{"id":315341,"date":"2021-03-05T07:36:26","date_gmt":"2021-03-05T06:36:26","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=315341"},"modified":"2021-03-05T07:36:26","modified_gmt":"2021-03-05T06:36:26","slug":"recept-za-poverenje-u-vakcinu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/03\/05\/recept-za-poverenje-u-vakcinu\/","title":{"rendered":"Recept za poverenje u vakcinu"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Pi\u0161e: Sally Frampton<\/strong><\/p>\n

Otkad je po\u010dela pandemija imamo eksploziju medicinskih dezinformacija. Mo\u017eda to ne treba da nas iznena\u0111uje. Dok se zdravstvena kriza epskih razmera odvija pred na\u0161im o\u010dima, raste potra\u017enja za najnovijim vestima o vakcinama i svemu ostalom u vezi sa pandemijom. Ali obilje informacija mo\u017ee dovesti do konfuzije, nerazumevanja i nepoverenja.<\/p>\n

Fenomen \u0161irenja dezinformacija \u010dini se sasvim novim i neraskidivo povezanim<\/a> sa dru\u0161tvenim medijima, gde odsustvo uredni\u010dke selekcije pogoduje \u0161irenju la\u017ei, uz le\u017eeran odnos tehno kompanija prema ograni\u010davanju njihovog dometa i lako\u0107e s kojom ih korisnici \u0161ire dalje. Ali problem interpretacije i prekrajanja vesti iz medicine ima mnogo du\u017eu istoriju.<\/p>\n

U Britaniji, jeftini magazini i dnevne novine postali su \u0161iroko dostupni krajem 19. veka. Ba\u0161 kao i danas, vesti iz medicine smatrane su dobrim sadr\u017eajem. Kao nikad do tada, sve pismenijoj publici omogu\u0107eno je da se uklju\u010di u aktuelne rasprave o medicini i sazna sve o poslednjim inovacijama u javnom zdravstvu. Osnivani su magazini polu-medicinskog tipa, namenjeni op\u0161toj publici, kako bi zadovoljili pomamu za savetima o svemu, od bubuljica do nesanice, opadanja kose i problema s varenjem.<\/p>\n

Profesionalizovani, ali jo\u0161 uvek \u017eeljni dru\u0161tvenog ugleda, lekari su nastojali da se prilagode novoj mo\u0107i \u0161tampe. Neki su se pla\u0161ili posledica medicinskog znanja u rukama javnosti, uklju\u010duju\u0107i mogu\u0107nost da pacijenti naprosto po\u010dnu sami sebi da odre\u0111uju dijagnozu ili \u010dak da sami sebe le\u010de, mimo stru\u010dnog saveta, sa potencijalno razornim posledicama. \u201eSvi napori da se javnosti preda medicinsko znanje i mo\u0107, la\u017eni su i moraju propasti\u201c, progla\u0161eno je u jednom uvodniku \u010dasopisa op\u0161te medicine Lancet<\/em> 1887. Doktore koji su pisali za \u201elai\u010dku\u201c \u0161tampu opominjale su institucije kao \u0161to je Kraljevski koled\u017e lekara, u strahu da \u0107e izgledati da se profesija bavi \u201ereklamiranjem\u201c svojih usluga.<\/p>\n

Doktore su posebno zabrinjavali stavovi javnosti prema vakcinaciji. Sve ve\u0107i otpor prema obaveznoj vakcinaciji protiv velikih boginja tokom 1870-ih i 1880-ih pokazao<\/a> je koliko je slaba\u0161no poverenje u politi\u010dki i medicinski establi\u0161ment. Najradikalniji protivnici vakcinacije slu\u017eili su se demonstracijama i \u0161tampom da promovi\u0161u svoj stav. Iz njihove perspektive, umesto da kontroli\u0161u medicinske autoritete, novinari su ih slepo podr\u017eavali. Kao i danas, \u201emejnstrim\u201c mediji prikazivani su kao neprijatelj: pojedini protivnici vakcina \u010dak su tvrdili da novine obmanjuju gra\u0111ane kad je re\u010d o bezbednosti vakcinacije. \u201eDa su mediji po\u0161teni samo mesec dana, medicinskom zlu i parlamentarnoj la\u017ei protiv kojih se borimo bio bi zadat smrtni udarac\u201c, obznanio je jedan aktivista 1876.<\/p>\n

Ose\u0107aju\u0107i se isklju\u010denima iz javnog diskursa, aktivisti su pokretali \u010dasopise posve\u0107ene borbi protiv vakcinacije. Da bi naglasili svoj cilj, urednici su se oslanjali na emotivne sadr\u017eaje, pune\u0107i stranice izve\u0161tajima o majkama prinu\u0111enim da vakcini\u0161u svoju decu koja se opiru i slu\u010dajevima \u201etrovanja\u201c. Jedan od takvih magazina, The Vaccination Inquirer<\/em>, prestao je da izlazi tek 1972.<\/p>\n

Do po\u010detka 20. veka, medicinski establi\u0161ment je donekle ubla\u017eio svoj stav o u\u010de\u0161\u0107u javnosti u diskusiji o pitanjima medicine. Doktori su uvi\u0111ali vrednost anga\u017eovanog gra\u0111anstva i uloge koju mediji mogu imati u ohrabrivanju ljudi da primenjuju sanitarne i higijenske mere kod ku\u0107e. Posle Drugog svetskog rata, uz rast uticaja televizije i promene medicinskog i kulturalnog okru\u017eenja \u2013 u kom je do\u0161lo do legalizacije abortusa, rasta aktivizma za prava pacijenata, prvog presa\u0111ivanja srca \u2013 ukazala se potreba za efikasnijom saradnjom medicinskog i medijskog sveta. Udru\u017eenje novinara u medicini, osnovano 1967, najavilo je sve ve\u0107i uticaj novinara sa specifi\u010dnim medicinskim profilom i uspostavilo bolju interakciju dve profesije.<\/p>\n

Omogu\u0107iti \u0161iroj javnosti da u\u010destvuje u zdravstvenoj diskusiji utemeljenoj na nau\u010dnim \u010dinjenicama zahteva stalan rad. Stvari ne idu uvek po planu. Jo\u0161 ose\u0107amo drhtavicu od panike koja se digla oko MMR vakcine, izazvane radom Endrjua Vejkfilda iz 1998. (u me\u0111uvremenu povu\u010denog) u kom se podme\u0107e<\/a> veza izme\u0111u autizma i MMR vakcine. Tabloidni delirijum tada je potpomogao zna\u010dajan pad poverenja u vakcinaciju, kao i pad broja vakcinisanih. Ova kontroverza je razotkrila i u kojoj su meri infrastrukture medicinskog istra\u017eivanja neza\u0161ti\u0107ene<\/a> od nepo\u0161tenih podataka; ni nau\u010dni \u010dasopisi nisu imuni na dezinformacije.<\/p>\n

Ponekad izbor naslova u medijskim izve\u0161tajima o doga\u0111aju koji je jo\u0161 u toku presudno uti\u010de na to da li \u0107e se pri\u010da o zdravlju pretvoriti u niz dezinformacija na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Medicinski \u010dasopisi bi tako\u0111e mogli da preuzmu<\/a> aktivniju ulogu u suzbijanju dezinformacija, tako \u0161to bi pru\u017eili pristupa\u010dnije sa\u017eetke istra\u017eivanja za laike \u2013 dok bi mi tvitera\u0161i mogli dvaput da promislimo pre nego \u0161to ne\u0161to retvitujemo.<\/p>\n

Me\u0111utim, valjalo bi promeniti i ton ovih diskusija, koji suvi\u0161e \u010desto vodi u polarizaciju. Sumnja u vakcine \u010dini kompleksnu temu koja se ne mo\u017ee razmotriti u okvirima sukoba #antivax protiv #vakcinerade (ne samo zato \u0161to takva dihotomija \u010desto precenjuje<\/a> mo\u0107 organizovanog antivakserskog pokreta). Ovaj diskurs obi\u010dno ne uzima u obzir dugu i komplikovanu istoriju vakcinacije \u2013 i medicine uop\u0161te \u2013 niti za\u0161to u nekim zajednicama opstaje<\/a> otpor prema vakcinaciji.<\/p>\n

Lekari su tokom 19. veka poku\u0161avali da razdvoje nau\u010dno od tabloidnog novinarstva, ali nisu mogli da ukinu potrebu javnosti i novinara za informacijama o zdravlju. Ta potreba je i danas prisutna. Saradnja i uzajamni obziri istra\u017eiva\u010da, novinara i javnosti najbolji su preduslovi za neometani protok medicinskog znanja. Spre\u010davanje \u0161irenja dezinformacija zavisi od preuzimanja zajedni\u010dke odgovornosti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Lekari su tokom 19. veka poku\u0161avali da razdvoje nau\u010dno od tabloidnog novinarstva, ali nisu mogli da ukinu potrebu javnosti i novinara za informacijama o zdravlju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":313491,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-315341","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315341","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=315341"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315341\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":315342,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315341\/revisions\/315342"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/313491"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=315341"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=315341"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=315341"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}