{"id":317994,"date":"2021-04-12T13:40:41","date_gmt":"2021-04-12T11:40:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=317994"},"modified":"2021-04-12T13:40:41","modified_gmt":"2021-04-12T11:40:41","slug":"bugarski-fijasko-vakcinacije-protiv-covid-19-prekomerni-rizici-osrednji-rezultati","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/04\/12\/bugarski-fijasko-vakcinacije-protiv-covid-19-prekomerni-rizici-osrednji-rezultati\/","title":{"rendered":"Bugarski fijasko vakcinacije protiv COVID-19: prekomerni rizici, osrednji rezultati"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: <\/strong>Vladimir Atanasov<\/strong><\/p>\n

U nedavnom komentaru od strane uredni\u0161tva Wall Street Journal-a, uvo\u0111enje vakcine za Kovid-19 u EU nazvano je fijasko<\/a>. Me\u0111utim, ako se pogleda najsiroma\u0161nijia<\/u> i naj<\/u>korumpiran<\/a>ija EU \u010dlanica Bugarska, vide\u0107e se katastrofa. Iako je odgovor EU na vakcinaciju bio mlak, \u010dini se da je proces dodele vakcinacije bio fer<\/a> za sve dr\u017eave \u010dlanice. EU je proporcionalno dodelila doze cepiva koje je osigurala na osnovu broja stanovnika svake dr\u017eave \u010dlanice. Me\u0111utim, Bugarska nije prihvatila sve svoje dodeljene doze – za\u0161to se to dogodilo? Da li to podrazumeva da je stavljena cena na \u017eivot Bugara? Da li je to bio sukob interesa ili slu\u010daj \u010diste nesposobnosti? Pogledajmo izbliza!<\/p>\n

Vakcine dostupne u EU<\/strong><\/h2>\n

EU je obezbedila<\/u> 2,6 milijardi doza vakcina od 6 razli\u010ditih proizvo\u0111a\u010da od 16. marta 2021. godine, a njih 4 (1,86 milijardi doza) odobreno je za upotrebu u EU. Postoje i jo\u0161 najmanje 4 cepiva koja su bila odobren<\/a>a za upotrebu u najmanje jednoj zemlji na svetu. Postoje 4 glavne vrste<\/a> vakcina – mRNA, adenovirus (tj. virusni vektor), na bazi proteina i vakcine na bazi inaktiviranog virusa. mRNA vakcine razvijene su i proizvedene od strane Fajzera \/ BioNTech-a, Moderne i CureVac-a. Ova vrsta vakcine temelji se na otkri\u0107u tehnologije<\/u> \u201e[Koja] nikada nije bila odobrena pre pandemije\u201c. Adenovirusna \/ virusna vektorska cepiva koja su razvili AstraZeneca, Johnson & Johnson \/ Janssen Pharmaceuticals, Gamaleya's Sputnik V i CanSino Biologics koriste relativno novi pristup, koji je, me\u0111utim, ve\u0107 testiran u borbi protiv Ebole<\/u>. Vakcine Novavax i Sanofi-GSK na bazi proteina jo\u0161 su u kasnoj fazi razvoja. Najtradicionalnija<\/u> metoda vakcine je inaktivirani virus koji se koristi u kineskom dr\u017eavnom Sinopharm-u, kineskom Sinovac Biotech-u i indijskom Bharat Biotech-u.<\/p>\n

Pitanje cene<\/strong><\/h2>\n

I pored toga \u0161to su ta\u010dne cene o kojima su razli\u010diti dobavlja\u010di vakcina pregovarali sa EU verovatno najbolje \u010duvana tajna u EU, razli\u010diti izvori procenjuju niz cena iz javnih i polujavnih podataka. Na slede\u0107oj tabeli mo\u017eete videti informacije koje su prikupili Ekonomista<\/a> i Financial T<\/a>imes. Odmah izbrisani tweet<\/a> belgijske dr\u017eavne sekretarke za bud\u017eet, Eve De Bleeker, otkriva jo\u0161 vi\u0161e.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Bi\u0107e razumljivo da \u010dlanica koja je osetljiva na cene dodeli maksimalno mogu\u0107i iznos za najjeftinije doze, ali ima li smisla primeniti potpunu raspodelu i nikakvu raspodelu sredstava za dve vakcine podednake cene, koje su u vreme raspodele jo\u0161 uvek bile podlo\u017ene pregledu i proveri. I uop\u0161te nije bilo sigurnosti da \u0107e nijedna, jedna ili obe vakcine biti odobrene?<\/p>\n

Iako se \u010dini da su mRNA cepiva \u201epreskupa\u201c u pore\u0111enju sa ostalim mogu\u0107im kandidatima, bila su prva koja su odobrena i predstavljena \u0161irom kontinenta. \u010citava ideja da imamo veliki portfelj razli\u010ditih vakcina bila je minimiziranje rizika da jedno cepivo ima \u201eproblema\u201c sa logistikom ili performansima, kao i uravnote\u017eiti prose\u010dnu cenu celog portfelja. Za\u0161to je onda Bugarska odlu\u010dila da zanemari razboritu praksu i stavi sva svoja jaja u jednu korpu?<\/p>\n

Na osnovu mojih obra\u010duna i podataka dostupnih u ovoj fazi, stvorio sam grubu sliku cene portfelja cepiva EU i Bugarske. Ukoliko portfelj EU ko\u0161ta oko 11 EUR po dozi, bugarski bi iznosio 9 EUR po dozi. Pretpostavljam da je \u201eu\u0161teda\u201c od 2 EUR po dozi (18%) indikativna za cenu koju je bugarska vlada postavila svojim gra\u0111anima. To su u\u0161tede odabirom portfelja sa prete\u017eno jeftinijim cepivima umesto uravnote\u017eenog portfelja svih dostupnih vakcina.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

[Raspodela cena u tabeli]<\/p>\n

Kako se uravnote\u017eena EU raspodela pretvorila u koncentrisani polo\u017eaj u Bugarskoj?<\/strong><\/h2>\n

Bugarskoj je dodeljeno 1,55%<\/a>(indeks bugarskog stanovni\u0161tva u odnosu na stanovni\u0161tvo EU) od svih dogovorenih doza vakcine. Prvo, Bugarska nije zatra\u017eila sve raspolo\u017eive proporcionalne doze od Moderne i Fajzera \/ BioNTech. Me\u0111utim, zatra\u017eila je skoro maksimum AstraZenece. Bugarska je tako\u0111e zatra\u017eila sve raspolo\u017eive koli\u010dine Sanofi \/ GSK, koja jo\u0161 uvek nije odobrena. Dalje, Bugarska je odbila svu dodelu Johnson & Johnson \/ Janssen Pharmaceuticals vakcine, samo da bi se zvani\u010dno zatra\u017eilo da pregovara o ovoj odluci, a nakon toga da kupi<\/u> odre\u0111enu raspodelu od \u0160vedske vlade.<\/p>\n

Procenjeno<\/u> je da je Bugarska \u201ekupila\u201c unapred<\/a> oko 13 miliona doza (Tabela za alokaciju EU, BG). Zatim se broj pove\u0107ao na 18,6 miliona doza. Me\u0111utim, EU je Bugarskoj dodelila 42,8 miliona doza. \u010cak i uz nedostatak potpune transparentnosti, mo\u017ee se uo\u010diti premali udeo obe vakcine koje su bile najbli\u017ee odobrenju (u decembru 2020.) i predugo \u010dekanje vakcina koje tek treba odobriti od Sanofi-ja \/ GSK.S obzirom na raspolo\u017eivu uravnote\u017eenu raspodelu – Bugarska je odlu\u010dila da se koncentri\u0161e na jedno cepivo blizu 40% i odabere samo jedno (pre ugovora sa \u0160vedskom) od dostupnih virusnih vektorskih vakcina.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

[Tabela o raspodeli EU, BG, BG]<\/p>\n

Bugarski fijasko<\/strong><\/h2>\n

Nedostatak javnih informacija o cenama donekle je razumljiv na nivou EU, a shodno tome i na nacionalnom nivou. Me\u0111utim, Evropska komisija bila je neposredna jer otkriva informacije o procesu dodele. Suprotno tome, u Bugarskoj je \u010ditav postupak dodele okru\u017een tajno\u0161\u0107u. Povremeno \u0161irenje informacija javnosti obi\u010dno je povezano sa velikom katastrofom<\/u> ili pojavom uo\u010denog sukoba interesa kao<\/a> \u0161to je to sa slu\u010dajem AstraZenece u Bugarskoj.<\/p>\n

U intervju<\/a> za nacionalnu bugarsku televiziju 14. januara 2021. godine direktor Nacionalnog centra za zarazne i parazitske bolesti izjavio<\/a> je da je Bugarska prete\u017eno naru\u010dila AstraZeneca vakcinu (01:43:30). Izvr\u0161ni direktor<\/a> AstraZenece u Bugarskoj je Zoya Paunova, jedna od osniva\u010da Borisovljeve stranke GERB, koja je ujedno i majka Eve Maydell (Paunove) MEP<\/a>, koja je tako\u0111e iz GERB-a. Slobodna Evropa<\/a> Bugarska i socijalna aktivisti<\/a> postavili su pitanje da li se odluka o favorizovanju raspodele AstraZenece temelji na ovom odnosu. To bi mogla biti samo pojava uo\u010denog sukoba interesa, ali ovo je dovoljno da se dovede u pitanje \u010ditav proces raspodele vakcina u Bugarskoj. Sledstveno zabrinutost <\/u>o bezbednosti AstraZeneca vakcine koja se pojavila u me\u0111unarodnim mediji<\/a>ma samo je podstaknula dalje ljutnju me\u0111u gra\u0111anima i doprinela krizi poverenja u vladin program.<\/p>\n

Od mojih obra\u010duna u (Tabeli o raspodeli), \u010dini se da je prvobitni \u201eplan” bugarske vlade bio da naru\u010di jednake delove od cepiva na bazi proteina i virusnih vektora – po 40% i 20% od mRNA vakcina. Morao sam izuzeti Novavax iz kalkulacija, jer jo\u0161 uvek nema ugovora sa njima<\/u>. Zanimljivo je da je prvobitni plan bio imati sva virusna vektorska cepiva od jednog dobavlja\u010da – AstraZeneca. Nakon zahteva od EU i dogovora sa \u0160vedskom, nova raspodela \u201eizgleda” uravnote\u017eenija sa 33% dodeljenih svakoj vrsti cepiva. Me\u0111utim, na nivou cele EU alokacija se znatno razlikuje, sa 50% dodeljeno mRNA, 30% virusnim vektorima i 20% vakcinama na bazi proteina. Ova je raspodela aktuelna od marta 2021. godine i verovatno \u0107e se promeniti uvo\u0111enjem novih informacija. Dodela se verovatno temelji na \u010dinjenici da su mRNA cepiva prva odobrena za upotrebu u celoj EU, dok su cepiva na bazi proteina jo\u0161 uvek u kasnoj fazi razvoja.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

[Tabela o Vrstama raspodele]<\/p>\n

Bugarska strategija o vakcinaciji predstavljena je 7. decembra 2020. odlukom 896<\/a> od strane Saveta ministara. \u010cini se da je nedostatak planiranja i organizacije od samog po\u010detka bio norma. Obja\u0161njenje<\/u> da je ministar zdravlja dao parlamentu zahtev za neoptimalnu raspodelu mRNA vakcina bilo je to \u0161to su ta cepiva zahtevala specifi\u010dne potrebe koje su nedostupne bez odgovaraju\u0107e organizacije. Da li su priznali da zemlja nije bila pripremljena? Istovremeno, kada je EU pove\u0107ala raspodelu za mRNA vakcine, bugarska vlada odlu\u010dila je da dodeli vi\u0161e mRNA vakcina. Prime\u0107uje se haoti\u010dan izbor koji se mo\u017ee objasniti strahom od prepoznavanja sukoba interesa, na koji mnogi sumnjaju, ili \u010distom nekompetentno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Niz opre\u010dnih odluka i kontradiktornih informacija koje su dolazile iz vlade nisu pomogli da se gra\u0111ani uvere u suprotno. Na primer, \u201eZeleni koridor\u201c bio je nepromi\u0161ljeno uveden<\/a> a potom na brzinu zatvoren<\/u>. Ideja koja stoji iza \u201eZelenog koridora\u201c bila je omogu\u0107iti bilo kojem gra\u0111aninu, \u010dak i bez zakazivanja, da se vakcini\u0161e u odre\u0111enim centri<\/a>ma za vakcinaciju. Istovremeno, gra\u0111ani su \u201eponu\u0111eni<\/u>\u201dIzborom po\u017eeljne vakcine. Nekolicina nas koji smo poku\u0161ali<\/u> da izvu\u010demo korist od ove opcije re\u010deno nam je da postoji samo jedan izbor – AstraZeneca.<\/p>\n

Gde smo sada? Poslednji za vakcinaciju u EU!<\/strong><\/h2>\n

Imaju\u0107i sve to na umu, rezultati su jasni – od 9. aprila 2021. Bugarska je bila treta zemlja po ukupnom broju smrtnih slu\u010dajeva<\/u> u odnosu na njeno stanovni\u0161tvo od KOVIDA-19 u EU. A od istog datuma, Bugarska je bila druga zemlja u EU po novim potvr\u0111enim smrtnim slu\u010dajevima na milion ljudi u teku\u0107em 7-dnevnom proseku. U isto vreme, Bugarska je bila poslednja u EU po broju doza vakcine administriran<\/a>e na 100 ljudi. Ali \u010dini se da \u010dak ni udaranje u dno ne mo\u017ee da \u201epoljulja” vladin brod Borisova.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

[Tabela o smrtnim slu\u010dajevima]<\/p>\n

Ko \u0107e preuzeti odgovornost za ovaj fijasko?<\/strong><\/h2>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/strong>Tipi\u010dno je za bugarsku vladu da nikada ne preuzme odgovornost za svoje postupke i propuste i da prona\u0111e \u017ertvenog jarca na nekom drugom mestu. Da li \u0107e to biti Evropska komisija? Borissov je to ve\u0107 isprobao u pro\u0161losti. \u010cini mi se da su nedostatak organizacije, koji izgleda kao da grani\u010di sa nekompetentno\u0161\u0107u, i potpuni neuspeh u pravilnoj komunikaciji sa bugarskim partnerima iz EU i bugarskim gra\u0111anima u sredi\u0161tu katastrofalne kampanje o vakcinaciji u Bugarskoj. Naravno, Borisov tvrdi<\/u> da on upravlja pandemijom \u201ena najbolji mogu\u0107i na\u010din”, a Ministarka spoljnih poslova Zaharieva tvrdi da \u201esvet govori o bugarskom modelu upravljanja krizama”, ali takve poruke koncipirane za doma\u0107u upotrebu lako mogu biti opovrgnute podacima. Bugarskoj je sada potrebna bolja i kvalifikovanija radna grupa, koja mo\u017ee iza\u0107i na kraj sa izazovom re\u0161avanja nedostataka trenutnog programa.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 *****<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/strong>\u00a0\u00a0 Vladimir Atanasov<\/strong> je savjetnik za finansiranje, mjerenje rizika i u\u010dinka i devizni trgovac. Diplomirao je me\u0111unarodne odnose na Ameri\u010dkom univerzitetu u Rimu, a potom magistrirao iz finansija na Londonskoj poslovnoj \u0161koli.<\/em><\/p>\n

*****<\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu tre\u0107eg izdanja \u201cPri\u010da iz regije\u201d kojeg provode makedonska\u00a0<\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>\u00a0iz Skoplja, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Hrvatske (<\/em><\/strong>Lupiga<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Ne Davimo Beograd<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), I Gr\u010dke (<\/em><\/strong>Macropolis<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta “Pove\u017ei to\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e” uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bugarski program o vakcinaciji mo\u017ee se smatrati samo fijaskom. To se mo\u017ee pripisati brojnim faktorima – lo\u0161oj organizaciji, nesposobnosti i potencijalnom sukobu interesa. Zauzvrat, drama koja se sada raspleta nije iznena\u0111uju\u0107a. Bugarska je druga u EU po broju smrtnih slu\u010dajeva po stanovniku na sedmodnevnoj osnovi i poslednja u EU po broju primljenih vakcina po stanovniku.<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":286985,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-317994","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317994","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=317994"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317994\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":318006,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317994\/revisions\/318006"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/286985"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=317994"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=317994"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=317994"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}