{"id":317004,"date":"2021-03-28T08:14:00","date_gmt":"2021-03-28T06:14:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=317004"},"modified":"2021-03-28T08:14:00","modified_gmt":"2021-03-28T06:14:00","slug":"pangolin-i-civilizacija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/03\/28\/pangolin-i-civilizacija\/","title":{"rendered":"Pangolin i civilizacija"},"content":{"rendered":"

Autorka: Vesna Raki\u0107 Vodineli\u0107<\/strong><\/p>\n

Jeste, \u010dovek je \u0161iroko i duboko zahvatao u prirodno okru\u017eenje, sa sve ja\u010dim entuzijazmom, od kad postoji. Najpre, zato \u0161to je morao da jede. A za tako ne\u0161to se ne mo\u017eemo okriviti, jer svaka vrsta ima nagon za samoodr\u017eanjem.<\/p>\n

A onda je po\u010delo da nastaje ono \u0161to zovemo civilizacijom. Da li je ljudska vrsta imala ba\u0161 nagon ili tek potrebu za tim, za tom razvijenijom kulturom? Odgovor zapravo nije ni bitan. U svakom slu\u010daju, za pojam koji danas koristimo da ozna\u010dimo sve ono \u0161to je ljudska vrsta izgradila, izradila, preradila, smislila, otela od prirode, izmeniv\u0161i je, bitan je nastanak grada i ideja njegovog stanovnika (civitas \u2013 grad, civis \u2013 gra\u0111anin). Smatra se da je sama re\u010d \u201ecivilizacija\u201c prvi put upotrebljena dugo posle nastanka civilizacija same. Pripisuje se markizu Mirabou i njegovoj studiji Trait\u00e9 de la population objavljene sredinom 18. veka.<\/p>\n

Ubrzano umno\u017eavanje gradova, takozvana urbana revolucija dovela je oko 3.300 godine pre nove ere do prvih gusto naseljenih gradova \u010dije je stanovni\u0161tvo brojalo desetine hiljada \u2013 do Uruka i Memfisa. Danas, prema podacima UN iz 2016, oko 3% celokupne kopnene povr\u0161ine Zemlje zauzimaju gradovi, odnosno urbane ljudske naseobine, a u njima \u017eivi preko 55% stanovni\u0161tva planete. Nema podataka o tome da li se u ukupnu povr\u0161inu \u010dvrstog tla ra\u010dunaju vodotokovi, nestabilne povr\u0161ine, kao i infrastrukturni prostori van urbanih naselja. A nema ni saglasnosti o tome \u0161ta je grad, \u0161ta je to urbano ljudsko stani\u0161te. Onih 3% povr\u0161ine pokrivene gradovima ne izgledaju kao prekomerno zahvatanje \u010doveka u prirodu, ako se ne uzme u obzir da ve\u0107ina ljudi \u017eivi na tom malom procentu ukupnog tla.<\/p>\n

Me\u0111utim, za ocenu mere razaranja prirode intervencijom \u010doveka nije bitno samo koliko, ve\u0107 i kako i za\u0161to se zahvata u prirodno okru\u017eenje.<\/p>\n

Ako \u010dovek u njega ulazi na bezobziran na\u010din ili zbog niskih strasti i pobuda, dobi\u0107emo pandemiju u kojoj \u017eivimo du\u017ee od godinu dana i u kojoj je virus postao na\u0161e dominantno \u017eivotno okru\u017eenje. Epidemije 21. veka, SARS, MERS i Covid 19, po onome \u0161to se zna, razvile su se po sli\u010dnoj \u0161emi. Rezervoari korona virusa, dokazano je, jesu slepi mi\u0161evi. Da bi presko\u010dili vrstu i do\u0161li do \u010doveka potrebno je da imaju posrednika. Kod MERS-a to je bila kamila, kod SARS-a cibetka, kod Covida 19 vrlo verovatno pangolin.<\/p>\n

Teoreti\u010dari i prakti\u010dari ishrane kao bitan preduslov masovnih epidemija i pandemija ozna\u010davaju pomamu (euforiju) za konzumiranjem divlja\u010di. Tu se razlikuju dve grupe konzumenata. Jednu su \u010dinili siroma\u0161ni, oni koji nisu imali izbora, nisu mogli da kupe obi\u010dnu hranu, nego ili da gaje i pojedu ili da ulove, pa pojedu \u2013 divlju. Drugu \u010dine bogati skorojevi\u0107i, nouveau riche, parvenu, koji bi da jedu ne\u0161to egzoti\u010dno, skupo i dostupno malom broju ljudi. A za njima, kao \u0161to je obi\u010daj, ide bulumenta pratilaca i imitatora. Tad su siroma\u0161ni shvatili da se na uzgoju i ulovu divljih \u017eivotinja mo\u017ee zaraditi. Napustili su dotada\u0161nju kulturu (oskudne) ishrane samo za svoje potrebe, napustili su davno ukorenjene obi\u010daje o sezonama lova i ubijanja, odrekli se totema, tj. zabrana bilo kakvog ili ograni\u010denog istrebljivanja egzoti\u010dnih \u017eivotinjskih vrsta. Laka zarada je sve to poru\u0161ila ili gurnula u drugi plan (Baby pangolins on my plate: possible lessons to learn from the COVID-19 pandemic).<\/p>\n

Svi korona virusi prelazili su na \u010doveka, ponavljam, po istom uzoru. Slepi mi\u0161 posrednik, \u010dovek prvo nouveau riche, pa ostali. I Srbija je nedavno videla na delu svog rodona\u010delnika i izvor doma\u0107eg bogatog skorojevi\u0107stva. Negde u Emiratima na\u0161 predsednik jeo je kamilje meso, meso posrednika MERS-a, sve nas je obavestio o svome egzoti\u010dnom gastronomskom uzletu i zatravljenom gledali\u0161tu poku\u0161ao da prenese svoje nove u\u017eitke. Pritom do danas nije primio vakcinu, iako je vi\u0161ekratno sad ve\u0107 rutinski dao tvrdu veru da \u0107e se vakcinisati. I to kineskom vakcinom. Za\u0161to ba\u0161 njome? To je kao u onom vicu ili mo\u017eda anegdoti o Kraljevi\u0107u Marku. Upitan da li bi se potur\u010dio Marko odgovori: ni za kakve pare, ali iz inata \u2013 da. Naravou\u010denije veli da je odista, pred kraj \u017eivota primio islam. Ako se bude vakcinisao i na\u0161 predsednik \u0107e iz inata. Prema EU koja ne priznaje kineske vakcine. I pri\u010da\u0107e da hrli u EU.<\/p>\n

Po\u010detkom 70-ih godina pro\u0161log veka snimljen je i ovde dosta gledan film \u201eVeliko \u017edranje\u201c o \u010detvorici prijatelja koji su se sklonili u pitoreskni zamak da se pre\u017ederu do smrti. Film je tuma\u010den kao \u2013 na momente te\u0161ko podno\u0161ljiva, odurna i opscena \u2013 kritika konzumerizma i (malo)gra\u0111an\u0161tine. Likovi iz filma nisu jeli divlje \u017eivotinje, poenta je bila u koli\u010dini i vrhunskoj pripremi. Dalji razvoj gastronomije, bar na zapadu, nije promovisao pre\u017ederavanje. Zajedno sa kultom vitkog, utreniranog i ve\u010dno mladog tela menjala se i gastronomska navika elite. Dok nije stigla do delicija isto\u010dnja\u010dke egzotike.<\/p>\n

I tako je nastala pomama za pangolinima. Ne jede ih samo kineska nedavno oboga\u0107ena elita. Nije ta navu\u010denost za rasisti\u010dko odmahivanje rukom. Pangolini su se globalizovali i blizu su istrebljenja posle 60-ak miliona godina opstajanja u prirodi. Razlike su samo u modalitetima. U najskupljim kineskim, vijetnamskim i tajlandskim restoranima donose ih za sto \u017eive, ubijaju pred gostima i pripremaju, da bi dokazali da su sve\u017ei. To je najskuplje. Ili ih razvoze avionima, tek ubijene i o\u010di\u0161\u0107ene, u ledu, tako\u0111e skupe. Ili ih zamrzavaju pa transportuju (ne\u0161to jeftinije). Jedno od najcenjenijih pangolinskih jela, istovremeno i najmanje kalori\u010dno, je supa od fetusa pangolina. Re\u0107i \u0107ete bljak, to je varvarstvo. Mo\u017eda jeste, ba\u0161 isto onakvo kakvo su, naro\u010dito u 20. veku rado praktikovale srednjeeuropske dame: astragan. Koji se dobija od abortirane jagnjadi.<\/p>\n

Pangolin<\/a> je, za sad, jo\u0161 uvek osumnji\u010deni posrednik u preno\u0161enju kovida 19. Kona\u010dnu presudu treba da donesu nau\u010dni istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n

Ako je ba\u0161 on bio posrednik, posle MERS-a i SARS-a, stigao nas je pametni virus, delikatan u svojoj virusnoj inteligenciji upravo kao supa od fetusa pangolina. Za razliku od prva dva korona virusa, ovaj na\u0161 ne ubija previ\u0161e \u2013 oko 2% obolelih. Mutira naravno, to je u prirodi virusa, takore\u0107i virusno pravo i njegova du\u017enost. Noviji sojevi postaju lak\u0161e prenosivi i izazivaju ne\u0161to ve\u0107u smrtnost. Vakcine kaskaju, \u0161to zbog brzih mutacija, \u0161to zbog nepoverenja gra\u0111ana u vlasti koje upravljaju pandemijom. Ne samo kod nas, gotovo svuda. Obrazovanje i radoznalost p\u00fbka opali su u odnosu na 20. vek, pored ostalog i zbog imitacije skorojevi\u0107kih politi\u010dkih elita. U ovoj na\u0161oj zemlji \u2013 u kojoj ministri i visoki dr\u017eavni slu\u017ebenici nisu savladali \u010ditanje i veoma su raspolo\u017eeni zbog toga, neki me\u0111u njima su notorni plagijatori, pojedini, ve\u0107 biv\u0161i, a sude\u0107i po udvori\u0161tvu i budu\u0107i, ne razlikuju ruke i noge od genitalija, predsednik Republike uskra\u0107uje dokazne materijale u krivi\u010dnim aferama i nedopu\u0161teno \u010desto saop\u0161tava neistine i poluistine, u zemlji u kojoj tabloidi vri\u0161te, a ne samo plasiraju strana\u010dku propaganda umesto vesti \u2013 mo\u017eemo sa osnovom o\u010dekivati da pangolini tek do\u0111u na jelovnike zatvorenih restorana, dostupnih samo izabranima.<\/p>\n

Ne prestanemo li da zadiremo u prirodu da bismo \u017ederali uz \u0161mek skupe egzotike, \u010deka nas novi virus, neki te\u0161ko pobedivi virusni novi\u010dok. A onda ve\u0107 mo\u017eemo razmi\u0161ljati (ako budemo imali \u010dime) o kraju ove civilizacije. Nasta\u0107e druga, varvarska \u2013 pravi contradictio in adiecto \u2013 ru\u0161ila\u010dka to jest devijantno graditeljska. Nije daleko, eno je u centru Beograda, njeni ogledni primerci su Beograd na vodi i velelepni spomenik ispred nekada\u0161nje \u017eelezni\u010dke stranice. A mi u kolu, me\u0111\u2019 virusima i \u0161ljivama.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pangolin je, za sad, jo\u0161 uvek osumnji\u010deni posrednik u preno\u0161enju kovida 19. Kona\u010dnu presudu treba da donesu nau\u010dni istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-317004","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317004","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=317004"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317004\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":317007,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/317004\/revisions\/317007"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=317004"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=317004"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=317004"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}