{"id":319296,"date":"2021-05-05T06:43:42","date_gmt":"2021-05-05T04:43:42","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=319296"},"modified":"2021-05-05T06:43:42","modified_gmt":"2021-05-05T04:43:42","slug":"zeleni-talas-zapljuskuje-evropu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/05\/05\/zeleni-talas-zapljuskuje-evropu\/","title":{"rendered":"‘Zeleni’ talas zapljuskuje Evropu"},"content":{"rendered":"

Autorka: Marija Stojanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Politi\u010dke opcije sa predznakom \u201czeleni\u201d, kao i\u00a0 gra\u0111anske organizacije koje se bore za za\u0161titu \u017eivotne sredine\u00a0 bele\u017ee\u00a0 rast popularnosti u poslednje vreme, \u0161to je delimi\u010dno\u00a0 izazvano brigom ljudi za zdravlje zbog aktuelne pandemije korona-virusa, ali i prezasi\u0107eno\u0161\u0107u gra\u0111ana tradicionalnim strankama \u201cleve\u201d i \u201cdesne\u201d opcije, ocenjuju inostrani analiti\u010dari za Demostat. Ovakav trend, smatraju na\u0161i sagovornici, naro\u010dito je izra\u017een na Zapadu i Severu Evrope, ali mogao bi da se \u201cprelije\u201d i na druge delove Starog kontinenta, kao \u0161to pokazuje i nedavno organizovani \u201cekolo\u0161ki ustanak\u201d u Beogradu, na kojem se okupilo vi\u0161e u\u010desnika nego na\u00a0 ve\u0107ini protesta\u00a0 opozicije odr\u017eanim u proteklih nekoliko godina. Borci za \u010distiji vazduh, vodu i zemlji\u0161te najavili su ove sedmice da \u0107e ukoliko premijerka Ana Brnabi\u0107 do 1. Maja ne odgovori na njihove zahteve organizovati \u201cekolo\u0161ki zemljotres\u201d i proteste \u0161irom na\u0161e dr\u017eave.<\/p>\n

ARTIKULISANJE NEZADOVOLJSTVA GRA\u0110ANA<\/p>\n

Demostat procenjuje da eko-pokreti imaju zna\u010dajne \u0161anse da artikuli\u0161u nezadovoljstvo dela gra\u0111ana Srbije, budu\u0107i da je korona pove\u0107ala ekolo\u0161ku svest kod velikog broja njih, \u0161to je dodatno \u201cpodgrejano\u201d najavama investicija mo\u0107nih rudarskih kompanija, koje se smatraju problemati\u010dnim za o\u010duvanje \u017eivotne sredine, jer se do\u017eivljavaju kao veliki zaga\u0111iva\u010di. Ilustracije radi, visok nivo zaga\u0111enja vazduha koji se maltene svakodnevno bele\u017ei u Beogradu i jo\u0161 nekim gradovima izaziva strah kod ljudi da \u0107e im biti naru\u0161eno zdravlje, \u010dime ih \u201chomogenizuje\u201d, pa oni di\u017eu glas bez obzira na politi\u010dku pripadnost. \u0160tavi\u0161e, \u201cekolo\u0161ki ustanak\u201d, iza kojeg uglavnom stoje lokalne organizacije, jo\u0161 nije kompromitovan, zbog \u010dega ekolo\u0161ki aktivisti imaju potencijal da na ulice izvedu veliki broj ljudi, \u0161to smo ve\u0107 imali priliku da vidimo. Istovremeno, delovanje\u00a0 \u201czelenog faktora\u201d predstavlja izazov za \u201cklasi\u010dne\u201d opozicione stranke u na\u0161oj dr\u017eavi, jer je veliko pitanje da li bi one bile u stanju da na ulice izvedu tolike mase, ukoliko se budu dr\u017eale dosada\u0161njih tema, poput \u201cdeficita demokratije\u201d i lo\u0161ih izbornih uslova.<\/p>\n

Prema analizama na\u0161eg portala, podr\u0161ka eko-pokreta dala bi znatnu snagu oslabljenoj i razjedinjenoj opoziciji u Srbiji. U tom kontekstu, Demostat ne isklju\u010duje mogu\u0107nost da takva udru\u017eenja postanu neka vrsta nekada\u0161njeg \u201cOtpora\u201d, \u010diji \u0107e uslov za podr\u0161ku opoziciji biti da se ona ujedini i da njeni lideri prestanu da se me\u0111usobno sva\u0111aju. \u201cEkolo\u0161ki ustanak\u201d je obele\u017een ve\u0107inski prisutnim antire\u017eimskim raspolo\u017eenjem, i mahom se borba \u201czelenih\u201d vodi protiv razliti\u010dih nivoa vlasti, uklju\u010duju\u0107i lokalne samouprave, koje oni do\u017eivljavaju kao korumpirane i ekolo\u0161ki \u201cneosve\u0107ene\u201d.<\/p>\n

Kako ocenjuje Demostat, \u201cekolo\u0161ki ustanak\u201d predstavlja konglomerat lokalnih pokreta, \u0161to mu daje specifi\u010dnu te\u017einu, i ukoliko eko-organizacije odlu\u010de da zdru\u017eenim snagama nastupe na izborima na republi\u010dkom nivou, osvoji\u0107e i nezanemarljiv broj glasova \u201cna lokalu\u201d, a lak\u0161e \u0107e i kontrolisati bira\u010dka mesta u lokalnim sredinama. Dakle, ovaj \u201czeleni pokret\u201d se stvara \u201codozdo\u201d, a ne kao tradicionalne partije koje grade svoju infrastrukturu i mo\u0107 \u201codozgo\u201d.<\/p>\n

KO \u0106E VU\u0106I KONCE NEMA\u010cKE POLITIKE<\/p>\n

Komentari\u0161u\u0107i aktuelne politi\u010dke prilike u Nema\u010dkoj, politikolog i univerzitetski profesor Franc-Lotar Altman, ukazuje za Demostat da je Zelena stranka u usponu i da \u0107e biti \u201cu najgorem slu\u010daju druga po snazi partija nakon izbora zakazanih za 26. septembar\u201d.<\/p>\n

-Problem za Hri\u0161\u0107ansko-demokratsku uniju (CDU) ogleda se u tome \u0161to\u00a0 njihov kandidat za kancelara, premijer pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Armin La\u0161et, ina\u010de nedavno izabran i za lidera te partije, ima nizak rejting u istra\u017eivanjima javnog mnjenja, za razliku od\u00a0 Markusa Zedera, bavarskog premijera i lidera\u00a0 Hri\u0161\u0107ansko-socijalne unije (CSU), manje \u201csestrinske\u201d partije u toj koaliciji, koga podr\u017eava znatno ve\u0107i broj glasa\u010da, a \u010dak je i velika ve\u0107ina \u010dlanova CDU \u017eelela da Zeder bude kandidat za kancelara. Spekuli\u0161e se da \u0107e se raspasti savez CDU-CSU i da \u0107e CDU posle izbora formirati vladu sa Zelenima, ukoliko i jedna i druga stranka osvoje preko 25 odsto glasova. U tom slu\u010daju, \u010dak bi se moglo desiti da kancelar bude izabran iz redova Zelenih, naro\u010dito ukoliko Zelena stranka osvoji prvo mesto. Zeleni su nedavno kandidovali Analenu Berbok za kancelarku, obja\u0161njava Altman, govore\u0107i o \u201ctrci\u201d za \u201cnaslednicu\u201d ili \u201cnaslednika\u201d nema\u010dke kancelarke Angele Merkel.<\/p>\n

Na\u0161 sagovornik napominje da se u ostatku Evrope pozicija Zelenih \u201crazlikuje od dr\u017eave do dr\u017eave\u201d.<\/p>\n

-U Austriji je, na primer, sli\u010dna situaciju kao u Nema\u010dkoj, ali druge zemlje EU nemaju tako sna\u017ene \u201czelene\u201d pokrete\u201d, naro\u010dito ne one na jugu, gde je ekolo\u0161ka svest znatno ni\u017ea nego u \u201cgermanskim\u201d dr\u017eavama, a kada je re\u010d o severnoj Evropi, zelene stranke su popularne u \u0160vedskoj i Finskoj.\u00a0 O\u010dekujem da \u0107e u godinama koje dolaze sve vi\u0161e ljudi u Evropi glasati za zelene partije, ukoliko one budu u stanju da pro\u0161ire svoje programe, po ugledu na ono \u0161to se desilo u Nema\u010dkoj i Austriji. To bi moglo da postane istinska pretnja za tradicionalne socijaldemokratske stranke, \u0161to mo\u017eemo tako\u0111e videti na primeru Nema\u010dke i Austrije, poru\u010duje Altman.<\/p>\n

SNA\u017dNA PODR\u0160KA EVROPSKE KOMISIJE<\/p>\n

Estonski spoljnopoliti\u010dki novinar i urednik Erki Bahovski tako\u0111e ocenjuje da zelene stranke imaju \u201cdobre izglede\u201d da postanu jo\u0161 popularnije me\u0111u glasa\u010dima.-Ti prospekti su, bez sumnje, bolji u zapadnoj Evropi, gde su Zeleni ponovo u usponu. Mogu\u0107e je i da \u0107e Zeleni biti deo nove nema\u010dke vlade. Tako\u0111e, Evropska komisija sna\u017eno podr\u017eava \u201czeleni pristup\u201d, \u0161to zna\u010di da \u201czelena politika\u201d ne\u0107e izazvati nikakve kontroverze u o\u010dima Brisela. Situacija se, ipak, razlikuje u isto\u010dnoj Evropi, zbog njene novije istorije. To zna\u010di da je nekada\u0161nji sovjetski blok ponovo zadobio svoju slobodu, i jedan od motiva za to bio je da ljudi na istoku Evrope mogu da konzumiraju iste stvari kao oni na Zapadu, ali \u201czeleni pristup\u201d zna\u010di da se takva potro\u0161nja energenata sada mora okon\u010dati, ili, makar umnogome izmeniti. To je te\u017eak zadatak za stanovnike isto\u010dne Evrope, ali situacija nije beznade\u017ena – mnogi na istoku Evrope ve\u0107 su se priklonili \u201czelenim na\u010delima\u201d, i to politi\u010dke stranke znaju. U izvesnoj meri, uspeh zelenih stranaka tako\u0111e zavisi od ljudi koji predstavljaju \u201czelene ideale\u201d. Ilustracije radi, u Estoniji je \u201czeleni pristup\u201d uvr\u0161ten u gotovo sve programme na\u0161ih politi\u010dkih stranaka, ali paradoks je da sama Zelena stranka Estonije nije veoma popularna (oni nemaju predstavnike u parlamentu), zbog slabog liderstva i gre\u0161aka unutar te partije, poru\u010duje Bahovski.<\/p>\n

Demostat<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Komentari\u0161u\u0107i aktuelne politi\u010dke prilike u Nema\u010dkoj, politikolog i univerzitetski profesor Franc-Lotar Altman, ukazuje za Demostat da je Zelena stranka u usponu i da \u0107e biti \u201cu najgorem slu\u010daju druga po snazi partija nakon izbora zakazanih za 26. septembar\u201d.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":305811,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-319296","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319296","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=319296"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319296\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":319297,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319296\/revisions\/319297"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/305811"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=319296"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=319296"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=319296"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}