{"id":315192,"date":"2021-03-03T06:53:49","date_gmt":"2021-03-03T05:53:49","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=315192"},"modified":"2021-03-03T06:53:49","modified_gmt":"2021-03-03T05:53:49","slug":"odnos-socijalisticke-jugoslavije-prema-ndh-i-jasenovcu-sta-je-istina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/03\/03\/odnos-socijalisticke-jugoslavije-prema-ndh-i-jasenovcu-sta-je-istina\/","title":{"rendered":"Odnos socijalisti\u010dke Jugoslavije prema NDH i Jasenovcu \u2013 \u0161ta je istina?"},"content":{"rendered":"
\n
Autor: Aleksandar Nikoli\u0107<\/strong><\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

Ovaj tekst je nastao kao reakcija na poruke o filmu \u201eDara iz Jasenovca\u201c koje su kru\u017eile u javnosti, a koje su uglavnom slali predstavnici dr\u017eavnog rukovodstva<\/a> i sam re\u017eiser<\/a> Predrag Antonijevi\u0107. Ve\u0107ina gledalaca u Srbiji je imala \u201eekskluzivnu priliku\u201c da film pogleda na Radio televiziji Srbije 20. februara, bez mogu\u0107nosti odlo\u017eenog gledanja, \u0161to je sramotno imaju\u0107i u vidu da je obavezno pla\u0107anje pretplate. Film \u0107e vi\u0161e ostati upam\u0107en po skandalima i kontroverzama<\/a> oko bioskopskih projekcija i kandidovanja za nagradu Oskar, nego po prikazu stradanja nevinih \u017ertava u jasenova\u010dkom logoru.<\/p>\n

\u201eDara iz Jasenovca\u201c jo\u0161 uvek izaziva pa\u017enju javnosti, a mi\u0161ljenja su uglavnom podeljena. Namera ovog teksta je da podseti \u010ditateljke i \u010ditaoce na to kakav je bio odnos socijalisti\u010dke Jugoslavije prema Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj i logoru Jasenovac. Najpre se to odnosi na filmsku produkciju, a potom na nau\u010dnu i publicisti\u010dku literaturu, stoga je tekst zami\u0161ljen kao sinteza. U tekstu \u0107e biti dati odre\u0111eni primeri koji potvr\u0111uju da tema NDH i Jasenovca uop\u0161te nije bila zabranjena u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji.<\/p>\n

Drugi svetski rat<\/h2>\n

Nije ta\u010dna tvrdnja da Tito nije planirao oslobo\u0111anje logora Jasenovac. Svakako se ispitivala mogu\u0107nost da se logor napadne jo\u0161 u martu 1942. godine, ali se nije uspelo sa tom namerom zato \u0161to se logor strate\u0161ki nalazio na veoma nepristupa\u010dnom mestu. Dakle, teorije o tobo\u017enjem antisrpskom karakteru partizanskog pokreta ovde padaju u vodu. S druge strane, partizani su oslobodili usta\u0161ki logor za decu Jastrebarsko 26. avgusta 1942. godine, o \u010demu je Tito depe\u0161om obavestio Moskvu.<\/p>\n

\n
\n

Uostalom, treba podse\u0107ati da su partizani tokom celog trajanja rata bili u neprijateljskom odnosu prema usta\u0161ama, tako da su teorije o partizansko-usta\u0161koj saradnji klasi\u010dna revizionisti\u010dka izmi\u0161ljotina.<\/h2>\n<\/blockquote>\n<\/figure>\n

\u010cuveni (hrvatski) pesnik Ivan Goran Kova\u010di\u0107 je kao partizanski borac napisao potresnu poemu \u201eJama\u201c koja govori o usta\u0161kim zlo\u010dinima, a u blizini Fo\u010de su ga ubili \u010detnici 1943. godine. U jasenova\u010dkom paklu su stradali Srbi, Jevreji, Romi i Hrvati antifa\u0161isti, kao i simpatizeri Komunisti\u010dke partije Jugoslavije i partizanskog pokreta. U javnosti se \u010desto provla\u010di i zabluda da Josip Broz Tito nikada nije posetio Jasenovac. Istori\u010dar Dejan Risti\u0107 u svojoj knjizi \u201eZablude srpske istorije\u201c bele\u017ei da je, na osnovu svedo\u010danstva jugoslovenskog funkcionera Du\u0161ana Dragosavca, Tito dva puta posetio Jasenovac: prvi put 1945. godine, a drugi put sredinom sedamdesetih godina. Te posete nisu bile zvani\u010dne, zato \u0161to je Tito izbegavao da se izja\u0161njava o broju jasenova\u010dkih \u017ertava. Usta\u0161e su tokom rata likvidirale tri Titova sinovca: Franju, Dragutina Drageca i Josipa (nejasna je sudbina \u010detvrtog). Izme\u0111u ostalih, Dragec je nastradao u jasenova\u010dkom logoru. To su bila deca Titovog starijeg brata Dragutina Broza.<\/p>\n

Filmska produkcija<\/h2>\n

O Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj i Jasenovcu snimljeno je dosta igranih i dokumentarnih filmova. Kada je re\u010d o dokumentarcima, jo\u0161 1945. godine je iza\u0161ao film \u201eJasenovac\u201c u re\u017eiji Koste Hlavatija i Gustava Gavrina. U trajanju od 15 minuta, film<\/a> obiluje veoma te\u0161kim i potresnim scenama. Ve\u0107ina tih scena je iskori\u0161\u0107ena i za mnogo poznatiji televizijski dokumentarac<\/a> \u201eKrv i pepeo Jasenovca\u201c iz 1983. godine u re\u017eiji Lordana Zafranovi\u0107a. U Zafranovi\u0107evom filmu prikazani su i \u0111aci koji pose\u0107uju spomen-podru\u010dje Jasenovac (\u0161to je tada bila praksa u \u0161kolama), a posebno se isti\u010de \u201eKameni cvet\u201c, remek-delo Bogdana Bogdanovi\u0107a, arhitekte, graditelja i gradona\u010delnika Beograda (1982-1986). Ovaj \u201emelanholi\u010dni lotos\u201c koji i danas odi\u0161e vi\u0161eslojno\u0161\u0107u i \u0161alje poruku mira i \u201eponovnog ra\u0111anja\u201c, sve\u010dano je otvoren 1966. godine. Bogdanovi\u0107 je za taj poduhvat drugi put bio nagra\u0111en Oktobarskom nagradom Grada Beograda (prvi put je dobio tu nagradu 1961. godine za Spomen-groblje \u017ertvama fa\u0161izma u Sremskoj Mitrovici). Iste 1966. godine pojavio se jo\u0161 jedan kratkometra\u017eni dokumentarac pod imenom \u201eJasenovac\u201c u re\u017eiji Bogdana \u017di\u017ei\u0107a.<\/p>\n

Ipak, ime Lordana Zafranovi\u0107a je neizbe\u017eno kada se radi o ovoj temi. Tema zlo\u010dina je Zafranovi\u0107eva specijalnost i to je najbolje opisano u maestralnoj \u201eOkupaciji u 26 slika\u201ciz 1978. godine. Zafranovi\u0107 je tako\u0111e snimao i \u010duveno su\u0111enje usta\u0161kom ministru i zlo\u010dincu Andriji Artukovi\u0107u 1986. godine. Zbog nepovoljnih politi\u010dkih prilika u Hrvatskoj za vreme Franje Tu\u0111mana, Zafranovi\u0107 je u inostranstvu zavr\u0161io svoj film \u201eZalazak stolje\u0107a\u201c (Testament L.Z<\/em>)1994. godine u koji je ubacio i scene sa su\u0111enja.<\/p>\n

Ovde \u0107emo spomenuti i jo\u0161 neke filmove koji su ra\u0111eni na temu NDH i Jasenovca: \u201eNe okre\u0107i se, sine\u201c Branka Bauera (1956) baziran na istoimenom romanu Arsena Dikli\u0107a, \u201eDeveti krug\u201c Francea \u0160tiglica (1960) koji je i nominovan za presti\u017enu filmsku nagradu Oskar, \u201eCrne ptice\u201c Eduarda Gali\u0107a (1967), \u201eEvan\u0111elje zla\u201c Gojka Kastratovi\u0107a (1973), \u201eAkcija Stadion\u201c Du\u0161ana Vukoti\u0107a (1977) itd. Ne treba zaboraviti ni Krsta \u0160kanatu, koji je uglavnom re\u017eirao kratkometra\u017ene dokumentarne filmove u kojima se bavio razli\u010ditim temama vezanim za jugoslovensko dru\u0161tvo, pa tako i usta\u0161ama i NDH: \u201eNostalgija vampira\u201c (1968), \u201eTeroristi\u201c (1970), \u201eUsta\u0161e\u201c (1973) i \u201eBog i Hrvati\u201c, koji je iza\u0161ao 1993. godine, kada se dr\u017eava \u201eod Vardara pa do Triglava\u201c ve\u0107 uveliko raspala.<\/p>\n

Nau\u010dna i publicisti\u010dka literatura<\/h2>\n

U socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji je smelo i da se pi\u0161e o Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj i Jasenovcu. Zna\u010dajno je spomenuti nekoliko nau\u010dnih poduhvata vezanih za istoriju NDH. Za one koje zanima ovaj period nezaobilazna su dela istori\u010dara i pravnika Bogdana Krizmana koja su iza\u0161la u Zagrebu krajem sedamdesetih i sredinom osamdesetih godina: \u201eAnte Paveli\u0107 i usta\u0161e\u201c, \u201eNDH izme\u0111u Hitlera i Mussolinija\u201c, \u201eUsta\u0161e i Tre\u0107i Reich\u201c(u dva toma) i \u201ePaveli\u0107 u bjekstvu\u201c. Krizman je koristio obimnu arhivsku gra\u0111u i njegov stil pisanja je veoma slojevit. Vredna pomena je i knjiga istori\u010darke Fikrete Jeli\u0107-Buti\u0107 \u201eUsta\u0161e i Nezavisna Dr\u017eava Hrvatska\u201ciz 1977. godine u kojoj je jedno poglavlje posvetila i usta\u0161kom teroru, rasnoj politici i koncentracionim logorima, izme\u0111u ostalih i Jasenovcu. Istori\u010dar Antun Mileti\u0107 se u svom radu uglavnom bavio zlo\u010dinima u Jasenovcu i u \u010detiri toma je objavljena njegova knjiga dokumenata.<\/p>\n

\u010cuveni Vladimir Dedijer se kao predsednik Raselovog suda tako\u0111e bavio zlo\u010dinima u Jasenovcu, a 1987. godine je iza\u0161la njegova knjiga \u201eVatikan i Jasenovac: Dokumenti\u201c. Jasenovac je svoje mesto na\u0161ao i u publicisti\u010dkoj literaturi. Ve\u0107 1946. godine u Zagrebu je iza\u0161la knjiga<\/a> Milka Riffera \u201eGrad mrtvih \u2013 Jasenovac 1943\u201c. <\/em>Kako sam autor navodi u uvodu:<\/p>\n

\u201eDokumentarne spise o ovoj nacionalnoj sramoti, koja se u usta\u0161koj terminologiji zvala koncentracionim ili, jo\u0161 cini\u010dnije, radnim logorom, izdat \u0107e bez sumnje mnogi publicisti, u prvom redu Komisija za istra\u017eivanje ratnih zlo\u010dina. Moja je jedino \u017eelja, da sebi i malobrojnim na \u017eivotu preostalim drugovima sa\u010duvam pisanu uspomenu na pani\u010dne i sramne dane, koje smo provodili iza \u017eice jedne od najstra\u0161nijih ustanova ove vrste na svijetu \u2013 u konclogoru u Jasenovcu\u201c.<\/p>\n

Nikola Nikoli\u0107, partizanski lekar, tako\u0111e je napisao knjigu o svojim iskustvima u jasenova\u010dkom logoru (objavljena je 1948. godine) i ona je do\u017eivela nekoliko izdanja. General JNA Milan Basta je 1980. godine objavio knjigu \u201eRat je zavr\u0161en 7 dana kasnije\u201c u kojoj je obradio i temu usta\u0161kih logora, uklju\u010duju\u0107i i Jasenovac. Da je tema zlo\u010dina u Jasenovcu pogodna i za \u017eanr horora (iako dokumenti i svedo\u010denja pre\u017eivelih logora\u0161a dovoljno lede krv u \u017eilama), pokazao je pisac Goran \u010cu\u010dkovi\u0107 u relativno nepoznatoj noveli<\/a> \u201eJedenje bogova\u201ckoja je iza\u0161la u nekoliko izdanja tokom osamdesetih godina, a u kojoj se iz ugla jednog usta\u0161e opisuju razli\u010diti na\u010dini ubijanja \u017ertava, \u010dak i kanibalizam.<\/p>\n

Zaklju\u010dak<\/h2>\n

Ako se mo\u017ee na\u0107i dobra strana filma \u201eDara iz Jasenovca\u201c, onda je to interesovanje za prethodno snimljene filmove o ovoj veoma kompleksnoj i osetljivoj temi. Ispostavilo se da je film dr\u017eavni projekat u koji je ulo\u017eena ogromna svota novca, ali ne i iskrene emocije i \u017eelja da se ovim filmom po\u0161alju miroljubive poruke. Ostaje nada da \u0107e Lordan Zafranovi\u0107 kona\u010dno snimiti film \u201eDjeca Kozare\u201c, za koji je scenario napisao Arsen Dikli\u0107 1986. godine. Sumnja se da je ideja za Daru <\/em>ukradena upravo iz Dikli\u0107evog scenarija \u2013 podudarnosti o\u010digledno postoje i njih je iznela dramatur\u0161kinja Biljana Srbljanovi\u0107 u svom tekstu<\/a> na Fejsbuku. Vide\u0107emo kako \u0107e pravnici presuditi u ovom sporu oko autorstva. Da \u017eivimo u zemlji u kojoj se demonizuje i odbacuje nasle\u0111e Narodnooslobodila\u010dke borbe i jugoslovenskog socijalizma i da neke druge teme dobijaju primat, dokazuje i \u010dinjenica da \u0107e se snimati filmovi o Operaciji Halijard, Ko\u0161arama i \u017dutoj ku\u0107i, sa ciljem da se \u201emenja slika<\/a> Srbije u svetu\u201c.<\/p>\n

Svakako su ove teme profitabilne i za njih postoji interesovanje u jednom delu javnosti, a teme vezane za Narodnooslobodila\u010dku borbu i jugoslovenski socijalizam, kao i objektivan odnos prema \u010detnicima u Drugom svetskom ratu i srpskim zlo\u010dinima u ratovima devedesetih godina ostaju rezervisani uglavnom za entuzijaste. Izme\u0111u ostalog, zato se ovde ne postavlja pitanje klase, ve\u0107 nacije i sa time se treba izboriti svim mogu\u0107im sredstvima.<\/p>\n

Autor je diplomirani istori\u010dar i student master studija istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.<\/em><\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako se mo\u017ee na\u0107i dobra strana filma \u201eDara iz Jasenovca\u201c, onda je to interesovanje za prethodno snimljene filmove o ovoj veoma kompleksnoj i osetljivoj temi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":290226,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-315192","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315192","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=315192"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315192\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":315193,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/315192\/revisions\/315193"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/290226"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=315192"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=315192"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=315192"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}