{"id":317080,"date":"2021-03-29T12:40:41","date_gmt":"2021-03-29T10:40:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=317080"},"modified":"2021-03-29T13:30:08","modified_gmt":"2021-03-29T11:30:08","slug":"u-srbiji-ce-biti-vakcina-za-bacanje-bukvalno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/03\/29\/u-srbiji-ce-biti-vakcina-za-bacanje-bukvalno\/","title":{"rendered":"U Srbiji \u0107e biti vakcina za bacanje. Bukvalno."},"content":{"rendered":"

Srbija je prva u Evropi i sedma u svetu po stopi pune vakcinacije! Ali sude\u0107i po poslednjim potezima vlasti, do\u0161lo je do zastoja. Nakon svih \u010duda koja smo videli poslednjih nekoliko decenija, do\u0161ao je red na pelcturizam. Kontradiktorne izjave i postupci od po\u010detka epidemije, pogotovo ono \u0161to je dolazilo iz kriznog \u0161taba, izazvali su sumnju u narodu i otvorili prostor teoreti\u010darima zavere. Pritom su tro\u0161kovi uvoza vakcina nepoznati. Pitanje je da li \u0107e se potra\u017enja za vakcinacijom oporaviti.<\/strong><\/p>\n

Na najpopularnijem izleti\u0161tu Adi Ciganliji i centralnim beogradskim ulicama se proteklog vikenda na svakom koraku mogao \u010duti makedonski, kao i drugi balkanski jezici i nare\u010dja. Vakcinisalo se 22.000 stranaca, \u0161to je verovatno jedinstven slu\u010daj na svetu. Solidarnost u regionu? Kako je do\u0161lo do toga?<\/p>\n

Vlada Srbije i Ministarstvo zdravlja su poziciju na globalnoj tabeli nedavno iskoristili za kampanju Uzdravlje! U jednom spotu mo\u017eemo videti boksera kako stavlja masku<\/a> iako je pobedio protivnika koji personifikuje kovid 19. U drugom su, pored novih bolnica, nedavno postavljeni kontroverzni spomenik srednjovekovnom vladaru Stefanu Nemanji<\/a> kod zgrade nekada\u0161nje glavne \u017eelezni\u010dke stanice u Beogradu, kao i novi, unakrsni pe\u0161a\u010dki prelaz u centru koji podse\u0107a na onaj u \u0160ibuji u Tokiju.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, poruka je pobedni\u010dka. Jedan kratak kadar je sa predsednikom Aleksandrom Vu\u010di\u0107em pored novih respiratora. On je, pogotovo u prvoj fazi krize, li\u010dno predavao medicinsku opremu bolnicama po Srbiji.<\/p>\n

Malo je re\u0107i da je poslednja kampanja proma\u0161ila temu, osim \u0161to se gotovo stidljivo pominju vakcinacija i preporuke o merama za\u0161tite od zaraze. Ina\u010de, ova zemlja se odli\u010dno kotira i po broju datih doza vakcine po glavi stanovnika: deseta je na svetu.<\/p>\n

Prijavljivanje za vakcinaciju je po\u010delo u prvoj polovini januara i za ne\u0161to vi\u0161e od nedelju dana broj je stigao do 430.000. Tri i po meseca kasnije, broj potpuno vakcinisanih se pribli\u017eava milionu, a dato je skoro 2,4 miliona doza.<\/p>\n

Punktovi bi mogli da ostanu prazni<\/strong><\/h2>\n

Iz ra\u010dunice koju je 15. marta otkrio direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanovi\u0107,<\/a> videlo se da interesovanje jenjava. Po Blumbergovim podacima, klizni sedmodnevni prosek broja vakcina datih svakog dana u Srbiji spustio se 28. marta na samo 12.231, a i\u0161ao je skoro do 80.000. Na platformi Our World in Data<\/a> stoji da se 26. marta stropo\u0161tao na najni\u017ei nivo od 9. februara.<\/p>\n

\"\"Izvor: Bloomberg Vaccine Tracker<\/p>\n

Koja ironija! A pola sveta o\u010dajava bez vakcina, stotine hiljada ljudi umire ili ostaje s te\u0161kim posledicama od zaraze koronom, dok ve\u0107ina Evrope napreduje pu\u017eevim korakom i suo\u010dava se s ka\u0161njenjem isporuka cepiva. Vu\u010di\u0107 je 6. marta iskoristio svoju dramati\u010dnu konferenciju za \u0161tampu, posve\u0107enu borbi protiv mafije, i da pozove ljude da se prijave.<\/p>\n

“Molim vas kao boga”, rekao je vi\u0161e puta, posebno se obra\u0107aju\u0107i starijim generacijama. Naveo je da je Srbija naru\u010dila ukupno 14,2 miliona cepiva, a da se u aprilu o\u010dekuje milion i po doza. Kasnije je naru\u010deno jo\u0161 par miliona. To je bio prvi put da je neko iz dr\u017eave nagovestio da ne\u0161to nije u redu, a zvani\u010dno i dalje nema zabrinutosti da kampanja vakcinacije \u0161kripi. S druge strane, gorepomenuta politi\u010dka kampanja ostaje norma, ali iz neke druge stvarnosti.<\/p>\n

Promena u glasu<\/strong><\/h2>\n

Predstavnici vlade o su o toku inokulacije uglavnom govorili u superlativima, uklju\u010duju\u0107i \u010destitke samima sebi na tobo\u017ee odli\u010dnom odzivu. Tek odnedavno se pojedini zvani\u010dnici, na primer ministar zdravlja Zlatibor Lon\u010dar, s ve\u0107om ozbiljno\u0161\u0107u obra\u0107aju narodu i preporu\u010duju vakcinaciju. Kad smo kod njega, izme\u0111u ostalog je poznat po izjavama pre po\u010detka krize da je korona virus “dosta slabiji od sezonskog gripa” i da Srbija mo\u017ee sama da razvije vakcinu.<\/a><\/p>\n

Vu\u010di\u0107 je tako\u0111e naglasio da su stope u siroma\u0161nijim krajevima uglavnom jako niske, ali je propustio da navede koliko su ljudima u unutra\u0161njosti cepiva uop\u0161te bila dostupna. \u010cak je nagovestio da bi mogao da ode da se vakcini\u0161e u malu \u017dagubicu ili Mero\u0161inu da bi dao primer, mada je od po\u010detka godine nekoliko puta rekao da \u0107e da primi cepivo, pa se to nije desilo.<\/p>\n

Na konferenciji je bila o\u010digledna promena predsednikovog nastupa, jer je mesecima pre toga slabo govorio o zarazi. Masku ne stavlja gotovo nikad, ako izuzmemo susrete s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, nedavnu posetu Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima i do\u010deke stranih zvani\u010dnika.<\/p>\n

Po\u010delo je s gu\u017evama i preskakanjem reda<\/strong><\/h2>\n

Po\u010detak masovnog pelcovanja nije pro\u0161ao ni bez drugih kikseva. Nije bilo jasnog plana o prioritetnim grupama i situacija se menjala u hodu. Dok je potra\u017enja jo\u0161 bila jaka, tra\u017eila se veza za inokulaciju preko reda. Na Beogradskom sajmu, najve\u0107em punktu za vakcinaciju, gra\u0111ani su nekoliko dana primani i bez prijave, pa je do\u0161lo do gu\u017evi,<\/a> \u0161to je pove\u0107alo rizik od zara\u017eavanja. O\u010devici ka\u017eu da je praksa obustavljena istog dana kada su videli da pristi\u017eu desetine autobusa sa zaposlenima u javnim slu\u017ebama i preduze\u0107ima.<\/p>\n

Doma\u0107i i mediji iz regiona preneli su da je bilo slu\u010dajeva da stanovnici Severne Makedonije,<\/a> Hrvatske i Bosne i Hercegovine<\/a> uspeju da se prijave i da prime vakcinu u Srbiji, iako to nije bilo predvi\u0111eno.<\/p>\n

E-uprava je tek pre nekoliko dana gra\u0111anima omogu\u0107ila da, ukoliko su propustili termin,<\/a> zaka\u017eu novi uz obrazlo\u017eenje.<\/p>\n

Ali situacija se potpuno promenila i medicinske ekipe sada pose\u0107uju mala mesta, idu \u010dak i kod ljudi koji ne mogu da se kre\u0107u i u izolovana sela, pa vakcini\u0161u ljude bez prethodne prijave i \u010dekanja. Tako se ispostavilo da je jedan golemi izazov zapravo doveo do smanjenja nejednakosti. Ministarka dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave Marija Obradovi\u0107 rekla je da su timovi obi\u0161li brojna neformalna naselja.<\/a> “Nismo zaboravili ni besku\u0107nike”, istakla je.<\/p>\n

Slaba vajda od marketinga<\/strong><\/h2>\n

Umesto \u0161to su snimile spotove da ponovo proglase izmi\u0161ljenu pobedu nad kovidom 19, dr\u017eavne i zdravstvene institucije su odavno morale da krenu da informi\u0161u javnost o svemu \u0161to se ti\u010de vakcina i da omogu\u0107e otvorenu debatu medicinskih stru\u010dnjaka, uz u\u010de\u0161\u0107e zainteresovanih gra\u0111ana.<\/p>\n

U 21. veku skoro svako na Balkanu ima pristup internetu i dru\u0161tvenim mre\u017eama, ili barem televiziji i \u017eutoj \u0161tampi. Tako i ciljanim dezinformacijama. A onda se desi da ima ovakvo ili onakvo mi\u0161ljenje o pitanjima u koja se obi\u010dno razumeju samo ekspertkinje i eksperti.<\/p>\n

Kad je ve\u0107 tako, ljudi na kojima je najve\u0107a odgovornost u zemlji mogli su mnogo ranije da podstaknu informisanje o mogu\u0107im reakcijama na cepivo. I o tome kada se vakcinacija preporu\u010duje posle prele\u017eanog kovida i koja zdravstvena stanja to onemogu\u0107avaju.<\/p>\n

Marketing sam po sebi ne\u0107e pomo\u0107i, jer je la\u017enih vesti hiljadu puta vi\u0161e od spotova s nasmejanim pacijentima. Nije dovoljno govoreno o tome da posle vakcinisanja treba vremena da se izgradi imunitet, \u0161to je verovatno doprinelo jo\u0161 jednom apsurdu \u2013 u bolnicama nema mesta, a u njima je i mnogo vakcinisanih. Odli\u010dan argument za one koji pla\u0161e ljude da su vakcine beskorisne ili, jo\u0161 gore, da se od njih dobija kovid.<\/p>\n

Ina\u010de, zvani\u010dni dnevni broj novozara\u017eenih nije bio ispod 1.300 od po\u010detka novembra, a poslednjih par nedelja 5.000 i preti da dostigne pik od 7.999, zabele\u017een 1. decembra. Bolnice su prepune i neki ljudi s lak\u0161om upalom plu\u0107a ne dobijaju mesto.<\/p>\n

Tolerisani su mnogi javni skupovi, \u010dak i koncerti, a mogu\u0107e je da se virus drasti\u010dno \u0161irio na skijali\u0161tima. Na Trgu Republike je 20. marta \u010dak organizovan protest protiv mera za za\u0161titu od \u0161irenja korone, gde je bilo antimaskera i zagovornika nevakcinisanja, ali i propagande protiv izbeglica i uvo\u0111enja istopolne zajednice. Demonstracije su zavr\u0161ene bizarnim kolom oko istog onog Stefana Nemanje.<\/a><\/p>\n

U svakodnevnim razgovorima nije neobi\u010dno \u010duti glasine da neka vakcina izaziva sterilitet, pa \u010dak i pri\u010de ravne drugorazrednim polunau\u010dnofantasti\u010dnim filmovima. U jednoj od dominantnih mantri, \u010dak i predstavnici najvi\u0161e vlasti nami\u010du brojeve potrebne za kolektivni imunitet tako \u0161to sabiraju vakcinisane i one \u0161to su preboleli koronu. Narodski, babe i \u017eabe. Kako obja\u0161njava epidemiolog Zoran Radovanovi\u0107, du\u017eina za\u0161tite posle prele\u017eane bolesti je ograni\u010denog trajanja. Osim toga, oni koji su ve\u0107 imali kovid se tako\u0111e pelcuju.<\/p>\n

Mogu\u0107e je da je stopa zara\u017eavanja konstantno visoka i usled prodora britanskog soja i preteranog opu\u0161tanja usled ose\u0107aja da s vakcinacijom postaje bezbednije. Jo\u0161 nismo dogurali ni do 15 procenata stanovni\u0161tva sa obe doze, a treba ra\u010dunati i na period koji treba da pro\u0111e posle druge da imunitet zaista oja\u010da.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Debatovanje s dezinformatorima<\/strong><\/h2>\n

Na op\u0161tu skepsu uticaj ima i prisustvo antivaksera i teoreti\u010dara zavere na najgledanijim programima i u tabloidima, pored toga \u0161to se dr\u017eava od njih ne ogra\u0111uje. Pritom nije poznato da je neki lekar ka\u017enjen zbog \u0161irenja dezinformacija. Ne poma\u017ee ni \u0161to se nastavlja objavljivanje sumnjivih zvani\u010dnih brojeva umrlih, slu\u010dajeva zaraze i testiranih, povrh velikog nepoverenja u vladu zbog odr\u017eavanja ili tolerisanja niza nominalno nedozvoljenih skupova i drugih protivre\u010dnih postupaka.<\/p>\n

Jedna od najpopularnijih li\u010dnosti u Srbiji je Branimir Nestorovi\u0107, pulmolog i univerzitetski profesor. Bio je vi\u0111en \u010dlan kriznog \u0161taba dok ga krajem oktobra nije napustio. On uporno relativizuje snagu pandemije, pouzdanost testova i vakcina, za \u0161ta ga je udru\u017eenje lekara Ujedinjeni protiv kovida prijavilo Lekarskoj komori Srbije.<\/a> Neki pacijenti iz njegove privatne ordinacije ka\u017eu da \u010dak obeshrabruje no\u0161enje maski.<\/p>\n

Sre\u0107na okolnost usled slabe zainteresovanosti za vakcinisanje jeste \u0161to je ogroman broj ljudi samo zbunjen ili upla\u0161en, a ne odlu\u010dno protiv, ali to \u0107emo zasigurno znati samo ukoliko ipak bude ozbiljnog zdravstvenog prosve\u0107ivanja. \u0160to se ti\u010de op\u0161teg (ne)poverenja, posebno zabrinjava oklevanje zdravstvenih radnika.<\/p>\n

Planetarni vetrovi<\/strong><\/h2>\n

Srbija raspola\u017ee sa \u010dak \u010detiri vakcine i po tom kriterijumu zaostaje jedino za Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Ma\u0111arskom, koji imaju po pet. Stanovnici Srbije mogu da biraju izme\u0111u kineskog Sinofarma, ruskog cepiva sputnjik V i vakcina Astra Zeneke i Oksforda ili Fajzera i Bajonteka.<\/p>\n

Pokazalo se da su za povoljnu poziciju zaslu\u017eni direktni pregovori s proizvo\u0111a\u010dima \u2013 i dr\u017eavama.<\/a> Iz programa Kovaks jo\u0161 nije stigla nijedna vakcina.<\/p>\n

Me\u0111utim, informacije o cenama i postupku nabavke su apsolutno skrivene,<\/a> kao \u0161to je, uostalom, bilo i sa respiratorima i drugom opremom i izgradnjom bolnica. Uzgred, i sa spomenikom sa po\u010detka ovog \u010dlanka. To je pobudilo sumnje da \u0107e Rusija, Kina, Velika Britanija, Sjedinjene Dr\u017eave, pa mo\u017eda i Indija dobiti neke ustupke na politi\u010dkom i privrednom planu i tako pro\u0161iriti uticaj u Srbiji. Iz primera rata oko vakcina izme\u0111u Velike Britanije i Evropske unije, kao i razjedinjenosti 27-\u010dlanog trgovinskog bloka po tom pitanju, lako se vidi da su cepiva trenutno jedan od najva\u017enijih geopoliti\u010dkih aduta.<\/p>\n

Na tom tragu, vlast u Srbiji se u javnosti hvali pregovorima sa Rusijom, Kinom i UAE<\/a> o po\u010dinjanju proizvodnje vakcina na svojoj teritoriji, nakon \u0161to je nekad \u010duveni beogradski institut Torlak spao na niske grane.<\/p>\n

Dalje, Vu\u010di\u0107 je izjavio, povodom najava da EU u takozvanim kovid paso\u0161ima ne\u0107e priznavati cepiva koja nisu odobrena kod nje, da \u0107e primiti kinesku vakcinu.<\/a><\/p>\n

Geopolitika u malom<\/strong><\/h2>\n

Slika sa globalne scene polako se preliva<\/a> i na odnose u regionu Zapadnog Balkana. Srbija je Severnoj Makedoniji donirala<\/a> 4.680 Fajzerovih vakcina, Crnoj Gori 2.000 doza sputnjika V,<\/a> a Federaciji BiH 10.000 cepiva koje je proizvela britanska Astra Zeneka. Taj entitet \u0107e preko vlade u Beogradu dobiti i 15.000 doza indijske vakcine. Srbija je \u2013 odvojeno \u2013 Republici Srpskoj obezbedila 2.000 cepiva sputnjik V.<\/p>\n

Na\u017ealost,<\/a> u BiH<\/a> je donacija izazvala kontroverze,<\/a> a da stvar bude gora, u FBiH je privremeno obustavljena<\/a> inokulacija proizvodom kompanije Astra Zeneka. Srbija na Kosovu sprovodi vakcinaciju stanovni\u0161tva u okviru svog zdravstvenog sistema, dok vlada u Pri\u0161tini jo\u0161 nije dobila nikakva cepiva. Kratko pre nego \u0161to je ponovo postao predsednik vlade, lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti po\u017eurio je da se izjasni da ne bi prihvatio donaciju od Srbije,<\/a> \u010dak ni ameri\u010dko-nema\u010dkih vakcina.<\/p>\n

U javnosti su isprva mogle da se \u010duju i kritike zbog vladinog gesta, jer je tada u Srbiji jo\u0161 uvek relativno mnogo ljudi bilo u redu za vakcinisanje. A onda se na novom punktu za studente u Kragujevcu dva dana niko nije pojavio.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu su se u Srbiji vakcinisali i svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH<\/a> i vi\u0161e od sto makedonskih novinara,<\/a> a Privredna komora Srbije je omogu\u0107ila isto poslovnim ljudima iz ostalih zemalja Zapadnog Balkana. Kosovska komora je odlu\u010dila<\/a> da se ne odazove.<\/p>\n

Na red za pelcovanje su do\u0161li stranci s boravi\u0161tem i migranti. Ovog vikenda su se u glavni grad slile hiljade ljudi iz BiH, sa Kosova, iz Crne Gore, Hrvatske, Albanije i Severne Makedonije da iskoriste neverovatnu priliku.<\/a> Neki ovda\u0161nji zvani\u010dnici<\/a> nisu zaboravili da se slikaju.<\/a><\/p>\n

Jedan od faktora je \u0161to tovaru Astra Zenekinih vakcina rok isti\u010de 29. marta.<\/a> Takve peripetije su zabele\u017eene, na primer, i u Kanadi i Ju\u017enoafri\u010dkoj Republici. Ovako postoji opasnost da i druga cepiva propadnu.<\/p>\n

Ujedinjeni protiv kovida su skrenuli pa\u017enju na rizike od zaraze zbog dolaska stranih dr\u017eavljana i gu\u017evi na punktovima. Predlo\u017eili su da se cepiva doniraju zemljama iz regiona<\/a> i da se iscrpljenim zdravstvenim radnicima i radnicama tako omogu\u0107i predah.<\/p>\n

Bilo kako bilo, bi\u0107e dobro ako se vakcine upotrebe, pogotovo za zdravstvene radnike i starije ljude. Ostaje samo pitanje da li \u0107e zbog okr\u0161aja izme\u0111u EU i Britanije oko Astra Zeneke, koji nesumnjivo ima politi\u010dku komponentu, njenim cepivima opet iste\u0107i rok. Da li \u0107e zemlje s manje sre\u0107e u nabavci ipak odlu\u010diti da se zahvale i ne prime takav poklon ili kupovinu od Srbije? Da li je paradoks ili opet ironija, istovremeno bi se ugrozili odnosi izme\u0111u na\u0161ih republika i svi bi bili na gubitku.<\/p>\n

*Autor je novinar koji se specijalizovan za finansije i energetiku na globalnom nivou. Jednako \u0161iroko prati balkanske teme, s naglaskom na tranziciju i prevazila\u017eenje posljedica rata, migracije i emancipaciju. Ure\u0111uje i prevodi. U\u010destvovao je u umjetni\u010dkim i humanitarnim projektima.<\/em><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu tre\u0107eg izdanja \u201cPri\u010da iz regije\u201d kojeg provode makedonska\u00a0<\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>\u00a0iz Skoplja, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Hrvatske (<\/em><\/strong>Lupiga<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Ne Davimo Beograd<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), I Gr\u010dke (<\/em><\/strong>Macropolis<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta “Pove\u017ei to\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e” uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p>\n<\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Igor Todorovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":317091,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-317080","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317080","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=317080"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317080\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":317092,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317080\/revisions\/317092"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/317091"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=317080"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=317080"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=317080"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}