisi \u2013 dosada\u0161nji ministar pravde, i to vrlo blizak sa Revolucionarnom gardom. Postoji veoma velika verovatno\u0107a da \u0107e on zatra\u017eiti od inspektora Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju da napuste Iran, a to zna\u010di kraj Zdru\u017eenog sveobuhvatnog plana akcije (eng. \u201eJoint Comprehensive Plan of Action \u2013 JCPOA\u201c, zvani\u010dni naziv Iranskog nuklearnog sporazuma, prim. prev), \u0161to je potez koji \u0107e imati nesagledive posledice. Sa ta\u010dke gledi\u0161ta Revolucionarne garde, JCPOA je ve\u0107 mrtav.<\/p>\n

Dodatni \u010dinilac u svemu ovome je to \u0161to Iran trenutno trpi jaku su\u0161u \u2013 a leto jo\u0161 nije ni stiglo. Elektri\u010dna mre\u017ea bi\u0107e pod ogromnim pritiskom. Brane su prazne, pa nije mogu\u0107e oslanjati se na hidroelektri\u010dnu energiju. Postoji zna\u010dajno javno nezadovoljstvo usled \u010dinjenice da je Rohanijev tim osam godina spre\u010davao Iran da pribavi nuklearnu energiju. Jedan od prvih Raisijevih poteza moglo bi da bude nare\u0111enje za hitnu gradnju nuklearne elektrane.<\/p>\n

Nije potreban meteorolog da bi se shvatilo u kom pravcu duva vetar tri klju\u010dne \u201eegzistencijalne pretnje\u201c opadaju\u0107eg hegemona \u2013 Rusije, Kine i Irana. Jasno je i da nijedna od dobrih starih metoda kori\u0161\u0107enih za pot\u010dinjavanje vazala ne funkcioni\u0161e \u2013 makar ne kada se koriste protiv istinski suverenih sila.<\/p>\n

Predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Kine Si \u0110inping i predsednik Irana Hasan Rohani tokom samita \u0160angajske organizacije za saradnju, Bi\u0161kek, 14. jun 2019. (Foto: Vyacheslav Oseledko\/AFP\/Getty Images)<\/p>\n

Dok se sino-ruso-iranofobija rasta\u010de u magli sankcija i histerije, Jang \u0110ie\u010di i Nikolaj Patru\u0161ev neumorno crtaju mape postunilateralnog poretka.<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dok se opadaju\u0107i hegemon zamajava sankcijama i histerijom, igra\u010di poput Janga \u0110ie\u010dija i Nikolaja Patru\u0161eva neumorno crtaju mape postunilateralnog svetskog poretka<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":317312,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-321058","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321058","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=321058"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321058\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":321059,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/321058\/revisions\/321059"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/317312"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=321058"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=321058"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=321058"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}