{"id":317529,"date":"2021-04-05T15:28:31","date_gmt":"2021-04-05T13:28:31","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=317529"},"modified":"2021-04-05T15:29:17","modified_gmt":"2021-04-05T13:29:17","slug":"kad-tad-bice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/04\/05\/kad-tad-bice\/","title":{"rendered":"Kad, tad, bi\u0107e!"},"content":{"rendered":"

\"\"Autori: <\/strong>Stefan Ristovski, Angel Mojsovski<\/strong><\/p>\n

Broj zara\u017eenih i <\/strong>preminulih<\/strong> zna\u010dajno se pove\u0107ao u proteklom periodu, a epidemiolo\u0161ka situacija u zemlji je kriti\u010dna. Me\u0111utim, Komisija za zarazne bolesti zasad ne planira <\/strong>da <\/strong>preporu\u010di<\/strong> dodatne mere prevencije, postavljaju\u0107i dilemu da li su zdravlje ili ekonomija prvi prioritet u ovoj pandemiji.<\/strong><\/p>\n

Ugovori sa proizvo\u0111a\u010dima<\/strong><\/h2>\n

Vlada Republike Severne Makedonije ugovorila je 833 hiljade doza vakcine Astra Zeneka kroz KOVAX sistem<\/a>, 800 hiljada doza Pfizera i 200 hiljada doza Sinofarm<\/a> i Sputnik<\/a> V. Prema zadnjoj najavi Vlade bi\u0107e nabavljeno i 500 hiljada doza Sinovak<\/u> V.<\/p>\n

I pored toga \u0161to je SZO<\/a> ocenila ove ugovore kao samodestruktivne, ovi ugovori bili su kanal kojim su dr\u017eave obezbedile rani pristup vakcinama. Dr\u017eave su se, izme\u0111u ostalog, dogovorile o vi\u0161im cenama nabavki, osloba\u0111ajuc\u0301i proizvo\u0111a\u010de odgovornosti<\/u> od ne\u017eeljenih posledica, ne garantujuc\u0301i datum isporuke vakcina. U na\u0161em slu\u010daju, podaci o uslovima ugovora su nepoznati. Ono \u0161to je vidljivo je da se zemlja kasno uklju\u010dila u direktne pregovore sa proizvo\u0111a\u010dima, u pore\u0111enju sa drugim zemljama. Prema izjavama, dr\u017eava je zapo\u010dela pregovore<\/u> u decembru i poslala zahtev za ponudu kompaniji Pfizer, odmah nakon odobrenja ove vakcine od strane EMA.<\/u><\/p>\n

Suprotno tome, brojne dr\u017eave su zaklju\u010dile predugovor<\/u>e<\/u> sa ovim kompanijama jo\u0161 ore nego p\u0161to je na\u0161a Vlada stupila u pregovore sa njima. Srbija<\/a> je potpisala takav ugovor u novembru i iz ove koli\u010dine obezbedila i prve vakcine za Republiku Severnu Makedoniju. Pored vakcina protiv Pfizera, dodatne doze Sputnika V, ponovo donacija od Srbije, stigle su u zemlju krajem marta. I pored togaa \u0161to je Vlada konstantno insistirala na obezbe\u0111ivanju vakcina ugovorenih direktno sa proizvo\u0111a\u010dima, vec\u0301ina vakcina dostupnih Makedoniji stigla je upravo kao donacija iz Srbije. Odnosno, 10 hiljada doza vi\u0161e<\/u> od onih koje su stigle kao rezultat ugovora koje je vlada zaklju\u010dila sa mehanizmom KOVAKS i sa proizvo\u0111a\u010dima.<\/p>\n

Neizvesne vakcine, smanjeno poverenje u institucije <\/strong><\/h2>\n

\u010cinjenica da Makedonija, kao \u010dlanica NATO-a i zemlja kandidat za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, nije uspela da na vreme obezbedi vakcine, a makedonski gra\u0111ani masovno tra\u017ee re\u0161enje u zemljama poput susedne Srbije , je zaista veliki poraz za makedonsku vladu u njenoj borbi protiv pandemije. Uz to, glasine u javnosti da su vladini slu\u017ebenici vakcinisani, da bi odmah nakon toga demantovali<\/u> tu vest iz Vlade, pokazuje da \u010dak i ako se radi o la\u017enim vestima, one lako prolaze kod gra\u0111ana, jer je poverenje gra\u0111ana u institucije na ,,staklenim nogama”.<\/p>\n

Problem okolo nepoverenja u institucije<\/a> nije novost, a i same (posebno) zdravstvene vlasti ne poma\u017eu u re\u0161avanju situacije. Od prve izjave da je postignut direktan ugovor sa Pfizerom<\/a> (30.12.20), nakon \u010dega sledi izjava da je ugovor definisan jutros<\/a> (04.01.21), dok dve sedmice nakon prve izjave, sledi izjava ministra zdravlja koja ka\u017ee ,,potpisa\u0107emo ugovor za kratko vreme”<\/a> (16.01.21), ne mo\u017ee a da ne ostavi sumnju da ne\u0161to u celoj situaciji nije u redu.<\/p>\n

Pusta obe\u0107anja <\/strong><\/h2>\n

Usledilo je jo\u0161 nekoliko ,,najava”, pre svega da su u zavr\u0161noj fazi direktnih razgovora sa Pfizerom<\/a> (27.01.21.), zatim da nacrt ugovora trebalo bi da stigne ,,slede\u0107e sedmice<\/a>(11.02.21.), da bi posle toga nakon dve sedmice izjavili da su pitanja u ugovoru finaliz<\/u>ovana<\/u>(26.02.21.) I \u200b\u200bnakon ovako konfuznih izjava u tako kratkom roku, logi\u010dno je da se gra\u0111ani pitaju da li mo\u017eda ne\u0161to nije kako treba.<\/p>\n

Slede\u0107a situacija koja izaziva sumnju u odnosu na postupak vakcinacije i imunizacije, a time i dodatno institucionalno nepoverenje, je nabavka kineske vakcine. Nakon \u0161to su se pojavile glasine da je kineska vlada vratila avans jer je makedonska vlada uklju\u010dila fantomsku firmu iz Hong Konga<\/a>, usledilo je nekoliko izjava koje negiraju ili potvr\u0111uju ove glasine, najpre od strane premijera koji je rekao da je ,,privatna kompanija kori\u0161\u0107ena kao posrednik u nabavci cepiva i da je to bio razlog da Kina vrati depozit, ali negira bilo kakvu zloupotrebu . ”<\/p>\n

Zatim iz Ministarstva zdravlja navode da ,,Te \u0161pekulacije nisu istinite. Na\u0161a zemlja ima ugovor za 200.000 vakcina sa Sinofarmom, kineskim proizvo\u0111a\u010dem vakcina protiv Kovida 19. Vakcine \u0107e uskoro sti\u0107i u na\u0161u zemlju.”<\/a>, da kona\u010dno na kraju da izjavu ministarka odbrane koja je ipak potvrdila prvobitno najavljenu \u0161pekulaciju rekav\u0161i da ,,mogli smo da ne ka\u017eemo o vra\u0107enom depozitu, ali \u017eeleli smo da budemo transparentni<\/a>\u201d \u0161to na kraju nije pomoglo da se stvari razjasne do kraja i dovelo je do jo\u0161 ve\u0107e zabune me\u0111u stanovni\u0161tvom. Nije mogu\u0107e potvrditi za\u0161to bi neka vlada i\u0161la kroz takve kanale nabavke, ali to definitivno ponovo pokre\u0107e sumnju i podriva poverenje u institucije.<\/p>\n

Sumnja u namere Vlade<\/strong><\/h2>\n

Sli\u010dna je situacija i sa nabavkom Sputnjika V. Naime, za rusku vakcinu, ambasada<\/u> Rusije<\/u> izdala je nekoliko obave\u0161tenja o dostupnosti i <\/u>mogu\u0107nosti <\/u>dobijanja vakcine. Prvo obave\u0161tenje ambasada je poslala 18. avgusta 2020. godine ministru zdravlja, a 25. septembra iste godine poslato je i pismo od strane Ruskog fonda za direktna ulaganja<\/a>, \u0161efu Nacionalnog odbora za imunizaciju, ali bez ikakvog odgovora od strane na\u0161ih vlasti.<\/p>\n

To dodatno pokazuje neozbiljan pristup vlade ovom klju\u010dnom pitanju re\u0161avanja pandemije. Da li je vlada ,,precenila” svoju sposobnost da nabavi vakcine ili je ostavila da se u potpunosti oslanja na druge bez plana B? U svakom slu\u010daju, obe su opcije podjednako lo\u0161e. Odgovor vlasti, odnosno ministra, bio je da su ,,postupali u skladu sa procedurama i postupcima za odobravanje od strane me\u0111unarodnih regulatornih tela i na osnovu toga su dono\u0161ene odluke.” Me\u0111utim, po\u0161tovanje postupaka i procedura, ne smanjuje percepciju gra\u0111ana da se vakcine ne nabavljaju tempom koji institucije prikazuju.<\/p>\n

I pored toga \u0161to zvani\u010dno interes za vakcinisanje se ne \u010dini dovoljno velikim, na slu\u017ebenoj web stranici Ministarstva zdravlja za izra\u017eavanje zaiteresovanosti<\/u> prijavio se broj od ne\u0161to vi\u0161e od 100 hiljada gra\u0111ana, ova brojka mo\u017ee biti prili\u010dno ve\u0107a obzirom na institucionalno nepoverenje gra\u0111ana.\u00a0<\/strong><\/p>\n

\u0160ta mo\u017eemo <\/strong>da <\/strong>nau\u010di<\/strong>mo<\/strong> od drugih zemalja? <\/strong><\/h2>\n

Nedostatak vakcina nije jedini problem sa kojim se dr\u017eava suo\u010dava u procesu vakcinacije stanovni\u0161tva. Uostalom, zemlje koje su dale vi\u0161e cepiva suo\u010davaju se sa izazovom da ih u potpunosti iskoriste. Premijer Zoran Zaev na\u0161e ka\u0161njenje nabavkom vakcine nazvao je potencijalnom ,,predno\u0161\u0107u.\u201c<\/u> Imali smo priliku da u\u010dimo na gre\u0161kama i izazovima sa kojima se suo\u010davaju druge zemlje i Iz dosada\u0161njih postupaka institucija, nismo uvereni da smo dovoljno nau\u010dili.<\/p>\n

Strah i skepticizam <\/strong><\/h2>\n

Nepoverenje i nesigurnost gra\u0111ana da se dobrovoljno vakcini\u0161u problem je sa kojim se suo\u010davaju zemlje koje ve\u0107 imaju (uslovno) dovoljnu koli\u010dinu vakcina. Pored Francusk<\/u>e<\/u> koja se ve\u0107 dugo suo\u010dava sa anti-vakciskim sentimentom, Srbija je najbli\u017ei primer u prilog ovoj tvrdnji. Ona je pozvala na vakcinaciju gra\u0111ane susednih dr\u017eava, dok ve\u0107ina njenih gra\u0111ana nije vakcinisana.<\/p>\n

Istra\u017eivanje Ministarstva zdravlja pokazalo je da, za razliku od nekoliko razvijenih zemalja<\/a>, 68% zdravstvenih radnika izrazilo je interes za vakcinaciju<\/a>. Pre po\u010detka vakcinacije, ve\u0107ina gra\u0111ana nisu bili sigurni da bi se vakcinisali, o<\/u>dnosno, 40,9% je reklo da vero<\/u>v<\/u>atno uop<\/u>\u0161t<\/u>e <\/u>se ne bi<\/u> vakcinisali<\/u>, dok je 17% reklo da je to malo verovatno<\/u>. Novi podaci, prikupljeni nakon po\u010detka vakcinacije, pokazuju da bi se 50% populacije vakcinisalo<\/u>. Ipak, zna\u010dajnih 34 % ne bi se vakcinisali dok 16% ne znaju ili nemaju odgovor.<\/p>\n

Nekoliko faktora mo\u017ee da dovede do neodlu\u010dnosti gra\u0111ana u odluci o vakcinaciji. \u010ce\u0161\u0107e nazna\u010den<\/u>i<\/u> razlozi<\/a> su bezbednost vakcine, strah od nuspojava i zabrinutost da se klini\u010dka ispitivanja odvijaju prebrzo<\/a>. Upravo izolovane, ali istaknute vesti o nuspojavama podstakle su evropske vlade pod pritiskom javnosti da zaustave upotrebu Astra Zeneke<\/a>, bez prethodne preporuke od strane EMA-e. Uz to, dezinformacije na internetu naru\u0161avaju percepciju gra\u0111ana i mogu smanjiti interes za vakcinaciju.<\/p>\n

Netransparentan pristup <\/strong>prema <\/strong>odobravanju vakcina <\/strong><\/h2>\n

Agencija za lekove i medicinska sredstva MALMED<\/a>, institucija odgovorna za odobravanje cepiva u zemlji, pored u\u010dinkovite implementacije i nadzora propisa i njihovog pribli\u017eavanja standardima EU, ima zadatak da ,,informi\u0161e stru\u010dnu i \u0161iru javnost”. Agencija nikada nije direktno informisala o svom radu u smislu procesa i kriterijuma prema kojima odobrava vakcine za upotrebu. MALMED bi, prema strategiji o vakcinaciji, trebalo da putem svoje web stranice prima prijave gra\u0111ana o ne\u017eeljenim efektima, a ona je dostupna samo na makedonskom jeziku, \u0161to ukazuje na to da agencija nije spremna da odgovori na zadatke za koje je podjednako odgovorna za sve gra\u0111ani dr\u017eave.<\/p>\n

Tokom nabavke vakcina, ministar zdravlja Venko Filip\u010de je na samom po\u010detku istakao da, kao i za ostale medicinske preparate, tako i za vakcine za Kovid-19 ,,prati\u0107emo odluke FDA i EMA<\/a>\u201c. Samo 10 dana nakon odobrenja vakcine Sinofarm, koja se jo\u0161 uvek razmatra od strane EMA, dokumenti njihovih nacionalnih agencija<\/a> bili su dovoljan uslov za njeno odobrenje. U slu\u010daju Sputnjika uop\u0161te nije obja\u0161njeno \u0161ta ovu vakcinu \u010dini <\/u>bezbednom<\/u>. Upore\u0111enja radi, EMA objavljuje na svojoj web stranici , ali i obja\u0161njenje za Astra Zeneku u odnosu na to da li ima ne\u017eeljenih efekata<\/a>. U Severnoj Makedoniji, Ministarstvo zdravlja kreiralo je posebnu Web stranic<\/u>u<\/u> gde informi\u0161e o bezbednosti, delotvornosti i nuspojavama svake od vakcina. Podaci dostupni na ovoj web stranici su oskudni i taksativno nabrojani i nisu dovoljni kako bi dali jasan odgovor na dileme koje gra\u0111ani mogu imati o svakoj od vakcina.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Astra <\/strong>Z<\/strong>eneka: <\/strong>bezbedna<\/strong> ili ne?<\/strong><\/h2>\n

Mantra da su ,,sve vakcine koje smo nabavili bezbedne” sru\u0161ena je odlukom o obustavi vakcinisanje gra\u0111ana mla\u0111ih od 60 godina Astra Zenekom, po uzoru na Nema\u010dku i Kanadu. Uostalom, odluke vlada dr\u017eava \u010dlanica EU o suspenziji Astre Zeneke pre desetak dana bile su razlog drasti\u010dnog smanjenja poverenja<\/a> u ovoj vakcini u Evropi. Odluke institucija u takvim su situacijama zaista te\u0161ke, pa otuda odluka o pozivanju na princip predostro\u017enosti trebalo bi da bude zasnovana na dokazima<\/a> a jednako je va\u017eno da bude i transparentna. U\u017eurbane i neutemeljene odluke o suspenziji vakcine mogu pokrenuti anti-vakserske pokrete i pove\u0107ati skepticizam prema drugim vakcinama protiv Kovida-19.<\/p>\n

U na\u0161em slu\u010daju, ova odluka je usledila samo dva dana nakon \u0161to je ministar zdravlja podr\u017eao odluku gra\u0111ana da se ovom vakcinom vakcini\u0161u u Srbiji. Do sada se ni na informativnim web stranicama ministarstva ni na web stranici MALMED-a ne mogu na\u0107i informacije o razlozima ove odluke, niti se mogu na\u0107i uputstva o tome kako treba da postupaju ljudi koji su ve\u0107 bili vakcinisani. \u0106utnja i odlo\u017eeno informisanje gra\u0111ana stvara paniku i mogu\u0107nost da nerelevantni izvori budu prva instanca informisanja zabrinutih gra\u0111ana.<\/p>\n

Restriktivne<\/strong> mere ne\u0107e nestati<\/strong><\/h2>\n

Vakcinacija je najbolji na\u010din za borbu protiv Kovida-19. Me\u0111utim, zapo\u010dinjanje postupka vakcinacije ne podrazumeva kraj pandemije. U stvari, u evropskim zemljama u kojima je ve\u0107i procenat populacije vakcinisam, i dalje vladaju restriktivnije mere za spre\u010davanje \u0161irenja virusa<\/a> u pore\u0111enju sa Severnom Makedonijom.<\/p>\n

Broj zara\u017eenih i <\/u>preminulih<\/u> slu\u010dajeva zna\u010dajno je pove\u0107an u proteklom periodu, a epidemiolo\u0161ka situacija<\/a> u dr\u017eavi je kriti\u010dna. Me\u0111utim, Komisija za zarazne bolesti nije preporu\u010dila dalje dodatno ograni\u010davanje ili zatvaranje ugostiteljskih objekata, mera koja se po\u0161tuje u evropskim zemljama, postavljaju\u0107i dilemu da li je zdravlje ili ekonomija prvi prioritet u ovoj pandemiji.<\/p>\n

Nesta\u0161ica vakcina sa kojom se dr\u017eava suo\u010dava i skepticizam gra\u0111ana ne ulevaju poverenje da \u0107emo u bliskoj budu\u0107nosti mo\u0107i da upotrebimo ,,najbolje oru\u017eje” protiv Kovida-19. Ono \u0161to je va\u017eno je da sa po\u010detkom vakcinacije ne sme da se nametne la\u017eni optimizam da \u0107e virus nestati odmah nakon \u0161to se ve\u0107ina gra\u0111ana vakcini\u0161e. Mo\u017eda dosada\u0161nji postupak vakcinacije mo\u017ee biti zbunjuju\u0107i i netransparentan, ali to ne zna\u010di da tako treba nastaviti.<\/p>\n

Stefan Ristovski<\/strong> je istra\u017eiva\u010d u Institutu za evropsku politiku (EPI) od decembru 2019. godine. Magistrirao je na program Evropskih ekonomskih sudija u Bri\u017eu, a diplomirao na Ekonomskom fakultetu – u Skoplju, na odsjeku vanjska trgovina. Stefan radi na monitoring pripremnom procesu na Sjevernoj Makedoniji za EU i sektorskim politikama.<\/em><\/p>\n

Angel Mojsovski<\/strong> radi \u010detiri godine kao istra\u017eiva\u010d na Institutu za evropsku politiku (EPI), tokom kojih je radio kao asistent na projektu i istra\u017eiva\u010d na nekoliko projekata posve\u0107enih ljudskim pravima, manjinskim pravima, sa posebnim akcentom na socijalna prava. Mojsovski je diplomirani politikolog.<\/em><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu tre\u0107eg izdanja \u201cPri\u010da iz regije\u201d kojeg provode makedonska\u00a0<\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>\u00a0iz Skoplja, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Hrvatske (<\/em><\/strong>Lupiga<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Ne Davimo Beograd<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), I Gr\u010dke (<\/em><\/strong>Macropolis<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta “Pove\u017ei to\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e” uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako te\u010de vakcinacija u Makedoniji?<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":303451,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-317529","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317529","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=317529"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317529\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":317535,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317529\/revisions\/317535"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/303451"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=317529"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=317529"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=317529"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}