{"id":320470,"date":"2021-05-25T07:57:49","date_gmt":"2021-05-25T05:57:49","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=320470"},"modified":"2021-05-25T07:58:41","modified_gmt":"2021-05-25T05:58:41","slug":"kad-gradani-bez-maske-demonstriraju-protiv-corona-mjera-da-li-je-to-gradanska-neposlusnost-ili-ne","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/05\/25\/kad-gradani-bez-maske-demonstriraju-protiv-corona-mjera-da-li-je-to-gradanska-neposlusnost-ili-ne\/","title":{"rendered":"Kad gra\u0111ani bez maske demonstriraju protiv corona-mjera: da li je to gra\u0111anska neposlu\u0161nost ili ne?"},"content":{"rendered":"

Autorka: Christine Abbt*<\/strong><\/p>\n

Oni koji se izla\u017eu visokom riziku \u010dije su posledice mogu\u0107e ozbiljne te\u0161ke povredame – iz nehata ili namerno – \u010desto gube pravo na obe\u0161te\u0107enje od strane osiguranja. Jer osiguravajuc\u0301a dru\u0161tva zahtevaju i realnu procenu rizika od strane o\u0161te\u0107enih i \u010dinjenje koje minimira mogu\u0107e \u0161tete.<\/p>\n

Osobe koje uprkos tome ignori\u0161u oprez i zakone, i na taj na\u010din rizikuju zdravlje i \u017eivot, obi\u010dno su tako\u0111e spremne da same plate te posledice, ako dr\u017ee da je to neophodno. Sa dru\u0161tvene ta\u010dke gledi\u0161ta, presudni je faktor ko snosi rizik i nastale tro\u0161kove za posledice. Gra\u0111ansku neposlu\u0161nost -u istoriji ideja- karakteri\u0161e to \u0161to ne delegira opasnosti na druge, ve\u0107 preuzima na sebe i riziko i konsekvence.<\/p>\n

Obaveza neposlu\u0161nosti<\/h2>\n

\u201eKoji ti rizik misli obuzima ?\u201c Pita Ismena svoju sestru Antigonu u istoimenoj drami Sofokla kada \u010duje da ona ne \u017eeli da ostavi palog brata nesahranjenog. Antigonina odluka je rizik, jer je Kreon, kralj Tebe, strogo zabranio sahranu. Ismene poku\u0161ava da spre\u010di svoju sestru da realizuje tu nameru – uzalud. Izme\u0111u sestara nastaje razdor. Jer Antigona politi\u010dkoj mo\u0107i ja\u010deg suprotstavlja op\u0161te pravo svih da na odgovarajuc\u0301i na\u010din sahrane rodbinu. Za ovo uverenje, ona se usu\u0111uje ne samo da prekr\u0161i zakon, vec\u0301 i da se otvoreno politi\u010dki suprotstavi kralju. Antigona kraljevoj \u201czapovesti smrtnika\u201d suprotstavlja \u201enepisanu, nepromenivu Bo\u017eju \u00a0zapovest\u201c: i zbog toga biva ubijena.<\/p>\n

Dugo pre nego \u0161to je Henry David Thoreau u 19. veku skovao termin \u201egra\u0111anska neposlu\u0161nost\u201c, u anti\u010dkoj gr\u010dkoj tragediji je definisan temljni konflikt vezan ta taj termin: pojedinac insistira na zakonu koji se smatra univerzalnim i odstupa od konkretno u tom momentu va\u017ee\u0107eg prava. U kontekstu demokratija, ve\u0107ina a ne vladar primorava pojedinca ili manjinu da \u010dini ono \u0161to pojedinac ili manjina fundamentalno odbija da zastupa i radi.<\/p>\n

Iz perspektive teorije demokratije, ova prisila se u po\u010detku \u010dini ne samo legalnom, vec\u0301 i potpuno legitimnom, sve dok god i u ukoliko su izborni mehanizmi i glasanje otvoreni za sve. S druge strane, Thoreau u svojim spisima govori o obavezi neposlu\u0161nosti prema dr\u017eavi, \u201eako je njen zakon tako koncipiran da vas primorava da drugima nanesete nepravdu\u201d. Thoreau se usprotivio ropstvu kao i ratu ameri\u010dke vlade protiv Meksika pa je odbio je da plati porez koji je produ\u017eavao ovu nepravdu prema drugima.<\/p>\n

Ako zakon primorava jedne da zlo \u010dine drugi, tada nastupa -ka\u017ee Thoreau- obaveza nepo\u0161tovanja tog zakona i neposlu\u0161nosti dr\u017eavi koja ga sprovodi. Ba\u0161 kao \u0161to Antigona polazi od nepromenive zapovesti Bo\u017eije, tako i Thoreau polazi od zaposvesti sopstvene savesti, koju uzdi\u017ee u univerzalnog sudiju. Gra\u0111ansku neposlu\u0161nost osniva\u010d koncepta defini\u0161e tako\u0111e jo\u0161 jednom centralnom i op\u0161te primenljivom karakteristikom:\u00a0 postojanje prostora za delovanje savesti za jednog mora biti konsekventno i bespogovorno prvo zastupano u odnosu prema svima ostalima a drugo: postojanje tog prostora mora biti dopu\u0161teno i svima ostalima.<\/p>\n

U fokusu: jednakost svih<\/h2>\n

To su jasni zahtevi, koji gra\u0111ansku neposlu\u0161nost razlikuju od drugih formi kr\u0161enja zakona i oni u Thoreauovim o\u010dima omoguc\u0301avaju legitimacionu indentifikaciju.\u00a0 Thoreau pi\u0161e: \u201eU svakom slu\u010daju moram da se potrudim da se ne odam nepravdi koju osu\u0111ujem.\u201d Pri \u010demu va\u017ee principi sadr\u017eajne uzajamnosti (ako se Antigoni dozvoljava da sahrani svog brata prema obi\u010dajima, onda to treba dozvoliti i svima ostalima) i apstraktne uop\u0161tenosti (ako za sebe zahtevam legitimnu moguc\u0301nost odbijanja, onda je dopu\u0161tam i drugima u svemu \u0161to oni smatraju za legitimno).<\/p>\n

Mahatma Gandhi, koji je svoje politi\u010dko delovanje bio sna\u017eno utemeljio na Thoreauovim razmi\u0161ljanjima, se u svojoj kampanji za slobodu Indije permanentno pozivao na ove kriterijume nenasilnog otpora, definisanog prigovorom savesti. Oni su od su\u0161tinske va\u017enosti za razlikovanje gra\u0111anske neposlu\u0161nosti od drugih oblika borbe i otpora. Neposlu\u0161nost, koja sebe \u017eeli da vidi kao gra\u0111ansku, i svog protivnika priznaje kao ravnopravnog.<\/p>\n

Onu nepravdu, koju neko ne prihvata, taj ne po\u010dinjava drugima, pa makar oni bili i vlastodr\u0161ci. Jer ko po\u010dini gra\u0111ansku neposlu\u0161nost, ne zala\u017ee se samo za svoju stvar, vec\u0301 istovremeno i za ideju jednakosti koja nadilizi li\u010dni interes ili poziciju savesti. S tim je, naravno, povezana i spremnost onih koji u gra\u0111anskom smislu nisu poslu\u0161ni da za po\u010detak preuzmu rizik i njegove posledice umesto da ih namec\u0301u drugima ili njima opterec\u0301uju druge.<\/p>\n

Kako se razli\u010dito otpor mo\u017ee koncipirati i pru\u017eati -ponekad \u010dak kod sli\u010dnih interesa- pokazuje negativna recepcija Gandhijeve gra\u0111anske neposlu\u0161nosti, na primer kod Frantza Fanona. U svojim spisima o kolonijalnom ugnjetavanju pedesetih godina, Fanon je kritikovao nenasilne oblike otpora kao preslabe i beznade\u017ene te pozivao na nasilnu borbu protiv tla\u010ditelja. Nasilje je kod njega stilizovano u sredstvo tranzicije u smislu da je bilo privremeno neophodno: kako bi se naknadno postigao slobodan i nenasilan svet.<\/p>\n

Razlika izme\u0111u konfrontacije s jedne strane i provokacije s druge za Gandhija je bila od fundamentalnog zna\u010daja. On je istakao da su policajci, politi\u010dari, eksperti i dr\u017eavni slu\u017ebenici uvek prvo ljudi, definitivno protivnici, ali ne i neprijatelji. \u0160to Fanon negira. On u izvesnom smislu podsec\u0301a na figuru Ismene, koja sw -u pore\u0111enju sa Antigonom- poziva na tzv. pravo ja\u010deg i podre\u0111uje mu se. I Fanon argumentuje na temelju apsolutnog kontrasta izme\u0111u \u201emi\u201c i \u201eoni\u201c: i\u00a0 tako nastavlja politiku nejednakosti. Ono \u0161to je Antigona tra\u017eila u anti\u010dkom teatru -ili Thoreau u XIX veku ili Gandhi u XX- je pravo na otpor u korist vec\u0301e slobode i jednakosti za sve.<\/p>\n

Neposlu\u0161nost u sada\u0161njosti<\/h2>\n

A danas, 2021? Mogu se identifikovati mnogi protesti i oblici otpora. Pozivanje na koncept gra\u0111anske neposlu\u0161nosti \u010desto se koristi kao opravdanje. Koriste\u0107i pomenute kriterijume mogu se napraviti razlike me\u0111u njima. Dva primera.<\/p>\n

Slu\u010daj Belarus 2020\/21:<\/strong> Demonstracije protiv izborne prevare Luka\u0161enkovog aparata moc\u0301i pokazuju sve karakteristike legitimne gra\u0111anske neposlu\u0161nosti. Uprkos zabranama demonstracija, ljudi izlaze na ulice tra\u017eec\u0301i po\u0161tene izbore i demokratsku slobodu za sve. Pritom stoje nenaoru\u017eani i vidno neza\u0161tic\u0301eni nasuprot bezbednosnim snagama opremljenim svim zamislivim priborom za upotrebu sile. Hiljade i stotine hiljada ljudi mesecima stoje ruku pod ruku, pevajuc\u0301i, ple\u0161uc\u0301i i izra\u017eavajuc\u0301i volju koju nasilje vlasti ne mo\u017ee slomiti, ne prihvataju\u0107i obmanu vlasti. Pritom, ovi ljudi li\u010dno preuzimaju nezamislivo visok rizik. Hap\u0161enje, zastra\u0161ivanje, mu\u010denje i uni\u0161tavanje alati su autoritarnog aparata moc\u0301i. Nenasilno su\u010deljavanje i istrajnost su sredstva hrabrih ljudi koji Luka\u0161enku poru\u010duju da mo\u017ee jednostavno da ode, da mu se ne\u0107e svetiti te da ne\u0107e biti zarobljen ili ubijen. Ko se zala\u017ee za demokratske principe uzajamnosti i sveop\u0161tosti te za slobodu i jednakost svih, mo\u017ee u slu\u010daju Belarusa stati na stranu samo onih ljudi koji svojom krhko\u0161\u0107u podsec\u0301aju na sve sebi sli\u010dne.<\/p>\n

Slu\u010daj Liestal 2021:<\/strong> Demonstracije protiv mera za obuzdavanje pandemije nisu gra\u0111anska neposlu\u0161nost. Prvo, jer su naj\u010de\u0161\u0107e odobrene od nadle\u017enih dr\u017eavnih organa, tj. od onih koji imaju mo\u0107. Drugo: tamo gde se kr\u0161i zakon, naime pri odbijanju prihvatanja mera za\u0161tite, nipoda\u0161tava se ravnopravnost svih u odnosu na realizaciju njihovih sopstvenih prava a time se ru\u0161i i centralni princip forme zvane gra\u0111anska neposlu\u0161nost. Na koji na\u010din? Mo\u017ee postojati – ovo je poenta gra\u0111anske neposlu\u0161nosti – opravdanih razlozloga da se iza\u0111e na ulice zbog zabrinutosti za fundamentalna prava, osobito ako je takav skup zvani\u010dno zabranjen. Me\u0111utim, oni koji se orijenti\u0161u ka osnovnim vrednostima slobode i jednakosti za sve (ili se barem na njih pozivaju) u dana\u0161nje vreme bi trebalo da nose za\u0161titu od infekcije i dr\u017ee se potrebne distance. Jer, tek time \u0161to ih i javno \u0161itite, demonstranti prepoznaju svoje protivnike kao sebi jednake. Moglo bi biti da je zamorno nositi za\u0161titnu masku, ali sa duge strane kao gradjanski neposlu\u0161an demonstrant ne smem ni u premisi da preuzmem odgovornost za to \u0161to drugi, zbog mene, mo\u017ee mo\u017eda da umre zbog covid-19 ili da godinama pati zbog posledica \u201clong covid\u201d.<\/p>\n

Ko svoje \u010dinjenje opravdava pozivanjem na obavezu gra\u0111anske neposlu\u0161nosti treba da preuzme s tim povezan rizik – umesto da iz nehata ili namerno izla\u017ee druge smrtnoj opasnosti.<\/p>\n

*Autorka je profesorica politi\u010dke filozofije na Univerzitetu Graz, Austrija.<\/p><\/blockquote>\n

Neue Z\u00fcrcher Zeitung<\/a> <\/strong><\/p>\n

Prevod: Mirko Vuleti\u0107<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Oni koji brane osnovna prava preuzimaju li\u010dni rizik. \u0160to samo po sebi jo\u0161 nije gra\u0111anska neposlu\u0161nost. Za to moraju biti ispunjena najmanje dva dodatna uslova.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":316474,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-320470","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320470","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=320470"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320470\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":320472,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320470\/revisions\/320472"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/316474"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=320470"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=320470"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=320470"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}