{"id":319445,"date":"2021-05-07T07:57:30","date_gmt":"2021-05-07T05:57:30","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=319445"},"modified":"2021-05-07T08:05:08","modified_gmt":"2021-05-07T06:05:08","slug":"narod-protiv-bila-gejtsa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/05\/07\/narod-protiv-bila-gejtsa\/","title":{"rendered":"Narod protiv Bila Gejtsa"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Pi\u0161e: Linsey McGoey<\/strong><\/p>\n

Bil i Melinda Gejts zatra\u017eili su po\u0161tovanje privatnosti nakon \u0161to su najavili da \u0107e se razvesti, ali \u010dini se da \u0107e te\u0161ko izbe\u0107i navalu pa\u017enje. Zanimanje za njihov bra\u010dni aran\u017eman nije tek puka ljubopitljivost. Oboje su javne li\u010dnosti, a njihovi privatni \u017eivoti imaju politi\u010dke posledice. Urgentno pitanje u globalnim zdravstvenim krugovima glasi \u0161ta \u0107e se nakon razlaza desiti<\/a> sa njihovom mo\u0107nom fondacijom. U pitanju su velike koli\u010dine novca.<\/p>\n

Stav javnosti je po\u010deo da se menja i pre razvoda. Pro\u0161le godine, mnogi su saose\u0107ali s Bilom Gejtsom zato \u0161to je na meti raznih teorija zavera koje \u0161ire<\/a> QAnon i druge grupe, po kojima je pandemija deo tajnog plana za implantaciju mikro\u010dipova u ljude. Dodu\u0161e, otkad je njegovo protivljenje ukidanju patenata na vakcine stiglo do \u0161ire javnosti, osim konspirologa na njega besne i mnogi drugi.<\/p>\n

Ljudi se opet pitaju \u2013 kao i u vreme kada se Gejts borio za monopol Majkrosofta \u2013 da li je dobro da jedna osoba poseduje toliko mnogo ekonomske i politi\u010dke mo\u0107i. Tokom protekle dve decenije, to se pitanje izgubilo: kona\u010dno, kako neko mo\u017ee da ne voli najve\u0107eg dobrotvora na svetu?<\/p>\n

No, kao \u0161to sam pre nekoliko godina tvrdila u knjizi<\/a> No Such Thing As a Free Gift \/ Nema besplatnog poklona<\/em>, Gejts odavno zaslu\u017euje mnogo vi\u0161e kriti\u010dke pa\u017enje, naro\u010dito ako se uzme u obzir da su zna\u010dajna sredstva fondacije usmerena na istra\u017eiva\u010de i farmaceutske kompanije sa zapada, \u010dime se produbljuju nejednakosti izme\u0111u globalnog severa i juga. Gejts tako\u0111e odavno odbija da prizna da patentne za\u0161tite lekova i vakcina nisu po\u0161tene i da su usmerene protiv interesa siroma\u0161nih dr\u017eava, postavljaju\u0107i im pravne prepreke za re\u0161avanje zdravstvenih kriza \u010dak i kada za to imaju nau\u010dna znanja.<\/p>\n

Privatna filantropija u na\u010delu mo\u017ee biti pretnja demokratskoj odgovornosti i pravednom dru\u0161tvu. Po\u0161tovanje velikih donatora podrazumeva da milijarde nedovoljno pla\u0107enih i izrabljivanih ljudi treba da budu zadovoljni sa filantropskim mrvicama koje im baca samoprogla\u0161ena aristokratija, umesto da imaju pravo na ekonomsku pravdu. Milostinja ne \u010dini pravedno dru\u0161tvo ve\u0107 pravda, mada Gejts odavno misli druga\u010dije.<\/p>\n

Od najte\u017eih godina HIV krize, kada su cene antiretroviralnih lekova bile astronomske, sve do danas skandalozno skupih terapija za dijabetes i rak u SAD i drugde, Gejts insistira da je sistem patentne za\u0161tite dobar. Njegova poruka zdravstvenim aktivistima koji se bore za ni\u017ee cene u osnovi glasi: umuknite i ostavite posao zdravlja ljudima koji najbolje znaju biznis, milijarderima poput mene i na\u0161im prijateljima u farmaceutskoj industriji.<\/p>\n

To zvu\u010di nelogi\u010dno ako \u017eelite pravi\u010dan zdravstveni sistem, ali ima smisla ako ste svoje bogatstvo izgradili na patentima za softver i druge tehnologije. Zato ne iznena\u0111uje to \u0161to Gejts dosledno brani interese industrije, ve\u0107 to \u0161to je ljudima trebalo toliko dugo da shvate da on zapravo podriva zdravstvene ciljeve koje navodno podr\u017eava.<\/p>\n

Krajem aprila on je svoje vi\u0111enje patentnih prava objasnio<\/a> u razgovoru sa Sofijom Rid\u017e. Na pitanje da li misli da je predlog o ukidanju patentnih restrikcija na kovid vakcine dobra ideja, njegov odgovor bio je decidno odre\u010dan. Ono \u0161to \u201eu ovom slu\u010daju ometa stvari nije intelektualna svojina\u201c, insistirao je Gejts, ve\u0107 nedostatak bezbednih proizvodnih pogona u siroma\u0161nim zemljama.<\/p>\n

Mada Gejts ve\u0107 mesecima ponavlja istu tezu ona nije ta\u010dna. \u201eU ovom trenutku\u201c, rekao<\/a> je Sajmonu Alisonu za ju\u017enoafri\u010dki Mail & Guardian<\/em> u januaru, \u201epromena pravila ne\u0107e dovesti do ve\u0107e dostupnosti vakcina\u201c. Me\u0111utim, kako navodi Alison, stru\u010dnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije se s tim ne sla\u017eu. Dok ukidanje patenata samo po sebi zaista \u201enije \u010dudotvorno re\u0161enje\u201c, ono je neophodan prvi korak u anga\u017eovanju vi\u0161e fabrika na izradi bezbednih vakcina, fabrika koje trenutno nemaju posla, a koje nude svoje usluge za pove\u0107anje proizvodnje.<\/p>\n

U martu je \u010delnik SZO pozvao<\/a> na ukidanje patenata kojem se Gejts protivi, dok je izvr\u0161na direktorka UNAIDS zatra\u017eila<\/a> od Svetske banke da se \u201eusaglasi s nama\u201c u podr\u0161ci za ukidanje patentne za\u0161tite. Ona je istakla da je popu\u0161tanje regulative o intelektualnoj svojini bio neophodan korak da se u mnogim afri\u010dkim dr\u017eavama cena tretmana za HIV spusti sa 10.000 dolara na 1.000 dolara po osobi.<\/p>\n

Rastu\u0107e nepoverenje u Gejtsa moglo bi biti znak promene odnosa prema rizicima od toliko nagomilanog bogatstva i mo\u0107i u rukama osobe bez demokratske odgovornosti. Sklonost neverovatnim, neistinitim teorijama u tom smislu poti\u010de iz opravdanog straha. Trgovci koje je 1830-ih zapo\u0161ljavala Britanska isto\u010dnoindijska kompanija doneli su koleru na pristani\u0161ta Liverpula i Londona. Kako se bolest \u0161irila, glasine su je povezale sa zlo\u010dinima koje su 1828. u Edinburgu po\u010dinili Vilijam Burk i Vilijam Her, ubice najmanje 16 osoba \u010dije su le\u0161eve prodavali Robertu Noksu, nastavniku anatomije na edinbur\u0161kom univerzitetu. Na kraju su uhva\u0107eni: Her je postao svedok saradnik, a Burk je osu\u0111en na smrt ve\u0161anjem. Javnost je verovala da je Noks znao, ili bar sumnjao u po\u010dinjene zlo\u010dine, ali da se pravio neve\u0161t. Istraga ga je oslobodila svake sumnje, ali je javnost ostala nepoverljiva.<\/p>\n

Nekoliko godina kasnije, dok je kolera kosila stanovni\u0161tvo, porodice umrlih su iza\u0161le na ulice zahtevaju\u0107i pravdu, ube\u0111eni da su njihovi ro\u0111aci ubijeni zbog trgovine telima, a da je zvani\u010dni uzrok smrti izmi\u0161ljena bolest. Naravno, nije istina da su bolnice bile mesta sistematskog zlo\u010dina. Ali je istina da su neljudski uslovi rada, lo\u0161e javno zdravstvo, te kultura klasizma i rasizma uslovili pravedan gnev siroma\u0161nih. Neredi u vreme kolere bili su politi\u010dki okida\u010d za aktivizam koji je do kraja 19. veka izdejstvovao unapre\u0111enje sanitarnih i drugih mera javnog zdravlja.<\/p>\n

U\u010desnici u neredima nisu bili u pravu za koleru, ali su ispravno shvatili da je ekonomski i politi\u010dki sistem na\u0161telovan protiv njih. Bolest im je donela korporacija koja je poharala Indiju u korist aristokratije i vi\u0161e srednje klase, sa mrvicama za radnike koji su \u017eiveli i umirali u radionicama, rudnicima i fabrikama \u0161irom sveta. Danas, kovid-19 nesrazmerno te\u017ee poga\u0111a siroma\u0161ne, naro\u010dito \u017eene i mu\u0161karce druge boje, dok bogati imaju privilegiju za\u0161tite.<\/p>\n

Bil Gejts, kao i Vilijam \u010cetvrti<\/a> pre njega, sedi na vrhu globalnog finansijskog carstva. Ne treba kriviti ljude koji su besni na njega, ma kakve razloge navodili za to. Glavni krivci su milijarderi poput Gejtsa koji pravdaju sistem u kome smo prinu\u0111eni da \u017eivimo.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bil Gejts, kao i Vilijam \u010cetvrti pre njega, sedi na vrhu globalnog finansijskog carstva. Ne treba kriviti ljude koji su besni na njega, ma kakve razloge navodili za to. Glavni krivci su milijarderi poput Gejtsa koji pravdaju sistem u kome smo prinu\u0111eni da \u017eivimo.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":289464,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-319445","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319445","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=319445"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319445\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":319448,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319445\/revisions\/319448"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/289464"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=319445"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=319445"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=319445"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}