{"id":316064,"date":"2021-03-15T08:09:02","date_gmt":"2021-03-15T07:09:02","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=316064"},"modified":"2021-03-15T08:09:02","modified_gmt":"2021-03-15T07:09:02","slug":"klimatske-promene-kovid-i-globalna-nejednakost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/03\/15\/klimatske-promene-kovid-i-globalna-nejednakost\/","title":{"rendered":"Klimatske promene, kovid i globalna nejednakost"},"content":{"rendered":"

Autor: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

U ju\u010dera\u0161njem blogu ponovo sam kritikovao osobeni na\u010din mi\u0161ljenja popularan me\u0111u zagovornicima ograni\u010davanja ekonomskog rasta koji opisujem kao \u201emagijski\u201c ili kvazireligijski. \u010cinio sam to i ranije, u prikazu veoma zanimljive, ali sasvim \u201emagijske\u201c knjige Kate Raworth, kao i u debati sa Jasonom Hickelom. Vreme je da postavimo pitanje: kako bi se o klimatskim promenama moglo razmi\u0161ljati na ne-magijski na\u010din?<\/p>\n

U postavljanju takvog pitanja nisam originalan. To je tema kojom se bave mnogi istra\u017eiva\u010di koji o tome znaju mnogo vi\u0161e od mene. Ali to je i oblast u kojoj poznavanje problema globalne nejednakosti mo\u017ee pru\u017eiti korisne uvide.<\/p>\n

Visoka globalna nejednakost, koja ina\u010de predstavlja veliki problem, u ovom slu\u010daju mo\u017ee biti od pomo\u0107i u tra\u017eenju re\u0161enja. Znamo da najbogatiji decil svetske populacije (nazovimo ih \u201ebogatima\u201c) ostvaruje pribli\u017eno 45-47% svetskog dohotka. Tako\u0111e znamo da elasti\u010dnost emisije ugljenika u odnosu na ostvareni dohodak iznosi pribli\u017eno 1, \u0161to je samo komplikovaniji na\u010din da se ka\u017ee da \u0107e rast realnog dohotka od 10% biti pra\u0107en rastom emisije ugljenika od 10%. Otuda sledi da je globalni decil na vrhu distribucije dohotka direktno odgovoran za 45-47% ukupne emisije ugljenika. Njihov udeo se mo\u017ee izra\u010dunati sa jo\u0161 ve\u0107om precizno\u0161\u0107u zahvaljuju\u0107i detaljnim podacima o potro\u0161nji u stotinama razli\u010ditih kategorija, uz ta\u010dan udeo svake kategorija u ukupnoj emisiji ugljenika. To bi verovatno pokazalo da je doprinos decila na vrhu \u010dak ve\u0107i od polovine. (Nekoliko istra\u017eivanja ve\u0107 ukazuje na to.)<\/p>\n

Na\u0161e pitanje je tako ve\u0107 pojednostavljeno. Za po\u010detak mo\u017eemo sastaviti spisak roba i usluga koje (a) proizvode velike emisije ugljenika i (b) uglavnom ih tro\u0161e bogati. Potom mo\u017eemo organizovati koordinisanu globalnu kampanju usmerenu na smanjivanje potro\u0161nje takvih roba i usluga, ne ograni\u010davaju\u0107i punu slobodu dono\u0161enja ekonomskih odluka: dakle, ne bi bilo nametnutih ograni\u010denja ekonomskom razvoju, ni u bogatim ni i u siroma\u0161nim zemljama.<\/p>\n

Glavni teret prilago\u0111avanja pao bi na ple\u0107a bogatih. A ko su bogati u najvi\u0161em globalnom decilu? To je oko 450 miliona ljudi u zapadnim zemljama, svim zapadnim zemljama na gornjoj polovini lestvice; oko 30-35 miliona ljudi u isto\u010dnoj Evropi i Ju\u017enoj Americi, \u0161to \u010dini 10% i 5% procenata njihovih ukupnih populacija; oko 160 miliona ljudi u Aziji, odnosno, 5% njene populacije; i veoma mali broj ljudi u Africi.<\/p>\n

Ograni\u010davanje potro\u0161nje mo\u017ee se ostvariti racionisanjem ili oporezivanjem. Obe mogu\u0107nosti su tehni\u010dki lako ostvarive, ali se razlikuju sa stanovi\u0161ta politi\u010dke prihvatljivosti.<\/p>\n

U slu\u010daju racionisanja postavljaju se fizi\u010dka ograni\u010denja: x litara benzina po automobilu, uz najvi\u0161e dva automobila po porodici; y kilograma mesa po osobi; z kilovata elektri\u010dne energije po doma\u0107instvu (ili organizovana isklju\u010denja). Naravno, ubrzo bi nastala crna berza na kojoj se trguje benzinom i mesom, ali ukupna potro\u0161nja bi ostala ograni\u010dena brojem raspolo\u017eivih kupona. Neko \u0107e re\u0107i da je takvo racionisanje prili\u010dno radikalna mera, i ja \u0107u se slo\u017eiti. Ali to se ve\u0107 doga\u0111alo u vi\u0161e zemalja u ratno doba, ponekad i u mirnodopskim uslovima. I davalo je rezultate. Ako smo suo\u010deni sa katastrofom \u201eterminalnih\u201c razmera, kao \u0161to mnogi tvrde, moramo razmotriti ekstremne mere.<\/p>\n

Drugi pristup je drakonsko oporezivanje. Umesto fizi\u010dkog ograni\u010davanja koli\u010dine roba i usluga koje su dospele na spisak po kriterijumima (a) i (b), mo\u017eemo ih oporezovati po ekstremno visokim stopama. Uvek se mo\u017ee prona\u0107i poreska stopa dovoljno visoka da potro\u0161nju ciljanih roba i usluga svede na prihvatljiv nivo. Ako verujemo da klimatske promene zahtevaju radikalne mere, treba iskoristiti i lekcije nau\u010dene za vreme pandemije.<\/p>\n

Ilustrova\u0107u to primerom avio transporta, va\u017enog generatora emisije ugljenika. Ne tako davno niko na svetu ne bi poverovao da je obim avio transporta mogu\u0107e smanjiti za 60% za samo jednu godinu. Upravo to se dogodilo 2020. Kako smo to podneli? Istina, bilo je dosta problema i negodovanja. Ali da li je svet pre\u017eiveo? Jeste. Da li smo reorganizovali \u017eivot tako da manje putujemo, naro\u010dito ne u daleke zemlje, jer su mnoge dr\u017eave zatvorile granice i tako dodatno suzile mogu\u0107nost putovanja? Da. Da li sada mo\u017eemo da zamislimo avio transport koji trajno ostaje na 60% ni\u017eem nivou? Mo\u017eemo.<\/p>\n

Ako su nam namere ozbiljne, poreskim stopama mo\u017eemo vazdu\u0161ni saobra\u0107aj trajno odr\u017eavati na nivou iz 2020. Karta od Njujorka do Londona ko\u0161tala bi 4.000, a ne 400 dolara. Ljudi iz bogatih zapadnih zemalja putovali bi u inostranstvo jednom u 10 godina, a ne jednom godi\u0161nje. Iskustvo iz 2020. je dokazalo da je i takav \u017eivot mogu\u0107.<\/p>\n

Naravno, ove mere \u0107e izazvati duboke ekonomske potrese. Problem nije samo u tome \u0161to bi bogati i vi\u0161a srednja klasa u razvijenim zemljama (pa i u drugim delovima sveta) ostali bez velikog dela realnog dohotka kada cene usluga i roba koje \u010desto koriste porastu 2, 3 ili 10 puta; to bi uticalo na \u010ditave sektore ekonomije. Vratimo se primeru putovanja. Trajno smanjivanje obima avio saobra\u0107aja za 60% prakti\u010dno bi prepolovilo broj zaposlenih u ovom sektoru; Boeing i Airbus \u0107e godinama \u010dekati na nove porud\u017ebine, a jedna od ove dve kompanije bi mogla zavr\u0161iti u ste\u010daju; hotelska industrija \u0107e biti desetkovana, zatvori\u0107e se jo\u0161 restorana; gradovi koji su se \u017ealili na preveliki broj turista (Barselona, Venecija, Firenca, verovatno \u010dak i London i Njujork) izgleda\u0107e napu\u0161teno i prazno. Efekti \u0107e se \u0161iriti na sve strane: pora\u0161\u0107e nezaposlenost, zarade \u0107e opasti, zapad \u0107e se suo\u010diti sa najve\u0107im padom realnog dohotka posle Velike depresije.<\/p>\n

Ipak, ako bi se takve politike sistemati\u010dno sprovodile deceniju ili dve, ne samo da bi emisija ugljenika opala (\u0161to se 2020. ve\u0107 dogodilo), nego bi se i na\u0161e pona\u0161anje i ekonomija prilagodili novom stanju stvari. Ljudi bi prona\u0161li poslove u novim sektorima koji nisu pogo\u0111eni visokim porezima, pa su otuda isplativiji. Prihodi ostvareni oporezivanjem \u201enepo\u017eeljnih\u201c aktivnosti mogu se iskoristiti za subvencionisanje \u201epo\u017eeljnih\u201c ili za prekvalifikovanje radnika koji su ostali bez posla. Mo\u017eda ne\u0107emo odlaziti automobilom u posete prijateljima i porodici svake sedmice, ali, koriste\u0107i iskustva ste\u010dena za vreme pandemije mo\u017eemo se dru\u017eiti preko ekrana. Nekretnine koje se ne koriste za stanovanje mogu se oporezovati po stopama tako visokim da \u0107e vlasnici pojuriti da ih se \u0161to pre oslobode. Dr\u017eava bi onda mogla da ih otkupi po novim ni\u017eim cenama, stvaraju\u0107i ne\u0161to sli\u010dno projektu Paradores u \u0160paniji (dr\u017eavni lanac hotela otvorenih u napu\u0161tenim manastirima), a stanovnici (na primer) Engleske, ne bi morali da lete svaki \u010das na Tajland, ve\u0107 bi odmore provodili u nekom od nekada privatnih rasko\u0161nih zamkova u zemlji.<\/p>\n

To nije magijsko mi\u0161ljenje. To su politike koje se uz malo saradnje izme\u0111u dr\u017eava, poznavanja ekonomije i globalne nejednakosti, i iskustvo pandemije iza nas lako mogu primeniti. Ima li volje za sprovo\u0111enje takvih politika? To ne znam. Ali rekao bih da je to malo verovatno. Verujem da ve\u0107i deo stanovni\u0161tva bogatih zemalja ne bi bio odu\u0161evljen saznanjem da \u0107e mere kakve danas imamo biti produ\u017eene na neodre\u0111eno vreme.<\/p>\n

Me\u0111utim, ako je situacija u kojoj se nalazimo zaista kriti\u010dna, ako su klimatske promene pandemija kojoj nema kraja, ako smo nau\u010dili da \u017eivimo uz pandemiju i pre\u017eivimo je, za\u0161to ne bismo mogli da se priviknemo i na jedno takvo stanje \u201enove normalnosti\u201c? Ne znam \u0161ta je ispravan odgovor \u2013 ali verujem da bi bilo po\u0161teno da zagovornici radikalnih promena otvoreno iznesu ova pitanja pred javnost, umesto \u0161to ih skrivaju iza hvalospeva \u201e\u010darima\u201c asketskog \u017eivota.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Visoka globalna nejednakost, koja ina\u010de predstavlja veliki problem, u ovom slu\u010daju mo\u017ee biti od pomo\u0107i u tra\u017eenju re\u0161enja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282586,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-316064","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/316064","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=316064"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/316064\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":316065,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/316064\/revisions\/316065"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282586"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=316064"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=316064"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=316064"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}