{"id":315354,"date":"2021-03-05T10:11:05","date_gmt":"2021-03-05T09:11:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=315354"},"modified":"2021-03-05T10:11:05","modified_gmt":"2021-03-05T09:11:05","slug":"vece-zagadenje-vazduha-manje-djece-na-zapadnom-balkanu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/03\/05\/vece-zagadenje-vazduha-manje-djece-na-zapadnom-balkanu\/","title":{"rendered":"Ve\u0107e zaga\u0111enje vazduha, manje djece na Zapadnom Balkanu"},"content":{"rendered":"

Kampanja “Ujedinjeni Balkan za \u010dist vazduh”
\n————————————————————-
\n<\/strong> <\/em><\/p>\n

Lo\u0161 kvalitet vazduha je jedan od uzroka pove\u0107anja neplodnosti i sve ve\u0107e stope steriliteta kako \u017eena tako i mu\u0161karaca \u0161irom Zapadnog Balkana. Ovim su posebno pogo\u0111ene \u017eene koje \u017eive u zaga\u0111enim oblastima, jer usled zaga\u0111enja vazduha mogu imati manje zdravih jajnih \u0107elija, a usled toga i ni\u017eu plodnost, dok je vantelesna oplodnja manje uspje\u0161na. Pra\u0161kaste materije PM 2,5 smanjuju plodnost za 2% na svakih 10 \u00b5g\/m3 prisustva ovih \u010destica u vazduhu. Zaga\u0111eni gradovi \u0161irom regiona Zapadnog Balkana imaju i preko 50 \u00b5g\/m3 (PM 2,5), \u0161to je duplo vi\u0161e od dozvoljenih godi\u0161njih vrijednosti i mo\u017ee smanjiti plodnost i do 10% kod \u017eena. Kod mu\u0161karaca zaga\u0111enje pra\u0161kastim materijama dolazi do testisa, gde uzrokuje smanjenje proizvodnje sperme, manju pokretljivost spermatozoida, i \u010de\u0161\u010de poba\u010daje tokom trudno\u0107e usled programirane smrti \u0107elija.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u00a0<\/strong>Ljudsko tijelo prilagodljivo je, ali i jako delikatan organizam. Prilagodljivost na razli\u010dite uslove \u017eivotne sredine, a time i na zaga\u0111enje pla\u0107a se \u010desto kra\u0107im \u017eivotnim vijekom, bolestima, ali i problemima u reprodukciji. Zaga\u0111enje vazduha doprinosi dodatnoj kontaminaciji plodnog zemlji\u0161ta, biljaka, \u017eivotinja odnosno lanca ishrane i time pove\u0107ava uticaj \u0161tetnih materija na zdravlje ljudi. Poznato je da zastarela tehnologija, nedostatak filtriranja i zaga\u0111enje \u017eivotne sredine otpadom mogu voditi i do neplodnosti i steriliteta.<\/p>\n

Vi\u0161e me\u0111unarodnih studija povezalo je zaga\u0111enje vazduha sa neplodno\u0161\u0107u, komplikacijama pri ro\u0111enju, pove\u0107anim uro\u0111enim o\u0161te\u0107enjima u potomstvu i mrtvoro\u0111en\u010dadi. Stopa plodnosti statisti\u010dki se smanjuje sa pove\u0107anjem nivoa zaga\u0111enja vazduha. Odre\u0111eni zaga\u0111iva\u010di vazduha, poput olova i bakra djeluju na funkcionisanje \u017elijezda u ljudskom organizmu, \u010diji poreme\u0107en rad negativno uti\u010de na reprodukciju.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan od uzroka je i zaga\u0111enje vazduha plastikom, a posebno mikro i nano plastikom koje raste iz godine u godinu jer i proizvodnja plastike konstantno raste \u2013 nadma\u0161uje je jedino proizvodnja \u010delika i cementa. Samo jedan ciklus pranja sinteti\u010dkog ve\u0161a izbaci preko 700.000 vlakana plastike.<\/p>\n

Zaga\u0111ivanje vazduha plastikom predstavlja globalni problem jer se \u010destice plastike prenose putem ki\u0161e, vjetra, kako nakon raspadanja plasti\u010dnog otpada tako i njenim sagorijevanjem, problem koji naro\u010dito optere\u0107uje zemlje Zapadnog Balkana. Rezultati istra\u017eivanja[1]<\/sup><\/a> su nedavno jasno pokazali da polistiren, tip plastike koji se u mikro i nano stanju mo\u017ee na\u0107i u hrani, vodi i vazduhu, uti\u010de na rani razvoj embriona \u0161to kasnije mo\u017ee prouzrokovati abnormalni razvoj i prevremeni poro\u0111aj.<\/p>\n

\n

Posledice zaga\u0111enja vazduha na neplodnost kod \u017eena <\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u00a0<\/strong>Lo\u0161 kvalitet vazduha uti\u010de na neplodnost \u017eena i mu\u0161karaca, ali su posledice udisanja zaga\u0111enog vazduha ne\u0161to druga\u010dije u u skladu sa razlikom u fizoiologiji.<\/p>\n

Nekoliko studija dokazuje da \u017eene koje \u017eive u zaga\u0111enim oblastima imaju manje vitalnih jajnih \u0107elija, ni\u017ee stope plodnosti i ve\u0107e stope neuspjeha pri implantaciji embriona tokom vantjelesne oplodnje u pore\u0111enju sa \u017eenama koje nijesu izlo\u017eene uticaju zaga\u0111enja vazduha. Pra\u0161kaste materije tipa PM 2,5 slabe kvalitet jajnih \u0107elija, smanjuju\u0107i plodnost za 2% na svakih 10 \u00b5g\/m3[2]<\/sup><\/a> ovih sitnih \u010destica u vazduhu, najzaga\u0111eniji gradovi regiona Zapadnog Balkana godi\u0161nje prose\u010dno imaju preko 50 \u00b5g\/m3 \u0161to je dva puta vi\u0161e od maksimalnih propisanih godi\u0161njih vrijednosti, dok dnevne vrijednosti \u010desto prelaze i 200 \u00b5g\/m3. Dugotrajno izlaganje zaga\u0111enom vazduhu na Zapadnom Balkanu mo\u017ee da smanji plodnost \u017eena za vi\u0161e od 10%, a tokom dana sa visokim dnevnim nivoom zaga\u0111enja smanjuju se \u0161anse za za\u010de\u0107e a pove\u0107avaju za poba\u010daj.<\/p>\n

Studija[3]<\/sup><\/a> iz Brazila je pokazala da \u017eene koje su izlo\u017eene visokim nivoima PM 10 (>56,72 \u00b5g\/m3<\/sup>), \u0161to je slu\u010daj sa vi\u0161e gradova \u0161irom Zapadnog Balkana, imaju uve\u0107anu stopu poba\u010daja i pored toga \u0161to su se podvrgle procesu vantelesne oplodnje.<\/p>\n

Studija[4]<\/sup><\/a> iz 2010. koja je obuhvatala podru\u010dje grada Labina u Hrvatskoj pokazuje da je u\u010destalost poba\u010daja i mrtvoro\u0111enih beba u gradu bila zna\u010dajno vi\u0161e u periodu izlaganja zaga\u0111enom vazduhu iz obli\u017enje termoelektrane na ugalj – u pore\u0111enju sa periodom kada takve izlo\u017eenosti nije bilo. Sulfatna jedinjenja koja nastaju u procesu spaljivanja uglja pove\u0107avaju, i do 13%, rizik od poba\u010daja, dok izlo\u017eenost PM2,5 i PM 10 \u010desticama smanjuje stopu za\u010de\u0107a.<\/p>\n

Iz ovih podataka nedvosmisleno mo\u017eemo da zaklju\u010dimo da zaga\u0111enje vazduha negativno uti\u010de na plodnost kod \u017eena i da je neophodno radikalno pobolj\u0161ati kvaliteta vazduha kako bi se plodnost vratila na normalu a vantjelesna oplodnja bila efikasnija.<\/p>\n

\n

\u00a0<\/strong>Posledice zaga\u0111enja vazduha na neplodnost kod mu\u0161karaca<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u017dene su tokom trudno\u0107e vi\u0161e izlo\u017eene zaga\u0111enju vazduha, ali lo\u0161 kvalitet vazduha uti\u010de i na neplodnost i slu\u010dajeve steriliteta i kod mu\u0161karaca.<\/p>\n

Nekoliko studija[5]<\/sup><\/a> je pokazalo da pra\u0161kaste materije PM10 i PM2.5 osim \u0161to lako ulaze u plu\u0107ne aveole, mogu doprijeti i do testisa i smanjiti plodnost, uticati na anomalije ploda i\u00a0 pove\u0107ati \u0161ansu za poba\u010daj.<\/p>\n

Dok je vi\u0161e eksperimenata ra\u0111enih na \u017eivotinjama pokazalo da i pretporo\u0111ajna izlo\u017eenost izduvnim gasovima mo\u017ee da dovede do zna\u010dajnog smanjenja dnevne proizvodnje sperme.<\/p>\n

Studija[6]<\/sup><\/a> iz \u010ce\u0161ke pokazala je da je zaga\u0111enje vazduha povezano i sa smanjenjem pokretljivosti spermatozoida, ovaj parametar je jedan od zna\u010dajnijih za prirodnu oplodnju.<\/p>\n

\n

Uticaj kvaliteta vazduha na vantjelesnu oplodnju <\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u00a0<\/strong>U 2019. godini u Srbiji svaki \u0161esti par je imao probleme sa za\u010de\u0107em[7]<\/sup><\/a>, a sli\u010dna je situacija i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, zato raste i broj pacijenata koje tra\u017ee medicinsku pomo\u0107 i sve \u010de\u0161\u0107e prolaze kroz proces vantjelesnog oplo\u0111enja.<\/p>\n

Zaga\u0111enje laboratorijskog vazduha dodatni je problem u borbi protiv steriliteta jer uti\u010de na smanjenje vitalnosti kako jajnih \u0107elija i spermatozoida tako i embriona i time umanjuje stopu uspe\u0161nosti vantjelesne oplodnje. Na primjer, u slu\u010daju otkaza rada sistema unutra\u0161njih filtera, stopa trudno\u0107e nakon vantjelesne oplodnje zna\u010dajno opada, a nakon instaliranja novih filtera, stopa uspje\u0161nosti se vra\u0107a na normalnu vrijednost. Me\u0111utim, ukoliko su pacijenti stalno izlo\u017eeni kontaminiranom vazduhu problem steriliteta i gubitka trudno\u0107e mo\u017ee da ostane i pored moderne laboratorijske tehnologije.<\/p>\n

U SAD 7 od 10 vrhunskih laboratorija radi u \u010distim sobama, gdje je svaki mogu\u0107i vid zaga\u0111enja otklonjen, ovakav primer bi zajedno sa sveobuhvatnim smanjenjem zaga\u0111enja spolja\u0161njeg vazduha trebalo da slede zemlje Zapadnog Balkana. Takvi uslovi pove\u0107avaju ne samo stopu uspje\u0161nosti ve\u0107 i spre\u010davaju uticaj \u0161tetnih materija u laboratorijskom vazduhu uklju\u010duju\u0107i i isparljiva organska jedinjenja koja mogu da sprije\u010de razvoj ranih embriona.<\/p>\n

\n

\u00a0<\/strong>Kako smanjiti neplodnost na Zapadnom Balkanu?<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Da bi se smanjila neplodnost na Zapadnom Balkanu potrebno je uz razli\u010dite zdravstvene mjere preuzeti \u0161to prije i mjere za unapre\u0111enje kvaliteta vazduha. Zaga\u0111enje pra\u0161kastim materijama, supornim oksidima i te\u0161kim metalima mora se \u0161to prije smanjiti da bi se plodnost vremenom vratila u normalne okvire. Napu\u0161tanje upotrebe uglja za proizvodnju struje najbitnija mjera za pobolj\u0161anje kvaliteta vazduha, a va\u017enu ulogu mo\u017ee imati zamjena kotlova u doma\u0107instvima ekolo\u0161kih \u010distijim re\u0161enjima, solarni paneli na krovovima ku\u0107a i zgrada i projekti unapre\u0111enja energetske efikasnosti. Mora se \u0161to pre djelovati jer ukoliko neplodnost posmatrano kroz prizmu vremena, ona je u stalnom porastu i jedan je od va\u017enih faktora pada populacije zemalja Zapadnog Balkana.<\/p>\n

Jedna od mjera smanjenja \u0161tetnog uticaja zaga\u0111enog vazduha je i smanjenje upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu, naro\u010dito ambala\u017ee koja se ne podlije\u017ee recikla\u017ei kao i zamjena sinteti\u010dkih vlakana prirodnim.<\/p>\n

Zemlje regiona treba da podstaknu reproduktivne endokrinologe i ginekologe da promovi\u0161u zdravu trudno\u0107u tako \u0161to \u0107e \u017eene edukovati da usvoje siguran na\u010din \u017eivota tokom perioda pred za\u010de\u0107e. Kako bi se smanjila neplodnost potrebno je obezbediti visoko efikasne filtere za filtriranje vazduha u zatvorenim prostorima, uz pravovremeno obave\u0161tavanje o zaga\u0111enju vazduha kako bi se izbjegavale aktivnosti na otvorenom onda kada je kvalitet vazduha lo\u0161. Ova mjera je posebno zna\u010dajna i za specijalne ustanove koje se bave lije\u010denjem steriliteta, kako bi i same prilikom procesa vantjelesne oplodnje stvorili optimalne uslove za pacijente i smanjili negativni uticaj zaga\u0111enja laboratorijskog vazduha na vrlo osetljive jajne \u0107elije i embrione. Lije\u010denje neplodnosti i vantelesna oplodnja moraju postati mnogo dostupniji svima koji \u017eele da imaju djecu. Danas je ovaj vid lije\u010denja postao privilegija i parovi koji \u017eele da imaju djecu moraju izdvojiti velike nov\u010dane iznose a \u010desto moraju i da putuju van zemlje da bi uradili pojedine zahvate.<\/p>\n

Osim trenutnih kratkoro\u010dnih pobolj\u0161anja potrebno je i unaprediti kapacitete dijagnosti\u010dkih centara, podsticati izvo\u0111enje zajedni\u010dkih studija koje \u0107e koristiti podatke pra\u0107enja i merenja iz zemalja Zapadnog Balkana. Stvaranjem zajedni\u010dkih interaktivnih mapa i matemati\u010dkih modela bi se sumirala kratkotrajna i dugoro\u010dna izlo\u017eenost \u0161tetnim \u010desticama u vazduhu sa posebnim osvrtom na njihov uticaj na neplodnost, prevremena ro\u0111enja, nastanak bolesti i smrtnost novoro\u0111en\u010dadi.<\/p>\n

Na kraju potrebno je da zemlje Zapadnog Balkana po\u010dnu vi\u0161e da rade umjesto \u0161to samo pri\u010daju o natalitetu i da obezbjede ljudima koji \u017eele da imaju djecu podr\u0161ku i uslove gde \u0107e ta djeca mo\u0107i da rastu i udi\u0161u \u010dist vazduh.<\/p>\n

[1]<\/sup><\/a> Bojic et al., 2020<\/p>\n

[2]<\/sup><\/a> Conforti et al., 2018; Xue & Zhang, 2018<\/p>\n

[3]<\/sup><\/a> Perin et al., 2010<\/p>\n

[4]<\/sup><\/a> Mohorovic et al., 2010<\/p>\n

[5]<\/sup><\/a> Lafuente et al., 2016; Carre et al., 2017; Zhou et al., 2019<\/p>\n

[6]<\/sup><\/a> Jurewicz et al., 2018<\/p>\n

[7]<\/sup><\/a> izve\u0161taj Evropskog Udru\u017eenja za Humanu Reprodukciju, https:\/\/www.eshre.eu\/Press-Room\/Press-releases-2020\/ART-in-Europe<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Potrebno je da zemlje Zapadnog Balkana po\u010dnu vi\u0161e da rade umjesto \u0161to samo pri\u010daju o natalitetu i da obezbjede ljudima koji \u017eele da imaju djecu podr\u0161ku i uslove gde \u0107e ta djeca mo\u0107i da rastu i udi\u0161u \u010dist vazduh.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3,14],"tags":[],"class_list":["post-315354","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja","category-vijesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315354","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=315354"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315354\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":315356,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315354\/revisions\/315356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=315354"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=315354"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=315354"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}