{"id":319722,"date":"2021-05-12T06:59:00","date_gmt":"2021-05-12T04:59:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=319722"},"modified":"2021-05-12T06:59:00","modified_gmt":"2021-05-12T04:59:00","slug":"cemu-nas-uci-neurobiologija-traume-silovanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/05\/12\/cemu-nas-uci-neurobiologija-traume-silovanja\/","title":{"rendered":"\u010cemu nas u\u010di neurobiologija traume silovanja?"},"content":{"rendered":"

Autorka: Jelena Lalatovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Re\u010d je o jedinstvenoj knjizi na na\u0161em govornom podru\u010dju. Jednostavnim jezikom, u pripovednom maniru, autorka govori o najva\u017enijim nau\u010dnim saznanjima o tome kako traumati\u010dna iskustva kao \u0161to su silovanje i seksualno zlostavljanje menjaju rad mozga.<\/p>\n

Knjiga \u201eEmocije menjaju rad mozga: feministi\u010dki pristup neurobiologiji traume silovanja\u201c obja\u0161njava kako zlo\u010dini koje dru\u0161tveno ugnjetavanje \u017eena omogu\u0107ava i podsti\u010de deluju na biolo\u0161ke procese u na\u0161em organizmu. Ona ukazuje i na to kako se ova saznanja, koja su svoju akademsku i nau\u010dnu artikulaciju dobila tek u poslednjih tridesetak godina, odra\u017eavaju na konsultantsku praksu sa \u017eenama koje su nasilje pre\u017eivele, kao i na \u017eenski aktivizam protiv mu\u0161kog nasilja.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, Lepa Mla\u0111enovi\u0107 iskustvo feministi\u010dkog pokreta, koje prethodi nau\u010dnim istra\u017eivanjima traume seksualnog nasilja, prevodi na jezik svakodnevnih \u010dinjenica. Ona to \u010dini dosledno i s lako\u0107om, \u010dak i kada su te \u010dinjenice, i na individualnom i na kolektivnom nivou, neizrecivo bolne. Re\u010dima same autorke \u2013 \u201eU svakom trenutku na svakom mestu na planeti mu\u0161karci siluju \u017eene. Kad god u \u017eenskim grupama izgovorim ovu re\u010denicu, zadrhti mi glas i nastane tajac\u201c.<\/p>\n

Beg, suprotstavljanje, zamrzavanje<\/h2>\n

Najve\u0107a prakti\u010dna vrednost ove knjige jeste u tome \u0161to nas u\u010di kako da verujemo \u017eenama kada govore o seksualnom nasilju. Svako od \u010detiri poglavlja u knjizi govori o jednom aspektu seksualnog nasilja.<\/p>\n

U prvom poglavlju defini\u0161u se pojmovi \u201ekulture silovanja\u201c i seksualnog nasilja, dok je drugo poglavlje posve\u0107eno samoj neurobiologiji traume. U tre\u0107em i \u010detvrtom poglavlju obja\u0161njava se \u0161ta je to trauma-informisani pristup, odnosno kako na\u0161e razumevanje traume omogu\u0107ava da u\u010destvujemo u isceljenju pojedina\u010dnih \u017eena \u2013 a zatim kako ovaj eti\u010dki stav mo\u017ee postati kolektivna praksa.<\/p>\n

Na\u0161 mozak sastoji se iz tzv. \u201eemotivnog\u201c i \u201emisle\u0107eg\u201c dela, odnosno iz neurolo\u0161kih struktura koje su zadu\u017eene za odr\u017eanje na\u0161eg tela (\u201estari mozak\u201c) i prednjeg mozga, neokorteksa, koji je zadu\u017een za racionalne operacije. U trenutku seksualnog napada prekida se veza izme\u0111u ova dva dela na\u0161eg mozga, a potencijalni odgovor mo\u017ee biti beg, suprotstavljanje ili \u201ezamrzavanje\u201c, uko\u010denost.<\/p>\n

\u201eTraumatska reakcija\u201c, obja\u0161njava Lepa Mla\u0111enovi\u0107, \u201enastaje kada ni bekstvo ni suprotstavljanje vi\u0161e nisu mogu\u0107i\u201c \u2013 u toj situaciji, \u201euko\u010denost je glavni mehanizam pre\u017eivljavanja\u201c.<\/p>\n

\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Klju\u010dni doprinos neuronauke jeste u tome \u0161to je utvr\u0111eno da je svaka od ovih reakcija \u2013 bekstvo, suprotstavljanje ili zamrzavanje \u2013 potpuno spontana i nevoljna, jer njome u potpunosti upravlja emotivni, a ne racionalni mozak. Ne manje va\u017eno, se\u0107anje na traumati\u010dni doga\u0111aj pohranjuje se upravo u tom emotivnom delu mozga, zbog \u010dega su iskazi \u017eena o silovanju \u010desto fragmentarni ili ispunjeni naizgled neva\u017enim, bizarnim detaljima, dok se \u017eene \u010desto ne se\u0107aju nekih materijalnih okolnosti.<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pozivaju\u0107i se na brojna neurobiolo\u0161ka istra\u017eivanja, autorka isti\u010de da su, budu\u0107i da se traumatsko se\u0107anje obra\u0111uje u na\u0161oj memoriji u snu, neophodne barem dve no\u0107i povezanog sna da bi osoba mogla da procesuira nasilje koje je pre\u017eivela. Na to upu\u0107uje i statistika koja ka\u017ee da \u017eene naj\u010de\u0161\u0107e dva dana nakon doga\u0111aja prijavljuju fizi\u010dko nasilje, a seksualno nakon dvadeset i pet dana.<\/p>\n

Sve do nedavno, trauma, ne samo kao sastavni element ve\u0107 i kao klju\u010dna posledica silovanja, nije bila u fokusu debate o seksualnom nasilju kod nas. Mo\u017ee se re\u0107i da prekretnicu predstavljaju glumice Milena Radulovi\u0107 i Iva Ilin\u010di\u0107, koje su prijavile u\u010ditelja glume Miroslava Aleksi\u0107a za seksualno zlostavljanje, kao i glumica Danijela \u0160tajnfeld, autorka dokumentarnog filma \u201eIsceli me\u201c.<\/p>\n

\u0160tajnfeld je u intervjuu za Insajder izjavila da se pomo\u0107u magnetne rezonance mozga mogu videti posledice koje su seksualni zlo\u010dini ostavili na \u017ertve tih zlo\u010dina, bez obzira da li te osobe kasnije razviju posttraumatski stresni poreme\u0107aj kao posledicu traume. Na\u017ealost, pa\u017enja je, sa traume silovanja i seksualnog nasilja, brzo skrenuta na javnu pojavu nasilnika i \u017ertve.<\/p>\n

\u010cak i kada je to ra\u0111eno sa punim uva\u017eavanjem i saose\u0107anjem prema ovim \u017eenama, medijsko oblikovanje njihovih svedo\u010denja insistiralo je na objektivnoj mo\u0107i koju su optu\u017eeni mu\u0161karci imali nad njima i u dru\u0161tvu uop\u0161te. Bez razumevanja toga \u0161ta trauma jeste, na ovaj na\u010din nasilje se problematizuje samo u sferi zloupotrebe mo\u0107i. Me\u0111utim, na taj na\u010din u drugi plan pada \u010dinjenica da je princip nasilni\u010dkog pona\u0161anja mu\u0161karaca prema \u017eenama isti, bez obzira da li neki mu\u0161karac u\u017eiva ugled i mo\u0107 u svom okru\u017eenju.<\/p>\n

\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Va\u017enost uvida neurobiologije traume ogleda se upravo u tome \u0161to nam omogu\u0107ava da odnos nasilnika prema \u017ertvi pojmimo ne kao identitetske \u2013 fiksne kategorije koje funkcioni\u0161u kao suprotnosti mo\u0107an\/nemo\u0107an, nemoralan\/moralan \u2013 ve\u0107 da nasilje razumemo kao relaciju, odnos koji nasilnik diktira i name\u0107e.<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Iako zvu\u010di kao banalna razlika, upravo na\u010din na koji razumemo seksualno nasilje kao psiholo\u0161ku i dru\u0161tvenu pojavu uslovlja to \u0161to \u0107emo, naj\u010de\u0161\u0107e, bez dileme osuditi poznate i mo\u0107ne mu\u0161karce, ali ne nu\u017eno i one koji su nam bliski. Paradoksalno, dok pojedina istra\u017eivanja pokazuju da tu\u017eioci i advokati imaju tendenciju da silovatelje zami\u0161ljaju kao divljake, prostake i \u201eselja\u010dine\u201c, odnosno mu\u0161karce iz najni\u017enih dru\u0161tvenih slojeva, \u201ejavno mnjenje\u201c vi\u0161e voli da veruje da su silovatelji samo izopa\u010deni mo\u0107nici, ali ne i obi\u010dni mu\u0161karci.<\/p>\n

Verovati \u017eenama, posebno u svetlu neurobiolo\u0161kih saznanja, nije tek jo\u0161 jedan feministi\u010dki slogan. To je princip na osnovu kog biramo ne samo da razumemo fiziologiju na\u0161eg mozga u traumati\u010dnim situacijama, ve\u0107 da, bez potrebe da razmatramo individualne osobine \u017ertve i\/ili nasilnika, nasilno pona\u0161nje bezrezervno osudimo.<\/p>\n

Kultura silovanja<\/h2>\n

Na samom po\u010detku knjige Lepa Mla\u0111enovi\u0107 poja\u0161njava pojam kulture silovanja (rape culture), koji je 1975. godine definisala radikalna feministkinja Margaret Lazarus. Na\u017ealost, kada se ovaj termin koristi u javnom govoru kod nas \u2013 on rezonira isklju\u010divo sa onim ljudima koji su ve\u0107 upoznati sa problemom seksualnog nasilja \u2013 dok mnogima mo\u017ee zvu\u010dati sme\u0161no ili apsurdno.<\/p>\n

Kada Lepa Mla\u0111enovi\u0107 ka\u017ee da kultura silovanja zna\u010di da je silovanje obi\u010daj, na prvi pogled ta re\u010denica zvu\u010di kao preterivanje. Me\u0111utim, autorka nas podse\u0107a na sve taktike kojima roditelji, dok i sami veruju da tako odgajaju svoje \u0107erke u \u201edobre devoj\u010dice\u201c, zapravo svoje \u0107erke upozoravaju da \u201ene izazovu\u201c seksualnu agresiju kod mu\u0161karaca \u2013 \u201enemoj da ide\u0161 sama\u201c, \u201eskupi noge dok sedi\u0161\u201c, i tome sli\u010dno.<\/p>\n

Dalje, silovanje se neretko de\u0161ava u kontekstima koji spolja gledano ne podrazumevaju agresiju \u2013 na primer, kada \u017eena spava ili kada je u izrazito alkoholisanom stanju.<\/p>\n

\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Neprijatna istina s kojom nas feministi\u010dki pristup neurobiologiji traume suo\u010dava jeste ta da je silovanje deo na\u0161e svakodnevice. Bitna odlika kulture u kojoj je silovanje obi\u010daj jeste da se \u017eenama ne veruje kada o tim doga\u0111ajima govore.<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Tako\u0111e, razumevanje pristanka na seksualni odnos kao konkretnog, a ne na\u010delnog, razumevanje pristanka kao \u010dina koji se uvek odnosi na okolnosti u odre\u0111enom kontekstu nije deo op\u0161teg razumevanja toga \u0161ta je seks. Drugim re\u010dima, sada\u0161nji i biv\u0161i partneri ne pola\u017eu pravo na pristanak \u017eene zato \u0161to su (bili) u partnerskom odnosu.<\/p>\n

U drugoj polovini knjige Lepa Mla\u0111enovi\u0107 govori o trauma-informisanom pristupu podr\u0161ke \u017eenama koje su pre\u017eivele seksualno nasilje. To je naj\u0161iri imenitelj za metode koje se baziraju na pa\u017eljivom slu\u0161anju iskustva \u017eene i na razumevanju \u010dinjenice da je reakcija u toku nasilja bila odbrambena reakcija organizma van kontrole \u017eene. Cilj takvog pristupa jeste isceljenje, upravo tako da se \u017eena oslobodi \u201eidentiteta\u201c \u017ertve, odnosno nemo\u0107i koju joj nasilnik u situaciji nasilja name\u0107e.<\/p>\n

Ne manje va\u017eno, knjiga \u201eEmocije menjaju rad mozga: feministi\u010dki pristup neurobiologiji traume silovanja\u201c kao jedan od najefikasnijih na\u010dina isceljenja preporu\u010duje rad u grupama samopomo\u0107i i grupama podr\u0161ke, jer deljenje traumati\u010dnih iskustava u takvom okru\u017eenju \u017eenu osloba\u0111a izolacije koju sa sobom nosi trauma.<\/p>\n

Autorka se ovde poziva na ideju-vodilju D\u017eudit Luis-Herman (Judith Lewis Herman), nau\u010dnice sa Harvarda koja je utvrdila da je posttraumatski stresni poreme\u0107aj kod \u017ertava silovanja isti kao i kod ratnih veterana, da \u201etrauma koja je nastala u kontekstu odnosa mora biti le\u010dena u kontekstu odnosa\u201c. Drugim re\u010dima, zajednica, kao mehanizam uspostavljanja sigurnosti i poverenja kod \u017eena koje su pre\u017eivele nasilje, ima bitnu ulogu u oporavku.<\/p>\n

Ograni\u010deni dometi institucionalne pravde<\/h2>\n

Ova teza unekoliko je kontradiktorna sa idealom \u201efeministi\u010dke dr\u017eave\u201c, o \u010demu Lepa Mla\u0111enovi\u0107 govori na vi\u0161e mesta u knjizi. Feministi\u010dka dr\u017eava podrazumevala bi druga\u010diji sistem institucija koje ne bi bile zasnovane na nepoverenju prema \u017eenama i koje bi dosledno ka\u017enjavale seksualne zlo\u010dine.<\/p>\n

S jedne strane, kao \u0161to je u knjizi \u201eEmocije menjaju rad mozga: feministi\u010dki pristup neurobiologiji traume\u201c jasno argumentovano, prakti\u010dno nijedan pravni sistem ne uva\u017eava saznanja o neurobiologiji traume. S izuzetkom \u0160vedske, sva zakonodavstva zahtevaju da se doka\u017ee upotreba sile ili da se doka\u017ee da je \u017ertva pru\u017eala otpor da bi se krivi\u010dno delo bilo prepoznato kao silovanje.<\/p>\n

Ukoliko znamo da je uko\u010denost \u010desta i nevoljna fiziolo\u0161ka reakcija na nasilje, postaje jasno zbog \u010dega je u odre\u0111enim situacijama nemogu\u0107e dokazati silovanje. \u0160tavi\u0161e, i u \u0160vedskoj, koja je kriminalizovala \u201esilovanje iz nehata\u201c, odnosno teret dokazivanja sa \u017ertve prebacila na po\u010dinitelja, tako da po\u010dinitelj mora da doka\u017ee da je imao pristanak \u017eene na seksualni odnos, to nije dovelo do smanjenja silovanja, ve\u0107 do ve\u0107eg broja prijava i posledi\u010dno, osu\u0111uju\u0107ih presuda.<\/p>\n

Sudski procesi su va\u017eni zato \u0161to mogu podsetiti javnost na u\u010destalost seksualnog nasilja, odnosno na to da je ono sastavni deo dru\u0161tva, a ne njegova anomalija. Me\u0111utim, u situacijama obelodanjivanja seksualnih zlo\u010dina javni prostor, \u010demu smo mogli da svedo\u010dimo u vi\u0161e navrata ove godine, postaje ispunjen frazama poput \u201epretpostavke nevinosti\u201c i zahteva da \u201esud i insititucije rade svoj posao\u201c.<\/p>\n

Knjiga Lepe Mla\u0111enovi\u0107 pisana je, pre svega, iz konsultantske i terapeutske perspektive, zbog \u010dega se nedostatak o\u0161trijeg promi\u0161ljanja o ulozi dr\u017eave i institucija u spre\u010davanju nasilja ne mo\u017ee posmatrati kao njena mana. Iz ove knjige tako\u0111e se mogu izvu\u0107i zaklju\u010dci koji upu\u0107uju na to da fantazam \u201epravne dr\u017eave\u201c, \u010dak i kada bi postao realnost, ne bi zna\u010dajno uticao na rasprostranjenost seksualnog nasilja. Pretpostavka nevinosti je sastavni deo svakog sudskog procesa, jer niko ne mo\u017ee biti osu\u0111en za delo koje na sudu nije dokazano. Me\u0111utim, priroda silovanja je takva da je neretko re\u010d o nedokazivom zlo\u010dinu. To zna\u010di da \u0107e sud \u010desto osloboditi silovatelja, a mali broj osu\u0111uju\u0107ih presuda, i u Srbiji i u svetu, to potvr\u0111uje.<\/p>\n

Zbog toga nas pa\u017eljivo \u010ditanje knjige \u201eEmocije menjaju rad mozga: feministi\u010dki pristup neurobiologiji traume\u201c upu\u0107uje na to da je izgradnja zajednica koje \u0107e biti u stanju da principijelno osude nasilje, kao i da budu oslonac \u017ertvama u procesu isceljenja, za sada, jedini odgovor koji nas ne prepu\u0161ta milosti dr\u017eave ili ispraznom ponavljanju slogana koje ne primenjujemo u praksi.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Lepa Mla\u0111enovi\u0107, konsultantkinja za \u017eene sa traumom mu\u0161kog nasilja i feministi\u010dka aktivistkinja, nedavno je objavila knjigu \u201eEmocije menjaju rad mozga: feministi\u010dki pristup neurobiologiji traume silovanja\u201c u izdanju Autonomnog \u017eenskog centra (Beograd, 2020).<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":312205,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-319722","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319722","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=319722"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319722\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":319723,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319722\/revisions\/319723"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/312205"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=319722"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=319722"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=319722"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}