{"id":318966,"date":"2021-04-28T07:25:41","date_gmt":"2021-04-28T05:25:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=318966"},"modified":"2021-04-28T07:25:41","modified_gmt":"2021-04-28T05:25:41","slug":"pariska-komuna-i-populizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/04\/28\/pariska-komuna-i-populizam\/","title":{"rendered":"Pariska komuna i populizam"},"content":{"rendered":"
\n

Autor: Slavoj \u017di\u017eek<\/strong><\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\n

Ovih dana obele\u017eavamo 150. godi\u0161njicu Pariske komune koja je po\u017eivela ravno dva meseca i 10 dana (od 18. marta do 28. maja 1871). Posle neslavnog poraza Francuske u ratu protiv Nema\u010dke, s nema\u010dkim trupama pred vratima prestonice, Pari\u017eani su preuzeli grad i munjevito organizovali \u017eivot izvan koordinata postoje\u0107e dr\u017eavne vlasti. Nakon sloma Pariske komune (i takozvane \u201ekrvave nedelje\u201c u kojoj je pogubljeno mno\u0161tvo komunara), francuska vlada je sprovela<\/a> istragu o uzrocima pobune: \u201eIstragom je utvr\u0111eno da je glavni uzrok ustanka bio nedostatak vere u Boga i da se taj problem mora smesta re\u0161iti. Potrebna je moralna obnova \u010diji \u0107e klju\u010dni segment biti deportacija 4.500 komunara u Novu Kaledoniju, sa dvojakim ciljem: dr\u017eava se nada da \u0107e komunari civilizovati ostrvske Kanake, ali i da \u0107e izlo\u017eenost \u017eivotu u prirodnom poretku vratiti komunare na stranu \u2018dobra\u2019.\u201c<\/p>\n

O\u010digledna je kontradikcija: odluka implicira priznanje Francuske da je korumpirana, pa da bi se komunari vratili \u201ena stranu dobra\u201c moraju se izolovati sa (nehri\u0161\u0107anskim) divljacima koji su navodno bli\u017ei prirodi; istovremeno, oni \u0107e civilizovati divlje Kanake. Kako? Francuskom korupcijom? Nadajmo se da je efekat bio suprotan: prognani komunari osetili su solidarnost sa kolonizovanim Kanacima\u2026 Nije li sli\u010dna nedoslednost na delu kod mnogih koji su danas nezadovoljni na\u0161om korumpiranom civilizacijom i koji autenti\u010dnost tra\u017ee u manje razvijenim dru\u0161tvima, a koje zapravo kvare jer na njih projektuju sopstvenu, korumpiranu ideju autenti\u010dnosti?<\/p>\n

S privilegijom naknadne pameti, lako je re\u0107i da su komunari napravili gotovo svaku mogu\u0107u gre\u0161ku i da su bili osu\u0111eni na propast. Ipak, oni ozna\u010davaju radikalno nov po\u010detak: Pariska komuna je bila prva radni\u010dka vlada u istoriji, prvi put su moderni radnici preuzeli vlast, \u0161to je dovoljno da i za nju va\u017ei ono \u0161to je Hegel rekao<\/a> o Francuskoj revoluciji:<\/p>\n

\u201eOtkako je Sunce na nebu i otkako planete kru\u017ee oko njega, nije se videlo da se \u010dovek usredsre\u0111uje na glavu, to jest na misao i da stvarnost izgra\u0111uje prema njoj. Anaksagora je prvi rekao da \u03bd\u03bf\u1fe6\u03c2<\/em> vlada svetom; ali, tek je sada \u010dovek napredovao do saznanja da misao treba da vlada duhovnom stvarno\u0161\u0107u. To je, dakle, bilo divno duhovno svitanje. Svi misle\u0107i ljudi u\u010destvovali su u slavljenju te epohe. Uzvi\u0161eno ose\u0107anje pro\u017eimalo je ljude u to vreme; duhovni zanos prostrujao je svetom.\u201c<\/span>1<\/sup><\/a><\/p>\n

Me\u0111utim, dok je Francuska revolucija izazivala uzvi\u0161ena ose\u0107anja u javnosti \u0161irom Evrope (setimo se slavnog Kantovog opisa), Parisku komunu je ve\u0107ina do\u010dekala s u\u017easom. Posle poraza Komune, \u201eprosvetljeni\u201c pisci od \u017dor\u017e Sand do Gistava Flobera pratili su su\u0111enja komunarima da svojim o\u010dima osmotre primerke degenerisane humanosti, Ni\u010de je Komunu odbacio kao poslednju pobunu robova itd. \u010casni izuzetak bio je stari Viktor Igo koji je zahtevao amnestiju uhap\u0161enih komunara.<\/p>\n

Kontinuitet izme\u0111u Francuske revolucije i Komune nalazi se na jednom drugom nivou. Prosve\u0107ena javnost je s entuzijazmom pratila prvu fazu Francuske revolucije; odu\u0161evljenje se pretvorilo u u\u017eas kada su revoluciju preuzeli jakobinci. 1789 \u2013 da, 1793 \u2013 ne! Na nivou politi\u010dke dinamike, Komuna je bila ponavljanje 1793. ali ne do kraja. Ne\u0161to se desilo s Komunom, \u010dega nije bilo 1793.<\/p>\n

Mada je Marks hvali kao \u201ekona\u010dno otkriven na\u010din\u201c za prevazila\u017eenje dr\u017eave i emancipaciju proletarijata, tj. kao prete\u010du \u201ediktature proletarijata\u201c, Komuna ga je u stvari iznenadila. Zaboravljamo da su marksisti bili manjina u Komuni: svojom trijumfalnim tuma\u010denjem Komune u Gra\u0111anskom ratu u Francuskoj<\/em>, napisanim<\/a> tokom i neposredno nakon Komune, Marks je izveo re-aproprijaciju doga\u0111aja u kom je anarhisti\u010dka, prudonisti\u010dka i bakunjinisti\u010dka ve\u0107ina marginalizovala njegove pristalice. Sem toga, narodnu bazu Komune nisu \u010dinili samo radnici, ve\u0107 i umetnici, sitni posednici itd. Li\u010dnost koju su komunari smatrali za svog vo\u0111u bio je Luj Ogist Blanki, francuski revolucionarni socijalista koji je vi\u0161e brinuo za samu revoluciju nego za dru\u0161tvo koje \u0107e iz nje nastati. Za razliku od Marksa, Blanki nije verovao u centralnu ulogu radni\u010dke klase, niti u narodne pokrete: mislio je da revoluciju treba da izvede mala grupa, koja bi silom uspostavila privremenu diktaturu. Ovaj period tranzicione tiranije omogu\u0107io bi izgradnju osnove novog poretka, posle \u010dega bi vlast bila predata narodu. Ukratko, Blanki je bio lenjinista avant la lettre<\/em>.<\/p>\n

Adolf Tijer, vr\u0161ilac du\u017enosti francuske vlade u mete\u017eu nakon ratnog poraza od Nema\u010dke, svestan pretnje koju predstavlja Blanki, nalo\u017eio je njegovo hap\u0161enje 17. marta 1871. Nekoliko dana kasnije izbila je pobuna u kojoj je uspostavljena Pariska komuna, dok je Blanki u odsustvu izabran za predsednika. Komunari su bili spremni da oslobode svoje zarobljenike ukoliko Tijerova vlada pusti Blankija, ali je ponuda odbijena. Sam Marks, uprkos kritici Blankija, bio je ube\u0111en da je Blanki vo\u0111a kakav je potreban Komuni. Blanki nije bio fokusiran na program revolucije; planirao je osnivanje organizovane grupe koja bi sru\u0161ila dr\u017eavu i preuzela vlast. Ne \u010dudi to \u0161to je Lenjin zaigrao na snegu u dvori\u0161tu Kremlja kada je vlast bolj\u0161evika izdr\u017eala dan du\u017ee od Komune! Ali da li je bolj\u0161evi\u010dki re\u017eim pravi naslednik Komune? Ta\u010dno, svoju vladavinu su legitimisali sloganom \u201eVlast sovjetima (lokalnim ve\u0107ima)!\u201c \u2013 a onda su ih br\u017ee bolje raspustili.<\/p>\n

Dakle, za\u0161to je Komuna iznenadila Marksa? \u0160ta je nau\u010dio iz nje? Pre Komune, zami\u0161ljao je revoluciju kao skup mera koje izvodi centralna vlast: nacionalizacija banaka, besplatna univerzalna zdravstvena za\u0161tita i obrazovanje itd (pobrojano na kraju Komunisti\u010dkog manifesta<\/em>). \u201eIznena\u0111enje\u201c Komune bilo je lokalno samoorganizovanje naroda, poku\u0161aj demokratije odozdo, iz lokalnih ve\u0107a, sa aktivnim u\u010de\u0161\u0107em ljudi. Za razliku od komunara, jakobinci nisu u\u010dinili ovaj korak koji bi, u njihovom slu\u010daju, zna\u010dio ukidanje nacionalne skup\u0161tine \u2013 zbog \u010dega su izgubili vlast ve\u0107 na slede\u0107em skup\u0161tinskom izja\u0161njavanju.<\/p>\n

Da li nam Komuna mo\u017ee biti uzor danas? Kada se preovla\u0111uju\u0107i oblik predstavni\u010dke politike isprazni, mo\u017ee li se na\u0161em politi\u010dkom anga\u017emanu udahnuti nov \u017eivot kroz direktno bu\u0111enje ljudi? Da, ali te\u0161ka lekcija istorije glasi da problem sledi tek kada narodno odu\u0161evljenje treba preto\u010diti u delotvornu politi\u010dku organizaciju sa jasnim programom.<\/p>\n

Setite se \u201ehaoti\u010dnog\u201c decentralizovanog karaktera protesta \u201e\u017dutih prsluka\u201c bez vo\u0111a u Francuskoj. Moglo bi se re\u0107i da je upravo u tome bila njihova snaga: raskrinkali su jaz izme\u0111u iskustva gra\u0111ana i predstavni\u010dke politike. Umesto jasnog \u010dinioca koji dr\u017eavnoj vlasti isporu\u010duje zahteve i time sebe nudi kao partnera u dijalogu, imamo polimorfni narodni pritisak, dok ljude na vlasti hvata panika od pomisli da se taj pritisak ne mo\u017ee lokalizovati u jasnom oponentu, ve\u0107 ostaje verzija onoga \u0161to je Negri zvao mno\u0161tvenost. Ako takav pritisak mo\u017ee da se izrazi u konkretnim zahtevima, ti zahtevi nisu ono zbog \u010dega se zapravo protestuje\u2026 Me\u0111utim, u nekom trenutku se histeri\u010dni zahtevi moraju prevesti u politi\u010dki program (ina\u010de nestaju). Zahtevi demonstranata su izraz dubljeg nezadovoljstva samim poretkom liberalno-demokratskog kapitalizma u kom se zahtevi mogu ispuniti samo kroz proces parlamentarne predstavni\u010dke politike. Drugim re\u010dima, protesti sadr\u017ee dublji zahtev za druga\u010dijom logikom ekonomsko-politi\u010dke organizacije, a tu je za operacionalizaciju potreban novi vo\u0111a.<\/p>\n

\u017duti prsluci u Francuskoj jasno su artikulisali iskustvo koje je bilo nemogu\u0107e prevesti ili transponovati u okvire institucionalne predstavni\u010dke politike, usled \u010dega je njihovo specifi\u010dno iskustvo isparilo onog trenutka kada je Makron pozvao demonstrante na dijalog i zatra\u017eio da svoje pritu\u017ebe formuli\u0161u u jasan politi\u010dki program. Nije li se upravo to desilo i sa Podemosom u \u0160paniji? \u010cim su prihvatili igru partijske politike i u\u0161li u vlast, postali su gotovo nerazaznatljivi od socijalista potvr\u0111uju\u0107i nefunkcionalnost predstavni\u010dke demokratije.<\/p>\n

Kriza liberalne demokratije traje decenijama. Pandemija kovida samo je poja\u010dala pritisak na osnovne premise funkcionalne demokratije. Poverenje na kom po\u010diva demokratija najbolje opisuje \u010duvena izreka pripisana Linkolnu: \u201eMo\u017eete varati sve ljude neko vreme i neke ljude sve vreme, ali ne mo\u017eete varati sve ljude sve vreme\u201c. Ovaj iskaz u pesimisti\u010dnom tonu govori: samo u retkim, izvanrednim trenucima ve\u0107ina \u017eivi u istini; ve\u0107i deo vremena \u017eive u ne-istini, dok je samo manjina svesna istine. A re\u0161enje svakako ne treba tra\u017eiti u nekoj vrsti \u201eistinitije\u201c demokratije, koja bi premostila jaz izme\u0111u \u201estvarnog\u201c naroda i njihovih politi\u010dkih predstavnika i bila jo\u0161 inkluzivnija za sve manjine. Radije treba napustiti same okvire liberalne demokratije, \u0161to je upravo ono \u010dega se liberali najvi\u0161e pla\u0161e.<\/p>\n

Re\u0161enje nije ni da samoorganizovano i mobilisano gra\u0111ansko dru\u0161tvo (Podemos, \u017duti prsluci\u2026) direktno preuzme i zameni dr\u017eavu. Direktna vladavina mno\u0161tva je iluzija koja se, po pravilu, mora odr\u017eavati jakim dr\u017eavnim aparatom. Treba skupiti hrabrosti i izvesti hegelijanski zaokret: ako nijedna predstavni\u010dka politika ne mo\u017ee adekvatno da obuhvati ono na \u0161ta se odnosi (istinsku volju naroda, ono \u0161to ljudima zaista treba i \u0161to \u017eele), onda ovaj permanentni neuspeh ukazuje da problem le\u017ei upravo u onome \u0161to ljudima zaista treba i \u0161to \u017eele.<\/p>\n

Setimo se Trampovog govora<\/a> na inauguraciji 2017: \u201eDana\u0161nja ceremonija ima vrlo posebno zna\u010denje, jer ovo danas nije obi\u010dan transfer vlasti sa jedne administracije na drugu, ili sa jedne partije na drugu, ve\u0107 povratak vlasti iz Va\u0161ingtona vama, narodu\u201c. Dosad su vladale elite, ali \u201esad \u0107e se to sve promeniti, ovde i sada, jer ovaj trenutak je va\u0161 trenutak \u2013 pripada vama. Pripada svakome ko je danas ovde okupljen i svima koji gledaju, \u0161irom Amerike. Ovo je va\u0161 dan\u201c. Te re\u010di nisu samo jeftina demagogija, ve\u0107 ukazuju na gre\u0161ku u samoj ideji direktne vlasti naroda. U blankisti\u010dkom smislu, ti ljudi su poku\u0161ali da preuzmu vlast juri\u0161om na Kapitol u januaru 2021. Naravno, \u201enarod\u201c je u ovom slu\u010daju \u010dinila bela srednja klasa, \u010dije su privilegije bile ugro\u017eene. Ipak, postoji dublja kriza predstavni\u010dke politike, koja je tako\u0111e opipljiva u francuskom slu\u010daju protesta \u017dutih prsluka. Kada su pozvani na dijalog sa vladom, taj dijalog je kompletno propao, jer dve strane naprosto nisu govorile istim jezikom.<\/p>\n

Da li je tu onda re\u0161enje neka vrsta povratka Komuni i njenoj viziji i praksi direktne demokratije? Kako da se odnosimo prema \u201ela\u017enoj\u201c masi na Kapitolu i \u201eautenti\u010dnoj\u201c masi \u017dutih prsluka? Mo\u017eda je ono \u010demu danas svedo\u010dimo, sa politikom \u201epost-istine\u201c, dovr\u0161etak \u010ditave tradicije istinite i autenti\u010dne narodne volje, kojom se obi\u010dno manipuli\u0161e koja se pogre\u0161no predstavlja u ime adekvatne predstavni\u010dke politike kojoj bi trebalo da te\u017eimo. Trampovski populizam ne\u0107e biti pora\u017een na tvrdnji da on zapravo ne predstavlja ljude, da pravoj narodnoj volji treba omogu\u0107iti da se izrazi izvan tog populizma. Sama \u010dinjenica da narodnom voljom mo\u017ee da se \u201emanipuli\u0161e\u201c na tako temeljan na\u010din znak je njenog fantazmatskog karaktera. U hegelijanskom maniru, kritika predstavni\u010dke politike trebalo bi stoga da se okrene ka kritici onoga \u0161to bi predstavni\u010dka politika trebalo da predstavlja.<\/p>\n

Da bismo shvatili ovu poentu, trebalo bi da izvu\u010demo paralele ne izme\u0111u Komune i dana\u0161njih prilika, ve\u0107 izme\u0111u dana\u0161njice i Francuske revolucije 1848. Setimo se Marksovog zaslu\u017eeno slavnog opisa politi\u010dke pozicije seljaka kao klase iz njegovih spisa<\/a> o revoluciji 1848:<\/p>\n

\u201eParcelni seljaci \u010dine ogromnu masu \u010diji \u010dlanovi \u017eive u istim uslovima, ali ne stupaju u raznolike odnose me\u0111u sobom. Njihov na\u010din proizvodnje izolira ih jedne od drugih mjesto da ih dovodi do me\u0111usobnog odnosa. [\u2026] Tako se velika masa francuske nacije formira prostim sabiranjem istoimenih veli\u010dina, kao \u0161to krumpiri u vre\u0107i \u010dine vre\u0107u krumpira. [\u2026] Oni sebe ne mogu zastupati, njih mora drugi da zastupa. Njihov zastupnik ujedno mora biti njihov gospodar, autoritet iznad njih, neograni\u010dena vlast koja ih \u0161titi od ostalih klasa i koja im \u0161alje odozgo ki\u0161u i sunce. Politi\u010dki utjecaj parcelnih seljaka nalazi, dakle, svoj krajnji izraz u tome \u0161to izvr\u0161na vlast sebi podre\u0111uje dru\u0161tvo.\u201c<\/span>2<\/sup><\/a><\/p>\n

Nije li isto bilo u Egiptu kada su protesti Arapskog prole\u0107a, sa zahtevom za adekvatnu predstavni\u010dku politiku, zbacili Mubarakov re\u017eim i doneli demokratiju? I nisu li onda ti nepredstavljeni iza\u0161li na birali\u0161ta i na vlast doveli Muslimansku bra\u0107u, dok su u\u010desnici u narodnim protestima, prete\u017eno obrazovana omladina srednje klase, i njihova agenda slobode, bili marginalizovani? Problem predstavni\u010dke politike danas eskalira i u razvijenim zapadnim zemljama. \u010citav sloj nema svoje predstavnike, \u010dak aktivno odbija da bude predstavljen, jer samu formu predstavni\u010dke politike opa\u017ea kao la\u017ean. Ako se i mobili\u0161u, to \u0107e biti pod zastavom populisti\u010dkog vo\u0111e.<\/p>\n

Ovo je mo\u017eda najsa\u017eetija definicija populizma: pokret onih koji ne veruju u predstavni\u010dku politiku. Re\u010di kojima je Marks opisao proteste francuskih seljaka 1848 \u2013 \u201enjihov ulazak u revolucionarni pokret, simbol nezgrapno lukav, lupe\u0161ki naivan, budalasto uzvi\u0161en, sra\u010dunato praznovjerje, pateti\u010dna burleska, genijalno besmislen anahronizam, svjetskohistorijska lakrdija, nerje\u0161iv hijeroglif za razum civiliziranih \u2014 taj simbol je o\u010digledno imao fizionomiju klase koja u okviru civilizacije predstavlja barbarstvo\u201c<\/span>3<\/sup><\/a> \u2013 savr\u0161eno odgovaraju juri\u0161u na Kapitol 2021. \u201eRevolucionarni\u201c napada\u010di bili su nezgrapno lukavi (misle\u0107i da su svojom retorikom sve obmanuli), lupe\u0161ki naivni (jer Trampa vide kao otelovljenje narodne slobode), budalasto uzvi\u0161eni (jer se pozivaju na tradiciju o\u010deva dr\u017eave koju je ameri\u010dka administracija izneverila), promovisali su sra\u010dunato praznovjerje (nisu stvarno verovali u teorije zavere na koje su se oslanjali), izveli su pateti\u010dnu burlesku (imitiraju\u0107i revolucionarni \u017ear), izrazili genijalno besmislen anahronizam (u odbrani starih ameri\u010dkih vrednosti slobode)\u2026 Kao takvi, zaista su bili \u201enere\u0161iv hijeroglif\u201c: ekspolozija antiprosvetiteljskog varvarstva, koja je razotkrila skrivene antagonizme na\u0161e civilizacije.<\/p>\n

Drugi naziv za ovaj antiprosvetiteljski trend kojim se odlikuje na\u0161e vreme jeste \u201eera post-istine\u201c. Jedan slu\u010daj u ameri\u010dkom pravnom sistemu iz marta 2021. prikaza\u0107e nam su\u0161tinu ovog uvrnutog fenomena. Kompanija Dominion Voting Systems<\/em> podnela je tu\u017ebu za klevetu protiv protrampovske desni\u010darske pravnice Sidni Pauel, zbog njenih izjava da je kompanija koja proizvodi ma\u0161ine za elektronsko glasanje, kori\u0161\u0107enih u nekim okruzima na izborima 2020, glasove date Trampu prebacila za Bajdena (uz tvrdnje da je ta ista kompanija povezena sa re\u017eimom pokojnog Huga \u010caveza iz Venecuele). Reakcija odbrane na tu\u017ebu vi\u0161e je nego zanimljiva: u novom podnesku sudu, ona tvrdi<\/a> da razumni ljudi ne bi poverovali da su izjave o postizbornoj prevari istinite:<\/p>\n

\u201eI sama tu\u017eba karakteri\u0161e predmetne izjave kao \u2018besmislene optu\u017ebe\u2019 i \u2018bizarne tvrdnje\u2019. U vi\u0161e navrata se one ozna\u010davaju kao \u2018su\u0161tinski neverovatne\u2019 pa \u010dak i \u2018nemogu\u0107e\u2019. Takva karakterizacija navodno klevetni\u010dkih tvrdnji dodatno podr\u017eava stav odbrane da razumni ljudi ne bi prihvatili takve izjave kao \u010dinjenice, ve\u0107 bi ih smatrali samo za tvrdnje koje treba ispitati na sudu.\u201c<\/p>\n

Po toj logici, izjave su klevetni\u010dke (i podlo\u017ene tu\u017ebi) samo ako ih bar neki razumni ljudi shvate ozbiljno. Kako su sporne izjave okarakterisane kao \u2018bizarne\u2019 i \u2018neverovatne\u2019 tj. da ih nijedna razumna osoba ne mo\u017ee uzeti za ozbiljno, onda one ne predstavljaju klevetu i nisu podlo\u017ene tu\u017ebi. Mogli bismo zamisliti odbranu Hitlera u takvom maniru: njegova ideja bolj\u0161evi\u010dko-jevrejske zavere toliko je bizarna i neverovatna da je nijedna razumna osoba ne bi shvatila ozbiljno. Problem je samo to \u0161to su milioni umrli zbog te bizarne ideje. A ne\u0161to sli\u010dno (mada, naravno, ne iste te\u017eine) va\u017ei i za Sidni Pauel: tvrdnje poput njenih mobilisale su milione, dovele SAD na ivicu gra\u0111anskog rata i uzrokovale mnoge smrti.<\/p>\n

Pitanje je, dakle, ako je Pauel bila svesna da \u0107e njene izjave svi razumni ljudi smatrati besmislenim i la\u017enim, za\u0161to je to govorila<\/em>? Da bi manipulisala i zavela nerazumnu masu mobilisanjem na\u0161ih iracionalnih nagona? Stvari su ovde ne\u0161to slo\u017eenije: da, Pauel je bila svesna da nema racionalnu osnovu za svoje klevete, svesno je \u0161irila neistine, ali je pala u sopstvenu zamku i identifikovala sa s onim \u0161to je znala da nije ta\u010dno. Nije bila manipulatorka koja se izuzima iz svojih la\u017ei: bila je upravo u istom polo\u017eaju kao njene \u201e\u017ertve\u201c<\/em>.<\/p>\n

Klevete koje je izgovorila Sidni Pauel imaju status glasine, ali su to glasine uzdignute u javni diskurs. Glasine se ne bave \u010dinjeni\u010dnom istinom umesto privida; oba su izvan \u010dinjeni\u010dne istine (da sa\u010duvamo privid dostojanstva, spremni smo da pre\u0107utimo istinu). Anonimne glasine su isklju\u010dene iz javnog prostora i ostaju neobi\u010dno delotvorne \u010dak i kada nisu istinite. Obi\u010dno se iznose u slede\u0107oj formi: \u201eNe znam da li je ovo stvarno istina, ali \u010duo sam (ili, radije, u bezli\u010dnom obliku \u201epri\u010da se\u201c) da je X uradio to i to\u201c. Ekstreman primer \u0161irenja glasina u obliku njihovog poricanja, dala je jedna od glavnih ruskih TV mre\u017ea, Kanal jedan, u redovnom segmentu svog ve\u010dernjeg dnevnika Vremya<\/em>, posve\u0107enog teorijama zavere o korona virusu. Stil izve\u0161tavanja je dvosmislen: naizgled opovrgava teorije, ali ostavlja gledaoce s utiskom da tu mo\u017eda ima neko zrno istine. Tako se poruka (mra\u010dne zapadne elite i naro\u010dito SAD su nekako krivi za pandemiju) propagira<\/a> kao sumnjiva glasina: previ\u0161e je ludo da bi bilo istina, ali ipak, ko zna\u2026 Suspenzija \u010dinjeni\u010dne istine ne potire njeno simboli\u010dko dejstvo. Pauel je primer nove ere gde glasine otvoreno cirkuli\u0161u u javnom prostoru i formiraju socijalne spone. Njen modus poricanja razlikuje se od tradicionalnog koji uzima u obzir javno dostojanstvo li\u010dnosti (\u201eZnam da na\u0161 vo\u0111a ima privatne grehe, ali pona\u0161a\u0107u se kao da ih nema da bih sa\u010duvao njegovo dostojanstvo\u201c): \u201eMada ja u stvari ne znam da li su ove glasine istinite, \u0161iri\u0107u ih kao da jesu\u201c.<\/p>\n

Pre vi\u0161e decenija, nai\u0161ao sam na sli\u010dnu logiku u \u017eestokoj raspravi s jednim antisemitom koji je tvrdio da su \u201eProtokoli sionskih mudraca\u201c autenti\u010dni. Re\u0111ao sam uverljive dokaze da je navodni tajni plan za svetsku dominaciju Jevreja fabrikacija caristi\u010dke tajne policije Rusije stvorena oko 1900. Ve\u0107 i brojne \u010dinjeni\u010dne gre\u0161ke u tekstu ukazuju van svake sumnje da je tekst la\u017ean. Antisemita je, me\u0111utim, insistirao da su Protokoli autenti\u010dni, a dokaze je poricao tvrdnjom da su materijalne gre\u0161ke u tekst uneli sami Jevreji da bi izgledalo da su Protokoli la\u017eni, da ih niko ne uzme za ozbiljno, kako bi neometano sprovodili svoj plan.<\/p>\n

Ono \u0161to je ludi antisemita zami\u0161ljao, Sidni Pauel poku\u0161ava da nam uvali kao \u010dinjenicu. Ona svoje izjave odbacuje kao bizarne i neverovatne, kao ne\u0161to \u0161to ne treba shvatiti ozbiljno, dok njene re\u010di i dalje imaju stvarno dejstvo<\/em>. Tako funkcioni\u0161e ideologija u doba post-istine. Danas, usred procesa postepene dezintegracije zajedni\u010dkog javnog prostora, vi\u0161e se ne mo\u017eemo oslanjati na poverenje u ljude, to jest, na poverenje da \u0107e ljudi, ako im samo pru\u017eimo priliku da razbiju \u010dini ideolo\u0161kih manipulacija, spoznati su\u0161tinsku istinu.<\/p>\n

Ovde nas \u010deka fatalno ograni\u010denje hvaljenog \u201ebezliderskog\u201c karaktera francuskih protesta i njihovog haoti\u010dnog samoorganizovanja: za vo\u0111u nije dovoljno da slu\u0161a narod i formuli\u0161e program zasnovan na onome \u0161to ljudi ho\u0107e, na njihovim stvarnim interesima. Henri Ford je bio u pravu \u0161to nije slu\u0161ao \u0161ta ljudi \u017eele kada je ponudio serijski proizveden automobil. Da ih je pitao \u0161ta ho\u0107e, ljudi bi rekli: \u201eBoljeg i ja\u010deg konja da vu\u010de zapregu!\u201c Isto va\u017ei i za politi\u010dkog lidera kakav je danas potreban. \u017duti prsluci u Francuskoj ho\u0107e boljeg (ja\u010deg i jeftinijeg) konja \u2013 u njihovom slu\u010daju, ironi\u010dno, ho\u0107e jeftinije gorivo za svoja vozila. Me\u0111utim, treba im pru\u017eiti viziju dru\u0161tva u kom cena goriva vi\u0161e nije bitna, isto kao \u0161to je automobil obesmislio pitanje cene konjske hrane.<\/p>\n

Ovo je naravno samo jedan aspekt bivanja istinskim liderom. Drugi, suprotstavljeni, jeste sposobnost dono\u0161enja te\u0161kih odluka kada se one ne mogu izbe\u0107i: koju grupu vojnika \u017ertvovati na bojnom polju, kog pacijenta ostaviti da umre kad nema dovoljno resursa itd. Ili, kako ka\u017ee jedan doktor u TV seriji Novi Amsterdam<\/em>: \u201eLideri prave izbore zbog kojih no\u0107u ne mogu da spavaju. Ako dobro spava\u0161, nisi jedan od njih\u201c. Paradoksalno, vi\u0161ak koji se ne mo\u017ee obuhvatiti mehanizmima izborne predstavni\u010dke politike svoj adekvatan izraz mo\u017ee na\u0107i samo u vo\u0111i ili rukovode\u0107em telu koje je u stanju da nametne dugoro\u010dni socijalni i ekonomski projekat, neome\u0111en kratkim periodom izme\u0111u dva ciklusa izbora. Da li to zvu\u010di kao univerzalna militarizacija? Da \u2013 predstoje\u0107i komunizam \u0107e biti ratni komunizam, ili ga ne\u0107e biti.<\/span>4<\/sup><\/a><\/p>\n

Tako danas treba promi\u0161ljati nasle\u0111e Komune. Umesto gubljenja u nostalgiji, treba se fokusirati na pitanje kako da zamislimo mobilisanje naroda danas, u uslovima rasute radni\u010dke klase ispresecane mnogim sukobljenim interesima. Kao \u0161to je Hegel bio duboko svestan, vo\u0111a (ili kolektivno rukovode\u0107e telo) ne odra\u017eava neki supstancijalni sadr\u017eaj koji mu prethodi, re\u010dju, istinsku \u201evolju naroda\u201c. Pravi vo\u0111a doslovno STVARA narod kao ujedinjenog politi\u010dkog \u010dinioca iz konfuznog mete\u017ea nedoslednih tendencija. Kada je u leto 1953. izbio radni\u010dki protest u Isto\u010dnom Berlinu, Breht je napisao<\/a> kratku pesmu \u201eRe\u0161enje\u201c:<\/p>\n

Posle ustanka 17. juna,
\nSekretar Udru\u017eenja knji\u017eevnika naredio je
\nDa se u Staljinovoj aleji dele leci
\nU kojima se moglo pro\u010ditati da je narod
\nProigrao poverenje vlade.
\nI da ga mo\u017ee povratiti samo
\nUdvostru\u010denim radom. Ne bi li
\nIpak bilo jednostavnije da vlada
\nRaspusti narod i
\nIzabere drugi?<\/span>5<\/sup><\/a><\/p>\n

Ova se pesma obi\u010dno \u010dita kao sarkasti\u010dna optu\u017eba protiv arogancije Partije. Ali \u0161ta ako bismo je razumeli kao realisti\u010dan opis onoga \u0161to se de\u0161ava u svakom istinski radikalnom emancipatorskom procesu, u kom vo\u0111stvo doslovno ponovo stvara narod, \u201ebiraju\u0107i\u201c drugi narod kao disciplinovanu politi\u010dku snagu? Moramo se odre\u0107i sna ili nade da \u0107e se u nekom trenutku pokreti LGBT+, feminizma, antirasizma, za\u0161tite manjina, radni\u010dke borbe, borbe za slobodu govora, protivnika govora mr\u017enje, aktivista slobodnog interneta itd, okupiti u jedan veliki Pokret u kom \u0107e trans-feministkinje mar\u0161irati zajedno sa muslimankama koje se bune protiv zabrane pokrivanja lica; u kom \u0107e studenti pogo\u0111eni suzbijanjem intelektualnih sloboda iza\u0107i na protest zajedno sa radnicima \u010dije plate nisu dovoljne za pre\u017eivljavanje. Na to je i Badju mislio kada se \u017ealio da su u Turskoj, Egiptu i na protestima Okupacije Vol strita, demonstranti uglavnom pripadali obrazovanoj srednjoj klasi koja ne uspeva da mobili\u0161e tihu radni\u010dku klasu. Kada govori o okupaciji Vol strita i \u017dutim prslucima u Francuskoj, Badju ide korak dalje i tvrdi da je radni\u010dka klasa u razvijenom zapadnom svetu ve\u0107 postala deo onoga \u0161to je Lenjin nazivao \u201eradni\u010dka aristokratija\u201c sklona rasizmu, korumpirana od vladaju\u0107e klase i li\u0161ena svakog emancipatorskog potencijala (ne \u010dudi \u0161to su mnogi od njih glasali za Trampa!) i da stoga ne pripada savezu koji nam je potreban. Zavr\u0161en je san o slavnom prizoru iz 1968. kada studenti odlaze u Renoovu fabriku da se sretnu s radnicima; radije treba da poku\u0161amo da uspostavimo vezu izme\u0111u prekarnih intelektualaca bez posla, nezadovoljnih studenata i imigranata. U pozadini tih napora vreba o\u010dajni\u010dka potraga za savremenom inkarnacijom istinski emancipatorskog \u010dinioca koji bi zamenio Marksovu radni\u010dku klasu. Badjuov kandidat su \u201enomadski proleteri\u201c.<\/p>\n

Sa gubitkom su\u0161tinske veze s Narodom, trebalo bi kona\u010dno odustati od mita o nevinosti Komune. Kao da su komunari bili komunisti pre Pada (\u201etotalitarni\u201c teror 20. veka), kao da se u Komuni ostvario san o direktnoj saradnji bez otu\u0111enih posredni\u010dkih struktura,<\/span>6<\/sup><\/a> iako su ljudi prakti\u010dno jeli pacove\u2026 \u0160ta ako bi umesto opsesije pitanjem kako prevazi\u0107i otu\u0111enost od institucija dr\u017eave i iznedriti samo-transparentno dru\u0161tvo, na\u0161 zadatak danas trebalo da bude gotovo suprotan: da sprovedemo \u201edobro otu\u0111enje\u201c, da izmislimo druga\u010diji modus pasivnosti<\/em> ve\u0107ine? Formula mobilizacije masa je politi\u010dka verzija Frojdovog wo es war soll ich werden<\/em>:<\/span>7<\/sup><\/a> tamo gde je nekad bila haoti\u010dna masa, treba da nikne partijska organizacija ili, kako bi Hegel rekao, tamo gde vri haoti\u010dna narodna supstanca, dobro organizovan subjekt treba da nametne red i usmerenje. No, ovoj formuli danas treba jo\u0161 jedan zaokret: da se sa subjekta vratimo na supstancu \u2013 na druga\u010diju supstancu koju stvara subjekt, na novi dru\u0161tveni poredak u kom mo\u017eemo boraviti s poverenjem i baviti se svojim \u017eivotom.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

________________<\/p>\n

    \n
  1. <\/span>\u201eFilozofija istorije\u201c, prevod Bo\u017eidar Zec; prim.prev.<\/li>\n
  2. <\/span>\u201eOsamnaesti brimer Luja Bonaparte\u201c, <\/em>prevod Hugo Klajn; prim.prev.<\/li>\n
  3. <\/span>\u201eKlasne borbe u Francuskoj od 1848-1850\u201c, prevod Nata\u0161a Tkalec; prim.prev.<\/li>\n
  4. <\/span>Za vi\u0161e detalja o ovom argumentu vidi: Fredric Jameson et al., ur. Slavoj \u017di\u017eek: \u201eAmeri\u010dka utopija: Dualna vlast i univerzalna vojska\u201c, London: Verso Books 2016.<\/li>\n
  5. <\/span>Prevod prema citatu iz knjige<\/a> Predraga Luci\u0107a \u201e\u010casovi \u010ditanja \u2013 \u0160kolski \u010dasovi odr\u017eani u U\u017ei\u010dkoj gimnaziji u okviru festivala Na pola puta\u201c u izdanju Fabrike knjige; prim.prev.<\/li>\n
  6. <\/span>Bilo je \u010dak (retroaktivnih) glasina da je dru\u0161tveni \u017eivot u Komuni bio obele\u017een op\u0161tim seksualnim promiskuitetom.<\/li>\n
  7. <\/span>\u201eGde je bilo ono, bi\u0107u ja\u201c (tj. Namesto Ida, bi\u0107e Ego); prim.prev.<\/li>\n<\/ol>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Da li nam Komuna mo\u017ee biti uzor danas? Kada se preovla\u0111uju\u0107i oblik predstavni\u010dke politike isprazni, mo\u017ee li se na\u0161em politi\u010dkom anga\u017emanu udahnuti nov \u017eivot kroz direktno bu\u0111enje ljudi? Da, ali te\u0161ka lekcija istorije glasi da problem sledi tek kada narodno odu\u0161evljenje treba preto\u010diti u delotvornu politi\u010dku organizaciju sa jasnim programom.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":316425,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-318966","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/318966","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=318966"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/318966\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":318967,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/318966\/revisions\/318967"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/316425"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=318966"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=318966"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=318966"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}