{"id":319962,"date":"2021-05-16T07:31:55","date_gmt":"2021-05-16T05:31:55","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=319962"},"modified":"2021-05-16T07:31:55","modified_gmt":"2021-05-16T05:31:55","slug":"pohlepa-u-sluzbi-pandemije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/05\/16\/pohlepa-u-sluzbi-pandemije\/","title":{"rendered":"Pohlepa u slu\u017ebi pandemije"},"content":{"rendered":"
\n
\n
Autor: Joseph Stiglitz <\/strong><\/div>\n

Koautorka ovog teksta je Lori Wallach<\/em><\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\n
\n
\n

Jedini na\u010din da se pandemija kovida-19 privede kraju jeste imunizacija dovoljnog broja ljudi \u0161irom sveta. Slogan \u201eniko ne\u0107e biti bezbedan dok svi ne budemo bezbedni\u201c precizno sa\u017eima epidemiolo\u0161ku stvarnost pred nama. Novo \u017eari\u0161te bilo gde na planeti moglo bi ra\u0161iriti novu varijantu SARS-CoV-19 koja je otporna na vakcine, \u0161to bi nas primoralo da se vratimo u karantin. Zabrinjavaju\u0107a pojava novih sojeva u Indiji, Brazilu, Ju\u017enoj Africi, Ujedinjenom Kraljevstvu i drugim zemljama pokazuje da takva pretnja nije samo teorijska mogu\u0107nost.<\/p>\n

Problem je u tome to \u0161to su na\u0161i kapaciteti za proizvodnju vakcina jo\u0161 daleko od isporuke 10-15 milijardi doza potrebnih da se virus zaustavi. Do kraja aprila u \u010ditavom svetu je proizvedeno<\/a> tek 1,2 milijarde doza. Ako nastavimo ovim tempom, stotine miliona ljudi u zemljama u razvoju do\u0107i<\/a> \u0107e na red za vakcinaciju tek 2023.<\/p>\n

Zato je va\u017ena vest najava administracije predsednika Sjedinjenih Dr\u017eava Joe Bidena da \u0107e se pridru\u017eiti inicijativi stotine zemalja koje zahtevaju da pravila za\u0161tite intelektualne svojine koja propisuje Svetska trgovinska organizacija budu privremeno suspendovana zbog vanrednih okolnosti, da bi se na taj na\u010din spre\u010dila monopolizacija proizvodnje vakcina. Blagovremeno otpo\u010dinjanje pregovora na nivou Svetske trgovinske organizacije i usvajanje sporazuma koji \u0107e eliminisati postoje\u0107e barijere osigura\u0107e zakonski okvir potreban dr\u017eavama i proizvo\u0111a\u010dima \u0161irom sveta da pove\u0107aju proizvodnju vakcina, lekova i dijagnosti\u010dkih sredstava.<\/p>\n

Biv\u0161i predsednik Donald Trump je pro\u0161le jeseni sklopio savez sa nekoliko bogatih zemalja u nameri da blokira pregovore o eventualnom odricanju od prava intelektualne svojine. Pritisak na Bidenovu administracija da odustane od blokade pregovora u me\u0111uvremenu se poja\u010dao<\/a> jer odlaganje usvajanja predlo\u017eenih mera doprinosi produ\u017eavanju pandemije. Inicijativi se pridru\u017eilo 200 dobitnika Nobelove nagrade i biv\u0161ih \u0161efova dr\u017eava i vlada (uklju\u010duju\u0107i i mnoge poznate neoliberale), 110 \u010dlanova Predstavni\u010dkog doma Sjedinjenih Dr\u017eava, 10<\/a> ameri\u010dkih senatora, 400<\/a> organizacija civilnog dru\u0161tva u Americi, 400<\/a> evropskih parlamentaraca i mnogi drugi.<\/p>\n

Nesta\u0161ica vakcina \u0161irom razvijenog sveta uglavnom je posledica nastojanja proizvo\u0111a\u010da da sa\u010duvaju monopolsku kontrolu i za\u0161tite svoju dobit. Pfizer i Moderna, kompanije koje proizvode veoma efikasne mRNA vakcine, odbijaju<\/a> da odgovore na brojne zahteve kvalifikovanih farmaceutskih proizvo\u0111a\u010da koji im se javljaju tra\u017ee\u0107i dozvolu za proizvodnju njihovih vakcina. Nijedan od velikih proizvo\u0111a\u010da vakcina jo\u0161 nije podelio<\/a> svoju tehnologiju sa siroma\u0161nim zemljama kroz dobrovoljni program razmene koji je ustanovila Svetska zdravstvena organizacija pod imenom COVID-19 Technology Access Pool.<\/p>\n

Obe\u0107anja da \u0107e donirati vakcine za program COVAX iz kog se doze distribuiraju najugro\u017eenijim populacijama u siroma\u0161nijim zemljama sveta nisu adekvatna zamena. Takva obe\u0107anja \u0107e mo\u017eda ubla\u017eiti ose\u0107aj krivice ljudi koji vode ove kompanije, ali ne\u0107e zna\u010dajnije doprineti globalnoj ponudi.<\/p>\n

Farmaceutske korporacije su profitna preduze\u0107a fokusirana na zaradu, a ne na stanje globalnog javnog zdravlja. Njihov na\u010din razmi\u0161ljanja nije te\u0161ko razumeti: cilj je zauzeti \u0161to ve\u0107i udeo na tr\u017ei\u0161tu, zadr\u017eati ga za sebe \u0161to du\u017ee i tako maksimizovati dobit. U ovakvoj situaciji jedini izlaz je direktniji anga\u017eman dr\u017eave na re\u0161avanju problema s vakcinama.<\/p>\n

Poslednjih nekoliko sedmica legije lobista farmaceutske industrije opsedaju Va\u0161ington i vr\u0161e pritisak na politi\u010dare da blokiraju predlo\u017eenu suspenziju prava intelektualne svojine. Da su ista sredstva ulo\u017eena u pro\u0161irenje proizvodnih kapaciteta, problem pandemije bi mo\u017eda ve\u0107 bio re\u0161en.<\/p>\n

Umesto toga, farmaceutske kompanije uporno ponavljaju svoje kontradiktorne argumente. Tvrde da je suspenzija prava nepotrebna jer je postoje\u0107i regulatorni okvir Svetske trgovinske organizacije dovoljno fleksibilan da omogu\u0107i pristup njihovim tehnologijama. Tvrde i da ovaj potez ne bi doneo \u017eeljene rezultate, jer proizvo\u0111a\u010di u zemljama u razvoju nemaju potrebne kapacitete za organizaciju proizvodnje.<\/p>\n

S druge strane, iste kompanije strahuju da \u0107e suspenzija prava uz posredovanje Svetske trgovinske organizacije biti previ\u0161e<\/em> efikasna. Kako druga\u010dije tuma\u010diti njihova upozorenja da \u0107e se na taj na\u010din ukinuti podsticaji za istra\u017eiva\u010dki rad, smanjiti dobit zapadnih kompanija i kona\u010dno \u2013 kada svi drugi argumenti propadnu \u2013 da \u0107e to pomo\u0107i Kini i Rusiji da pobede zapad na geopoliti\u010dkoj sceni?<\/p>\n

Nema sumnje da bi predlo\u017eena suspenzija prava u ovom slu\u010daju donela velike promene. Upravo zato se farmaceutske kompanije sna\u017eno protive inicijativi. To je potvrdilo<\/a> i \u201etr\u017ei\u0161te\u201c kroz o\u0161tar pad vrednosti deonica vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da vakcina nakon \u0161to je Bidenova administracija najavila da \u0107e podr\u017eati pregovore u STO. Ako inicijativa uspe, na tr\u017ei\u0161tu \u0107e se pojaviti ve\u0107e koli\u010dine vakcina, cene \u0107e padati, a sa padom cena smanji\u0107e se i profit.<\/p>\n

Farmaceutska industrija tvrdi da bi to bio opasan presedan. Zato njihove tvrdnje i argumente treba podrobnije ispitati.<\/p>\n

Posle godina \u017eestoke kampanje i miliona \u017ertava pandemije HIV\/AIDS, zemlje \u010dlanice Svetske trgovinske organizacije najzad su se slo\u017eile<\/a> da treba ustanoviti institut prinudnog licenciranja (koji dr\u017eavama omogu\u0107uje da doma\u0107im proizvo\u0111a\u010dima dozvole proizvodnju patentiranih farmaceutskih proizvoda bez saglasnosti vlasnika patenta) da bi se osigurao pristup neophodnim lekovima. Ali farmaceutske kompanije na svakom koraku nastavljaju da \u010dine sve \u0161to je u njihovoj mo\u0107i da taj mehanizam ospore. Upravo zbog o\u010digledne nespremnosti farmaceutskih kompanija da sara\u0111uju, suspenzija prava se mora regulisati na nivou STO. Da su bili spremniji za saradnju, proizvodnja vakcina i lekova bi odavno bila pove\u0107ana.<\/p>\n

Tvrdnja da zemlje u razvoju nemaju potrebne kapacitete za proizvodnju vakcina kori\u0161\u0107enjem novih tehnologija je neta\u010dna. Kada su ameri\u010dki i evropski proizvo\u0111a\u010di prihvatili saradnju sa stranim proizvo\u0111a\u010dima kao \u0161to su Serum Institute u Indiji (najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d vakcina na svetu) i Aspen Pharmacare u Ju\u017enoj Africi, nije bilo zna\u010dajnih problema u organizaciji proizvodnje. I mnoge druge kompanije i organizacije \u0161irom sveta mogu doprineti pove\u0107anju ponude vakcina: potreban im je samo pristup tehnologiji.<\/p>\n

Koalicija za inovacije za spremnost na pandemije identifikovala<\/a> je oko 250 kompanija sposobnih da proizvode ove vakcine. Ali, kao \u0161to je predstavnik Ju\u017ene Afrike u STO nedavno konstatovao<\/a>: \u201eZemlje u razvoju tako\u0111e raspola\u017eu naprednim nau\u010dnim i tehnolo\u0161kim kapacitetima\u2026 nesta\u0161ica vakcina je posledica postupaka nosilaca vlasni\u010dkih prava koji insistiraju na restriktivnim ugovorima da bi za\u0161titili svoju monopolsku poziciju, pokazuju\u0107i tako da im je profit va\u017eniji od ljudskih \u017eivota\u201c.<\/p>\n

Nema sumnje da je razvoj tehnologije za proizvodnju mRNA vakcina bio komplikovan i skup proces, ali to ne zna\u010di da druge kompanije \u0161irom sveta nisu sposobne da proizvode vakcine koriste\u0107i ve\u0107 razvijenu tehnologiju. Jedan od biv\u0161ih direktora kompanije Moderna, Suhaib Siddiqi, izjavio je da bi uz malo vi\u0161e spremnosti da se tehnologija podeli sa drugima mnoge moderne fabrike u svetu mogle da zapo\u010dnu proizvodnju mRNA vakcina ve\u0107 za tri ili \u010detiri meseca.<\/p>\n

Rezervni argument farmaceutskih kompanija je tvrdnja da nam suspenzija prava nije potrebna jer je regulatorni okvir STO ve\u0107 dovoljno \u201efleksibilan\u201c. One isti\u010du da kompanije u zemljama u razvoju jo\u0161 nisu poku\u0161ale da iskoriste institut prinudnog licenciranja, kao da time ho\u0107e da ka\u017eu da su njihovi prigovori samo poziranje. Ali to navodno odsustvo interesovanja zapravo pokazuje koliko su velike farmaceutske kompanije bile uspe\u0161ne u izgradnji neprohodne regulatorne d\u017eungle patenata, kopirajta, industrijskih prava, poslovnih tajni i povezanih \u201eizuze\u0107a\u201c pred kojima raspolo\u017eivi mehanizmi fleksibilnosti nemaju nikakvih izgleda. Po\u0161to mRNA vakcine sadr\u017ee vi\u0161e od 100 komponenti sa svih strana sveta, od kojih su mnoge i same za\u0161ti\u0107ene pravom intelektualne svojine, koordinacija licenciranja izme\u0111u razli\u010ditih zemalja za potrebe zatvaranja lanca snabdevanja prakti\u010dno je nemogu\u0107a misija.<\/p>\n

Tako\u0111e, prinudno licenciranje prema pravilima STO je jo\u0161 slo\u017eenije u slu\u010daju proizvodnje za izvoz, a izvoz je nu\u017ean da bi se ponuda vakcina na globalnom nivou pove\u0107ala. Kanadska kompanija Biolyse nema<\/a> pravo da svoju generi\u010dku verziju vakcine Johnson & Johnson izvozi u zemlje u razvoju jer je kompanija Johnson & Johnson odbila njen zahtev.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan faktor koji doprinosi nesta\u0161ici je strah dr\u017eava i kompanija. Mnoge zemlje strahuju da \u0107e im Sjedinjene Dr\u017eave i Evropska unija ukinuti pomo\u0107 ili uvesti sankcije ako pribegnu prinudnom licenciranju, jer to su pretnje koje slu\u0161aju ve\u0107 decenijama. Ako bi Svetska trgovinska organizacija zvani\u010dno proglasila suspenziju prava, ove zemlje bi bile za\u0161ti\u0107ene od tu\u017ebi velikih kompanija, primene kaznenih mera i drugih ne\u017eeljenih posledica.<\/p>\n

To nas dovodi do tre\u0107eg argumenta koji velike farmaceutske kompanije rado koriste: tvrdnje da bi suspenzija prava intelektualne svojine smanjila njihovu dobit i obeshrabrila dalja istra\u017eivanja i razvoj. Ta tvrdnja je, kao i prethodne dve, o\u010digledno neta\u010dna. Suspenzijom prava intelektualne svojine ne bi se ukinula obaveza pla\u0107anja naknade nosiocima prava intelektualne svojine. Tako\u0111e, posle ukidanja monopolske za\u0161tite koja im dopu\u0161ta da blokiraju dodatnu proizvodnju, farmaceutske kompanije bi dobile podsticaj da i same dobrovoljno ulaze u sli\u010dne aran\u017emane.<\/p>\n

\u010cak i uz odricanje od prava proizvo\u0111a\u010di vakcina \u0107e zaraditi<\/a> mnogo novca. Procenjuje se da \u0107e Pfizer i Moderna prodajom vakcina tokom 2021. godine zaraditi 15 milijardi<\/a> i jo\u0161 dodatnih 18,4 milijarde<\/a> dolara, iako su dr\u017eave finansirale veliki deo fundamentalnih istra\u017eivanja i obezbedile sredstva za izno\u0161enje vakcina na tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Da ne bude nikakve sumnje: ono \u0161to mu\u010di lidere farmaceutske industrije nije mogu\u0107nost gubitka ogromne dobiti. Brine ih to \u0161to \u0107e biti li\u0161eni monopolskih<\/em> profita, uklju\u010duju\u0107i i profit od budu\u0107ih buster vakcina koje \u0107e se u bogatim zemljama sigurno prodavati po visokim cenama.<\/p>\n

Kona\u010dno, kada svi drugi poku\u0161aji propadnu, poslednji argument u arsenalu farmaceutske industrije su tvrdnje<\/a> da bi suspenzija prava pomogla Kini i Rusiji da pristupe ameri\u010dkoj tehnologiji. Ali i to je neta\u010dno, jer ovu vakcinu nisu stvorile Sjedinjene Dr\u017eave. U mnogim zemljama ve\u0107 decenijama traju istra\u017eivanja mRNA tehnologije i njenih medicinskih primena. Ma\u0111arska nau\u010dnica Katalin Karik\u00f3 napravila<\/a> je prvi proboj jo\u0161 1978, a istra\u017eivanja su nastavljena u Turskoj, na Tajlandu, u Ju\u017enoj Africi, Indiji, Brazilu, Argentini, Maleziji, Banglade\u0161u i drugim zemljama, uklju\u010duju\u0107i Nacionalne institute zdravlja u Sjedinjenim Dr\u017eavama.<\/p>\n

Osim toga, duh je ve\u0107 iza\u0161ao iz boce. Tehnologija mRNA iskori\u0161\u0107ena za proizvodnju Pfizer vakcine nalazi<\/a> se u vlasni\u0161tvu kompanije BioNTech (nema\u010dke kompanije koju su osnovali<\/a> turski imigrant i njegova supruga) koja je ve\u0107 dala<\/a> licencu kineskom proizvo\u0111a\u010du Fosun Pharma. Primera kra\u0111e intelektualne svojine u Kini ne manjka, ali ovo nije jedan od tih slu\u010dajeva. Kina je na putu da razvije sopstvene mRNA vakcine. Jedna od njih nalazi<\/a> se u tre\u0107oj fazi klini\u010dkih ispitivanja. U pitanju je vakcina koja se mo\u017ee \u010duvati<\/a> na temperaturi ku\u0107nog fri\u017eidera, \u0161to \u0107e u velikoj meri olak\u0161ati njenu distribuciju.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ono \u0161to mu\u010di lidere farmaceutske industrije nije mogu\u0107nost gubitka ogromne dobiti. Brine ih to \u0161to \u0107e biti li\u0161eni monopolskih profita, uklju\u010duju\u0107i i profit od budu\u0107ih buster vakcina koje \u0107e se u bogatim zemljama sigurno prodavati po visokim cenama<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":313491,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-319962","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319962","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=319962"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319962\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":319963,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319962\/revisions\/319963"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/313491"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=319962"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=319962"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=319962"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}