{"id":315922,"date":"2021-03-13T07:33:08","date_gmt":"2021-03-13T06:33:08","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=315922"},"modified":"2021-03-13T07:35:19","modified_gmt":"2021-03-13T06:35:19","slug":"kako-se-populisti-vracaju-na-vlast","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/03\/13\/kako-se-populisti-vracaju-na-vlast\/","title":{"rendered":"Kako se populisti vra\u0107aju na vlast"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Masha Gessen<\/strong><\/p>\n

Viktor Orban je 1998. postao premijer Ma\u0111arske. \u010cetiri godine kasnije, u rekordnom odzivu ma\u0111arskih bira\u010da, njegova stranka je izgubila vlast. Ve\u0107 slede\u0107eg dana Orbanovi saveznici su proglasili izbornu prevaru i tra\u017eili novo prebrojavanje glasova i mada su ti zahtevi odbijeni, Orban je i dalje tvrdio da su izbori pokradeni. Posle 8 godina provedenih na \u010delu opozicije, Orban i njegova stranka Fides vratili su se na vlast sa superve\u0107inom, dovoljnom za promenu ustava i po\u010detak ubrzanog konsolidovanja autokratske vlasti. Od tada Orban nije napustio polo\u017eaj.<\/p>\n

Partija zakona i pravde koju su vodili bra\u0107a blizanci Leh i Jaroslav Ka\u010dinski, vladala je Poljskom od 2005. do 2007. u koalicionoj vladi. Osam godina po\u0161to su izgubili izbore njihova partija, koju je posle Lehove smrti preuzeo Jaroslav, povratila je vlast s najve\u0107im procentom podr\u0161ke od pada komunizma. Brzo su se bacili na posao razgradnje institucija liberalne demokratije i uspostavljanja autokratske vladavine.<\/p>\n

Druge evropske autokrate nisu morale da odlaze sa polo\u017eaja \u2013 Red\u017eep Tajip Erdogan u Turskoj, beloruski Aleksandar Luka\u0161enko i, naravno, ruski Vladimir Putin nisu bili u opoziciji od dana kada su prvi put do\u0161li na vlast \u2013 ali slu\u010dajevi Ma\u0111arske i Poljske slu\u017ee kao primer specifi\u010dnog puta u autokratiju. Taj put podrazumeva politi\u010dara s autokratskim ambicijama koga bira\u010di kazne na izborima i koji zatim svoj poraz prikazuje kao nelegitiman u kampanji usmerenoj na podrivanje ne samo stranke koja je pobedila na izborima, ve\u0107 i samih institucija demokratske vlasti. Da bih razmotrila ovaj scenario, pozvala sam u pomo\u0107 mog vodi\u010da za pitanja autokratije, Balinta Ma\u0111ara, autora knjiga \u201ePostkomunisti\u010dka mafija\u0161ka dr\u017eava\u201c i \u201eAnatomija postkomunisti\u010dkih re\u017eima\u201c.<\/p>\n

Posle poraza na izborima 2002. Orban je obznanio da \u201edomovina ne mo\u017ee biti u opoziciji\u201c. Pod \u201edomovinom\u201c je mislio na sebe kao jedinog pravog predstavnika Ma\u0111arske: ako on nije u vladi, onda je vlada oteta<\/h2>\n

Posle poraza na izborima 2002. Orban je obznanio da \u201edomovina ne mo\u017ee biti u opoziciji\u201c. Pod \u201edomovinom\u201c je mislio na sebe kao jedinog pravog predstavnika Ma\u0111arske: ako on nije u vladi, onda je vlada oteta. Orban i opozicija su kritikovali sve \u0161to je nova vlada radila, ne zato \u0161to se nisu slagali s njenom politikom ve\u0107 zato \u0161to, po njihovom mi\u0161ljenju, vlada koju ne vodi njihova partija nema prava da postoji. Balint Ma\u0111ar mi je ponudio primer iz svoje biografije: bio je ma\u0111arski ministar prosvete od 2002. do 2006. i stvorio javno-privatno partnerstvo koje su, ka\u017ee, \u010dlanovi Fidesa privatno hvalili, a javno kritikovali \u2013 jer su se protivili svemu \u0161to je nova vlada radila.Tim re\u010dima mo\u017ee da se opi\u0161e i konferencija konzervativne politi\u010dke akcije (CPAC) u Orlandu, na kojoj je biv\u0161i predsednik Donald Tramp rekao da je prvi mesec u kabinetu aktuelnog predsednika D\u017eoa Bajdena bio \u201enajgori prvi mesec od svih predsednika u modernoj istoriji\u201c. Tramp je izgovorio niz la\u017ei o svom mandatu i Bajdenovoj politici prema imigraciji, uz lupetanje o pandemiji kovida-19. Ostavio je utisak da je i za i protiv maski, i za i protiv fizi\u010dke distance, a naro\u010dito protiv svega \u0161to je Bajden. \u201eZa samo jedan kratki mesec, stigli smo od Amerike na prvom do Amerike na zadnjem mestu\u201c, slagao je Tramp, opisuju\u0107i sebe i svoju publiku kao jedine prave Amerikance, nalik Orbanovoj tvrdnji da je on jedini pravi predstavnik Ma\u0111arske.<\/p>\n

Tokom 8 godina koliko je Orban proveo u opoziciji, stranke na vlasti su \u201estalno nastojale da uspostave normalnu diskusiju o politici\u201c, ka\u017ee Ma\u0111ar. Ali Orbanova stranka je izabrala \u201eparadigmu neprestane kritike re\u017eima, umesto paradigme kritike vlade\u201c. Drugim re\u010dima, Fides je bio u opoziciji samim institucijama, ne samo ljudima koji su ih vodili ili odlukama koje su donosili. \u201eBio je to permanentni hladni gra\u0111anski rat\u201c, ka\u017ee Ma\u0111ar. Do trenutka kada se Fides vratio na vlast, institucije vlasti ve\u0107 su \u0161irom dru\u0161tva smatrane nelegitimnima \u2013 pa ih je stoga bilo lako korumpirati ili razgraditi. Tramp je, naravno, vodio rat protiv institucija vlasti i kao predsednik, a kao biv\u0161i predsednik nastavlja da napada njihov legitimitet. U tome mo\u017ee da ra\u010duna na podr\u0161ku Republikanske partije koja se za proteklih 40 godina pozicionirala kao antivladina stranka.<\/p>\n

Ma\u0111ar ka\u017ee da je lo\u0161a vest to \u0161to Tramp ne\u0107e napustiti Republikansku stranku da bi osnovao sopstvenu. Tokom pro\u0161le nedelje, konzervativni komentatori D\u017eo Vol\u0161 i Vilijam Kristol razmatrali su mogu\u0107nost da napuste Republikansku stranku zbog Trampa i formiraju novu partiju konzervativnog centra ili da se pridru\u017ee demokratama. Po Ma\u0111arevom mi\u0161ljenju, to ne bi bio delotvoran odgovor na trampizam: \u201eKo god napusti partiju uvek gubi\u201c.<\/p>\n

Republikanska partija \u2013 \u010diji su predstavnici u Kongresu glasali protiv usvajanja rezultata predsedni\u010dkih izbora samo nekoliko sati po\u0161to je nasilna trampovska rulja upala u Kapitol \u2013 ne\u0107e spasti od trampizma ni sebe ni Ameriku. \u0160ta mo\u017ee da uradi Demokratska partija? Po Ma\u0111arevom mi\u0161ljenju, ona mora da donosi politi\u010dke odluke sa jasnim odgovorima na egzistencijalne strahove kojima se trampizam hrani. To nas vodi do nove definicije populizma koju Balint Ma\u0111ar nudi u svojoj poslednjoj knjizi: \u201eIdeolo\u0161ki instrument za politi\u010dki program moralno nesputanog kolektivnog egoizma\u201c.<\/p>\n

\u201ePopulista zauzima neupitan moralni status, dok eksploati\u0161e psiholo\u0161ku potrebu ljudi da pripadaju zajednici, kao i njihovu sebi\u010dnost, dok im ujedno nudi \u2018razumevanje\u2019 i pripadanje zajednici kao utehu za \u017eivotne neda\u0107e koje su ih sna\u0161le\u201c<\/h2>\n

Klju\u010dna re\u010d u ovoj definiciji je \u201eegoizam\u201c. Ma\u0111ar predla\u017ee da se definicija \u010dita unazad kako bi se bolje razumela: \u201eEgoisti\u010dan bira\u010d koji ignori\u0161e druge i misli samo na sebe, lak\u0161e to izra\u017eava u kolektivu nego sam\u201c. Kolektivni format stavlja sebi\u010dnost u plemenitije okvire, poziva se na \u201edomovinu\u201c i tvrdi da mu je \u201eAmerika prva\u201c i da \u0107e braniti ljude od stranog kriminala. Kona\u010dno, pi\u0161e Ma\u0111ar, takav populizam \u201edelegitimi\u0161e moralne stege i legitimi\u0161e moralni nihilizam\u201c. To je su\u0161tina tog politi\u010dkog programa: \u201ePopulista zauzima neupitan moralni status, dok eksploati\u0161e psiholo\u0161ku potrebu ljudi da pripadaju zajednici, kao i njihovu sebi\u010dnost, dok im ujedno nudi \u2018razumevanje\u2019 i pripadanje zajednici kao utehu za \u017eivotne neda\u0107e koje su ih sna\u0161le\u201c.<\/p>\n

Ma\u0111ar smatra da je populizam suprotan liberalizmu, ne samo zato \u0161to cilja na ukidanje ustavnog ustrojstva ve\u0107 i zato \u0161to odbija ideale solidarnosti koje Ma\u0111ar vidi kao temelj liberalizma. Ideja da je liberalizam utemeljen na solidarnosti mo\u017ee zvu\u010dati \u010dudno Amerikancima, koji liberalizam uglavnom shvataju kao skup individualnih sloboda. Ali populisti sa obe strane Atlantika trguju upravo tom suprotno\u0161\u0107u: po Ma\u0111arevim re\u010dima, njihov \u201epopulizam nudi re\u0161enje problema bez moralnih stega \u2013 dok dogmatski liberali nude moralne stege bez re\u0161avanja problema\u201c. Natpis iznad bine na CPAC konferenciji pretpro\u0161le nedelje poru\u010divao je: \u201eneponi\u0161tena Amerika\u201c, \u0161to je referenca na bauka \u201ekulture poni\u0161tavanja\u201c i uop\u0161te politi\u010dku korektnost \u2013 upravo one moralne stege ukorenjene u principu solidarnosti o kojima govori Ma\u0111ar.<\/p>\n

Orban, Tramp i ostali populisti nemaju stvarna re\u0161enja. Balint Ma\u0111ar opisuje njihovu politi\u010dku ponudu, a ne praksu. Stranka na vlasti treba da ponudi re\u0161enja i u praksi doka\u017ee da od solidarnosti mo\u017ee biti vi\u0161e koristi nego od sebi\u010dnosti. U vreme dok je Orban bio u opoziciji, ma\u0111arska vlada je bila suo\u010dena sa svim poznatim zamkama: popunjavala je praznine u bud\u017eetu visokim \u0161kolarinama za dr\u017eavne univerzitete i napla\u0107ivanjem zdravstvenih usluga. Nepopularne i bolne mere \u0161tednje samo su u\u010dvrstile podr\u0161ku Fidesu. Tajna spasavanja ameri\u010dkog sistema vlasti, smatra Ma\u0111ar, uop\u0161te nije tajna. Da li \u0107e Bajdenova administracija i Kongres sa demokratama u ve\u0107ini podi\u0107i minimalnu zaradu, obezbediti svim Amerikancima pristupa\u010dnu i pouzdanu zdravstvenu za\u0161titu, uvesti porez na imovinu, poni\u0161titi studentske dugove i ulo\u017eiti u infrastrukturu, naro\u010dito u ruralnim oblastima? To su egzistencijalna pitanja ameri\u010dkog dru\u0161tva i njenog politi\u010dkog sistema.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Balinta Ma\u0111ar smatra da je populizam suprotan liberalizmu, ne samo zato \u0161to cilja na ukidanje ustavnog ustrojstva ve\u0107 i zato \u0161to odbija ideale solidarnosti koje Ma\u0111ar vidi kao temelj liberalizma<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":183695,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-315922","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315922","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=315922"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315922\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":315925,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315922\/revisions\/315925"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/183695"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=315922"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=315922"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=315922"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}