{"id":316187,"date":"2021-03-16T16:35:54","date_gmt":"2021-03-16T15:35:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=316187"},"modified":"2021-03-16T16:35:54","modified_gmt":"2021-03-16T15:35:54","slug":"martovsko-nasilje-na-kosovu-podsecanje-na-cinjenice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/03\/16\/martovsko-nasilje-na-kosovu-podsecanje-na-cinjenice\/","title":{"rendered":"Martovsko nasilje na Kosovu \u2013 podse\u0107anje na \u010dinjenice"},"content":{"rendered":"

Autorka: Isidora Staki\u0107<\/strong><\/p>\n

Povla\u010denje srpske vojske i policije sa Kosova, u junu 1999. godine, za kosovske Albance je zna\u010dilo oslobo\u0111enje od srpske vlasti i represije, a za kosovske Srbe po\u010detak nove realnosti koju su obele\u017eili nespremnost i nemo\u0107 UNMIK-a i KFOR-a da za\u0161tite li\u010dnu bezbednost Srba, Crnogoraca, Bo\u0161njaka i Roma, ali i preovla\u0111uju\u0107e uverenje kosovskih politi\u010dara i javnosti da je prioritet nezavisnost, a potom solidarnost sa Srbima koji su ostali na Kosovu.[1]<\/sup><\/a><\/p>\n

Posleratna realnost ni za kosovske Albance nije bila laka; veliki deo njihovih o\u010dekivanja od oslobo\u0111enja na\u0161ao se pod pritiskom te\u0161ke ekonomske situacije i slabo vidljive pravde za hiljade ubijenih civila i veliki broj nestalih. Tada\u0161nja nova vlast Republike Srbije napravila je iskorak otkrivanjem masovnih grobnica u Srbiji, ali su desne politi\u010dke partije, koje su bile deo vlasti, uspele da marginalizuju pitanje odgovornosti Vojske Jugoslavije i MUP-a za po\u010dinjene ratne zlo\u010dine i da uti\u010du na kosovske Srbe da ne uzimaju u\u010de\u0161\u0107e u izgradnji novog politi\u010dkog sistema na Kosovu. Ubistva i nestanci Srba i Roma, u\u010destali do kraja 2000. godine, de\u0161avali su se u prisustvu KFOR-a i UNMIK-a, \u0161to je i preostale Srbe i ve\u0107inu Albanca navodilo na zaklju\u010dak da posleratni izvr\u0161ioici zlo\u010dina imaju pre\u0107utnu saglasnost me\u0111unarodne zajednice za stvaranje Kosova bez Srba.[2]<\/sup><\/a><\/p>\n

\u00a0<\/em>\u0160ta su bili okida\u010di<\/em><\/strong><\/h2>\n

Martovskom nasilju (17. i 18. mart 2004.) su prethodila tri doga\u0111aja. Prvi se desio 15. marta u selu \u010caglavica\/\u00c7agllavic\u00eb, kada je pucano na osamnaestogodi\u0161njeg Srbina Jovicu Ivi\u0107a koji je tom prilikom ranjen u stomak i u ruku. Ivi\u0107 je tvrdio da su napada\u010di bili Albanci.[3]<\/sup><\/a> Kao odgovor na ovaj napad, Srbi iz \u010caglavice\/\u00c7agllavic\u00eb su blokirali put Pri\u0161ina\/Prishtin\u00eb-Skoplje\/Shkup, koji je za Albance vitalan putni pravac, i ga\u0111ali kamenicama vozila Albanaca.[4]<\/sup><\/a> To je izazvalo bes albanske zajednice i o\u0161tru osudu njenih politi\u010dkih lidera koji su optu\u017eili Srbe za ugro\u017eavanje slobode kretanja, a UNMIK za pasivnost prema blokadi.<\/p>\n

Otprilike u isto vreme, u vi\u0161e gradova na Kosovu, udru\u017eenja veterana OVK organizovala su proteste povodom hap\u0161enja biv\u0161ih komandanata OVK optu\u017eenih za ratne zlo\u010dine. Ovi protesti su bili usmereni, pre svega, protiv UNMIK-a \u010diji su predstavnici izvr\u0161ili hap\u0161enja. U govorima tokom protesta UNMIK je ozna\u010den kao neokolonijalna sila koja \u201epodr\u017eava organizovani kriminal i nastavlja politiku Srbije\u201c.[5]<\/sup><\/a><\/p>\n

Tre\u0107i doga\u0111aj se odigrao 16. marta popodne kada su se u ve\u0107inski srpskoj op\u0161tini Zubin Potok tri albanska de\u010daka udavila u reci Ibar\/Iber. Odmah nakon nesre\u0107e, kosovski mediji su o ovom tragi\u010dnom doga\u0111aju izvestili kao o etni\u010dki motivisanom zlo\u010dinu, navode\u0107i da su de\u010daci sko\u010dili u reku jer su ih jurili Srbi sa psom. Mediji su se pozivali na izjave \u010detvrtog, pre\u017eivelog de\u010daka i jedinog o\u010devica nesre\u0107e, ali ispostavilo se da je de\u010dak govorio o tome kako su ih Srbi sa psom psovali iz obli\u017enje ku\u0107e \u2013 \u0161to je upla\u0161ilo njega i njegove drugove \u2013 a ne da su ih Srbi jurili.[6]<\/sup><\/a> Kasnije, nakon istrage o ovom doga\u0111aju, me\u0111unarodni tu\u017eilac je zaklju\u010dio da ponu\u0111eni dokazi ne podr\u017eavaju postojanje osnovane sumnje da je po\u010dinjeno krivi\u010dno delo.[7]<\/sup><\/a><\/p>\n

Iako je na dan nesre\u0107e postojala mogu\u0107nost da se radilo o etni\u010dki motivisanom zlo\u010dinu, mediji to nisu mogli znati izvan svake sumnje i imali su obavezu da izve\u0161tavaju profesionalno, u skladu sa poznatim \u010dinjenicama. Umesto toga, kosovski mediji \u2013 a posebno TV stanice \u2013 izve\u0161tavali su senzacionalisti\u010dki, nepromi\u0161ljeno, emotivno i pristrasno.[8]<\/sup><\/a> Kako je utvrdio predstavnik OEBS-a za slobodu medija u svom izve\u0161taju, mediji nisu namerno podstrekivali nasilje koje \u0107e uslediti nakon davljenja de\u010daka, ali \u201eda nije bilo nepromi\u0161ljenog i senzacionalisti\u010dkog izve\u0161tavanja, doga\u0111aji su se mogli odvijati na druga\u010diji na\u010din.\u201c[9]<\/sup><\/a><\/p>\n

Martovsko nasilje u brojkama<\/em><\/strong><\/h2>\n

\u00a0<\/strong>Martovski neredi po\u010deli su 17. marta ujutro okupljanjem kosovskih Albanaca u ju\u017enom delu Mitrovice\/Mitrovic\u00eb, a ubrzo potom su se pro\u0161irili i po mnogim drugim gradovima na Kosovu. U nasilju 17. i 18. marta 2004. godine u\u010destvovalo je 50-60,000 kosovskih Albanaca kojima su meta napada bili Srbi, Romi i A\u0161kalije, njihova imovina i pravoslavni verski objekti. U\u010desnici u neredima su koristili kamenice, molotovljeve koktele, palili su imovinu i pucali u zgrade, proterivali, zastra\u0161ivali i prebijali ljude. Demonstranti su se tokom nereda sukobljavali sa pripadnicima UNMIK policije i sa vojnicima KFOR-a, a negde i sa Srbima. U nasilju su u\u010destvovali mahom mla\u0111i mu\u0161karci koji su spontano izlazili na ulice. Human Rights Watch<\/em> (HRW)<\/em> ocenjuje da su neredi bili u isto vreme i spontani i organizovani: iako se ve\u0107ina demonstranata neredima priklju\u010dila spontano, nema sumnje da su albanski ekstremisti radili na tome da organizuju i ubrzaju \u0161irenje nasilja.[10]<\/sup><\/a><\/p>\n

U martovskom nasilju na Kosovu 23 ljudi je izgubilo \u017eivot: Makedonka Jana Tu\u010dev, devetoro Srba \u2013 Dragan Nedeljkovi\u0107, Slobodan Peri\u0107, Du\u0161anka Petkovi\u0107, Borivoje Spasojevi\u0107, Borko Stoli\u0107, Dobrivoje Stoli\u0107, Slobodan Tanji\u0107, Zlatibor Trajkovi\u0107 i Nenad Vesi\u0107, i trinaestoro Albanaca \u2013 Fatmir Abdullahu, Ferid \u00c7itaku, Bujar Elshani, Kastriot Elshani, Isak Ibrahimi, Alumuhamet Murseli, Agron Ramadani, Nexhat Rrahmani, Arben Shala, Gazmend Shala, Ajvaz Shatrolli, Esat Tahiraj i jedan Albanac iz Pri\u0161tine\/Prishtin\u00eb \u010dije ime Fond za humanitarno pravo (FHP) nije uspeo da identifikuje.[11]<\/sup><\/a><\/p>\n

Me\u0111u nastradalima su bile i dve \u017eene, Jana Tu\u010dev, koja je ubijena hicem iz vatrenog oru\u017eja u svom stanu u severnom delu Mitrovice i Du\u0161anka Petkovi\u0107 iz Uro\u0161evca koja je bila sr\u010dani bolesnik i koja je preminula u bazi KFOR-a, dan nakon \u0161to je izba\u010dena iz svoje ku\u0107e. Od poginulih Srba, \u010detvoricu su Albanci ubili iz vatrenog oru\u017eja, dvojica su spaljeni u svojim ku\u0107ama, za jednog se ne zna ta\u010dno kako je poginuo, a jedan je nestao tokom evakuacije. Od poginulih Albanaca, dvojicu su ubili pripadnici KFOR-a, trojica su izgubila \u017eivot u sukobima sa KFOR-om i Srbima, jednog je ubila UNMIK policajka u trenutku kada je no\u017eem napao drugu osobu, jednog su snajperom ubili Srbi, a za ostale Albance se ne zna ta\u010dno kako su izgubili \u017eivot.[12]<\/sup><\/a><\/p>\n

U izve\u0161taju Generalnog sekretara UN iz aprila 2004. godine navodi se da su u martovskom nasilju povre\u0111ene 954 osobe, me\u0111u kojima 65 me\u0111unarodnih policajaca, 61 pripadnik KFOR-a i 58 pripadnika Kosovske policijske slu\u017ebe (KPS).[13]<\/sup><\/a> Prema podacima koje je FHP prikupio u mesecima nakon martovskog nasilja, ozbiljnije je povre\u0111eno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim ku\u0107ama, dok je njih 20 napadnuto napolju.[14]<\/sup><\/a> Oko 800 srpskih, 90 a\u0161kalijskih i dve albanske ku\u0107e su potpuno uni\u0161tene ili ozbiljno o\u0161te\u0107ene, a 36 pravoslavnih verskih objekata je demolirano i spaljeno.[15]<\/sup><\/a><\/p>\n

Nakon martovskog nasilja raseljeno je oko 4,000 ljudi koji su ostali bez domova \u2013 neki od njih po drugi put, jer su ve\u0107 bili raseljeni 1999. godine.[16]<\/sup><\/a> U posebno te\u0161kom socio-ekonomskom polo\u017eaju su se na\u0161li stariji ljudi, ali i drugi koji su u ovim neredima izgubili svu imovinu koju su sticali tokom \u017eivota. Neposredno nakon nasilja, mnogi koji su izgubili domove bili su sme\u0161teni u kontejnere koje je obezbedila me\u0111unarodna zajednica i u kojima su uslovi \u017eivota bili veoma lo\u0161i.[17]<\/sup><\/a> Raseljeni Srbi mahom nisu bili zadovoljni procenama \u0161tete koje su izradile albanske institucije, isti\u010du\u0107i da je materijalna \u0161teta koju su pretrpeli mnogo ve\u0107a.[18]<\/sup><\/a> Tako\u0111e, \u017ealili su se na to da je pomo\u0107 koju su dobijali od Vlade Srbije nedovoljna ili da uop\u0161te ne sti\u017ee.[19]<\/sup><\/a><\/p>\n

U januaru 2006. godine, 1,231 osoba od oko 4,000 raseljenih nakon martovskog nasilja je i dalje bila u statusu raseljenog lica.[20]<\/sup><\/a> Do juna 2007. godine, obnovljeno je 897 prethodno uni\u0161tenih ili o\u0161te\u0107enih stambenih objekata, od nameravanih 993.[21]<\/sup><\/a><\/p>\n

\u00a0<\/strong>Postupanje bezbednosnih institucija: KFOR-a, UNMIK policije i KPS-a<\/em><\/strong>\u00a0<\/em><\/strong><\/h2>\n

Bezbednosne institucije na Kosovu \u2013 kako me\u0111unarodne (KFOR i UNMIK policija) tako i lokalne (KPS) \u2013 podbacile su u za\u0161titi ljudi i njihove imovine. Prema izve\u0161taju HRW-a, pripadnici me\u0111unarodnih snaga intervjuisani nakon martovskih nereda pokazali su manjak samokritike i svesti o svojim gre\u0161kama, prebacuju\u0107i krivicu jedni na druge, ali i pravdaju\u0107i se nedostatkom materijalnih i ljudskih resursa, neiskustvom u suzbijanju demonstracija, faktorom iznena\u0111enja, nepostojanjem koordinacije, itd.[22]<\/sup><\/a> Pripadnici KFOR-a nisu uspeli da spre\u010de napade, nego su mahom delovali kao spasila\u010dke ekipe, poma\u017eu\u0107i Srbima u evakuaciji. Iza sebe su ostavljali neobezbe\u0111ene ku\u0107e, a u prisustvu KFOR-a uni\u0161tene su i oplja\u010dkane srpske i a\u0161kalijske ku\u0107e u vi\u0161e op\u0161tina \u0161irom Kosova.[23]<\/sup><\/a> UNMIK policija je tako\u0111e pokazala da ne mo\u017ee da kontroli\u0161e situaciju i da nema autoritet.[24]<\/sup><\/a><\/p>\n

Kosovska policijska slu\u017eba (KPS) je delovala bez komande i uputstva, pa se tako postupanje pripadnika KPS-a razlikovalo od mesta do mesta. Neki policajci su stali na stranu demonstranata i u\u010destvovali u uni\u0161tavanju imovine ili hapsili Srbe i A\u0161kalije koji su poku\u0161avali da se odbrane, ignori\u0161u\u0107i pritom nasilje Albanaca. Najvi\u0161e pripadnika KPS-a su bili pasivni posmatra\u010di i nisu se me\u0161ali \u010dak ni kad su demonstranti prebijali Srbe. U tre\u0107oj grupi su policajci koji su postupali profesionalno nastoje\u0107i da omogu\u0107e bezbednu evakuaciju, \u0161to neki Srbi smatraju indirektnim u\u010de\u0161\u0107em u proterivanju, dok drugi isti\u010du da su im na taj na\u010din spasli \u017eivote.[25]<\/sup><\/a><\/p>\n

\u00a0<\/strong>Solidarnost<\/em><\/strong><\/h2>\n

Ve\u0107ina kosovskih Albanaca koji nisu u\u010destvovali u neredima pasivno su posmatrali \u0161ta se doga\u0111a. Me\u0111utim, bilo je i svetlih primera kada su Albanci poku\u0161avali da pomognu Srbima tako \u0161to su im pru\u017eali uto\u010di\u0161te u svojim ku\u0107ama, zvali policiju, pomagali im da stignu do baza KFOR-a i drugih bezbednih mesta, ali i stajali ispred srpskih ku\u0107a spre\u010davaju\u0107i demonstrante da ih uni\u0161te.[26]<\/sup><\/a> U nekim slu\u010dajevima, me\u0111utim, ni solidarnost kom\u0161ija nije uspela da zaustavi talas nasilja.<\/p>\n

\u201eKada je grupa Albanaca do\u0161la pred na\u0161u ku\u0107u po\u010deli su da je pale, a ja sam se skrivao u rupi od WC-a. \u010cuo sam dvojicu svojih kom\u0161ija, Albanaca, da im govore da sam ja dobar \u010dovek, da nikome ni\u0161ta lo\u0161e nisam uradio, ali nije vredelo. Do\u0161ao je jedan Albanac koji radi u d\u017eamiji i oterao ovu dvojicu. Posle toga su po\u010deli da pale,\u201c rekao je Srbin M.I. iz Kosova Polja\/Fush\u00eb Kosov\u00eb.[27]<\/sup><\/a><\/p>\n

Pona\u0161anje albanskih politi\u010dkih lidera nije doprinelo zaustavljanju nasilja. \u010cak i kada su pozvali na prekid nasilja, ti pozivi su delovali neiskreno i iznu\u0111eno.[28]<\/sup><\/a><\/p>\n

Nasilne reakcije u Srbiji<\/em><\/strong>\u00a0<\/em><\/strong><\/h2>\n

De\u0161avanja na Kosovu izazvala su demonstracije u nekoliko gradova u Srbiji koje su ubrzo postale nasilne. Demonstranti u Beogradu su u no\u0107i izme\u0111u 17. i 18. marta zapalili beogradsku Bajrakli d\u017eamiju uz povike \u201eUbij \u0160iptara\u201c, \u201eUbij, zakolji, da \u0160iptar ne postoji\u201c i \u201eIdemo na Kosovo\u201c.[29]<\/sup><\/a> Sve dok demonstranti nisu probili policijski kordon, policija je imala nare\u0111enje da ne upotrebljava silu.[30]<\/sup><\/a> Bajrakli d\u017eamija, zahvaljuju\u0107i svojoj konstrukciji, nije u potpunosti spaljena, ali je njena unutra\u0161njost u velikoj meri uni\u0161tena, uklju\u010duju\u0107i biblioteku i umetni\u010dke predmete. Demonstranti u Ni\u0161u zapalili su Islam-aginu d\u017eamiju i ona je jo\u0161 ozbiljnije o\u0161te\u0107ena od beogradske d\u017eamije.<\/p>\n

U Novom Sadu, u\u010desnici nereda su lomili izloge, palili i uni\u0161tavali pekare \u010diji su vlasnici Albanci i drugi muslimani, a razbili su i prozore na prostorijama Islamskog centra. Policija se dr\u017eala uglavnom pasivno, po strani dok su demonstranti kamenovali ku\u0107e u romskim i a\u0161kalijskim naseljima,[31]<\/sup><\/a> iako Romi i A\u0161kalije ni na koji na\u010din nisu u\u010destvovali u nasilju protiv kosovskih Srba, ve\u0107 su i sami bili \u017ertve tog nasilja.<\/p>\n

\u00a0<\/strong>Su\u0111enja<\/em><\/strong><\/h2>\n

Prema statistici UNMIK-a iz 2008. godine, za martovsko nasilje su podignute optu\u017enice protiv 242 lica (206 pred lokalnim i 36 pred me\u0111unarodnim tu\u017eiocima), a pored toga, 157 lica je optu\u017eeno pred sudovima za prekr\u0161aje.[32]<\/sup><\/a> Me\u0111unarodne sudije i tu\u017eioci su se uglavnom bavili predmetima koji su uklju\u010divali optu\u017ebe za te\u017ea krivi\u010dna dela kao \u0161to su ubistvo, poku\u0161aj ubistva, podsticanje nacionalne mr\u017enje i izazivanje op\u0161te opasnosti, dok su pred doma\u0107im sudovima naj\u010de\u0161\u0107a dela bila u\u010destvovanje u masi koja je po\u010dinila krivi\u010dno delo i te\u0161ka kra\u0111a.[33]<\/sup><\/a><\/p>\n

Sudski postupci po ovim optu\u017enicama bili su pra\u0107eni brojnim problemima i te\u0161ko\u0107ama, uklju\u010duju\u0107i: nepojavljivanje svedoka pred sudom, menjanje iskaza svedoka u odnosu na istra\u017eni postupak, odugovla\u010denje policije sa dostavljanjem izve\u0161taja, odlaganje po\u010detka glavnog pretresa, neuzimanje u obzir etni\u010dkog motiva, izricanje minimalnih kazni ili \u010dak kazni ispod propisanog minimuma, pre\u010desto dosu\u0111ivanje uslovnih kazni, itd.[34]<\/sup><\/a><\/p>\n

Od ukupno 399 optu\u017eenih, do aprila 2008. godine osu\u0111eno je njih 301. Prema podacima OEBS-a, 86 osoba je osu\u0111eno na zatvorske kazne (uklju\u010duju\u0107i tu i uslovne kazne), a najvi\u0161a dosu\u0111ena zatvorska kazna je bila 16 godina zatvora.[35]<\/sup><\/a> Martovsko nasilje se nikada vi\u0161e nije ponovilo na Kosovu, \u0161to je delom zasluga i KFOR-a, UNMIK-a i kosovske policije.<\/p>\n

[1]<\/a> Fond za humanitarno pravo (2004) Etni\u010dke zajednice na Kosovu 2003. i 2004.<\/em>, str. 6, dostupno na: http:\/\/hlc-rdc.org\/wp-content\/uploads\/editor\/file\/Etnicke_zajednice2003-2004..pdf<\/a><\/p>\n

[2]<\/a> Fond za humanitarno pravo (2004) Etni\u010dko nasilje na Kosovu<\/em>, str. 2, dostupno na: http:\/\/www.hlc-rdc.org\/images\/stories\/pdf\/izvestaji\/FHP_izvestaj-Etnicko_nasilje_na_Kosovu-mart_2004-srpski.pdf<\/a><\/p>\n

[3]<\/a> Human Rights Watch (2004) Failure to Protect: Anti-Minority Violence in Kosovo, March 2004<\/em>, str. 16, dostupno na: https:\/\/www.hrw.org\/reports\/2004\/kosovo0704\/kosovo0704.pdf<\/a><\/p>\n

[4]<\/a> Fond za humanitarno pravo (2004) Etni\u010dko nasilje na Kosovu<\/em>, str. 4.<\/p>\n

[5]<\/a> Human Rights Watch (2004), Failure to Protect: Anti-Minority Violence in Kosovo, March <\/em>2004, str. 18.<\/p>\n

[6]<\/a> OSCE (2004) The Role of the Media in the March 2004 Events in Kosovo<\/em>, str. 4-5, dostupno na: https:\/\/www.osce.org\/files\/f\/documents\/6\/8\/30265.pdf<\/a><\/p>\n

[7]<\/a> Fond za humanitarno pravo (2004) Etni\u010dko nasilje na Kosovu<\/em>, str. 5.<\/p>\n

[8]<\/a> OSCE (2004) The Role of the Media in the March 2004 Events in Kosovo<\/em>, str. 3.<\/p>\n

[9]<\/a> Isto.<\/p>\n

[10]<\/a> Human Rights Watch (2004), Failure to Protect: Anti-Minority Violence in Kosovo, March <\/em>2004, str. 26-28.<\/p>\n

[11]<\/a> Fond za humanitarno pravo (2004) Etni\u010dko nasilje na Kosovu<\/em>.<\/p>\n

[12]<\/a> Isto.<\/p>\n

[13]<\/a> Secretary-General of the United Nations (2004) Report of the Secretary-General on the United Nations<\/em><\/p>\n

Interim Administration Mission in Kosovo<\/em>, 30 April 2004, str. 1, dostupno na: https:\/\/unmik.unmissions.org\/sites\/default\/files\/s-2004-348.pdf<\/a><\/p>\n

[14]<\/a> Fond za humanitarno pravo (2004) Etni\u010dko nasilje na Kosovu<\/em>, str. 4.<\/p>\n

[15]<\/a> Isto.<\/p>\n

[16]<\/a> OSCE (2007) Osam godina kasnije: Povratak pripadnika manjinskih zajednica i povra\u0107aj stambene i druge<\/em><\/p>\n

imovine na Kosovu<\/em>, str. 33, dostupno na: https:\/\/www.osce.org\/files\/f\/documents\/d\/e\/26324.pdf<\/a><\/p>\n

[17]<\/a> O lo\u0161im uslovima \u017eivota u kontejnerskim naseljima pri\u010daju mnogi sagovornici FHP-a. Detaljnije u: Fond za humanitarno pravo (2004) Etni\u010dko nasilje na Kosovu<\/em>.<\/p>\n

[18]<\/a> Isto.<\/p>\n

[19]<\/a> Isto.<\/p>\n

[20]<\/a> OSCE (2007) Osam godina kasnije: Povratak pripadnika manjinskih zajednica i povra\u0107aj stambene i druge<\/em><\/p>\n

imovine na Kosovu<\/em>, str. 34.<\/p>\n

[21]<\/a> Isto, str. 33-34.<\/p>\n

[22]<\/a> Human Rights Watch (2004), Failure to Protect: Anti-Minority Violence in Kosovo, March 2004<\/em>, str. 22-26.<\/p>\n

[23]<\/a> Fond za humanitarno pravo (2004) Etni\u010dko nasilje na Kosovu<\/em>.<\/p>\n

[24]<\/a> Isto.<\/p>\n

[25]<\/a> Isto, str. 2; videti i: Human Rights Watch (2004), Failure to Protect: Anti-Minority Violence in Kosovo, March 2004<\/em>, str. 22.<\/p>\n

[26]<\/a> O albancima koji su pomagali Srbima pri\u010daju mnogi sagovornici FHP-a. Detaljnije u: Fond za humanitarno pravo (2004) Etni\u010dko nasilje na Kosovu<\/em>.<\/p>\n

[27]<\/a> Fond za humanitarno pravo (2004) Etni\u010dko nasilje na Kosovu<\/em>, str. 21-22.<\/p>\n

[28]<\/a> Isto, str. 3.<\/p>\n

[29]<\/a> BBC News na srpskom (2019) 15 godina posle: Ko je odgovoran za martovsko nasilje na Kosovu<\/em>, 17.03.2019. Dostupno na: https:\/\/www.bbc.com\/serbian\/lat\/balkan-47569978<\/a><\/p>\n

[30]<\/a> Human Rights Watch (2005) March 2004 Violence against Albanians and Muslims<\/em>, dostupno na: https:\/\/www.hrw.org\/reports\/2005\/serbia1005\/4.htm<\/a><\/p>\n

[31]<\/a> Isto.<\/p>\n

[32]<\/a> OSCE (2008) \u010cetiri godine kasnije: Pregled predmeta u vezi sa martovskim neredima 2004. godine u krivi\u010dnom pravosudnom sistemu Kosova, str. 3-4, dostupno na: https:\/\/www.osce.org\/files\/f\/documents\/c\/4\/32701.pdf<\/a><\/p>\n

[33]<\/a> Isto, str. 23.<\/p>\n

[34]<\/a> Isto.<\/p>\n

[35]<\/a> Isto.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U nasilju 17. i 18. marta 2004. godine u\u010destvovalo je 50-60,000 kosovskih Albanaca kojima su meta napada bili Srbi, Romi i A\u0161kalije, njihova imovina i pravoslavni verski objekti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":316188,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-316187","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/316187","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=316187"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/316187\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":316189,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/316187\/revisions\/316189"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/316188"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=316187"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=316187"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=316187"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}