{"id":320181,"date":"2021-05-20T06:48:03","date_gmt":"2021-05-20T04:48:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=320181"},"modified":"2021-05-20T06:48:03","modified_gmt":"2021-05-20T04:48:03","slug":"sve-je-pocelo-u-seik-dzari","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/05\/20\/sve-je-pocelo-u-seik-dzari\/","title":{"rendered":"Sve je po\u010delo u \u0160eik D\u017eari"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Pi\u0161e: Tareq Baconi<\/strong><\/p>\n

Doga\u0111aje u jerusalimskom naselju \u0160eik D\u017eara izraelsko ministarstvo spoljnih poslova predstavlja kao imovinski spor. \u010cetiri palestinska doma\u0107instva su suo\u010dena sa iseljenjem (najmanje 27 porodica vodi sli\u010dne sporove) kako bi se napravilo mesta za desni\u010darsku grupu naseljenika Lahav Shomron<\/em>, koja je zemlji\u0161te dobila od jevrejskih fondova iz kojih je ono kupljeno jo\u0161 u otomansko doba, \u0161to je poreklo imovine koje su priznali izraelski sudovi. Naseljenici ka\u017eu da su tamo bespravno useljeni Arapi; Palestinci su tu do\u0161li kao izbeglice 1957. dok je oblast bila pod kontrolom Jordana. Predmet se godinama vukao kroz izraelski pravni sistem, dok je vrhovni sud trebalo da donese kona\u010dnu odluku u ponedeljak, 10. maja.<\/p>\n

Termin \u201ebespravno useljenje\u201c Palestinci odbacuju kao apsurdan. Jedini na\u010din da se opi\u0161e situacija na terenu, ka\u017eu oni, jeste kolonizacija naseljavanjem: Izrael prisilno oduzima Palestincima ku\u0107e u kojima \u017eive generacijama. Palestinci osporavaju<\/a> imovinske pretenzije naseljeni\u010dkih grupa i tvrde da po me\u0111unarodnom pravu izraelski sudovi nemaju nadle\u017enost nad okupiranom teritorijom \u2013 \u0161to je uverljiva tvrdnja, jer je prema Rimskom statutu<\/a> zaplena imovine i raseljavanje stanovni\u0161tva od strane okupacione sile, ratni zlo\u010din.<\/p>\n

Izraelski vrhovni sud podr\u017eava dr\u017eavni projekat ekspanzije. B\u2019Tselem<\/em>, vode\u0107a izraelska organizacija za ljudska prava, tvrdila<\/a> je 2019. da najvi\u0161i sud snosi odgovornost za ru\u0161enje ku\u0107a i nasilno oduzimanje imovine Palestincima, dok je sudske postupke nazvala \u201ela\u017enom pravdom\u201c koja dr\u017eavnim zlo\u010dinima daje privid legitimiteta. Palestinske porodice odre\u0111ene za proterivanje iz \u0160eik D\u017eare ka\u017eu da im izraelski sudovi nisu dozvolili da ospore pretenzije jevrejskih naseljenika na njihovu zemlju, za koju oni tako\u0111e poseduju tapije.<\/p>\n

Istina je da su se mnogi Palestinci kojima preti prisilno iseljenje iz \u0160eik D\u017eare doselili u ovaj kvart po\u0161to su 1948. prognani iz svojih domova u drugim mestima. Tako i mnoge jevrejske porodice danas \u017eive u ku\u0107ama ili na zemlji koji su pripadali Palestincima pre Nakbe, palestinskog egzodusa 1948. Ako bi izraelski sud uspostavio presedan za povra\u0107aj imovine na osnovu vlasni\u010dkih listova iz otomanske ere, jevrejske porodice \u0161irom zapadnog Jerusalima i \u0161ire imale bi iste razloge za strah kao Palestinci u \u0160eik D\u017eari. Oni se, me\u0111utim, ne pla\u0161e: izraelski pravni sistem \u0161titi imovinske pretenzije Jevreja, ali ne i Palestinaca.<\/p>\n

Od 1967. Izrael je opozvao<\/a> boravak preko 14.500 Palestinaca u Jerusalimu, sproveo masovna ru\u0161enja ku\u0107a (vi\u0161e od hiljadu stambenih jedinica od 2004), te\u0161ko zakinuo<\/a> op\u0161tinske bud\u017eete za palestinske \u010detvrti i izgradio zid koji jevrejska naselja izvan gradskih granica pripaja Jerusalimu, dok \u010detiri palestinska kvarta unutar granica grada izdvaja iz Jerusalima.<\/p>\n

Vi\u0161e faktora je uticalo na eskalaciju nasilja zbog prisilnih proterivanja iz \u0160eik D\u017eare. Presuda je trebalo da bude objavljena na godi\u0161njicu Nakbe i pred kraj Ramazana, uo\u010di Bajrama. Na po\u010detku svetog meseca, izraelska policija je blokirala zonu pored Kapije Damaska, koja je za Palestince va\u017eno mesto okupljanja. To je stvorilo usko grlo na ulazu u Stari grad i du\u017e trase do Hramske gore. Ubrzo je izbilo nasilje: mladi Palestinci su snimili napad<\/a> na Haredi Jevrejina i objavili ga na dru\u0161tvenim medijima; jevrejski ekstremisti napali su Palestince.<\/p>\n

Za to vreme, izraelski establi\u0161ment se bavio koalicionim pregovorima posle \u010detvrtih izbora bez jasnog pobednika. Palestinska uprava je na neodre\u0111eno odlo\u017eila svoje izbore, za \u0161ta je kao osnovni razlog predsednik Mahmud Abas naveo izraelsko odbijanje da stanovnicima Jerusalima dozvoli da glasaju; mnogi Palestinci su to protuma\u010dili kao manevar za izbegavanje izbora koje bi Fatah verovatno izgubio.<\/p>\n

U toj povi\u0161enoj atmosferi, stanovnici \u0160eik D\u017eare su organizovali otpor proterivanju. Nedelju dana ranije, u petak uo\u010di presude i poslednjeg petka pre kraja Ramazana, na hiljade Palestinaca se okupilo na molitvi u d\u017eamiji al-Aksa u Jerusalimu, ali i u znak solidarnosti sa stanovnicima \u0160eik D\u017eare.<\/p>\n

Protesti su organizovani u vidu kolektivnih iftara i molitvi, ali i incidentnih ga\u0111anja cipelama, stolicama i kamenjem. Izraelske snage su uzvratile gumenim mecima, smrdljivom vodom<\/a>, suzavcem i \u0161ok bombama. Tokom vikenda, samo u \u0160eik D\u017eari povre\u0111eno je vi\u0161e od 250 Palestinaca. U ponedeljak je bio Dan Jerusalima, kada Izraelci paradom obele\u017eavaju godi\u0161njicu onoga \u0161to smatraju ponovnim ujedinjenjem isto\u010dnog i zapadnog Jerusalima 1967. Izraelska policija je upala u sveti prostor i oskrnavila d\u017eamiju. Jevrejski naseljenici tumarali su gradskim ulicama sa automatskim oru\u017ejem i pod za\u0161titom policije.<\/p>\n

Neki me\u0111unarodni akteri pozvali su Izrael da se uzdr\u017ei od proterivanja u \u0160eik D\u017eari; drugi su obe strane pozvali na smirivanje tenzija. Ameri\u010dki savetnik za nacionalnu bezbednost, D\u017eejk Salivan, ponudio je uobi\u010dajeno mlake primedbe, ali je progresivno krilo Demokratske stranke govorilo re\u010dnikom koji se retko \u010duje na Kapitolu: Ilhan Omar je izraelske postupke ocenila kao oblik etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja, Ra\u0161ida Tlaib ih je nazvala aparthejdom, dok su i \u010dlanovi Kongresa koji ne pripadaju takozvanoj patroli<\/a> tako\u0111e izdali o\u0161tra saop\u0161tenja.<\/p>\n

Takav re\u010dnik je mo\u017eda nov u Va\u0161ingtonu, ali Palestinci oduvek smatraju da pojedina\u010dni slu\u010dajevi \u201edelo\u017eacije\u201c \u010dine kontinuitet nasilnog oduzimanja imovine, po\u010dev od zemlji\u0161nih i radnih praksi koje sprovodi yishuv<\/em>, zajednica jevrejskih doseljenika u Palestinu pre 1948. Zelena linija je za SAD, EU i UN dugo slu\u017eila kao vremenska i geografska linija razgrani\u010denja. Iz njihove perspektive, kolonizacija zapadno od Zelene linije, pre 1967, bila je legitimna \u2013 u diplomatskom slengu se ta teritorija \u010desto naziva \u201epravi Izrael\u201c \u2013 dok su naseljavanja isto\u010dno od Zelene linije od 1967. smatrana ilegalnim.<\/p>\n

To re\u0161enje, ugra\u0111eno u rezolucije UN i na koje je palestinsko vo\u0111stvo pristalo kao pragmati\u010dni kompromis u Sporazumu iz Osla 1993, oslanjalo se na pretpostavku da \u0107e linija olak\u0161ati eventualno razdvajanje na dve dr\u017eave. Ti izgledi dramati\u010dno su opali, pre svega zbog fakti\u010dke aneksije palestinske teritorije. To delom obja\u0161njava i za\u0161to je po\u010detkom godine B\u2019Tselem<\/em>, na tragu analize<\/a> na koju se pozivaju mnogi segmenti palestinskog dru\u0161tva, tvrdila<\/a> da nema razlike izme\u0111u izraelske dr\u017eave i vojne okupacije: one \u010dine<\/a> jedinstven re\u017eim aparthejda. U aprilu je organizacija Human Rights Watch<\/em> objavila izve\u0161taj<\/a> u kom optu\u017euje Izrael za \u201ezlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti aparthejda i progona\u201c.<\/p>\n

Kako su se razvijali protesti u Jerusalimu, Palestinci iz Lida, Negeva, Haife, Um al-Fahema i Nazareta \u2013 \u0161to su oblasti koje se nalaze zapadno od linije pa su, po logici razdvajanja, \u201eizraelske\u201c \u2013 iza\u0161li su na proteste u znak podr\u0161ke \u0160eik D\u017eari, \u0161to se desilo i u Nablusu, Hebronu i \u0161irom Zapadne obale i dijaspore. Iznudili su odlaganje odluke vrhovnog suda i promenu trase parade za Dan Jerusalima. Mar\u0161 je ipak uprili\u010den i zavr\u0161io se na trgu pored Zida pla\u010da. U me\u0111uvremenu su Palestinci odr\u017eali svoju svetkovinu, slave\u0107i uspeh svojih protesta.<\/p>\n

Pojas Gaze je odse\u010den od ostatka palestinskih teritorija 15-ogodi\u0161njom izraelsko-egipatskom blokadom. U ponedeljak je Hamas izdao ultimatum izraelskim snagama da se do 6 sati popodne povuku iz al-Akse i \u0160eik D\u017eare. Upozorenje je ignorisano i usledila je serija raketnih paljbi iz Gaze. Izrael je uzvratio vazdu\u0161nim udarima; za nekoliko sati posle prvih Hamasovih raketa, u izraelskim vazdu\u0161nim napadima ubijeno je 26 Palestinaca u Gazi, uklju\u010duju\u0107i devetoro dece. Hamas nije nameravao da uzmakne. Ispaljeno je mno\u0161tvo raketa i demonstrirana je nova sposobnost da se savlada izraelski sistem vazdu\u0161ne odbrane Gvozdena kupola. Naneta je ozbiljna \u0161teta izraelskoj strani na kojoj je poginulo i osmoro civila.<\/p>\n

Hamasova raketiranja ne podr\u017eavaju svi Palestinci. Jedni ih zaista vide kao znak da su palestinske vojne snage stale u njihovu za\u0161titu, za razliku od rukovodstva na Zapadnoj obali, koje je tokom razvoja doga\u0111aja u Jerusalimu \u0107utalo i suzbijalo proteste solidarnosti u Hebronu i okolini. Drugi, me\u0111utim, vojne akcije vide kao cini\u010dni poku\u0161aj Hamasa da preuzme zasluge za uspeh gra\u0111anskih pokreta u Jerusalimu i drugim mestima. Mnogi su zabrinuti da \u0107e cenu opet platiti Gaza, gde je ve\u0107 ubijeno 119 Palestinaca, uklju\u010duju\u0107i 28 dece. Oni smatraju da Hamas i druge oru\u017eane frakcije u Gazi ne veruju da narodni protesti bez vojne sile mogu da promene ravnote\u017eu snaga na terenu. Politi\u010dki, Hamas malo gubi i mnogo dobija eskalacijom sukoba.<\/p>\n

Pre nego Hamasove rakete, me\u0111utim, moglo bi se ispostaviti da je mobilizacija palestinskih gra\u0111ana Izraela u Akri, Lidu, Ramli i Haifi prava poruka ovog konflikta. Kad je pobuna izbila u Jerusalimu i Gazi, grupe Jevreja, u mnogim slu\u010dajevima pod za\u0161titom dr\u017eavnih bezbednosnih snaga, napadale su i lin\u010dovale Palestince na ulicama ili poku\u0161avale da provale u njihove ku\u0107e. Palestinci su nastavili da odr\u017eavaju proteste, palili su gume, napadali Jevreje i podmetali po\u017ear po sinagogama. Po prvi put od 1966. izraelska vlada je uvela vojnu upravu u Lidu. Na protestima se zahteva za\u0161tita Gaze od izraelske odmazde i Jerusalima od dalje kolonizacije. Palestinci se tako\u0111e bune<\/a> protiv otimanja imovine, sistemskog rasizma i kolonijalnog nasilja kom su izlo\u017eeni. Ba\u0161 kao \u0161to se imovina danas oduzima stanovnicima naselja \u0160eik D\u017eara, pre 70 godina je novostvorena dr\u017eava izvr\u0161ila eksproprijaciju zemlje i imovine mnogih palestinskih gra\u0111ana Izraela. Danas je vi\u0161e od 93%<\/a> zemlje u Izraelu pod kontrolom izraelske zemlji\u0161ne uprave; ve\u0107ina je dodeljena Jevrejima.<\/p>\n

Kako god da se ova situacija razre\u0161i, postaju jasne dve stvari. Prvo, pasivnost Palestinaca nikada nije zna\u010dila prihvatanje poraza. Pokazali su da imaju snage da nateraju Izrael da plati cenu za svoju politiku. Drugo, bez obzira da li \u0107e iz ovih protesta izrasti \u0161iri pokret, masovna pobuna \u0161irom istorijske Palestine pokazuje da su Palestinci i dalje jedan narod, uprkos surovom cepanju njihovih teritorija i dubokoj fragmentaciji njihovog politi\u010dkog i dru\u0161tvenog \u017eivota. Jedni podr\u017eavaju Hamasov oru\u017eani otpor, a drugi mirne proteste u \u0160eik D\u017eari, ali zajedno su u borbi za slobodu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre nego Hamasove rakete, me\u0111utim, moglo bi se ispostaviti da je mobilizacija palestinskih gra\u0111ana Izraela u Akri, Lidu, Ramli i Haifi prava poruka ovog konflikta.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":283194,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-320181","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320181","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=320181"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320181\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":320182,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/320181\/revisions\/320182"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/283194"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=320181"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=320181"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=320181"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}