{"id":320476,"date":"2021-05-25T10:21:44","date_gmt":"2021-05-25T08:21:44","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=320476"},"modified":"2021-05-25T11:17:22","modified_gmt":"2021-05-25T09:17:22","slug":"samoubistva-u-crnoj-gori-samo-statistika-hoce-li-biti-sos-linije-za-prevenciju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/05\/25\/samoubistva-u-crnoj-gori-samo-statistika-hoce-li-biti-sos-linije-za-prevenciju\/","title":{"rendered":"Samoubistva u Crnoj Gori samo statistika – ho\u0107e li biti SOS linije za prevenciju?"},"content":{"rendered":"

U Crnoj Gori, zemlji koja u posljednjoj deceniji prednja\u010di u statistikama Svjetske zdravstvene organizacije kada je u pitanju broj samoubistava u odnosu na broj stanovnika, \u010dinjenica da je \u010dak trideset osoba sebi oduzelo \u017eivot u samo tri mjeseca od po\u010detka ove godine nije previ\u0161e potresla dru\u0161tvo.<\/p>\n

Nije ni \u010dudo, jer se kod nas o samoubistvima govori uglavnom samo kada Uprava policije objavi brojke ili \u017eivot sebi oduzme neka javna li\u010dnost. Tada mediji ovoj temi posvete tekst ili prilog u emisiji vijesti, gdje psihijatri, psiholozi i sociolozi pri\u010daju o uzrocima i prevenciji.<\/p>\n

Me\u0111utim, konkretno rje\u0161enje koje bi od predloga bilo realizovano u akciju ipak uvijek izostane, pa su mnogi stru\u010dnjaci koje smo za potrebe ovog teksta kontaktirali odbili da budu sagovornici jer nemaju ni\u0161ta novo da dodaju \u0161to ve\u0107 nisu ispri\u010dali i predlo\u017eili, ali je ostalo samo u medijskim arhivama, iako stopa suicida ne opada.<\/p>\n

Egzistencijalne krize posljedica li\u010dnog nezadovoljstva i lo\u0161eg stanja u dru\u0161tvu<\/strong><\/h2>\n
\n
\"\"

Jovana Strugar<\/p><\/div>\n

\u201cUzroci za visoku stopu suicida su vi\u0161estruki i potrebno je sprovesti ozbiljna nau\u010dna istra\u017eivanja koja bi dala potpuniju sliku situacije i bli\u017ee odgovore na ovo pitanje\u201d, ka\u017ee za PCNEN specijalista klini\u010dke psihologije i osniva\u010d nevladine organizacije Centar za prevenciju suicida Neboj\u0161a \u017di\u017ei\u0107<\/strong>.<\/p><\/blockquote>\n

On je obja\u0161njava da se op\u0161ti uzroci porasta suicidalnosti mogu na\u0107i u nestabilnoj finansijskoj i politi\u010dkoj situaciji u dru\u0161tvu, u kojoj ljudi \u010de\u0161\u0107e dolaze u egzistencijalne krize.<\/p>\n

\u201cTako\u0111e se mo\u017ee diskutovati o mentalitetskim pitanjima i odnosu prema suicidu, gdje se \u010desto suicid defini\u0161e kao moralna kategorija, odnosno kao snaga ili slabost odre\u0111ene li\u010dnosti\u201d, ka\u017ee \u017di\u017ei\u0107.<\/p><\/blockquote>\n

Sa njim je saglasna i Jovana Strugar<\/strong>, psiholo\u0161kinja i porodi\u010dna psihoterapeutkinja, koja kao okida\u010de navodi i li\u010dno nezadovoljstvo, traume usljed te\u0161kih bolesti, disfunkcionalne partnerske i porodi\u010dne odnose, nasilje, depresiju…<\/p>\n

\u201eNeka istra\u017eivanja, ra\u0111ena za vrijeme pandemije COVID-19 virusa, pokazala su da izolacija i lo\u0161e finansijsko stanje pove\u0107avaju faktor rizika od samoubistva\u201c, dodaje ona.<\/p><\/blockquote>\n

\u201cJa nisam svoje misli\u201d<\/strong><\/h2>\n

Crnogorski reper i umjetnik Bal\u0161a Krkelji\u0107 Sivilo<\/strong> nedavno je objavio pjesmu \u201cSve \u0107e biti OK\u201d, u kojoj govori o svom mentalnom stanju i suicidnim mislima sa kojima se borio.<\/p>\n

\u201cProblem sa depresijom je \u0161to tada samo \u010duje\u0161 i slu\u0161a\u0161 svoje zlo\u0107udne misli. Tada ti nije ni do ustajanja iz kreveta, tu\u0161iranja, treniranja, bilo \u010dega…\u201d, prisje\u0107a se on.<\/p><\/blockquote>\n

Na osnovu svog iskustva, Bal\u0161a ukazuje na to da depresija needukovanoj osobi govori da je njegov slu\u010daj poseban, da niko nema muke kao \u0161to on ima, da niko ne mo\u017ee da razumije, a kamoli na\u0111e rje\u0161enje za to.<\/p>\n

\u201cU realnosti je to totalno druga\u010dije. Tamo gdje se podi\u017ee svijest o depresiji, tamo gdje su ljudi naoru\u017eani znanjem, lak\u0161e se bore sa tim. Niko ne mo\u017ee da savlada neprijatelja kojeg ne vidi, ne zna, ne priznaje. I to je problem, u Crnoj Gori, ili bilo gdje drugo\u201d, ka\u017ee on.<\/p><\/blockquote>\n

Bal\u0161a isti\u010de da \u201cnije fan\u201d \u010dekanja dr\u017eave i institucija da se pobrinu za njega ili njemu bitne ljude da budu psihi\u010dki i fizi\u010dki jaki \u2013 najva\u017enija podr\u0161ka dolazi od bliskih osoba koje uspijevaju da prepoznaju problem i pomognu u potrazi za rje\u0161enjem.<\/p>\n

“Rje\u0161enje postoji – to je poruka koja treba da odzvanja svugdje i svi treba da su naoru\u017eani informacijama da ako se neko ko je depresivan na milisekundu trgne i zainteresuje svi znaju kako da toj osobi poka\u017eu pravi put. Tokom \u0161kolovanja, u\u010deni smo kako se \u010dvorovi ve\u017eu, daje vje\u0161ta\u010dko disanje, stavlja kondom, ali ne sje\u0107am se da je iko odvojio vremena da mi ka\u017ee da ja nisam svoje negativne misli\u201d, ka\u017ee Bal\u0161a.<\/p><\/blockquote>\n

On smatra da dru\u0161tvo treba da obezbijedi i u\u010dini dostupnim i svima lako shvatljivim informacije o prevenciji samoubistva, ali na druga\u010diji i privla\u010dniji na\u010din.<\/p>\n

\u201cNisam siguran da depresivnom tinejd\u017eeru poma\u017ee emisija o prevenciji samoubistva na televiziji koju ne gleda, u kojoj gomila ljudi u odijelima pri\u010da o<\/p>\n

brojkama, statistikama i istra\u017eivanjima. Vjerujem da bi ga prije oraspolo\u017eilo i nau\u010dilo kada bi vidio neki TikTok video sa gomilom emod\u017eija koji na kul na\u010din savjetuju kako da se izbori sa problemom\u201d, ka\u017ee Bal\u0161a.<\/p><\/blockquote>\n

Na\u0161 sagovornik smatra da pojedinci treba da istupe i uti\u010du na svoje prijatelje, svoje kom\u0161ije, pratioce na dru\u0161tvenim mre\u017eama, u svom gradu, selu, ili na bilo kojoj platformi na kojoj znaju da ih neko mo\u017ee \u010duti i vidjeti.<\/p>\n

\"\"

Bal\u0161a Krkelji\u0107<\/p><\/div>\n

Kada je rije\u010d o onome \u0161to je njemu pomoglo da pobijedi, kako to u pjesmi navodi, \u201csvoje glasove u glavi\u201d, jeste re\u010denica \u201cJA NISAM SVOJE MISLI\u201d.<\/p>\n

\u201cPut do te informacije je bio jako te\u017eak. Jedna od najte\u017eih stvari koje sam u \u017eivotu uradio – prestao da se poistovje\u0107ujem sa svojim mislima i osje\u0107anjima. Na tom putu su mi pomogli razgovori sa prijateljima, porodicom, psiholozima, psihijatrima i SOS linijama. U\u010denje o mentalnom zdravlju, meditaciji, zdravoj ishrani, disciplini, dnevnim ritualima, egu, hormonima, stresu\u2026 Rje\u0161enja postoje – volio bih to da znaju svi, iako oni depresivni ne \u017eele da vjeruju u to\u201d, nagla\u0161ava Bal\u0161a.<\/p><\/blockquote>\n

On napominje da je jako va\u017eno u Crnoj Gori oformiti SOS liniju za prevenciju.<\/p>\n

\u201cAko je razgovor je jedan od najboljih na\u010dina da se dopre do osoba koje pate, onda sva sredstva koja to omogu\u0107avaju treba da su na raspolaganju. Mnogi nemaju osobu od povjerenja kojoj bi ispri\u010dali svoje muke i mo\u017eda SOS linija bude na\u010din da to uradi. Mo\u017eda je osoba sa kojom pri\u010date o tim stvarima zauzeta, spava, nedostupna – tada SOS linija mo\u017ee biti rje\u0161enje. I najtu\u017eniji razlog, pogotovo za mu\u0161karce – blam vas je da se sazna da ste slabi i ranjivi, a znate koliko bi vam pomoglo kada biste sa nekim podijelili muke. SOS linija i aninimni pozivi mogu da budu rje\u0161enje. Kada god da se realizuju SOS linije, bi\u0107e dobrodo\u0161le, a do tada svi mi imamo obavezu da nastavimo da se borimo i u toj borbi pazimo jedni na druge\u201d, nagla\u0161ava Bal\u0161a.<\/p>\n

https:\/\/youtu.be\/4yK95_tmNX0<\/p><\/blockquote>\n

Kako prepoznati i sprije\u010diti suicidalnost kod pojedinca?<\/strong><\/h2>\n

\u201c\u010cesto postoji suicidalni apel pri kojem osoba daje signale okolini da se \u2018ne\u0161to de\u0161ava\u2019, \u010dime naj\u010de\u0161\u0107e demonstrira sopstvenu ambivalentnost prema suicidu\u201d, ka\u017ee klini\u010dki psiholog \u017di\u017ei\u0107.<\/p><\/blockquote>\n

To se, kako je objasnio, mo\u017ee prepoznati kroz promjene raspolo\u017eenja, pri \u010demu ljudi postaju tu\u017eni, bezvoljni, povu\u010deni; zatim promjene u pona\u0161anju koje podrazumijevaju probleme u koncentraciji, probleme na poslu, nezainteresovanost za sopstveni izgled; problemi sa snom pri \u010demu ili previ\u0161e spavaju ili je prisutna nesanica; gubitak interesovanja za aktivnosti, svari i ljude za koje je ranije to interesovanje bilo izra\u017eeno; zloupotreba alkohola i droga; optere\u0107enost osje\u0107anjima stida i krivice, poja\u010dana impulsivnost.<\/p>\n

\u201cNerijetko se de\u0161ava da osobe koje planiraju suicid poklanjaju bliskim ljudima svoje stvari, pogotovu one za koje su vezani. Postoje i drugi znaci upozorenja, ali ovo su neki naj\u010de\u0161\u0107e prisutni i naj\u010de\u0161\u0107e navo\u0111eni u literaturi i praksi\u201d, ka\u017ee \u017di\u017ei\u0107.<\/p>\n

\"\"

Neboj\u0161a \u017di\u017ei\u0107<\/p><\/div><\/blockquote>\n

Psiholo\u0161kinja Jovana Strugar nagla\u0161ava da, ukoliko primijetimo neke promjene u pona\u0161anju na\u0161ih bli\u017enjih, mo\u017eemo ponuditi pomo\u0107.<\/p>\n

\u201eNa taj na\u010din otvaramo prostor da razgovaramo o problemima koji postoje i da ih zajedni\u010dki, uz podr\u0161ku bli\u017enjih, stru\u010dnjaka i zajednice, rije\u0161imo. Time \u0161aljemo poruku podr\u0161ke, nudimo alternativna rje\u0161enja i mogu\u0107nosti do kojih osoba prosto nekada nije u mogu\u0107nosti da do\u0111e sama \u2013 i tako preventivno djelujemo\u201c, ka\u017ee Strugar.<\/p><\/blockquote>\n

Pitanje suicida nedovoljno prepoznato u dru\u0161tvu<\/strong><\/h2>\n

\u017di\u017ei\u0107 smatra da je uzrok nepostojanja SOS linije za prevenciju suicida, uprkos pora\u017eavaju\u0107im statistikama, odnos prema temi suicida koja je u na\u0161em dru\u0161tvu u najmanju ruku kontroverzan i proizvodi razli\u010dite reakcije \u2013 od izbjegavanja teme do straha i odnosa prema suicidu sa mno\u0161tvom predrasuda.<\/p>\n

\u201cSvjedoci smo da su sve druge javnozdravstvene teme popularnije i lak\u0161e se\u00a0o njima pi\u0161e i pri\u010da. Za temu suicida su vezane brojne predrasude te je neophodna sveobuhvatna akcija, u smislu edukacije dru\u0161tva o tome \u0161ta je ta\u010dno, a \u0161ta nije od naj\u010de\u0161\u0107e zastupljenih stavova u javnosti\u201d, ka\u017ee \u017di\u017ei\u0107.<\/p><\/blockquote>\n

On isti\u010de da je njegovo iskustvo, kada je rije\u010d o konkurisanju za razne projekte, pokazalo da suicid nije problem koji ima status aktuelnosti i nije prepoznat kao va\u017ean.<\/p>\n

\u201c\u010cini mi se i da postoji poricanje zna\u010dajnosti ove problematike\u201d, ka\u017ee \u017di\u017ei\u0107.<\/p><\/blockquote>\n

On smatra da bi bio veliki iskorak za Crnu Goru uvo\u0111enje psiholo\u0161ke pomo\u0107i kao podr\u0161ke ljudima u krizi, a da pritom ne zna\u010di da moraju da se javljaju u zdravstvene ustanove i prolaze za njih neprijatne procedure kako bi dobili pomo\u0107.<\/p>\n

\u201cLjudi bi mnogo \u010de\u0161\u0107e i vi\u0161e tra\u017eili pomo\u0107, bilo bi jednostavnije iskoordinisati slu\u017ebe koje pru\u017eaju podr\u0161ku i imali bi manji strah od stigme koji postoji vezano za ovu temu\u201d, obja\u0161njava \u017di\u017ei\u0107.<\/p><\/blockquote>\n

Psiholo\u0161kinja Strugar smatra da u Crnoj Gori zaista nedostaje preventivno djelovanje i ve\u0107e uklju\u010divanje stu\u010dne zajednice u zajedni\u010dkom anga\u017eovanju na prevenciji.<\/p>\n

\u201eJa\u010danje kapaciteta i servisa dr\u017eave je jedini na\u010din da uti\u010demo, ali i da u\u010dinimo da servisi budu dostupni i najugro\u017eenijim grupama. Osobe koje \u017eive sa osje\u0107ajem da su prepu\u0161tene same sebi i da nemaju mogu\u0107nosti za podr\u0161kom su pod dodatnim faktorom rizika \u2013 u tom smislu va\u017eno je da dru\u0161tvo i stru\u010dna javnost po\u0161alje poruku da ima snage, na\u010dina i mogu\u0107nosti da im pomogne i da je tu za njih.\u201c, isti\u010de Strugar.<\/p>\n

\"\"<\/p><\/blockquote>\n

U planu osnivanje SOS linije za prevenciju suicida <\/strong><\/h2>\n

Iz Ministarstva zdravlja za PCNEN su kazali da, iako ne postoji SOS linija za prevenciju suicida, pri domovima zdravlja funkcioni\u0161u linije centara za mentalno zdravlje i psihosocijalnu pomo\u0107, koje su u kontinuitetu dostupne gra\u0111anima.<\/p>\n

\u201cGra\u0111ani ih mogu kontaktirati u radno vrijeme domova zdravlja, a zaposleni su otvoreni za sva pitanja i stru\u010dne savjete iz oblasti mentalnog zdravlja\u201d, naveli su oni.<\/p><\/blockquote>\n

Istakli su da je u planu da se, nakon regulisanja epidemiolo\u0161ke situacije, osna\u017ei i unaprijedi briga o mentalnom zdravlju kroz multisektorski i sveobuhvatan pristup.<\/p>\n

\u201cU tom smislu, plan je da se, izme\u0111u ostalih servisa u okviru javnog zdravstva, osnuje i nacionalna SOS linija za prevenciju suicida\u201d.<\/p><\/blockquote>\n

Iz Ministarstva su podsjetili na to da aktulena linija u Klini\u010dkom Centru Crne Gore sa brojem telefona 1555<\/strong> slu\u017ei i kao linija za prevenciju suicida.<\/p>\n

\u201cLjekari, kao i volonteri u ovom centru svakodnevno pru\u017eaju usluge savjetovanja i pomo\u0107 licima koja imaju potrebu za stru\u010dnom pomo\u0107i. Mogu\u0107nost da gra\u0111ani elektronskim putem dobiju savjet i podr\u0161ku iz oblasti mentalnog zdravlja postoji i putem linka https:\/\/www.covidodgovor.me\/me\/mentalno-zdravlje<\/a>, koji je nastao kao odgovor dr\u017eave na izazove koje je donijela pandemija COVID19, a mentalno zdravlje svakako je dio sveobuhvatnog odgovora, kojem pristupamo veoma odgovorno\u201d, naveli su iz Ministarstva.<\/p><\/blockquote>\n

Miljana DA\u0160I\u0106<\/strong>
\nBogdan PIPOVI\u0106<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Samoubistvo \u2013 vijest koja popuni stubac crne hronike i ve\u0107 sjutradan nije vi\u0161e tema, osim onima koji su izgubili blisku osobu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":320477,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[546,12],"tags":[],"class_list":["post-320476","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-feature","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320476","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=320476"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320476\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":320484,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320476\/revisions\/320484"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/320477"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=320476"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=320476"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=320476"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}