{"id":317968,"date":"2021-04-12T07:40:30","date_gmt":"2021-04-12T05:40:30","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=317968"},"modified":"2021-04-12T07:40:30","modified_gmt":"2021-04-12T05:40:30","slug":"eksploatacija-litijuma-u-srbiji-sta-mozemo-da-naucimo-od-supermena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/04\/12\/eksploatacija-litijuma-u-srbiji-sta-mozemo-da-naucimo-od-supermena\/","title":{"rendered":"Eksploatacija litijuma u Srbiji: \u0161ta mo\u017eemo da nau\u010dimo od Supermena?"},"content":{"rendered":"

Autor: Predrag Mom\u010dilovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Litijum se smatra hemijskim elementom budu\u0107nosti, jednim od klju\u010dnih za uspe\u0161nu zelenu energetsku tranziciju.<\/p>\n

Ve\u0107 danas raste potreba za njim, a predvi\u0111anja su da \u0107e do 2030. potra\u017enja porasti pet puta. Rast cene litijuma i porast potra\u017enje poja\u010dale su interesovanje za rudu jadarita, koja je otkrivena u Srbiji, a koja u sebi sadr\u017ei i litijum, me\u0111utim lokalne zajednice imaju razli\u010dite \u017eelje u odnosu na strane kompanije koje \u017eele da rudare litijum.<\/p>\n

Jadarit \u2013 po svom sastavu litijum-natrijski borosilikat \u2013 najsli\u010dniji je mitskom kriptonitu, javnosti poznatom iz stripova i filmova o Supermenu. Ovaj zeleni mineral, nastao raspadanjem planete Kripton, Supermenu oduzima snagu, a pri kontaktu sa obi\u010dnim ljudima kratkoro\u010dno je ne\u0161kodljiv ali dugoro\u010dno smrtonosan.<\/p>\n

Kada je ovaj ekvivalent kriptonitu prvi put otkriven na planeti Zemlji krajem 2004. godine, i to ba\u0161 u Srbiji u blizini Loznice, nije bilo do kraja poznato koliko \u0107e u bliskoj budu\u0107nosti postati bitan za \u010dove\u010danstvo. Nakon otkrivanja ovog minerala pri\u010da po\u010dinje da se razvija i polako saznajemo ko od njega mo\u017ee izgubiti mo\u0107, kakvi sve negativci mogu da ga koriste, kao i kome sve ovaj mineral mo\u017ee na dugi rok da na\u0161kodi.<\/p>\n

Ali kako ne \u017eivimo u stripu gde dobro uvek na kraju pobedi, proba\u0107emo da predvidimo \u0161ta sve mo\u017ee da nas o\u010dekuje u borbi za ovaj vredan resurs.<\/p>\n

Borba oko eksploatacije jadarita<\/h2>\n

Zaplet pri\u010de po\u010dinje u trenutku kada se u\u00a0 \u017eivot\u00a0 stanovnika okoline Loznice ume\u0161a jedna velika kompanija. Privu\u010deni novootkrivenim blagom u vidu izda\u0161ne rude jadarita, koja je bogata litijumom i borom, kompanija \u201eRio Tinto\u201d kre\u0107e s planiranjem eksploatacije ove strate\u0161ki va\u017ene rude.<\/p>\n

Kriptonit je kristal-zelene boje, a jadarid je va\u017ean mineral za zelenu niskougljeni\u010dnu tranziciju.<\/p>\n

U zelenoj tranziciji litijum \u0107e postati va\u017ean kao \u0161to je trenutno nafta, jer je neophodan za proizvodnju baterija koje predstavljaju osnov za potpuni prelazak na obnovljive izvore energije. Baterije su neophodne jer su se pokazale kao zasad najbolje sredstvo za skladi\u0161tenje energije, jer de\u0161ava\u0107e se da nema sunca i vetar ne duva, a ipak je ljudima i tada potrebna energija. Uz to, prelazak na odr\u017eiviji transport i hibridne automoblie baziran je na uve\u0107anju proizvodnje litijumskih baterija.<\/p>\n

Srbija je imala tu sre\u0107u i nesre\u0107u da blizu deset odsto dosad istra\u017eenih rezervi litijuma le\u017ei uz desnu obalu Drine, prate\u0107i tok reke Jadar, po kojoj je sam mineral i dobio ime. Sre\u0107a se ogleda u tome da ukoliko se pravilno iskoristi, ovaj resurs mo\u017ee doprineti brzom razvoju ovog kraja, i cele zemlje. Dok je nesre\u0107a u tome da \u0107e taj razvoj i rast standarda \u2013 ako ga bude \u2013 biti pla\u0107en trajnim uni\u0161tavanjem \u017eivotne sredine.<\/p>\n

Kompanija \u201eRio Tinto\u201d, koja pola\u017ee pravo na eksploataciju rude jadarita tokom 2020. godine, zavr\u0161ila je s geolo\u0161kim istra\u017eivanjima le\u017ei\u0161ta jadarita i sada je u fazi izrade Studije izvodljivosti, za koju o\u010dekuje da bude zavr\u0161ena do 2021. godine. Nakon toga planirana je izgradnja podzemnog rudnika iz koga bi se nakon prerade dobijali finalni proizvodi u vidu borne kiseline, litijum-karbonata i natrijum-sulfata.<\/p>\n

Celokupni narativ komanije \u201eRio Tinto\u201d pra\u0107en je navodnom brigom o \u017eivotnoj sredini kao i lokalnim zajednicama uz najave da \u0107e se koristiti najbolje i najmanje \u0161tetne metode, a da lokalni stanovnici ne moraju da se brinu oko bilo kakvog zaga\u0111enja.<\/p>\n

Da nije ba\u0161 sve tako bajno kao \u0161to kompanija \u201eRio Tinto\u201d predstavlja i da va\u0111enje jadarita mo\u017ee da iscrpi snagu plodne zemlje u podrinju smatraju lokalni aktivisti koji se suprotstavljaju ovom projektu. Do sada je odr\u017eano nekoliko protesta na kojima je skrenuta pa\u017enja na netransparentnost celokupnog procesa. Aktivisti upozoravaju da se, uprkos tome \u0161to se \u201eRio Tinto\u201d hvali uklju\u010divanjem lokalne zajednice, to ne de\u0161ava.<\/p>\n

Velika briga kako lokalnih aktivista, tako i ekolo\u0161kih organizacija jeste potencijalni obim zaga\u0111enja.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Reke u ovom delu Srbije \u010desto plave, a planirano je da jalovi\u0161te bude u blizini Jadra, tako da bi svaka poplava predstavljala potencijalnu ekolo\u0161ku katastrofu. Uz to, znaju\u0107i prljavu istoriju \u201eRio Tinta\u201d, lokalno stanovni\u0161tvo sumnja da \u0107e biti kori\u0161\u0107ene najbolje dostupne tehnologije i brine se da \u0107e ostati bez svoje zemlje od koje su dosad \u017eiveli.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Uza sve brige oko ekolo\u0161eke degradacije, pojavila se i sumnja u ekonomske dobiti od projekta.<\/p>\n

Srbija trenutno ima jednu od najni\u017eih rudnih renti u Evropi, i prema prora\u010dunu Podrinjskog antikorupcijskog tima, \u201eRio Tinto\u201d bi prema va\u017ee\u0107im cenama litijuma za prvih deset godina eksploatacije iz zemlje izneo oko \u010detiri milijarde evra, a Srbiji bi uslovno moglo da ostane trista miliona evra.<\/p>\n

Premijerka Ana Brnabi\u0107 je izjavila da se litijum ne\u0107e izvoziti kao sirovina, i da \u0107e Srbija proizvoditi poluproizvode ili finalne proizvode od litijuma. Pa ipak, sem ovih premijerkinih re\u010di, nigde nema planova za izgradnju postrojenja u kojima bi se sirove rude litijuma i bora pretvarale u gotove proizvode i time im se dodavala vrednost.<\/p>\n

Kako ni lokalno stanovni\u0161tvo ni kompanija \u201eRio Tinto\u201d u ovoj borbi oko toga treba li jadarit da bude eksploatisan ili da ostane u zemlji ne odustaju od svojih zahteva, \u010dini se da nam tek predstoji epska borba oko sudbine ovog vrednog minerala.<\/p>\n

Da li je druga\u010dija eksploatacija mogu\u0107a<\/h2>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Ukoliko litijum predstavlja jedan od klju\u010dnih elemenata za zelenu tranziciju, treba ispitati postoje li i druge verzije njegove mogu\u0107e eksploatacije.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Naravno da niko ne \u017eeli da mu pored ku\u0107e ili u kraju u kome \u017eivi otvore rudnik. Ali ukoliko se vodimo razvojnom paradigmom koja predvi\u0111a zelenu tranziciju ka niskougljeni\u010dnom razvoju, ova ruda negde mora da se vadi. Ako se ne rudari u Srbiji, rudari\u0107e se u Boliviji, Argentini ili \u010cileu, gde \u0107e lokalne zajednice tako\u0111e biti pogo\u0111ene.<\/p>\n

Predvi\u0111anja su da \u0107e potrebe za litijumom vrlo brzo rasti, i da \u0107e ve\u0107 2030. godine biti vi\u0161e od pet puta ve\u0107e nego tokom 2020. godine. Rast potreba za litijumom prati\u0107e i dodatni pritisak da se otvore novi rudnici i da se u postoje\u0107im pove\u0107a proizvodnja. Kako se onda izboriti sa ovakvim predvi\u0111anjima.<\/p>\n

Ukoliko se ve\u0107 zna da je litijum strate\u0161ki resurs budu\u0107nosti, dr\u017eava Srbija bi trebalo da preuzme ulogu superheroja i ne bi smela ovaj resus da prepusti privatnoj kompaniji koja \u0107e ostvariti monopol nad njegovom proizvodnjom. Srbija bi mogla da se ugleda na Boliviju, koja je proizvodnju litijuma stavila pod svoju ingirenciju, i time sebi obezbedila kontrolu i profit od rudarenja ovog minerala.<\/p>\n

Dr\u017eava bi trebalo da osnuje javno preduze\u0107e pod direktnom kontrolom gra\u0111ana, koje bi se staralo o ovom resursu. U slu\u010daju rudarenja dr\u017eava bi morala da bude odgovorna svojim gra\u0111anima da obezbedi najbolje dostupne tehnologije i sanira zaga\u0111enje, koje pri ovakvim za prirodu ekstenzivnim procesima nije mogu\u0107e izbe\u0107i ma kakve se tehnologije koristile. Time bi u javnom vlasni\u0161tvu ostao profit od proizvodnje ove rude, a ne samo mali deo rudne rente, kao \u0161to je trenutna praksa.<\/p>\n

Osim rudnika, dr\u017eava bi trebalo da obezbedi i otvaranje postrojenja za preradu litijuma u kome bi se dobijali gotovi proizvodi u vidu litijumskih baterija. A za\u0161to ne razmi\u0161ljati i dalje, pa da se u Srbiji u dogledno vreme otvori i fabrika hibridnih automobila. Ovim bi se obezbedio dugoro\u010dan razvoj ne samo lozni\u010dkog kraja ve\u0107 i mnogo \u0161ire regije.<\/p>\n

Na\u017ealost, preduslov za ovakav vid razvoja je to da postoji dr\u017eava spremna da radi u interesu svojih gra\u0111anki i gra\u0111ana, a ne da finansira tu\u0111u energetsku tranziciju a svoju ekolo\u0161ku degradaciju.<\/p>\n

Uz to, ovakav razvoj zahteva promenu razvojne paradigme i napu\u0161tanje stranih direktnih investicija kao \u201emotora\u201c razvoja i preuzimanje mnogo ve\u0107e uloge dr\u017eave. Za sada se ove stvari ne de\u0161avaju, ali bitno je naglasiti da druga\u010diji modeli postoje samo je potrebna politi\u010dka volja da se oni implementiraju.<\/p>\n

Pa ipak kao \u0161to je obi\u010dnim ljudima kriptonit kratkoro\u010dno ne\u0161kodljiv a dugoro\u010dno smrtonosan, i ovakav vid razvoja na du\u017ee staze doneo bi ekolo\u0161ku degradaciu, ali bi mogao da pove\u0107a jednakost u dru\u0161tvu.<\/p>\n

Alternativna vizija razvoja \u2013 da litijum ostane u zemlji<\/h2>\n

U stripovima \u201eSupermen\u201d kori\u0161\u0107enje kriptonita uvek nekome na\u0161kodi. Sli\u010dna situacija je i sa litijumom, \u010dija je eksploatacija mogu\u0107a ne samo u okolini Loznice nego i u okolini Valjeva. Mo\u017eda bi najbolje bilo da on ostane u zemlji, \u010dme bi se spre\u010dili problemi do kojih njegova eksploatacija dovodi.<\/p>\n

Za ovakav poduhvat potrebna je promena paradigme na svim nivoima od lokalnog, nacionalnog do globalnog. Da bi litijum ostao u zemlji, neophodno je pre svega zaustaviti stalnu trku za rastom materijalne i energetske potro\u0161nje, pa bilo ona i navodno zelena. Najzeleniji proizvodi i enegrija su oni koji i ne moraju da se proizvedu.<\/p>\n

Da bi se ne\u0161to ovako desilo, potrebna je socio-ekolo\u0161ka transformacija ka dru\u0161tvu koje \u0107e tro\u0161iti manje, ali pravednije i efikasnije. Potrebno je da se zapitamo da li nam stalno pove\u0107anje proizvodnje i potro\u0161nje donosi sre\u0107u, ili se ona krije u drugim stvarima.<\/p>\n

Pandemija nam je pokazala da mo\u017eemo da \u017eivimo s manjom upotrebom resursa i energije, a da je potrebno ulagati u neke druge stvari koje su materijalno manje intenzivne a doprinose kvalitetu \u017eivota ve\u0107eg broja ljudi, poput javnog zdravstva, obrazovanja i nege.<\/p>\n

Saga o Supermenu po\u010dinje tako \u0161to njegova rodna planeta Kripton eksplodira, a njega roditelji po\u0161alju na Zemlju. Kako bismo izbegli da na\u0161a jedina planeta bude uni\u0161tena i pretvorena u radioaktivni otpad poput Kriptona, \u010dini se da svi ljudi moraju preuzeti ulogu Supermena i zajedni\u010dki smisliti nove razvojne strategije, koje nisu isklju\u010divo vezane za stalno kori\u0161\u0107enje sve vi\u0161e i vi\u0161e resursa i energije.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li je litijum neophodan za zelenu tranziciju ili postoji mogu\u0107nost da ostane u zemlji?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":317969,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-317968","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317968","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=317968"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317968\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":317970,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317968\/revisions\/317970"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/317969"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=317968"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=317968"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=317968"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}