{"id":316513,"date":"2021-03-21T08:02:29","date_gmt":"2021-03-21T07:02:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=316513"},"modified":"2021-03-21T08:02:29","modified_gmt":"2021-03-21T07:02:29","slug":"globalisti-spremaju-kontraofanzivu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/03\/21\/globalisti-spremaju-kontraofanzivu\/","title":{"rendered":"Globalisti spremaju kontraofanzivu"},"content":{"rendered":"

Autor: Alister Kruk<\/strong><\/p>\n

U Revoltu javnosti, Martin Gjuri \u2013 biv\u0161i analiti\u010dar CIA \u2013 tvrdi kako zapadne elite do\u017eivljavaju kolaps autoriteta kao posledicu nesposobnosti da razlikuju legitimnu kritiku od onoga \u0161to on naziva nelegitimnom pobunom. Jednom kada je izgubljena kontrola nad opravdavaju\u0107im mitom Amerike, maska je pala. A disparitet izme\u0111u mita i toga kakvo iskustvo s njim ima javnost postao je previ\u0161e o\u010digledan.<\/p>\n

Pi\u0161u\u0107i 2014. godine, Gjuri je predvideo da \u0107e establi\u0161ment reagovati denunciranjem svakog primera javnog nezadovoljstva, etiketiraju\u0107i ga kao la\u017e ili dezinformaciju. Establi\u0161ment \u0107e, prema Gjuriju, postati toliko u\u010dauren u svom mehuru da ne\u0107e biti u stanju da svari gubitak monopola nad \u201erealno\u0161\u0107u\u201c koju je sam stvorio. Ovo odbijanje establi\u0161menta da se suo\u010di s realno\u0161\u0107u manifestova\u0107e se, tvrdio je on, u suludom, tvrdoruka\u0161ki autoritarnom maniru. Njegova predvi\u0111anja potvrdilo je osu\u0111ivanje trampisti\u010dkih disidenata kao pretnje \u201epo na\u0161u demokratiju\u201c, sa sve cenzurom u medijima i na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Takav odgovor samo \u0107e potvrditi sumnje javnosti, pokre\u0107u\u0107i tako za\u010darani krug dodatnog \u201enepoverenja i gubitka legitimiteta\u201c, zaklju\u010duje Gjuri.<\/p>\n

\u201eParaliza nepoverenja\u201c<\/h2>\n

Tako glasi osnovna Gjurijeva hipoteza. Me\u0111utim, ona istinski zapanjuju\u0107a odlika ove knjige jeste to kako je maltene do detalja najavila predstoje\u0107u eru Trampa i Bregzita, kao i antisistemski impuls koji ih je pokrenuo. U Americi, ovaj impuls prona\u0161ao je Trampa \u2013 a ne obrnuto. Poenta je da Amerika vi\u0161e nije videla crvene i plave kao dva krila iste ptice liberalne demokratije. Za otprilike polovinu Amerike, \u201esistem\u201c je name\u0161ten u korist profita onih 0,1 odsto, a protiv ostalih.<\/p>\n

Ono \u0161to je definitivno klju\u010dno jeste pitanje da li je \u201eVelikom resetu\u201c \u2013 koji ima za cilj da aktuelnu elitu presvu\u010de u lidere osve\u017eenih liberalnih vrednosti, poja\u010danih ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom i robotima predvo\u0111enom postmoderno\u0161\u0107u \u2013 su\u0111eno da uspe ili ne.<\/p>\n

Kontinuirano \u201epozapadnja\u010denje\u201c planete \u2013 taj glavni sastojak starog liberalnog globalizma \u2013 iako ocrnjen i prete\u017eno diskreditovan, ostaje obavezan, \u0161to je nedavno, veoma ubedljivim rezonovanjem, objasnio Robert Kejgan. U odsustvu opravdavaju\u0107eg mita \u201e\u0161irenja demokratije po svetu\u201c oko kog bi se imperija organizovala, moralna logika \u010ditavog poduhvata po\u010dinje da se raspada, tvrdi Kejgan u neo\u010dekivanom naletu iskrenosti. On stoga smatra da je ameri\u010dka imperija u inostranstvu neophodna \u2013 upravo kako bi se o\u010duvao mit \u201edemokratije\u201c kod ku\u0107e. Amerika koja bi se povukla iz globalne hegemonije, smatra on, ne bi vi\u0161e imala kohezivnost za o\u010duvanje Amerike kao liberalne demokratije kod ku\u0107e.<\/p>\n

Gjuri je ambivalentan povodom sposobnosti elite da se dr\u017ei \u010dvrsto. On istovremeno tvrdi da \u201ecentar ne mo\u017ee da se odr\u017ei\u201c, ali i da periferija \u201enema pojma \u0161ta da radi\u201c. Revolt javnosti verovatno \u0107e nastupiti bez koherentnih planova, guraju\u0107i dru\u0161tvo u beskrajne cikluse nere\u0161enih sukoba izme\u0111u kratkovidih vlasti i njihovih sve lju\u0107ih podanika. Nazvao je ovo \u201eparalizom nepoverenja\u201c, u kojoj autsajderi mogu da \u201eneutrali\u0161u, ali ne i da zamene centar\u201c, a \u201emre\u017ee mogu da protestuju i svrgavaju, ali nikada da upravljaju\u201c.<\/p>\n

U ovoj poslednjoj opservaciji ima dosta istine, a ovo \u0161to se danas de\u0161ava u SAD je samo jedna \u201ebitka\u201c (mada klju\u010dna) u du\u017eem strate\u0161kom ratu koji ima duboke korene. Ideja novog svetskog poretka nije ni\u0161ta novo. Globalisti ga danas, kao i pre, zami\u0161ljaju kao teleolo\u0161ki proces \u201epozapadnja\u010denja\u201c planete pomo\u0107u \u201euniverzalnih zapadnih vrednosti\u201c i oblande \u201enau\u010dnog\u201c modernizma.<\/p>\n

Kriti\u010dna raskrsnica<\/h2>\n

Ono \u0161to, me\u0111utim, \u201eVeliki reset\u201c \u010dini druga\u010dijim je to \u0161to on predstavlja kasniju, \u201eunapre\u0111enu\u201c verziju zapadnih vrednosti \u2013 a ne iste one zapadne vrednosti kakve su bile do ju\u010de. Zadah kolonijalizma je proteran iz imperijalnog projekta pokretanjem rata protiv \u201ebela\u010dke suprematije\u201c i rasne\/dru\u0161tvene nejednakosti. Svetsko rukovodstvo presvu\u010deno je u \u201espasioce planete\u201c od klimatskih promena, spasioce \u010dove\u010danstva od pandemije i \u010duvare od svetske finansijske krize. Maj\u010dino mleko. Ko bi mogao da se protivi tako dobronamernoj agendi?<\/p>\n

Aktuelni \u201eVeliki reset\u201c je proces metamorfoze \u2013 to je promena zapadnih vrednosti i paradigma. Kako profesor Dugin pi\u0161e: \u201eOvo je va\u017eno \u2013 ovo je dupli proces a\u017euriranja samog Zapada i istovremenog projektovanja te a\u017eurirane verzije na \u010ditav svet. To je neka vrsta postmoderne kombinacije zapadnog i modernog\u201c.<\/p>\n

Ali njegova su\u0161tina \u2013 koren ove metaistorijske borbe \u2013 oduvek je bio svetski poredak, otvoreno dru\u0161tvo fokusirano na odvajanje ljudskih bi\u0107a od svih oblika kolektivnog identiteta. Prvo, odvajanjem renesansnog \u010doveka od njegove ideje postojanja kao mikrokosmosa utkanog u ogromni, okru\u017euju\u0107i, \u017eivi makrokosmos (\u0161to je uglavnom ostvareno prodorom empirijskog scijentizma), potom odvajanjem od latinskog katolicizma (preko protestantskog individualizma), a najskorije i osloba\u0111anjem od sekularne nacionalne dr\u017eave (preko globalizma). Kona\u010dno, sti\u017eemo do strgnu\u0107a pozne faze \u2013 strgnu\u0107a svih kolektivnih identiteta koji poti\u010du iz istorije, etniciteta i roda (\u0161to je sve sada podlo\u017eno samoodre\u0111ivanju).<\/p>\n

To je prelazak u novu vrstu liberalizma \u2013 onu koja unosi rod i identitet u potpunu, te\u010dnu fluidnost. Ovaj poslednji aspekt nije nekakvo sekundarno sredstvo ili dodatak \u2013 to je ne\u0161to temeljno za konstrukciju kompletne liberalne logike. A kona\u010dni logi\u010dki cilj kojem vodi? Pa, kona\u010dni cilj je i\u0161\u010da\u0161enje subjektivnog bivstva u transhumanizam. Ali u ovom tekstu ne\u0107emo da zalazimo previ\u0161e u te mra\u010dne teme. Biti \u010dovek podrazumeva nametanje subjektivnog objektivnom \u2013 \u201emoramo osloboditi objekte od subjekata, od \u010dove\u010danstva, da istra\u017eimo stvari kakve jesu, bez \u010doveka, bez svo\u0111enja istih na alate \u010doveka\u201c.<\/p>\n

U tome je su\u0161tina Gjurijeve analize: Plan se otrgao kontroli i polako postaje sve bizarniji. Ameri\u010dki unipolarni momenat je gotov. Stvorio je protivljenja svih vrsta, kako u inostranstvu, tako i kod ku\u0107e. Konzervativni i tradicionalni impulsi reagovali su protiv radikalne ideolo\u0161ke agende i \u2013 \u0161to je od krucijalnog zna\u010daja \u2013 finansijska kriza iz 2008. i jedva izbegnuti kolaps sistema najavio je elitama kona\u010dni kraj ameri\u010dke finansijske hegemonije, odnosno primata Amerike. To nas je dovelo do kriti\u010dne raskrsnice.<\/p>\n

Globalisti su zapali u \u0107orsokak. Kada govore o \u201eresetu\u201c, u stvari misle da nametnu vra\u0107anje na staru agendu. Ali to nije tako jednostavno kako mo\u017eda deluje. Pre dvadeset godina, delovalo je kao da plan savr\u0161eno funkcioni\u0161e. Ali danas establi\u0161ment mora da se bori za svaki element ove strategije, jer svuda nailazi na sve ve\u0107i otpor. I to ne bezna\u010dajan. Samo u Americi, nekih 74 miliona Amerikanaca odbijajaju da budu \u017ertve kulturnog rata koji se vodi protiv njih.<\/p>\n

Zli dusi<\/h2>\n

Fjodor Dostojevski je u Zlim dusima opisao posledice \u010ditavog ovog odvajanja od smisla, otkrivaju\u0107i ih u najdubljim nivoima ljudske kolektivne psihe. Transcendentnost? Ne mo\u017eete je se jednostavno otarasiti. \u010ce\u017enja za smislom, za saznanjem ko smo mi, ugra\u0111ena je u ljudsku psihu. U Zlim dusima, njeno poricanje i odbacivanje vodi samo do izopa\u010denog nasilja (uklju\u010duju\u0107i i silovanje dece), bezumne destrukcije i drugih ekstremnih patolo\u0161kih pona\u0161anja.<\/p>\n

Dostojevski je izvorno zami\u0161ljao ovo delo kao politi\u010dku polemiku, ali u\u017easnut vestima da je jedan od lidera ruskih nihilista organizovao besmisleno politi\u010dko ubistvo, Dostojevski je pri\u010du smestio u sferu fikcije, nadaju\u0107i se da \u0107e rasvetliti kako su senzitivni, ugla\u0111eni i dobronamerni ruski sekularni liberali iz 1840-ih utabali stazu za generaciju radikalizovane, ideologijom obezumljene dece 1860-ih, namera\u010dene da sru\u0161i svet.<\/p>\n

Na neki na\u010din, analiza psihologije liberalnih Rusa iz 1840-ih (koji su preneli svoju kritiku establi\u0161menta na slede\u0107u generaciju) koju daje Dostojevski, predstavlja prete\u010du Vudstok generacije 1960-ih \u2013 onih le\u017eernih, razma\u017eenih klinaca u potrazi za smislom i transcendencijom iz dosadne \u201erealnosti\u201c pomo\u0107u muzike, seksa i droge. Obe su proizvele besnu decu gonjenu mr\u017enjom prema svetu, koji konstantno frustrira njihovu viziju toga kako bi svet \u201etrebalo da izgleda\u201c.<\/p>\n

Ako bi ga priupitali za\u0161to je zapadna kultura zarobljena u osciliraju\u0107oj dinamici izme\u0111u liberalizma i nihilisti\u010dkog radikalizma ve\u0107 gotovo dva veka, i to bez kraja na vidiku, Dostojevski bi verovatno odgovorio da je to usled na\u0161eg odvajanja od dubljih nivoa onoga \u0161to zna\u010di biti ljudsko bi\u0107e. Ovaj gubitak neizbe\u017eno stvara patologije. I Karl Jung je imao sli\u010dno gledi\u0161te.<\/p>\n

No, ho\u0107e li \u201ereset\u201c uspeti?<\/h2>\n

Elite se i dalje dr\u017ee agende pozapadnja\u010denja celog sveta ( to je poenta ove parole \u201eAmerika se vratila\u201c \u2013 iako niko nije naro\u010dito entuzijasti\u010dan povodom toga). Prepreka je mnogo i one rastu. Tu su prepreke i krize kod ku\u0107e \u2013 gde Bajdenov autoritet o\u010digledno opada. Ameri\u010dkom sistemu dono\u0161enja odluka naizgled nedostaje \u201epredsedavaju\u0107i\u201c, ili, da se tako izrazimo, funkcionalni cirkus-majstor. Ko upravlja spoljnom politikom? Nejasno je. A sama Amerika je nepomirljivo podeljena i oslabljena. Tako\u0111e, po prvi put u istoriji SAD i EU se u svetu do\u017eivljavaju kao nesposobne da iza\u0111u na kraj i sa najjednostavnijim problemima.<\/p>\n

Ali bez obzira na sve, globalisti\u010dki poziv na borbu je evidentan. Svet se o\u010digledno promenio tokom prethodne \u010detiri godine. Ali globalisti\u010dke snage se mobili\u0161u kako bi pobedile u ovoj poslednjoj bici \u201edugog rata\u201c \u2013 nameravaju\u0107i proboj na svim frontovima. Nano\u0161enje poraza Trampu je prvi cilj. Diskreditovanje svih oblika evropskog populizma je drugi. SAD nameravaju da se stave na \u010delo pomorskih snaga i rimlenda (geopoliti\u010dki termin koji ozna\u010dava zemlje na obodu evroazijskog kopnenog masiva, prim. prev) u nizu psiholo\u0161kih, tehnolo\u0161kih i ekonomskih okr\u0161aja kako bi alijansa Rusije, Kine i Irana bila pora\u017eena.<\/p>\n

Nekada je ishod toga mogao da se predvidi. Ovog puta, Evroazija bi mogla da stoji \u010dvrsto pred oslabljenom Okeanijom (i slaba\u0161nom Evropom). To bi uzdrmalo Levijatan iz korena. Ko zna \u0161ta bi onda moglo da iznikne iz ru\u0161evina postmodernosti.<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako ozbiljno uzdrmani, globalisti spremaju kontraofanzivu. Nano\u0161enje poraza Trampu je prvi cilj. Diskreditovanje svih oblika evropskog populizma je drugi. Tre\u0107i cilj su Iran, Rusija i Kina<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282208,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-316513","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/316513","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=316513"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/316513\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":316514,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/316513\/revisions\/316514"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282208"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=316513"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=316513"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=316513"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}