{"id":318658,"date":"2021-04-22T08:38:42","date_gmt":"2021-04-22T06:38:42","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=318658"},"modified":"2021-04-22T08:38:42","modified_gmt":"2021-04-22T06:38:42","slug":"brisel-je-kriv-za-sve","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/04\/22\/brisel-je-kriv-za-sve\/","title":{"rendered":"Brisel je kriv za sve"},"content":{"rendered":"

Autor: Jan-Werner M\u00fcller<\/strong><\/p>\n

Kada je pro\u0161log prole\u0107a pandemija kovida-19 pogodila Evropu, zemlje \u010dlanice EU zatvorile su granice i po\u010dele da kupuju i gomilaju za\u0161titnu medicinsku opremu. Briselska administracija, koja u domenu javnog zdravlja zapravo nema ovla\u0161\u0107enja, izgledala je potpuno bespomo\u0107no. Nacionalisti su slavili: njihova fiks-ideja \u2013 zaustaviti priliv izbeglica \u2013 preko no\u0107i se ostvarila. Pretnja \u201evakcinacijskog nacionalizma\u201c tako\u0111e je postala stvarnost. U svom uobi\u010dajenom maniru transakcione politike, Trump je objavio da \u0107e ameri\u010dka administracija kupiti nema\u010dke farmaceutske kompanije da bi stekla monopol na tr\u017ei\u0161tu vakcina. Reaguju\u0107i na takve pretnje, Pariz i Berlin su udru\u017eili snage i zajedno sa Rimom i Amsterdamom pokrenuli inicijativu za imunizaciju \u201ejezgra Evrope\u201c. Ne \u010dekaju\u0107i ostale dr\u017eave da im se pridru\u017ee, \u010dlanice alijanse su zapo\u010dele pregovore sa kompanijom AstraZeneca i ostalim proizvo\u0111a\u010dima u poku\u0161aju da spre\u010de monopolizaciju i kontrolu proizvodnje vakcina od strane Sjedinjenih Dr\u017eava. Ali ubrzo se pokazalo da njihova navodno inkluzivna inicijativa nije ono za \u0161ta se predstavlja. Prizori otimanja za vakcine \u0161irom kontinenta ostavili su veoma mu\u010dan utisak. Kona\u010dno su se u junu ministri zdravlja 27 dr\u017eava \u010dlanica slo\u017eili da nabavku prepuste Evropskoj komisiji.<\/p>\n

To je bila jedinstvena prilika da Brisel prakti\u010dno demonstrira svoj supranacionalizam: veoma slo\u017een posao kao \u0161to je nabavka vakcina mo\u017ee se uspe\u0161no obaviti jedino ako su sve zainteresovane strane spremne na saradnju. U atmosferi koja je zavladala Evropom posle brexita, Macron je 2017. obe\u0107avao \u201eEvropu koja \u0161titi svoje gra\u0111ane\u201c, \u201esuverenu EU\u201c koja svoje vrednosti dokazuje u svakodnevnom \u017eivotu svih Evropljana. Angela Merkel ga je u\u010dtivo ignorisala. Izgleda da je u godinama Trumpovog mandata bila spremna da se zadovolji ulogom predvodnice slobodnog sveta i poslednjeg stuba liberalnog me\u0111unarodnog poretka. Poslednji mandat nije iskoristila da izgradi EU koja \u0107e nuditi ne\u0161to vi\u0161e od fiskalne discipline i ka\u017enjavanja.<\/p>\n

U najavama vakcinacije Evropljana i doniranja velikih koli\u010dina vakcina za globalnu inicijativu Covax, Evropska komisija je uo\u010dila dobru priliku da potvrdi ono \u0161to je posle intervencije u Iraku opisivano kao \u201enormativna mo\u0107\u201c Evropske unije na svetskoj sceni. \u010cinilo se da je Ursula von der Leyen na \u010delu Komisije, s bogatim iskustvom u vo\u0111enju administracije, medicinskim obrazovanjem, zvanjem mastera za javno zdravlje i dubokom posve\u0107eno\u0161\u0107u \u201efrancusko-nema\u010dkom prijateljstvu\u201c, savr\u0161ena osoba za upravljanje dolaze\u0107om krizom. Otac joj je bio istaknuti demohri\u0161\u0107anin i \u0161ef uprave za regulisanje konkurencije u EEZ 60-ih godina 20. veka. Deo detinjstva je provela u Briselu, dobro poznaje francusku politi\u010dku klasu i stekla je poverenje kako Emmanuela Macrona tako i Angele Merkel. Po\u0161to je bila i prva \u017eena na \u010delu nema\u010dkog ministarstva odbrane, o\u010dekivalo se da \u0107e u vo\u0111enju pregovora u ime bloka od 450 miliona ljudi pokazati potrebnu odlu\u010dnost.<\/p>\n

Evropa danas u vakcinaciji znatno zaostaje za Izraelom, Velikom Britanijom, \u010cileom, Sjedinjenim Dr\u017eavama i Bahreinom. Tek ne\u0161to vi\u0161e od 10 odsto stanovni\u0161tva primilo je prvu dozu, a Francuska i Nema\u010dka su ponovo prinu\u0111ene da uvode mere zatvaranja. \u0160ta se dogodilo? U retrospektivi, o\u010digledno je da Evropska komisija nije imala iskustvo potrebno za organizaciju velikih nabavki. Zadatak Evropske unije u celini jeste da unapre\u0111uje uslove poslovanja u zemljama \u010dlanicama. Komisija je pre svega regulatorno telo, bez iskustva u nadmetanju za deficitarne proizvode. Kao \u0161to nas je novinar Wolfgang M\u00fcnchau nedavno podsetio, po\u010detak evropskih integracija je bio francusko-nema\u010dki kartel za ugalj i \u010delik koji se pre svega bavio cenama i ravnote\u017eom nema\u010dkih i francuskih interesa (2020. godine relevantne teme su bili Sanofi i BioNTech). Nasuprot tvrdnjama komentatora koji pi\u0161u hvalospeve preduzetni\u010dkom pristupu Kate Bingham i Borisa Johnsona, problem nije bio u \u201edistanciranosti briselske birokratije\u201c, ve\u0107 u njenim prioritetima koji bi pod nekim normalnijim okolnostima bili sasvim na mestu: to su osiguranje pune odgovornosti proizvo\u0111a\u010da vakcina (\u0161to je va\u017eno u svetlu sve sna\u017enijeg antivakcinacijskog pokreta u Francuskoj i Italiji) i vo\u0111enje pregovora o cenama (u skladu sa razumljivom \u017eeljom isto\u010dnoevropskih zemalja da pro\u0111u \u0161to jeftinije).<\/p>\n

Mogu\u0107e je da Ursula von der Leyen nije bila prava osoba za ovaj posao. Kao i mnogi drugi funkcioneri u Komisiji, ona je jedna od onih figura kojima je rok upotrebe na doma\u0107oj politi\u010dkoj sceni istekao. Nekada je razmatrana kao mogu\u0107a naslednica Angele Merkel na mestu kancelarke (i kandidatkinja za predsedni\u010dku poziciju), ali pre desetak godina je potisnuta na margine nema\u010dke politike. Najve\u0107i uspeh u njenoj karijeri bilo je mesto ministarke odbrane. U poku\u0161aju da elimini\u0161e seksisti\u010dke prakse u oru\u017eanim snagama nai\u0161la je na sna\u017ean otpor. Veliko pove\u0107anje bud\u017eeta za odbranu iskoristila je da anga\u017euje direktora agencije McKinsey kao svog glavnog civilnog savetnika. Usledio je veliki broj skupih ugovora sa spoljnim konsultantima, a potom i afera poznata kao Berateraff\u00e4re koja je zavr\u0161ila pred istra\u017enim odborom Bundestaga. Uprkos zaboravnosti anga\u017eovanih konsultanata i brisanju va\u017enih poruka iz njenog telefona, zvani\u010dni izve\u0161taj objavljen pro\u0161log leta bio je veoma nepovoljan po Ursulu von der Leyen. Jedan \u010dlan istra\u017enog odbora je primetio da Von der Leyen ne bi dobila mesto na \u010delu Komisije da su navodi iz izve\u0161taja bili poznati 2019. (Jedan od efekata dugotrajne velike koalicije u Berlinu jeste to da zahvaljuju\u0107i paktu o nenapadanju ministri prakti\u010dno ne snose nikakve posledice \u010dak i kada prave veoma skupe gre\u0161ke. Jedini razlog za podno\u0161enje ostavke u poslednjih desetak godina bilo je plagiranje doktorata \u2013 za \u0161ta je Ursula von der Leyen tako\u0111e progla\u0161ena krivom.)<\/p>\n

Pod vo\u0111stvom sna\u017enih figura kao \u0161to je bio Jacques Delores, Komisija je nekada bila pokreta\u010dka sila evropskih integracija. Marginalizovana je tokom krize evra. Ona i dalje jedina ima pravo da predla\u017ee dono\u0161enje zakona, ali najva\u017enije odluke donosi Evropski savet, telo koje \u010dine predstavnici vlada dr\u017eava \u010dlanica. Neki ja\u010di lider bi mo\u017eda uspeo da se odupre, ali Ursula von der Leyen je od onih funkcionera koji nikada nisu morali da se bore za poziciju na izborima. Njenim imenovanjem naru\u0161eno je na\u010delo koje predvi\u0111a da se mesto \u0161efa Komisije daje vode\u0107em kandidatu najve\u0107e partije u Evropskom parlamentu. Kao i Charles Michel, belgijski \u0161ef Saveta, ona je izabrana pre svega zbog spremnosti da slu\u017ei interesima francusko-nema\u010dkog saveza.<\/p>\n

Ipak, mora se priznati da je njena pozicija bila prakti\u010dno neodbranjiva. Da je Komisija prihvatila besramni vakcinacijski protekcionizam i zabranila izvoz (kao \u0161to su prakti\u010dno u\u010dinile Sjedinjene Dr\u017eave i Velika Britanija), osim \u0161to bi izdala EU ortodoksiju slobodne trgovine, izgledala bi krajnje licemerno u poku\u0161ajima projektovanja \u201enormativne mo\u0107i\u201c Evrope. Kriti\u010dari koji zameraju EU \u0161to nije usvojila na\u010delo \u201eEvropa na prvom mestu\u201c nemaju pravo da u isto vreme propovedaju me\u0111unarodnu solidarnost. Tako\u0111e, Komisija ne mo\u017ee snositi odgovornost za neuspehe dr\u017eava \u010dlanica u organizaciji vakcinacije. U visoko decentralizovanom holandskom sistemu, na primer, potrebni fri\u017eideri nisu bili spremni kada su isporuke vakcina stigle u zemlju (Mark Rutte je za to o\u010dekivano okrivio svoje savetnike). Macron se proglasio za vode\u0107eg epidemiologa u Francuskoj i odbio je da u januaru uvede potrebne mere. Ipak, najslo\u017eeniji slu\u010daj je nema\u010dki.<\/p>\n

Po\u0161to su se uspe\u0161no izborili sa prvim talasom epidemije, demohri\u0161\u0107ani su zabele\u017eili rast popularnosti. To je proizvelo samozadovoljstvo pokazano pro\u0161log leta. Od samog po\u010detka Angela Merkel je odlu\u010dila da zanemari parlament i politike razvija u saradnji sa liderima 16 pokrajina, uzimaju\u0107i tako u obzir lokalne okolnosti i potrebe, \u0161to je na prvi pogled bolje od supercentralizovanog pristupa kakav je primenila Francuska. Ali u stvarnosti, skupovi lidera pokrajina bili su karikaturu sednica Evropskog saveta, sa svim lo\u0161im stranama i nijednom predno\u0161\u0107u takvog na\u010dina rada. Ne zna se mnogo o tome \u0161ta se doga\u0111alo na ovim skupovima. Na kraju pregovora lideri su iza\u0161li pred javnost poku\u0161avaju\u0107i da sa\u010duvaju privid konsenzusa. Sastanci sa Angelom Merkel razvukli su se na mnogo no\u0107i, a neki od insajdera su otkrivali neprijatne detalje (ministar zdravlja jeo je \u010dokoladice). I posle objavljivanja formalno zajedni\u010dke odluke bilo je mnogo nezadovoljnika.<\/p>\n

Jesenje mere zatvaranja su odlo\u017eene. Kada je stigao die britische Mutante \u2013 \u0161to navodno li\u010di na ime jedne pank grupe s po\u010detka 80-ih godina \u2013 mere su ponovo uvedene, ali bez mnogo entuzijazma. Vlada Angele Merkel se u martu na\u0161la tamo gde je Trumpova administracija bila pro\u0161log aprila: popu\u0161tanje mera je nastavljeno uprkos zabrinjavaju\u0107em broju slu\u010dajeva. Izgleda da je plan bio da se nadamo da \u0107e odnekud sti\u0107i jo\u0161 vakcina i da \u0107e se situacija popraviti sama od sebe. Premi\u0161ljanje u vezi s vakcinom AstraZeneca \u2013 koja je prvo bila odobrena samo za mlade, a potom samo za starije od 60 godina \u2013 zbunilo je javnost i naru\u0161ilo poverenje gra\u0111ana.<\/p>\n

Jo\u0161 nemamo odgovor na pitanje kako bi upravljanje pandemijom trebalo podvrgnuti demokratskom politi\u010dkom procesu. U svakom slu\u010daju, sukobi u demokratiji ne nastaju sami od sebe. Potrebno je da se pojave strane koje zastupaju suprotstavljene stavove. U vreme finansijske krize nije bilo te\u0161ko prona\u0107i krivce: u zavisnosti od stajali\u0161ta, to su bili pohlepni bankari ili neodgovorni kupci koji su se prekomerno zadu\u017eivali. Jedan od na\u010dina da se pandemija politizuje jeste isticanje kontrasta izme\u0111u kompetentnosti i nekompetentnosti. Ali to nije ispravan pristup: su\u0161tina politike je pravljenje izbora i definisanje prioriteta (ko \u0107e \u017eiveti i ko bi mogao umreti). Premijer Saksonije je nedavno izjavio da nisu dr\u017eavne politike nepravedne, ve\u0107 je \u201enepravedan sam virus\u201c. Politi\u010dari se ne mogu osloniti samo na nauku. Ono \u0161to je u njihovom slu\u010daju zaista va\u017eno jeste teorija pravde koju prihvataju \u2013 i koliko dosledno je primenjuju.<\/p>\n

Demokratska politika pretpostavlja postojanje opozicije koja \u0107e pozivati vladu na odgovornost i nuditi alternativna re\u0161enja \u2013 \u0161to na nivou Evropske unije kao celine ne postoji. Po\u0161to opozicija unutar sistema ne postoji, preostaje opozicija sistemu (pre svega u obliku anti-EU partija). Istina, Ursula von der Leyen \u2013 u Briselu poznata kao \u201eministarka samoza\u0161tite\u201c \u2013 bila je prinu\u0111ena da iza\u0111e pred Evropski parlament i poku\u0161a da objasni za\u0161to nema vakcina. Ali, kao i u Nema\u010dkoj, bila je za\u0161ti\u0107ena kulturom neka\u017enjivosti koju je stvorila velika koalicija koja kontroli\u0161e parlament.<\/p>\n

Problem nije samo nepostojanje opozicije. Problem je i odsustvo glavnog preduslova za pozivanje na odgovornost: jasne predstave gra\u0111ana EU o tome ko je za \u0161ta odgovoran. Mnogi zdravstveni eksperti iz zemalja \u010dlanica u\u010destvovali su u procesu nabavke i dr\u017eave su same odlu\u010divale koliko \u0107e kupiti od zaliha vakcina koju je Komisija obezbedila. Ipak, predsednici vlada nastavljaju da krive Brisel za gre\u0161ke koje su sami po\u010dinili i politike koje su prihvatili iza zatvorenih vrata. Na primer, cini\u010dni samopromoter Sebastian Kurz, kancelar Austrije, koga u zemlji napadaju zbog nivoa kronizma koji je neprihvatljiv \u010dak i u toj korporativnoj dr\u017eavi, poku\u0161ao je da skrene pa\u017enju javnosti \u017eale\u0107i se da Austrija dobija premalo doza na \u201epijaci vakcina\u201c koju je organizovala EU \u2013 \u0161to je optu\u017eba koju pobijaju sve druge \u010dlanice (neke su ipak odlu\u010dile da deo vakcina prepuste Bugarskoj gde je nesta\u0161ica najve\u0107a). U me\u0111uvremenu, Viktor Orban, koji u svakoj prilici koristi sukobe istoka i zapada, optu\u017euje Brisel za nesposobnost. Nabavio je znatnu koli\u010dinu ruskih vakcina, koje Evropska agencija za lekove nije odobrila (tako\u0111e je poja\u010dao pritisak na nezavisne medije koji prete razotkrivanjem o\u010dajnog stanja u kom se nalazi zdravstveni sistem zemlje posle decenije navodno antineoliberalnog populizma).<\/p>\n

EU se prihvatila zadatka koji je trebalo da joj uve\u0107a popularnost, ali za taj zadatak nije bila pripremljena. Na kraju ga je obavila \u201eprili\u010dno jadno\u201c, da citiramo nema\u010dkog ministra finansija. Kao i u slu\u010daju krize zajedni\u010dke valute i izbegli\u010dke krize, unija je preuzela na sebe ingerencije dr\u017eavne uprave \u2013 ali nepotpuno i nekoherentno. Evro nije mogao funkcionisati bez jedinstvene fiskalne politike. Zajedni\u010dkoj granici je nedostajala jedinstvena politika tretmana azilanata. I, kao \u0161to \u010desto biva, pod parolom \u201eEvrope koja \u0161titi svoje gra\u0111ane\u201c slobodno tr\u017ei\u0161te je bilo za\u0161ti\u0107eno isto koliko i \u017eivoti gra\u0111ana EU. Nacionalni lideri, \u010dak i kada su i sami zna\u010dajno doprineli takvom ishodu, nastavljaju da igraju staru igru: okrivite Brisel. Bira\u010di ih verovatno ne\u0107e kazniti zbog toga. Mnogi komentatori su pro\u0161log prole\u0107a po\u017eurili da objave da \u0107e virus kona\u010dno ukinuti populizam, jer je populizam navodno u sukobu sa naukom. U nekim zemljama je mo\u017eda zaista tako: jedan od zapanjuju\u0107ih ishoda situacije u Nema\u010dkoj je to \u0161to propusti vlasti nisu doprineli rastu popularnosti Alternative za Nema\u010dku, jedine partije koja nema vlast ni na jednom nivou i jedine koja se merama zatvaranja protivila u ime \u201eslobode\u201c (mada je AfD, kao i radikalno desni\u010darske partije u drugim zemljama, te\u0161ko mirila zahtev o zatvaranju granica sa tvrdnjom da je pandemija izmi\u0161ljen problem). Ako doga\u0111aji posle finansijske krize mogu poslu\u017eiti kao putokaz, gra\u0111ani koji imaju utisak da ne\u0161to fundamentalno nije u redu najverovatnije \u0107e svoje sada\u0161nje vlade zameniti opozicijom, kakva god ona bila (nesposobni \u0161panski premijer Jos\u00e9 Luis Zapatero izgubio je 2011. da bi ga zamenila Partido Popular i uvela jo\u0161 stro\u017ee mere \u0161tednje). Me\u0111utim, ako ni nove vlade ne uspeju da re\u0161e problem, mo\u017eemo o\u010dekivati da zaista nastupi vreme radikalno antisistemskih partija.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U svakom slu\u010daju, sukobi u demokratiji ne nastaju sami od sebe. Potrebno je da se pojave strane koje zastupaju suprotstavljene stavove<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-318658","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/318658","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=318658"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/318658\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":318659,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/318658\/revisions\/318659"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=318658"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=318658"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=318658"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}