{"id":319230,"date":"2021-05-03T06:33:01","date_gmt":"2021-05-03T04:33:01","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=319230"},"modified":"2021-05-03T06:33:01","modified_gmt":"2021-05-03T04:33:01","slug":"spleen-bogatih-nacija-i-njihovih-zadovoljnih-podanika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/05\/03\/spleen-bogatih-nacija-i-njihovih-zadovoljnih-podanika\/","title":{"rendered":"Spleen bogatih nacija i njihovih zadovoljnih podanika"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zlatko Pakovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Ovogodi\u0161njeg Oskara za najbolje filmsko delo koje nije na engleskom jeziku, dobio je danski, ta\u010dnije, dansko-holandsko-\u0161vedski film, \u010diji je internacionalni naslov, dakle na engleskom jeziku, Another Round.<\/p>\n

Spleen bogatih nacija i njihovih zadovoljnih podanika 1<\/p>\n

Gde god se taj film sad prikazuje po svetu \u2013 gde god, naime, svet jo\u0161 uvek nosi glavu na ramenima, da mo\u017ee da gleda filmove \u2013 prikazuje se pod tim, engleskim ili sa engleskog prevedenim naslovom, kako je prikazan i na Prvom programu RTS-a, sve\u010dano, ekskluzivno, pred samu ceremoniju dodele nagrade \u201eOskar\u201c, u pono\u0107.<\/p>\n

\u201eJo\u0161 jedna tura\u201c, dakle.<\/p>\n

Film je to o opijanju alkoholom, ta\u010dnije o potrebi za opijanjem, ne samo alkoholom.<\/p>\n

\u0160ta to uop\u0161te zna\u010di?<\/p>\n

Pre nego \u0161to se pozabavimo tim glavnim pitanjem, potrebno je da ka\u017eemo ne\u0161to o ideji \u2013 ta\u010dnije, o ideologiji \u2013 da se izmeni originalni naslov, koji na danskom glasi \u201eDruk\u201c, naime, \u201eOpijanje\u201c (ili \u201eNapijanje\u201c).<\/p>\n

Ovde se u vidu ima ono i onakvo opijanje za koje se kod nas vinaverovskopantagruelovski ta\u010dno veli \u201eoblokavanje\u201c ili \u201elokanje\u201c.<\/p>\n

Iako upravo tu radnju film prikazuje, re\u010d \u2018opijanje\u2019 je iz originalnog naslova pripitomljena u distributerski prihvatljivije i mirnodopskije: \u201eJo\u0161 jedna tura\u201c.<\/p>\n

Sada izgleda kao da je re\u010d o nekoj uzgrednoj radnji ili povremeno upra\u017enjavanom hobiju, a ne o su\u0161tastvenom atributu \u017eivota ljudi koje film prikazuje, i to ljudi svih starosnih doba, od onih pred penzijom do maloletnih srednjo\u0161kolaca.<\/p>\n

\u010cetiri junaka ovog filma, antijunaka vlastitog \u017eivota, \u010detiri najbolja prijatelja, za\u0161la u \u010detrdesete i poznije godine, na\u0161av\u0161i najpre dobar izgovor, kao da je re\u010d o maltene nau\u010dnom opitu, po\u010dinju svakodnevno da eksperimenti\u0161u sa pove\u0107avanjem doza alkohola.<\/p>\n

Ovaj spiritni stimulans, uo\u010davaju, po\u010dinje ozbiljno da pobolj\u0161ava njihove spiritualne performanse. Hic!<\/p>\n

Kako su sva \u010detvorica nastavnici u srednjoj \u0161koli, vidimo da postaju bolji predava\u010di; predavanja su im sve originalnija i upe\u010datljivija, a u\u010denici naprosto ne mogu vi\u0161e da ih ne upamte.<\/p>\n

U jednoj epizodi, jedan od nastavnika svom prestra\u0161enom u\u010deniku, koji strepi da ponovo ne padne godinu, podi\u017ee samopouzdanje do neslu\u0107enih granica, preporu\u010duju\u0107i mu da, ne samo pred ispit nego i tokom ispita, iz fla\u0161ice za vodu gucne kapljicu delotvorniju od vode.<\/p>\n

I mi sad vidimo kako jedna \u0161eprtlja zavezanog jezika, koja ne zna da sastavi dve \u010diste, s pogledom prikovanim za patos, postaje gimnazijski Demosten.<\/p>\n

Je li ovo neka, genijalno pogano, osmi\u0161ljena reklama za pove\u0107anje konzumacije alkoholnih pi\u0107a \u010dak i u zemljama u kojima su skupa kao suvo zlato?<\/p>\n

Nema sumnje da \u0107e mnoge gledaoce diljem planete ovaj film okura\u017eiti da \u010de\u0161\u0107e posegnu za \u010da\u0161icom bez gri\u017ee savesti. Ipak\u2026<\/p>\n

Ipak, film nam u svom drugom delu pokazuje razorno dejstvo opijanja i po\u010dinje da deluje kao antialkoholna propaganda.<\/p>\n

Jedan od \u010detvorice junaka izvr\u0161i\u0107e samoubistvo. Dvojici je brak razoren\u2026<\/p>\n

Dolazimo do krucijalnog pitanja koje postavlja film: \u0161ta je to u bi\u0107u dobro situiranog gra\u0111anina u zemljama blagostanja, \u0161to ga tera prema pi\u0107u?<\/p>\n

Pre sto pedeset godina, najve\u0107i pesnik svog veka, \u0160arl Bodler, postavio je, svojoj du\u0161i, pitanje: \u201eZar si do\u0161la do takvog otupljenja da se najbolje ose\u0107a\u0161 u svom \u010demeru?\u201c<\/p>\n

Film \u201eJo\u0161 jedna tura\u201c postavlja, dakle, pitanje o onom stanju \u010dije zna\u010denje izra\u017eava famozna, danas naj\u010de\u0161\u0107a me\u0111u svim re\u010dima svih razgovora, re\u010d \u2018depresija\u2019, koja se \u010desto i pre\u010desto upotrebljava i tamo gde je posredi ono \u0161to se ne tako davno, precizno nazivalo dosadom.<\/p>\n

A Bodler, prekrasno ta\u010dno, ka\u017ee da je dosada \u201epolovina ni\u0161tavila\u201c. \u201eJo\u0161 jedna tura\u201c, film je o \u017eivotu evropskog gra\u0111anina kao polovini samog ni\u0161tavila.<\/p>\n

\u201eOpijen uvek treba biti. U tome je sve: po\u010detak i kraj mudrosti. Da ne ose\u0107ate strahoviti jaram Vremena, koji vam ti\u0161ti ramena i povija vas ka zemlji, morate se bez predaha opijati. A \u010dime? Vinom, poezijom ili vrlinom \u2013 kako vam drago. Ali, opijajte se.\u201c<\/p>\n

Tako peva Bodler u svojoj posthumno objavljenoj knjizi malih pesama u prozi, \u201eSplin Pariza\u201c (Spleen de Paris), misle\u0107i na otpor, na bunt bur\u017eoaskim vrednostima, zapravo postulatima sputanog \u017eivota gra\u0111ana, koji neme\u0161anjem u tok Vremena, \u0161to ga nasilno odre\u0111uje mo\u0107na manjina prebogatih, sputavaju, zagor\u010davaju i uni\u0161tavaju \u017eivote ljudi koji ho\u0107e da \u201e\u017eive slobodu do smrti\u201c, kako peva Oskar Davi\u010do.<\/p>\n

Tomas Vinterberg, reditelj \u201eJo\u0161 jedne ture\u201c, na jedan pitak na\u010din (koji tako mo\u017ee da zamagli samu bit, skrivenu bit pri\u010de), predo\u010dio nam je tu potrebu za opijanjem kao potrebu da se iskora\u010di iz dosadnog \u017eivota, koji je sam polovina ni\u0161tavila, \u017eivota koji pristaje na to da bude protavoren kao na fabri\u010dkoj traci, iako bez \u017euljeva.<\/p>\n

Ono \u0161to za vas mo\u017eemo da u\u010dinimo, mi, gospodari sveta, jeste da vam obezbedimo udobnost va\u0161eg robovskog mesta!<\/p>\n

Film se zavr\u0161ava plesom pijanog glavnog junaka, kojeg igra Mads Mikelsen. To bi mogao biti i svojevrsni oma\u017e plesu Grka Zorbe, kojeg igra Entoni Kvin u filmu Majkla Kakojanisa, prema izvrsnom Kazancakisovom romanu \u201eGrk Zora\u201c. Ali to su dva sasvim razli\u010dita plesa.<\/p>\n

Mikelsen predstavlja ples pijanog bur\u017euja, kome nijednog trenutka pa\u017enja ne odlazi dalje od sopstvenog nosa.<\/p>\n

Kvinov ples pripada proleteru koji je opijen vrlinom du\u0161e za promenom sveta. Razlika je tu kapitalna. S jedne strane nalazi se nesre\u0107ni bur\u017euj, koji zna kako da kod sebe ve\u0161ta\u010dki izazove kratkotrajno zadovoljstvo. S druge strane stoji odu\u0161evljen \u010dovek, koji je sre\u0107an jer zna da mora biti nezadovoljan.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ono \u0161to za vas mo\u017eemo da u\u010dinimo, mi, gospodari sveta, jeste da vam obezbedimo udobnost va\u0161eg robovskog mesta!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271174,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-319230","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319230","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=319230"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319230\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":319231,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/319230\/revisions\/319231"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271174"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=319230"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=319230"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=319230"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}