{"id":315513,"date":"2021-03-08T07:38:38","date_gmt":"2021-03-08T06:38:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=315513"},"modified":"2021-03-08T07:38:38","modified_gmt":"2021-03-08T06:38:38","slug":"mit-o-zlatnom-paketu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/03\/08\/mit-o-zlatnom-paketu\/","title":{"rendered":"Mit o zlatnom paketu"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n

Autor:Yanis Varoufakis<\/strong><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\n
\n
\n

Suo\u010den sa izazovom pokretanja ameri\u010dke ekonomije u doba pandemije, i pou\u010den posledicama nedovoljnih mera koje je preduzela administracija predsednika Obama posle Velike recesije 2008. godine, predsednik Biden je zaklju\u010dio da je ovog puta bolje da pogre\u0161i tako \u0161to \u0107e u\u010diniti previ\u0161e nego da u\u010dini premalo. Odlu\u010dio se za \u201eveliki\u201c paket od 1,9 triliona dolara.<\/p>\n

Istaknuti komentatori sa centra politi\u010dkog spektra, kao \u0161to su Larry Summers i Olivier Blanchard, upozoravaju da bi ga takva odluka mogla skupo stajati. Oni procenjuju da \u0107e veliki finansijski stimulus izazvati nagli skok<\/a> inflacije i rast<\/a> kamatnih stopa, zbog \u010dega bi Bidenova administracija mogla biti prinu\u0111ena da nepopularne mere \u0161tednje po\u010dne da uvodi neposredno pred izbore 2022, \u0161to bi Demokratsku stranku moglo ko\u0161tati kontrole nad Kongresom \u2013 kao \u0161to su neadekvatne mere za ekonomski oporavak Obamu ko\u0161tale ve\u0107ine u Kongresu na izborima 2010.<\/p>\n

Problem u ovoj debati je to \u0161to i pristalice i kriti\u010dari Bidenovog plana polaze od pretpostavke da postoji neki jo\u0161 neutvr\u0111eni iznos u dolarima koji je dovoljan, ali ne i preveliki. Spor se vodi oko toga koji iznos je u pitanju. Istina je da takva zlatna sredina ne postoji: bilo koji predlo\u017eeni iznos finansijske pomo\u0107i \u0107e u isto vreme biti i preveliki i nedovoljan.<\/p>\n

Da bismo shvatili za\u0161to \u201ezlatni standard\u201c koji garantuje \u201epravu meru\u201c stimulacije ne postoji, poku\u0161a\u0107emo da odgovorimo kriti\u010darima koji tvrde da \u0107e najavljeni potez administracije \u201epregrejati\u201c ekonomiju i prakti\u010dno predati Kongres republikancima. Centralni element njihovog predvi\u0111anja je pretpostavka da postoje \u201ezlatna kamatna stopa\u201c i \u201epravi\u201c iznos finansijske stimulacije koji \u0107e osigurati takvu kamatnu stopu.<\/p>\n

Na osnovu \u010dega se bilo koja kamatna stopa progla\u0161ava za onu \u201epravu\u201c? Kao prvo, takva kamatna stopa mora osigurati ravnote\u017eu izme\u0111u raspolo\u017eivih slobodnih sredstava i produktivnog investiranja. S druge strane, ona ne sme proizvoditi nenaplative kredite, masovne ste\u010daje i nove bankarske krize. Problem je u tome \u0161to ne postoji jedinstvena kamatna stopa koja mo\u017ee ostvariti oba cilja.<\/p>\n

Ali nekada davno je postojala. Pedesetih i ranih 60-ih godina 20. veka, dok je jo\u0161 na snazi bio re\u017eim uspostavljen u Breton Vudsu, kamatna stopa od oko 4% je prili\u010dno uspe\u0161no odr\u017eavala ravnote\u017eu izme\u0111u \u0161tednje i investiranja i usput odr\u017eavala profitabilnost banaka na dovoljno visokom nivou da osigura odr\u017eivost kreditnog sistema.<\/p>\n

U to vreme, ukoliko bi investicije predugo ostale ispod nivoa raspolo\u017eive \u0161tednje i ne bi se oporavile \u010dak ni posle spu\u0161tanja kamatnih stopa, dr\u017eava bi se pobrinula da promi\u0161ljenim merama stimulacije osigura da nivo investicija pristigne nivo raspolo\u017eive \u0161tednje, nakon \u010dega bi kamatna stopa porasla, a ravnote\u017ea se ponovo uspostavila. Ali avaj, to nije svet u kom mi \u017eivimo.<\/p>\n

Kapitalizam vi\u0161e ne funkcioni\u0161e na taj na\u010din. Razlog je to \u0161to je Obamina administracija uz pomo\u0107 i podr\u0161ku Federalnih rezervi odr\u017eala u \u017eivotu propale zapadne banke. Kriza 2008. bila je jednako duboka kao i ona 1929.<\/p>\n

Kao i onda, niz ste\u010daja, rast nezaposlenosti i pad cena doveli su do pada tra\u017enje za kreditima. Kamatne stope su pale na nulu, a kapitalizam se na\u0161ao u situaciji koju je John Maynard Keynes opisao kao \u201ezamku likvidnosti\u201c. Kada jednom dostignu nulu, kamatne stope se ne mogu dalje spu\u0161tati, a da ne ugroze ono \u0161to je ostalo od bankarskog sektora, osiguravaju\u0107ih dru\u0161tava, penzijskih fondova i ostalih finansijskih institucija.<\/p>\n

Razlika izme\u0111u 1929. i 2008. jeste u tome \u0161to 2008. godine bankama nije bilo dozvoljeno da propadnu. Jedan od na\u010dina da se banke odr\u017ee u \u017eivotu bio je veliki finansijski stimulus. Direktne inekcije sve\u017eeg novca potro\u0161a\u010dima i preduze\u0107ima \u2013 kojim bi ovi otplatili dugove i pove\u0107ali potro\u0161nju i investicije \u2013 mogle su doneti oporavak realne ekonomije, pa tako, posredno, i Vol strita. Ali to nije bio put koji je odabrala Obamina administracija.<\/p>\n

Umesto toga, propale banke su dobile direktnu finansijsku pomo\u0107 koja se merila trilionima dolara. Banke su sa\u010duvane, ali ekonomija se nije oslobodila zamke likvidnosti. Novac je iz banaka prosle\u0111en korporacijama, a po\u0161to se njihovi kupci i klijenti u me\u0111uvremenu nisu oporavili, menad\u017eeri su zaklju\u010dili da je previ\u0161e rizi\u010dno sada investirati u otvaranje dobrih radna mesta, u izgradnju pogona ili kupovinu ma\u0161ina. Umesto toga, novac su usmerili u finansijski sistem i tako proizveli dosad nevi\u0111enu nesrazmeru izme\u0111u vrednosti deonica na berzama i stanja realne ekonomije.<\/p>\n

Nakon traumati\u010dnog iskustva Vol strita 2008. godine, korporacije su razvile zavisnost od (gotovo) besplatnog novca i rasta vrednosti deonica, koji se nastavlja uprkos niskim profitnim stopama. Ukupna slobodna finansijska sredstva mnogostruko nadma\u0161uju vrednost investicija, a plate, kao i potro\u0161nja, ostaju na niskom nivou. Onda je stigla pandemija i nanela ekonomiji nove te\u0161ke udarce, kako na strani tra\u017enje tako i na strani ponude.<\/p>\n

Zbivanja u 12 godina koje su prethodile pandemiji mogu nam pomo\u0107i da shvatimo za\u0161to velika finansijska pomo\u0107 danas ne mo\u017ee doneti rezultate koji su se mo\u017eda i mogli ostvariti 2009. Da bi bio uspe\u0161an, finansijski stimulus bi nivo investicija morao pribli\u017eiti nivou raspolo\u017eive \u0161tednje. Ali \u010dim naslute da bi se to moglo dogoditi, finansijska tr\u017ei\u0161ta \u0107e podi\u0107i kamatne stope na nivo koji bi bio odr\u017eiv jedino ako je odnos \u0161tednje i investicija ve\u0107 uravnote\u017een. Tako bi se korporacije koje su navikle na zanemarljive kamatne stope brzo suo\u010dile sa ste\u010dajem; kao i njihovi bankari.<\/p>\n

To se, bar u teoriji, mo\u017ee spre\u010diti ako se stimulusom istovremeno uve\u0107a dohodak i potro\u0161nja stanovni\u0161tva, jer bi tako generisani rast prihoda korporacija kompenzovao skok kamatnih stopa. Ali u stvarnom svetu korporacije ne\u0107e imati dovoljno vremena da se oslobode zavisnosti od niskih kamatnih stopa, jer \u0107e paket pomo\u0107i doneti rast kamatnih stopa mnogo br\u017ee nego rast dohotka.<\/p>\n

Zamka likvidnosti i 12 godina zavisnosti od jeftinog novca pobrinu\u0107e se da svaki predlo\u017eeni fiskalni stimulus, bez obzira na iznos, bude osu\u0111en na propast u jednom ili oba svoja klju\u010dna cilja: to su podsticanje investicija i spre\u010davanje lan\u010danog propadanja korporacija.<\/p>\n

\u201eVeliki\u201c paket je mogao pomo\u0107i 2009, ali danas je potreban zahvat \u0161iri i dublji od fiskalnog stimulusa. Koliko god novca da se ubaci u ameri\u010dku ekonomiju, uspeh \u0107e izostati ako se u isto vreme ne uve\u0107a kupovna mo\u0107 onih koji je sada gotovo i nemaju: to podrazumeva pristojnu minimalnu cenu rada, obavezne kolektivne ugovore i direktne bezuslovne isplate pomo\u0107i stanovni\u0161tvu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eVeliki\u201c paket je mogao pomo\u0107i 2009, ali danas je potreban zahvat \u0161iri i dublji od fiskalnog stimulusa.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":283857,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-315513","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315513","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=315513"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315513\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":315514,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315513\/revisions\/315514"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/283857"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=315513"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=315513"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=315513"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}