Problem na\u010delno dogovorenog, a nepotpisanog i neobjavljenog sporazuma predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a i odlaze\u0107eg kosovskog premijera Avdulaha Hotija jeste u tome \u0161to Hoti uskoro ne\u0107e biti premijer vlade u Pri\u0161tini, a njegov naslednik na funkciji, Aljbin Kurti \u0107e tra\u017eiti da proces pregovaranja sa Beogradom krene ispo\u010detka, bez ustupaka Pri\u0161tine, i za to \u0107e imati podr\u0161ku Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, ka\u017eu za Demostat pojedini predstavnici diplomatskih krugova sa Zapada, komentari\u0161u\u0107i u poslednje vreme vi\u0161e puta iskazanu \u017eelju zvani\u010dnog Brisela da u skorije vreme, odnosno do kraja ove godine, kona\u010dno bude raspleten \u201ckosovski \u010dvor\u201d. Na\u0161i izvori potvr\u0111uju tvrdnje koje je specijalni predstavnik EU za dijalog o Kosovu Miroslav Laj\u010dak izneo u nedavnom intervjuu za list Danas da je u julu 2020. Unija postigla dogovor \u201co svim parametrima i elementima sa predsednikom Vu\u010di\u0107em i premijerom Hotijem\u201d, te da je \u201cono \u0161to je potrebno da uradimo upravo sada jeste da pregovaramo su\u0161tini\u201d.<\/p>\n
Prema nezvani\u010dnim saznanjima Demostata, dogovor koji pominje Laj\u010dak bio bi nalik modelu dve Nema\u010dke, predlogu koji je bio u igri pre nego \u0161to se\u00a0 \u201cna stolu\u201d na\u0161la ideja razgrani\u010denja, odnosno podele Kosova. Kako preciziraju diplomate, nakon \u0161to je podela sklonjena sa \u201cbriselskog stola\u201d, umnogome zbog protivljenja Nema\u010dke, \u201cu igru\u201d je pre izvesnog vremena vra\u0107en pomenuti plan, \u0161to bi, u praksi zna\u010dilo da Beograd i Pri\u0161tina normalizuju odnose, ali da Srbija zvani\u010dno ne prizna Kosovo, kao i da\u00a0 srpske vlasti prestanu da \u201cko\u010de\u201d \u010dlanstvo Kosova u me\u0111unarodnim organizacijama, uklju\u010duju\u0107i Ujedinjene nacije. Zauzvrat, Pri\u0161tina bi trebalo da\u00a0 ispuni svoju davna\u0161nju obavezu koja se odnosi na formiranje\u00a0 Zajednice srpskih op\u0161tina. Ali, kako se isti\u010de, navedena zamisao je ozbiljno dovedena u pitanje nakon pobede Samoopredeljenja, predvo\u0111enog Kurtijem, na nedavnim parlamentarnim izborima na Kosovu.<\/p>\n
\u201cS Kurtijem \u0107e biti mnogo te\u017ee posti\u0107i kompromis i sporazum, nego sa Hotijem, koji je bio znatno mek\u0161i pregovara\u010d\u201d, poru\u010duju na\u0161i izvori, dok neki od njih podse\u0107aju da se Kurti \u201cneskriveno\u201d zala\u017ee za ujedinjenje Kosova sa Albanijom, \u201ca i te\u0161ko je o\u010dekivati da bi pristao na dogovor koji ne sadr\u017ei klauzu po kojoj Srbija eksplicitno priznaje Kosovo kao dr\u017eavu\u201d.<\/p>\n
Komentari\u0161u\u0107i poruke koje ovih dana u\u010destalo sti\u017eu iz sedi\u0161ta EU da je potrebno prona\u0107i re\u0161enje za Kosovo posle decenije pregovaranja, te da bi bilo dobro da se to desi \u0161to pre, diplomate konstatuju da je to \u201cbriselska mantra koja se \u010desto ponavlja\u201d.<\/p>\n
\u201cStalno se odre\u0111uju neki rokovi, koji se potom ne po\u0161tuju. Ovaj proces pregovaranja mo\u017ee da traje, ne deset godina, nego jo\u0161 decenijama, \u0161to se vidi na primerima palestinskog pitanja, kiparskog problema, Zapadne Sahare, Pridnjestrovlja u Moldaviji, Osetije i Abhazije u Gruziji, Nagorno-Karabaha\u00a0 i nekih drugih neuralgi\u010dnih sporova na tlu Evrope, Bliskog Istoka i Severne Afrike. Ako nema volje, ideja i spremnosti na ustupke, i kosovski \u010dvor ne\u0107e se rasplesti tako brzo. Hrvatska je primljena u EU, a u tom trenutku nije re\u0161ila teritorijalne sporove sa tri suseda: Slovenijom, Srbijom i Crnom Gorom. I Kipar je, iako podeljen, primljen u EU\u201d, preciziraju izvori Demostata.<\/p>\n
Govore\u0107i na temu o\u010dekivanja Evropske unije, uklju\u010duju\u0107i poruke koje je javnosti poslao Miroslav Laj\u010dak, Franc-Lotar Altman, nema\u010dki univerzitetski profesor i politikog, navodi za Demostat:\u201dBojim se da su takve izjave u ovom trenutku samo pusta \u017eelja\u201d.<\/p>\n
-Ka\u017eem \u201cpusta \u017eelja\u201d jer je ve\u0107 odavno trebalo da do\u0111e do kona\u010dnog sporazuma, ali ne vidim, ni u Beogradu ni u Pri\u0161tini, neophodnu spremnost da se kre\u0107e u pravcu dogovora. Bilo bi potrebno da EU ja\u010de \u201cpritisne\u201d predsednika Vu\u010di\u0107a, \u0161to zna\u010di da bi trebalo da mu ponovo stave do znanja da je na kraju dana za dobijanje \u010dlanstva u Uniji nu\u017ean kona\u010dni sporazum, ali u samoj EU postoje mnogi glasovi koji sumnjaju u to da bi Srbija pod Vu\u010di\u0107em mogla da bude primerna \u010dlanica, koja \u0107e prihvatiti sve osnovne vrednosti i pravila ove zajednice. Takav spekticizam zaista nije od koristi onim politi\u010darima koji \u017eele da \u201cgurnu\u201d Srbiju u pravcu sporazuma o Kosovu, koji bi, potom, otvorio vrata za dalji napredak Srbije prema EU. Stoga, Brisel, i ve\u0107ina dr\u017eava \u010dlanica EU o\u010dekuju od Beograda dve stvari – najpre, su\u0161tinska pobolj\u0161anja u smislu sprovo\u0111enja potrebnih reformi u pravosu\u0111u i slobodi izra\u017eavanja, \u0161to, na prvom mestu, zna\u010di slobodu medija, a drugo – jasnu volju da kona\u010dno prihvati da je Kosovo izgubljeno za Srbiju. Iluzorno je o\u010dekivati da \u0107e se Pri\u0161tina vratiti pod bilo kakvu vrstu hegemonije Beograda! Dakle, ako \u017eeli da se pridru\u017ei EU, Srbija mora da do\u0111e do kona\u010dnog sporazuma, smatra Altman.<\/p><\/blockquote>\n
Prema Altmanovom mi\u0161ljenju, moramo, tako\u0111e, sa\u010dekati i videti \u0161ta \u0107e nova vlada u Pri\u0161tini odgovoriti na poziv Brisela i Va\u0161ingtona o \u201csu\u0161tinskim razgovorima sa Beogradom\u201d.<\/p>\n
-Ponavljam, Pri\u0161tina nikada ne\u0107e prihvatiti povratak pod \u201cvladavinu\u201d Beograda, a mandatar za sastav nove vlade Kurti je ve\u0107 najavio da u aktuelnim okolnostima razgovori sa Beogradom nisu na vrhu liste prioriteta njegove vlade! Nedavne srpske manipulacije tokom vanrednih izbora na Kosovu, a koje su se ticale bo\u0161nja\u010dke zajednice na Kosovu, zasigurno su poja\u010dale ose\u0107anje u Pri\u0161tini da Beograd nije voljan da \u201cigra po\u0161teno\u201d sa svojom biv\u0161om pokrajinom, zaklju\u010duje nema\u010dki profesor.<\/p><\/blockquote>\n
Gregori Rejmond, ameri\u010dki univerzitetski profesor i politikolog, ocenjuje za Demostat da je u teoriji mogu\u0107e posti\u0107i sporazum o Kosovu ove godine, \u201cali sumnjam da \u0107e se to desiti jer bi se mnogo toga stavilo na kocku\u201d.<\/p>\n
-Pregovori se obi\u010dno odvijaju kroz seriju faza. Prva faza je dijagnosti\u010dka, gde strane istra\u017euju da li postoje bilo kakve realne \u0161anse da se pregovorima sa drugom stranom postigne nekakav sporazum. Druga faza se obi\u010dno naziva fazom formilisanja, \u0161to uklju\u010duje postizanje zajedni\u010dkog okvira za pregovore, i to je ono \u0161to Laj\u010dak naziva \u201cdogovor o parametrima\u201d. Tre\u0107a faza jeste usagla\u0161avanje detalja, u kojoj pregovara\u010di na obe strane zapo\u010dinju te\u017eak posao osmi\u0161ljavanja nacrta sporazuma. To se obi\u010dno naziva \u201cdiplomatska aritmetika\u201d. Ponekad se dodaje vi\u0161e razli\u010ditih pitanja koja zajedno \u010dine paket koji politi\u010dki lideri potom razmatraju kao celinu. To u nekim slu\u010dajevima zna\u010di da se odla\u017eu razgovori o pojedinim problemati\u010dnim pitanjima, kako bi se najpre postigao napredak o ostalim temama, ali je proces svakako dug i te\u017eak. Kao \u0161to ka\u017ee stara izreka:\u201d\u0110avo je u detaljima\u201d. Laj\u010dakovi komentari nagove\u0161tavaju da dijalog Beograd-Pri\u0161tina ulazi u fazu detalja. Ali, po\u0161to je to naporna faza, bio bih iznena\u0111en da kona\u010dni sporazum bude postignut\u00a0 onoliko brzo koliko EU misli. Ali, opet – ni\u0161ta nije nemogu\u0107e, napominje Rejmond.<\/p><\/blockquote>\n
\u201cSporedni kanali\u201d u pregovorima<\/h2>\n
Gregori Rejmond isti\u010de da je Miroslav Laj\u010dak \u201cve\u0161t i veoma iskusan diplomata\u201d. U tom kontekstu, ne isklju\u010duje mogu\u0107nost da \u0107e Laj\u010dak iskoristiti nekakav \u201csporedni kanal\u201d u pregovorima Beograda i Pri\u0161tine, koji bi \u201cbio produktivan\u201d, ali za koji se ne zna. \u201cU tom slu\u010daju, jasno je za\u0161to je Laj\u010dak optimista\u201d, poru\u010duje sagovornik Demostata.<\/p>\n