{"id":320338,"date":"2021-05-23T08:05:34","date_gmt":"2021-05-23T06:05:34","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=320338"},"modified":"2021-05-23T08:05:34","modified_gmt":"2021-05-23T06:05:34","slug":"projekat-strah-na-balkanu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/05\/23\/projekat-strah-na-balkanu\/","title":{"rendered":"Projekat ‘Strah na Balkanu’"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Timoti Les<\/strong><\/p>\n

\u0160ta je zajedni\u010dko Bregzitu i slovena\u010dkom non-pejperu? Na prvi pogled, ne mnogo toga. Me\u0111utim prate\u0107i me\u0111unarodna zbivanja u poslednjih nekoliko nedelja, tako\u0111e sam primoran da razmislim i o nedavnim doga\u0111ajima u sopstvenoj zemlji, Velikoj Britaniji, koja se tako\u0111e suo\u010davala sa upozorenjima politi\u010dkog establi\u0161menta o skoroj katastrofi dok je poku\u0161avala da ponovo uspostavi svoju nacionalnu dr\u017eavnost.<\/p>\n

Po\u010detkom 2016. godine, ogromna koalicija snaga koju su \u010dinili vladini ministri, parlamentarci, dr\u017eavna slu\u017eba, industrija i bankarstvo, akademska zajednica, mediji i istra\u017eiva\u010dki centri, i mnogi drugi, trudili su se da ubede Britance da \u0107e napu\u0161tanje EU biti katastrofa u kampanji koja je postala poznata kao Projekat Strah.<\/p>\n

Iz svih uglova britanskog establi\u0161menta, britanskom narodu je re\u010deno da \u0107e napu\u0161tanje EU rezultirati momentalnom ekonomskom katastrofom jer se kapital izlio iz zemlje i \u010ditav deo industrije se preselio u inostranstvo sa gubitkom stotina hiljada radnih mesta. Ministri, zvani\u010dnici i eksperti iz svih oblasti navodili su ekonomske modele koji su pokazivali da dolazi kataklizma.<\/p>\n

Neki su upozoravali na raspad Velike Britanije i nasilje u Severnoj Irskoj. Drugi su upozoravali na gubitak uticaja i nemogu\u0107nost re\u0161avanja problema 21.veka. Tada\u0161nji premijer je \u010dak predvideo da \u0107e glasanje za izlazak iz EU podsta\u0107i novi rat na kontinentu.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, svetski lideri uveravali su Britance da \u0107e \u017eivot posle Bregzita ostaviti Veliku Britaniju mizernom i izolovanom. EU je obe\u0107avala da \u0107e za pregovore o novom trgovinskom sporazumu trebati godine, a Barak Obama je doleteo da ka\u017ee da Britanija posle Bregzita ne mo\u017ee o\u010dekivati trgovinski sporazum sa SAD.<\/p>\n

Ova upozorenja nisu prestala ni posle referenduma. Naprotiv, intenzivirana su, \u0161to je dovelo do jednog od najte\u017eih perioda u modernoj britanskoj istoriji dok su bira\u010di \u010dekali da vladine institucije sprovedu rezultat referenduma, a politi\u010dka elita je to odbila, uz podr\u0161ku ekonomskog, kulturnog i intelektualnog establi\u0161menta koji je umesto toga insistirao na drugom referendumu da bi poni\u0161tio rezultat prvog.<\/p>\n

Ova epizoda zavr\u0161ena je tek vanrednim izborima 2019. godine na kojima je lider Konzervativne stranke Boris D\u017eonson vodio kampanju na listi za sprovo\u0111enje rezultata referenduma, odneo ubedljivu pobedu, a potom izveo Britaniju iz EU.<\/p>\n

Nepotrebno je re\u0107i da se nije dogodila\u00a0 nijedna od predvi\u0111enih katastrofa. Britanska ekonomija nastavila je da kontinuirano raste nakon referenduma,a London i Brisel su na kraju potpisali sporazum o slobodnoj trgovini koji je omogu\u0107io da se poslovanje nastavi po starom.<\/p>\n

Velika Britanija je i dalje netaknuta a podr\u0161ka nezavisnosti u \u0160kotskoj opada, na danas 44 odsto, \u0161to je manje nego 2014. godine kada je 45 odsto glasalo na referendumu za izlazak iz Velike Britanije. Delimi\u010dno, to je posledica efikasnosti kampanje vakcinacije u Velikoj Britaniji, \u0161to bi bilo nemogu\u0107e da je Britanija ostala deo EU gde su birokratija i politika prouzrokovale duga odlaganja u nabavkama.<\/p>\n

Glasanje za Bregzit tako\u0111e je ponovo podstaklo demokratiju u Velikoj Britaniji prisiljavaju\u0107i politi\u010dare, koji su godinama bili izolovani od mi\u0161ljenja naroda jer je ve\u0107ina novih zakona do\u0161la iz Brisela, da obrate pa\u017enju na britanske bira\u010de. U me\u0111uvremenu, one politi\u010dke stranke koje su poku\u0161ale da blokiraju Bregzit sada se bore za opstanak \u2013 kako su potvrdili regionalni izbori nedavno.<\/p>\n

Ukratko, Projekat Strah i svi politi\u010dari, zvani\u010dnici i eksperti koji su predvi\u0111ali katastrofu su pogre\u0161ili \u2013 \u0161to povla\u010di pitanje, za\u0161to? Verujem da odgovor nije da su ti ljudi glupi ili zli \u2013 iako su neki od njih \u010desto optu\u017eivali pristalice Bregzita za to\u2013 ve\u0107 zato \u0161to je njihov pogled na svet oblikovan kolektivnim strahom od nacionalne dr\u017eave \u010demu je Bregzit bio potvrda.<\/p>\n

Za ovu elitnu klasu nacionalizam je uzrok Drugog svetskog rata i svih zala u Evropi. Nacija je ekskluzivni koncept, u sukobu sa liberalnim idealima razli\u010ditosti i inkluzivnosti. A nacionalna demokratija daje mo\u0107 obi\u010dnim ljudima sa svim njihovim strastima i predrasudama.<\/p>\n

Umesto toga, mnogi od ovih politi\u010dara, zvani\u010dnika i eksperata posve\u0107eni su postnacionalnom svetu sa otvorenim granicama, me\u0161ovitim stanovni\u0161tvom i politi\u010dkim sistemom u kojem klju\u010dne odluke donose me\u0111unarodne birokratije poput Evropske unije, izvan nadle\u017enosti obi\u010dnih bira\u010da.<\/p>\n

Toliki je bio njihov strah od Bregzita da nisu mogli da shvate da je mo\u017eda katastrofa plod njihove ma\u0161te. Njihova ose\u0107anja su im govorila da \u0107e biti u\u017easno, ali su dobila oblogu racionalnosti pozivanjem na ekonomske modele, politi\u010dke teorije i selektivno \u010ditanje istorije \u0161to je,\u010dini se,dokazivalo njihovu poentu, u ogromnom kolektivnom \u010dinu pristrasnosti potvrde. U stvarnosti, ekspertske prognoze pokazale su se daleko manje ta\u010dnim od intuicije obi\u010dnih bira\u010da koji su verovali u sposobnost Britanije da opstane kao nacionalna dr\u017eava.<\/p>\n

Pominjem sve ovo jer \u010dujem upravo ista upozorenja o predstoje\u0107oj propasti nakon \u201ccurenja\u201d slovena\u010dkog non-pejpera i njegovog predloga za uspostavljanje nacionalnih dr\u017eava na Balkanu, i upravo od iste zvani\u010dne i intelektualne elite koja je tako autoritativno iznosila mi\u0161ljenje o Bregzitu. Evropski zvani\u010dnici su upozorili na \u201cpretnje regionalnoj bezbednosti\u201d, a stru\u010dnjaci za Balkan upozorili su na ponovni rat ako neko dirne granice.<\/p>\n

Me\u0111utim, morate mi oprostiti na nedostatku poverenja u ta\u010dnost njihovih predvi\u0111anja optere\u0107enih propastima, posebno kada \u010dak ni ne kriju svoje ideolo\u0161ke motive. Neki gube \u017eivce na sam pomen pomeranja granica. Jedni omalova\u017eavaju ideju nacionalnih dr\u017eava na Balkanu kao \u201ckoncepta devetnaestog veka\u201d. Drugi i dalje odbacuju pozive na ponovno iscrtavanje granica kao \u201cpriznanje neuspeha\u201d. Neuspeh \u010dega, mo\u017eete da pitate? Odgovor je, naravno, neuspeh u postizanju cilja postnacionalnog sveta za koji je Balkan nehotice postao laboratorija.<\/p>\n

S obzirom na to da se ovi\u00a0 stru\u010dnjaci pla\u0161e i ne vole nacionalnu dr\u017eavu, te\u0161ko je zaista prihvatiti njihova predvi\u0111anja kada je re\u010d o Balkanu gde pitanja nere\u0161ene nacionalne dr\u017eavnosti dominiraju politikom.<\/p>\n

Svakako, lako je do\u010darati slike u\u017easa u zemlji poput Bosne. Me\u0111utim, nepristrasna analiza bi sigurno sugerisala da je rat relativno malo verovatan s obzirom na promenu \u010dinjenica na terenu od po\u010detka devedesetih: ljudi su traumatizovani, narodi su se odvojili, sada postoje uspostavljene granice, nema vojski koje bi se borile, a i spoljne sile pa\u017eljivo prate doga\u0111aje.<\/p>\n

Ako bih bio velikodu\u0161an, prihvatio bih da se ove stru\u010dne prognoze barem iskreno ose\u0107aju, ako su ve\u0107 pogre\u0161ne. Ako bih bio cini\u010dan, mogao bih da zaklju\u010dim da oni namerno seju strah da bi se zatvorila diskusija o bilo kakvom re\u0161enju koje uklju\u010duje uspostavljanje nacionalnih dr\u017eava.<\/p>\n

A to nas opet vra\u0107a na Bregzit jer su se gra\u0111ani Britanije i Balkana u druga\u010dijem kontekstu i sa razli\u010ditim problemima na\u0161li u \u0107orsokaku 2010-ih za koje je najpo\u017eeljnije re\u0161enje bilo uspostavljanje nacionalnog suvereniteta. U slu\u010daju Britanije, problem je bila masovna imigracija i erozija nacionalne demokratije. Na Balkanu je to pitanje fizi\u010dke nesigurnosti i nedostatka prava i mogu\u0107nosti da manjine ostanu \u201czarobljene\u201d u pogre\u0161noj dr\u017eavi.<\/p>\n

Dakle, ako mogu da dam kona\u010dnu misao, to je da, kada je re\u010d o re\u0161avanju problema, mo\u017eda je bolje ne slu\u0161ati stru\u010dnjake sa njihovim rezonovanim argumentima koji se pokazuju duboko pogre\u0161nim ve\u0107 umesto toga poslu\u0161ati narod \u010dija se intuicija na kraju pokazala pouzdanijom.<\/p>\n

Media centar<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evropski zvani\u010dnici su upozorili na \u201cpretnje regionalnoj bezbednosti\u201d, a stru\u010dnjaci za Balkan upozorili su na ponovni rat ako neko dirne granice.\u00a0Me\u0111utim, morate mi oprostiti na nedostatku poverenja u ta\u010dnost njihovih predvi\u0111anja optere\u0107enih propastima, posebno kada \u010dak ni ne kriju svoje ideolo\u0161ke motive.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":279733,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-320338","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320338","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=320338"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320338\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":320339,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320338\/revisions\/320339"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/279733"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=320338"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=320338"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=320338"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}