{"id":319850,"date":"2021-05-14T06:56:05","date_gmt":"2021-05-14T04:56:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=319850"},"modified":"2021-05-14T06:56:05","modified_gmt":"2021-05-14T04:56:05","slug":"sveti-grad-razdora","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/05\/14\/sveti-grad-razdora\/","title":{"rendered":"Sveti grad razdora"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Ota\u0161evi\u0107<\/strong><\/p>\n

Izraelsko-palestinski sukob nije pro\u0161lost. Na to podse\u0107a situacija u Jerusalimu, gde je do\u0161lo do novih obra\u010duna kakvi nisu vi\u0111eni od vremena prve i druge intifade (palestinski ustanak protiv izraelske vlasti 80-ih i po\u010detkom 2000-ih). Tenzije ne prestaju od sredine aprila. Stotine radikalnih Jevreja okupilo se na ulicama grada na po\u010detku Ramazanskog bajrama skandiraju\u0107i \u201eSmrt Arapima\u201c, ali je policija hapsila samo arapske demonstrante koji su im se suprotstavljali.<\/p>\n

Na to se nadovezao poku\u0161aj izbacivanja nekoliko palestinskih porodica iz kvarta \u0160eik Jarah u isto\u010dnom Jerusalimu. Palestinske porodice su se ovde uglavnom nastanile nakon \u0161to su 1948. godine izba\u010dene iz svojih sela zapadno od Jerusalima. Isto\u010dni Jerusalim je u to vreme pripadao Jordanu, sve dok ga Izrael nije anektirao nakon rata 1967. godine. Aneksija isto\u010dnog Jerusalima predstavlja kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava; ovaj deo grada, u kome \u017eivi oko 300 000 Palestinaca i 200 000 izraelskih naseljenika, smatra se \u201eokupiranom teritorijom\u201c prema rezoluciji 242 Ujedinjenih nacija. Palestinci koji su izba\u010deni iz isto\u010dnog Jerusalima nemaju pravo na reciprocitet. Palestinskim porodicama je ponu\u0111en sporazum koji im omogu\u0107ava da ostanu u svojim ku\u0107ama, ukoliko prihvate da one budu u vlasni\u0161tvu udru\u017eenja jevrejskih naseljenika i da za njih pla\u0107aju simboli\u010dnu kiriju. Od 2008. godine deset porodica je napustilo ovaj kvart iz ovih razloga. Ugro\u017eeno je ukupno sedamdeset porodica. Za Palestince je to poni\u017eenje koje priziva u se\u0107anje ranija isterivanja, 1948. i 1967. godine.<\/p>\n

Varnicu je napokon zapalio mar\u0161 jevrejskih nacionalista 10. maja, na godi\u0161njicu \u201eujedinjenja\u201c grada 1967. godine, odnosno dana kada je izraelska vojska zauzela isto\u010dni Jerusalim. Palestinci okupljeni u d\u017eamiji Al Aksa napravili su barikade i spremili kamenice i Molotovljeve koktele kako bi se obra\u010dunali sa u\u010desnicima mar\u0161a. Kamenicama su zasuli izraelski kontrolni punkt, a policija je uzvratila \u0161ok bombama koje su pale i unutar d\u017eamije. Sukob se brzo pro\u0161irio u pojas Gaze, gde su islamisti iz Hamasa ispalili rakete koje su pogodile Jerusalim. Izraelci su odgovorili vazdu\u0161nim napadom u kome je poginulo dvadesetak osoba, od kojih devetoro dece. Sukobi su sada svakodnevni, Hamas zasipa Izrael raketama, na \u0161ta izraelska vojska uzvra\u0107a smrtonosnim vazdu\u0161nim udarima.<\/p>\n

\u010ciji je Jerusalim<\/h2>\n

Koren sukoba je ve\u0107 decenijama isti. U centru politi\u010dkog, verskog, identitetskog i teritorijalnog pitanja je Jerusalim. Od 1967. godine to je \u010dvor izraelsko-palestinskog sukoba, najosetljivija to\u010dka u odnosima Jevreja i Palestinaca. Jerusalim je u centru izraelskih teritorijalnih pretenzija od nastanka Izraela; za Palestince je centar njihovog identiteta, uprkos stalnim vojnim gubicima i povla\u010denju pred izraelskim naseljenicima. Isto\u010dni Jerusalim vide kao prestonicu budu\u0107e nezavisne palestinske dr\u017eave, dok bi Jevreji bliski Netanjahuu \u017eeleli da ih odatle izbace.<\/p>\n

Ova pat pozicija ide u prilog liderima s obe strane; Netanjahuu, \u010dija politika raspiruje sukob koji mu dopu\u0161ta da skrene pa\u017enju sa problema na politi\u010dkoj sceni, na kojoj ne mo\u017ee da sastavi vladu, kao i palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu, koji je odlo\u017eio parlamentarne izbore, predvi\u0111ene za 22. maj, zato \u0161to \u201enema garancije\u201c da izbori mogu da se odr\u017ee u isto\u010dnom Jerusalimu.<\/p>\n

Izraelske vlasti poku\u0161avaju ve\u0107 dugo da razdvoje pitanje Jerusalima od palestinskog pitanja. Dok se na\u010delno sla\u017eu sa re\u0161enjem o dve dr\u017eave, o \u010demu su se obe strane saglasile, oko Jerusalima nema pregovora.<\/p>\n

Izraelski premijer je poru\u010dio da ne\u0107e da ustukne pred pritiscima dr\u017eava koje tra\u017ee od izraelske vlade da prekine sa izgradnjom novih naselja u isto\u010dnom delu grada. \u201eSna\u017eno odbacujemo pritiske da ne gradimo u Jerusalimu koji su se u poslednje vreme, na\u017ealost, pove\u0107ali\u201c, rekao je izraelski premijer u obra\u0107anju sunarodnicima uo\u010di obele\u017eavanja godi\u0161njice \u201eujedinjenja\u201c. \u201ePoru\u010dujem na\u0161im prijateljima: Jerusalim je glavni grad Izraela i kao \u0161to sve zemlje grade i razvijaju svoj glavni grad i mi imamo pravo da gradimo i razvijamo Jerusalim\u201c, izjavio je.<\/p>\n

Kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava<\/h2>\n

Podr\u0161ku Netanjahuu dala je administracija prethodnog predsednika Donalda Trampa, koji je priznao Jerusalim kao prestonicu Izraela 2017. godine, obja\u0161njavaju\u0107i da bi to trebalo da bude novi pristup za re\u0161avanje sukoba izme\u0111u Izraela i Palestine. \u201eIzrael je suverena nacija i kao svaka suverena nacija ima pravo da odredi svoj glavni grad. To je neophodan uslov da se postigne mir\u201c, rekao je tada Tramp. To za njega nije u suprotnosti sa tra\u017eenjem re\u0161enja o dve dr\u017eave. Trampovu odluku o izme\u0161tanju ambasade nije sledio gotovo niko u me\u0111unarodnoj zajednici (osim Gvatemale). Na kraju mandata Tramp je u svoju proizraelsku politiku uvukao i Srbiju, naterav\u0161i predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a da u Va\u0161ingtonu potpi\u0161e sporazum u kome se, izme\u0111u ostalog, obavezuje da \u0107e prebaciti ambasadu Srbije u Jerusalim do jula 2021. godine, \u0161to je izazvalo \u201eveliku zabrinutost i \u017ealjenje\u201c Evropske unije. Ve\u0107ina zemalja Evropske unije smatra da je u pitanju kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava i protivi se jednostranim re\u0161enjima, zala\u017eu\u0107i se da status Jerusalima bude utvr\u0111en u pregovorima dve strane.<\/p>\n

Pored SAD u svetu je jo\u0161 samo Gvatemala prebacila ambasadu u Jerusalim, a potom i Pri\u0161tina, koja se na to obavezala posebnim sporazumom koji je Abdulah Hoti potpisao u Va\u0161ingtonu kada i Vu\u010di\u0107, deo \u201edila\u201c po kome je Izrael priznao Kosovo kao dr\u017eavu. Srbija je zauzvrat dobila kancelariju ameri\u010dke Me\u0111unarodne korporacije za finansiranje razvoja (razvojna banka koja zemljama tre\u0107eg sveta daje kredite za infrastrukturne projekte i razvoj preduze\u0107a).<\/p>\n

Bez me\u0111unarodne reakcije<\/h2>\n

Sukob oko Jerusalima ima posebnu te\u017einu zbog simbolike grada u kome se susre\u0107u tri monoteisti\u010dke vere. Isto\u010dni Jerusalim je deo Jerusalima isto\u010dno od zelene linije demarkacije izme\u0111u izraelskih snaga i Palestinaca (prema primirju iz 1949. i granici iz 1967)\u00a0 i u njemu se nalazi stari grad i sveta mesta muslimana, Jevreja i hri\u0161\u0107ana, Zid pla\u010da, Crkva Svetog Groba, d\u017eamija Al-Aksa, Kupola na steni.<\/p>\n

Pitanje Jerusalima je eksplozivno zbog verske, ali i zbog strate\u0161ke i istorijske dimenzije koja budi stara rivalstva, po\u010dev\u0161i od Turske koja voli da podse\u0107a da je otomanska vladavina nad svetim mestima trajala \u010detiri veka, do 1917. godine.<\/p>\n

Sukobi u Jerusalimu i Gazi su ranije pokretali diplomatske inicijative, sa pozivima da se obnovi izraelsko-palestinski mirovni proces. Ovaj put takve reakcije izostaju, ako se izuzme blago saop\u0161tenje koje je izdao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Previ\u0161e je rezolucija Ujedinjenih nacija koje nisu ni do \u010dega dovele i diplomatskih inicijativa koje su pale u vodu.<\/p>\n

Niko ne \u017eeli da se suprotstavi nepopustljivim Izraelcima, kojima se \u010dini da je sve dopu\u0161teno naspram slabih Palestinaca. Zalivske zemlje kao i Maroko prekinule su nedavno politiku diplomatskog bojkota Tel Aviva, za \u0161ta je jedan od glavnih razloga bila okupacija palestinskih teritorija. Izraelsko-palestinski sukob je poslednjih godina bio u drugom planu, pa je i ideja o dve dr\u017eave izbledela, dok se u me\u0111uvremenu na palestinskim teritorijama naselilo oko 600 000 jevrejskih doseljenika. Re\u0161enje o kome se pregovara poslednjih trideset godina, od sporazuma u Oslu 1993. godine i istorijskog rukovanja Jasera Arafata i Jicaka Rabina, \u010dini se da je ponovo daleko. \u201eMirovni proces\u201c je izgubio smisao isto toliko koliko i, recimo, \u201eBriselski dijalog\u201c. Generacije diplomata su se iscrple u ovom \u201eprocesu\u201c bez rezultata.<\/p>\n

Situacija je kao sa dijalogom Beograda i Pri\u0161tine \u2013 situacija je neodr\u017eiva, re\u0161enja nema.<\/p>\n

Demostat<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pitanje Jerusalima je eksplozivno zbog verske, ali i zbog strate\u0161ke i istorijske dimenzije koja budi stara rivalstva, po\u010dev\u0161i od Turske koja voli da podse\u0107a da je otomanska vladavina nad svetim mestima trajala \u010detiri veka<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":316719,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-319850","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319850","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=319850"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319850\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":319851,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319850\/revisions\/319851"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/316719"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=319850"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=319850"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=319850"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}