EK je u jesenjim prognozama za ovu godinu predvidjela rast od 6,8 odsto.<\/p>\n
EK je u prognozama, u koje je agencija Mina-business imala uvid, saop\u0161tila da \u0107e BDP u narednoj godini rasti 6,5 odsto, \u0161to je vi\u0161e od 3,7 odsto koliko je prognozirala u jesenjem izvje\u0161taju.<\/p>\n
\u201cCrna Gora je do\u017eivjela duboku recesiju pro\u0161le godine, jer je koronavirus uzeo veliki danak od ekonomije zavisne od turizma, slabec\u0301i spoljnu i domac\u0301u potra\u017enju. Djelimi\u010dni oporavak turizma i investicija predvi\u0111a se za ovu godinu, dok c\u0301e domac\u0301instva i preduzec\u0301a i dalje imati koristi od podr\u0161ke javnih politika\u201d, navodi se u dijelu izvje\u0161taja EK, koji se odnosi na Crnu Goru.<\/p>\n
U EK smatraju da bi se ekonomija, bez obzira na trajnu \u0161tetu koju je pandemija prouzrokovala kod doma\u0107ih kompanija i radne snage, mogla naredne godine pribli\u017eiti nivou prije pandemije, predvo\u0111ena turisti\u010dkom sezonom, \u010diji bi se pozitivni efekti prelili na privatnu potro\u0161nju, zaposlenost i bud\u017eetske prihode.<\/p>\n
\u201cPrihodi Crne Gore od turizma opali su do 3,5 odsto BDP-a u pro\u0161loj godini, u pore\u0111enju sa 22,2 odsto BDP-a koliko su iznosili 2019. Kolaps turisti\u010dke djelatnosti pokrenuo je o\u0161tru recesiju ekonomije, ta\u010dnije pad BDP-a od 15,2 odsto\u201d, podsjetili su iz EK, prenosi Mina business.<\/p>\n
U izvje\u0161taju se navodi da je pad spoljne potra\u017enje, ne samo pogor\u0161ao deficit tekuc\u0301eg ra\u010duna, nego je imao i \u0161iroko rasprostranjene efekte \u0161irom ekonomije, kao i na zapo\u0161ljavanje, investicije i javne finansije.<\/p>\n
\u201cDa bi podr\u017eali gra\u0111ane i privredu, vlasti su usvojile nekoliko paketa ekonomske podr\u0161ke, uklju\u010dujuc\u0301i subvencije zarada i privremeno smanjenje poreza za preduzec\u0301a i pojedince, \u0161to je dovelo do rasta odnosa javnog duga i deficita\u201d, rekli su iz EK.<\/p>\n
Uslovi tr\u017ei\u0161ta rada su se, kako se dodaje, pogor\u0161ali uprkos mjerama koje je Vlada preduzela da pomogne preduzec\u0301ima kako bi zadr\u017eali radna mjesta.<\/p>\n
\u201cStopa nezaposlenosti u ovoj godini iznosi\u0107e 16,5 odsto, dok \u0107e se u narednoj smanjiti na 15,2 odsto\u201d, prognoze su EK.<\/p>\n
U EK smatraju da konstantno visoka stopa infekcija i spor napredak u vakcinaciji protiv koronavirusa ugro\u017eavaju predstoje\u0107u ljetnju turisti\u010dku sezonu, koja je od vitalnog zna\u010daja za pobolj\u0161anje crnogorskih slabih ekonomskih i fiskalnih izgleda.<\/p>\n
\u201cInvesticije u osnovni kapital treba da se djelimi\u010dno oporave u ovoj godini kad po\u010dnu da se materijalizuju planirani javni projekti u transportu i energetici, kao i privatne investicije u sektoru turizma i telekomunikacija. Me\u0111utim, usporavanje rasta investicija predvi\u0111eno je naredne godine, nakon finalizacije prve dionice autoputa Bar-Boljare\u201d, ocijenjeno je u izvje\u0161taju.<\/p>\n
O\u010dekuje se da c\u0301e izvoz, posebno usluga, naglo sko\u010diti ove i naredne godine, dok bi uvoz trebalo da uspori, posebno naredne godine, kada \u0107e zavr\u0161etak dionice autoputa smanjiti potra\u017enju za gra\u0111evinskim materijalom.<\/p>\n
\u201cPonovno aktiviranje ekonomske aktivnosti i uklanjanje putni\u010dkih barijera trebalo bi da olak\u0161a povratak radnika, posebno u onim sektorima koji su vi\u0161e pogo\u0111eni krizom, poput ugostiteljstva, trgovine na malo i smje\u0161taja. Me\u0111utim, s obzirom na jaki sezonski karakter ovih poslova i likvidaciju nekih preduzec\u0301a zbog krize, rast zapo\u0161ljavanja bi ostao ispod nivoa iz 2019. godine\u201d, smatraju u EK.<\/p>\n
Oni su naveli da bi klju\u010dni specifi\u010dni rizik mogao biti slabiji ili odlo\u017eeni oporavak turisti\u010dkih aktivnosti, s obzirom na dalekose\u017eni uticaj te privredne grane na crnogorsku ekonomiju.<\/p>\n
\u201c\u0160tavi\u0161e, oslanjanje na politike ograni\u010denja putovanja drugih zemalja, predstavlja ograni\u010denje na vlastiti kapacitet reakcije Crne Gore\u201d, navodi se u izvje\u0161taju.<\/p>\n
Iz EK su podsjetili da je javni dug Crne Gore prema\u0161io 100 odsto BDP-a na kraju pro\u0161le godine.<\/p>\n
\u201cMe\u0111utim, bruto javni dug trebalo bi brzo da opada, kako dospjeli dug bude otpla\u0107ivan zahvaljuju\u0107i ranijem akumuliranom depozitu dr\u017eave\u201d, dodali su iz EK.<\/p>\n
Prema prognozama EK, javni dug \u0107e u ovoj godini iznositi 92,2 odsto BDP-a, a u narednoj 84,2 odsto BDP-a.<\/p>\n
Kada su u pitanju zemlje regiona, EK predvi\u0111a da \u0107e ekonomija Srbije ove godine rasti 5,3 odsto, Hrvatske pet odsto, Slovenije 4,9 odsto, Albanije \u010detiri odsto i Sjeverne Makedonije 3,7 odsto.<\/p>\n
Kada je u pitanju naredna godina, EK predvi\u0111a rast ekonomije Hrvatske 6,1 odsto, Slovenije 5,1 odsto, Albanije 4,3 odsto, Srbije \u010detiri odsto i Sjeverne Makedonije 3,8 odsto.<\/p>\n
Ekonomija EU je pro\u0161le godine prosje\u010dno pala 6,1 odsto, dok se ove godine o\u010dekue rast od 4,2 odsto, a naredne 4,4 odsto.<\/p>\n
U eurozoni se ove godine o\u010dekuje rast ekonomije od 4,3 odsto, a naredne 4,4 odsto.<\/p>\n
Najvi\u0161i rast ove godine trebalo bi da imaju \u0160panija 5,9 odsto, Francuska 5,7 odsto i Hrvatska i Ma\u0111arska po pet odsto. Naredne godine najvi\u0161i rast se o\u010dekuje u \u0160paniji 6,8 odsto i Hrvatskoj i Malti po 6,1 odsto.<\/p>\n
Izvr\u0161ni potpredsjednik EK, Valdis Dombrovskis, kazao je da \u0107e sredstva za oporavak i otpornost biti prelomni \u010dinilac naredne godine, kada \u0107e se javne javne investicije pove\u0107ati na najvi\u0161e vrijednosti u posljednjih vi\u0161e od deset godina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska komisija (EK) je prognozirala, u novim prolje\u0107nim ekonomskim prognozama, rast crnogorskog bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP) u ovoj godini od 7,1 odsto.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[],"class_list":["post-319836","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vijesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319836","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=319836"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319836\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":319837,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319836\/revisions\/319837"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=319836"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=319836"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=319836"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}