{"id":314961,"date":"2021-02-28T07:11:43","date_gmt":"2021-02-28T06:11:43","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=314961"},"modified":"2021-02-28T07:11:43","modified_gmt":"2021-02-28T06:11:43","slug":"u-toku-je-tranzicija-elita","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/02\/28\/u-toku-je-tranzicija-elita\/","title":{"rendered":"U toku je “tranzicija” elita"},"content":{"rendered":"

Autor: Alastair Crooke<\/strong><\/p>\n

Republikanac D\u017eejmi Reskin zaklju\u010dio je optu\u017eno izlaganje u postupku za opoziv Donalda Trampa tako \u0161to je citirao re\u010di Toma Pejna iz 1776. godine: “Tiraniju, kao ni pakao, nije lako poraziti, ali imamo jednu spasonosnu utehu: \u0161to je te\u017ea borba, to \u0107e slavnija biti na kraju na\u0161a pobeda”. Svetlost i tama. Dobro i zlo. Tako je razotkrivena su\u0161tina ovog name\u0161tenog procesa. To je jedno ekstravagantno pozori\u0161te koje udara u manihejsku nit, koriste\u0107i se montiranim snimcima sa TV-a kako bi do\u010daralo dramu u kojoj, s jedne strane, u\u010destvuju legitimitet i mo\u0107, nasuprot, s druge strane, Trampa i njegovih pristalica koji nisu samo “neprijatelji”, nego “tirani iz pakla”.<\/p>\n

Kona\u010dno pitanje jeste – da li je sve ovo uspelo? Da li je “okrivljena strana” zastra\u0161ena maestralnom dramaturgijom montiranog su\u0111enja i drhti li pred dolaze\u0107im Patriotskim zakonom za doma\u0107u upotrebu? Da li sve ovo garantuje dugu eru jednopartijske vladavine?<\/p>\n

Na jednom nivou je podbacilo. Izve\u0161taji ukazuju na to da je senator Mekonel (mo\u017eda reflektuju\u0107i sopstvenu emotivnu reakciju na \u0160esti januar) uveravao demokratsko rukovodstvo kako je mnogo ve\u0107i kontingent republikanskih senatora spreman da glasa za otpu\u017enicu. Na kraju je to u\u010dinilo svega sedmoro njih.<\/p>\n

Prema tome, proces ne samo da je manjkavo izveden, nego se pokazao i kao manjkav i u svojoj svrsi. Mnoga od najozlogla\u0161enijih montiranih su\u0111enja, isti\u010de ameri\u010dki istori\u010dar i profesor Vlahos, skrenula su ka mnogo fatalnijim ishodima, posti\u017eu\u0107i na kraju sasvim suprotno od nameravanog: dva name\u0161tena procesa (iz Prvog ameri\u010dkog gra\u0111anskog rata), odnosno odluka Dreda Skota (\u0161to nije ba\u0161 klasi\u010dni montirani proces, ali ga krase sva obele\u017eja sakralizovanog nacionalnog sudskog procesa) i su\u0111enje i pogubljenje D\u017eona Brauna, spektakularno su propala krajem 1850-ih. Umesto da podupru ulogu ju\u017enih dr\u017eava u ameri\u010dkoj politici, ova dva ceremonijalna doga\u0111aja naterala su severne dr\u017eave (sada emotivno suprotstavljene robovlasni\u0161tvu) u maltene egzistencijalno protivljenje Jugu i svemu \u0161to je on predstavljao, uklju\u010duju\u0107i, pre svega, njegovu politi\u010dku mo\u0107. Znamo \u0161ta se potom dogodilo, ironi\u010dno prime\u0107uje profesor Vlahos.<\/p>\n

Oslabljene stranke<\/h2>\n

Poenta je da je politi\u010dka mo\u0107 ju\u017enih dr\u017eava 1856. godine bila drasti\u010dno manja nego \u0161to je delovalo. Prerano je za ocenjivanje dana\u0161nje borbe, ali postoje indicije (ne samo u formi re\u010dnika “tame i svetlosti” kojem pribegavaju Bajden i drugi lideri) da se Demokratska stranka upustila u samopora\u017eavaju\u0107u strategiju \u010diji je cilj da postigne stvari koje nije mogu\u0107e posti\u0107i (poput uni\u0161tavanja svake vrste neslaganja). A budu\u0107i su pokrenuli ovu spiralu, bi\u0107e im te\u0161ko da iz nje iza\u0111u.<\/p>\n

Kongresni izbori sti\u017eu 2022. godine. Ho\u0107e li republikanci imati energije i motivacije – poput severnih dr\u017eava nakon navedenih montiranih procesa iz 1850-ih – za sna\u017eno nadmetanje? Mo\u017eda. U ovom momentu, obe stranke su oslabljene. Ali doga\u0111aji su i ranije naru\u0161avali balans mo\u0107i u SAD: godine 1968. to su bili rasni neredi, bujaju\u0107i kriminal, dru\u0161tvena i kulturna revolucija na studentskim kampusima i rat u Jugoisto\u010dnoj Aziji. Godine 1980, bile su to kamatne stope od 21 odsto, inflacija od 13 odsto i 52 ameri\u010dka taoca u Iranu.<\/p>\n

Da, Republikanska stranka mo\u017eda ulazi u period nadmetanja ili unutarstrana\u010dkog rata, ali je montirani proces sve otkrio; ponovo je demonstrirao uticaj koji Tramp ima na partijsku bazu. Proces je mo\u017eda \u010dak i u\u010dvrstio taj uticaj, bez obzira na par staromodnih konzervativaca koji su napustili transformisanu “Veliku staru partiju” (engl. “Grand Old Party” ili skra\u0107eno GOP, prim. prev), tra\u017ee\u0107i mirniju i pristojniju luku. Mekonelov konzervativni kontingent, retrospektivno posmatran, ispada efemeran element, a ne klju\u010dni stub oko kog bi mogla da se okupi nova Republikanska stranka.<\/p>\n

Me\u0111utim, Bajden je, na mnogo na\u010dina, na politi\u010dki slabijoj poziciji. Njegova partija je sve samo ne homogena – \u0161tavi\u0161e, to je jedna sukobljena gomila. Mnoge njene komponente jednostavno se me\u0111usobno preziru. Neoliberalno krilo Obama-Klinton fiksirano je u svom uverenju da su oni, kao i SAD, predugo na globalnim marginama, pa se sad egzaltirano vra\u0107aju nazad u centar zbivanja. Oni eskaliraju situaciju u Avganistanu, u Siriji, a spremaju i novi udar u Ukrajini. Sve Trampove odluke o povla\u010denju trupa su poni\u0161tene (\u010dak i ono iz Nema\u010dke) – a brojevi razme\u0161tenih snaga su umesto toga uve\u0107ani.<\/p>\n

Uprkos tvrdoglavom entuzijazmu da upravljaju svetom, pre \u0107e se na\u0107i u situaciji u kojoj \u0107e udariti glavom o zid jednog izmenjenog sveta. Iran, Rusija, pa \u010dak i EU, ignori\u0161u Bajdenov teatralni pokli\u010d: “Amerika se vratila”.<\/p>\n

Partijski gledano, me\u0111utim, urbana baza milenijalaca (a jo\u0161 vi\u0161e ona besna generacija Iks) podrugljivo tretira Klinton-Obama neokone samo kao “obi\u010dne bumere” (engl. “just Boomers” – skra\u0107ena varijanta izraza “baby boomer”, odnosno generacije ro\u0111ene u periodu nakon Drugog svetskog rata, do sredine 1960-ih, prim. prev), tj. kao alatke establi\u0161menta, prezrenih oligarha i milijardera, koji su im upropastili \u017eivote. Ove generacije nisu \u017eeljne novih ratova. \u017dele nazad \u017divot sa velikim “\u017e”. Preziru Volstrit koji vide kao \u0161tek novca koji je u dosluhu sa bumerskom politi\u010dkom klasom. Nedavno je tr\u017ei\u0161na manija oko Robin-Huda i Gejmstopa pokazala koliko je mr\u017enja jaka – to je visceralni bes milenijalaca kanalisan protiv onih u odelima \u0161to \u0161etaju Volstritom, i protiv bumera kao klase.<\/p>\n

Onda, da zanemarimo milenijalce, kako uklopiti ratne bubnjeve jastrebova sa onim krilom stranke koje karakteri\u0161u borba protiv klimatskih promena, prioritetizovanje karantina, te urban i “osve\u0161\u0107en” profil? I kako \u0107e “osve\u0161\u0107eni” radikali koji tra\u017ee kulturnu revoluciju da svare gvozdenu kontrolu stranke koju u\u017eiva osovina Klinton-Pelosi-Obama? Ho\u0107e li ono \u0161to je ostalo od radni\u010dke klase plavih okovratnika nastaviti da podr\u017eava stranku koja klimatske ciljeve stavlja ispred poslova? Jedan od vode\u0107ih Bajdenovih donatora – predsednik mo\u0107nog AFL-CIO’ sindikata Trumka – bio je duboko razjaren Bajdenovom izvr\u0161nom odlukom koja je momentalno okon\u010dala gasovod Kistoun XL, gase\u0107i tako 11.000 radnih mesta. Kako \u0107e rat demokrata protiv fosilnih goriva biti tretiran u Teksasu gde su se obnovljivi izvori energije zamrznuli (Teksas ovog meseca prolazi kroz ozbiljne restrikcije struje usled zamrzavanja elektro-vetrenja\u010da, prim. prev)?<\/p>\n

Pozori\u0161na predstava<\/h2>\n

Na koji \u0107e na\u010din Bajden poku\u0161ati da re\u0161i ovu kvadraturu kruga? Pritom mu slede i veliki izazovi kod ku\u0107e: Jelen (misli se na aktuelnu ministarku finansija SAD, D\u017eanet Jelen, prim. prev.) govori kako je sada pravo vreme da se “naveliko” sipa helikopterski novac (iako dr\u017eavni deficit sada iznosi 18 odsto BDP-a). Karantini prave sve ve\u0107e podele u dru\u0161tvu, a tr\u017ei\u0161ta sve vi\u0161e funkcioni\u0161u po principu ignorisanja problema.<\/p>\n

Po svemu sude\u0107i, sledi jo\u0161 “pozori\u0161ta”: predizborna kampanja, izbori za kandidate (engl. “primaries”, prim. prev.), inauguracija i opoziv – sve to je bilo ure\u0111eno kao rijaliti televizijska drama. Uz pomo\u0107 platformi oligarha iz Silikonske doline, javnost je sada mogu\u0107e beskrajno zamajavati dramom skidanja sa platformi, “otkazivanja” (engl. “cancelling” – misli se na savremeni ameri\u010dki trend otkazivanja, tj. poni\u0161tavanja poslovnih i socijalnih reputacija li\u010dnosti koje su optu\u017eene za ba\u0161tinjenje neprihvatljivih stavova i etiketirane kao “rasisti”, “seksisti”, “homofobi” i tome sl, od \u010dega je nastala sintagma “kultura poni\u0161tavanja”, tj. “cancel culture”, prim. prev.) i histerisanja osve\u0161\u0107enih prema “zlom narand\u017eastom \u010doveku” (misli se na Trampa, prim. prev). Nastupi besa Aleksandre Okasio Kortes preko tvitera vi\u0161e nemaju smisla – sve je to pozori\u0161te. U tom pravcu ide sve.<\/p>\n

Me\u0111utim, to se u su\u0161tini ti\u010de kvadrature onog manjeg kruga (kruga javnosti), u odnosu na kvadraturu onog ve\u0107eg, poznatog kao “Veliki reset”: globalisti\u010dka elita vidi kako im se rapidno pribli\u017eava havarija. Finansijalizam kao era se bli\u017ei kraju. Javne finansije su bezvredne: hiperfinansijalizam ne donosi nikakav prosperitet (osim za jedan odsto stanovni\u0161tva), a generi\u0161e sve ve\u0107i populisti\u010dki bes.<\/p>\n

Poenta je da ovo povezivanje promena sa tehnolo\u0161kim inovacijama i digitalizovanim finansijama preti posredni\u010dkoj ulozi finansijsko-bankarskog sistema.<\/p>\n

Stoga vladaju\u0107e elite poku\u0161avaju da ovu situaciju re\u0161e tranzicijom svoje istorijske uloge (koju imaju od 1700-ih) sa finansijsko-bankarske plutokratije, u tehnokratsku oligarhiju “ekspertokratiju”. U tom modalitetu mogu istovremeno da obuzdaju i apsorbuju problemati\u010dne tehnolo\u0161ke inovacije, te da nadgledaju koncentraciju i pregrupisavanje poslovnih kartela iz klase velikih tehnolo\u0161kih korporacija (engl. “Big Tech”).<\/p>\n

Redefinisanje ove nove realnosti u “\u010detvrtu industrijsku revoluciju” Karla \u0160vaba je samo na\u010din da se “dopusti stvarima da se promene tako da sve ostane isto”. To nije \u010detvrta industrijska revolucija, nego nastavak ranijih faza industrijalizacije. Ova “tranzicija elita” – dok velike tehnolo\u0161ke korporacije i mediji glavnog toka melju politi\u010dko neslaganje – ima za cilj upravo da spre\u010di bilo kakvu realnu rotaciju – oligarsi bankarskog sveta prosto \u0107e se pretopiti u tehnolo\u0161ke milijardere \u010dija je “stru\u010dnost neophodna za usmeravanje sveta – kroz njegove zdravstvene, klimatske, bezbednosne i ekonomske izazove”.<\/p>\n

Ne\u0107e biti nikakve prave rotacije. Elite – i njihovo ogromno bogatstvo – bi\u0107e spasene. To je posao koji je poveren Bajdenu i kompaniji. Zato ga Volstrit tako izda\u0161no finansira.<\/p>\n

Naravno, ova tranzicija je delikatan manevar. Nepredvi\u0111eni doga\u0111aji bi lako mogli da je poremete. Tramp je jednostavno bio odve\u0107 remetila\u010dki faktor, uprkos svemu \u0161to je u\u010dinio za Volstrt – a to nikako nije malo.<\/p>\n

\u0160to nas vra\u0107a na GOP. \u0160ta da o\u010dekujemo nasuprot Bajdenovom pristupu? Tramp je ljut. Ljut na “sistem” za koji smatra da ga je gurnuo pod voz – a sada poku\u0161ava da ga kazni upetljavanjem u mre\u017eu sudskih procesa. Posta\u0107e radikalniji. Mekonel je tek video po\u010detak. Tramp \u0107e nastaviti da bude remetila\u010dki faktor. Me\u0111utim, njegovo reme\u0107enje i nepokolebljivi fokus na stvaranje realnih radnih mesta u\u010dini\u0107e ga jo\u0161 dra\u017eim kod ve\u0107eg dela republikanske baze – pa mo\u017eda i kod bira\u010da izvan nje. Mnogo je besa me\u0111u ljudima.<\/p>\n

Sr\u017e imperijalne matrice<\/h2>\n

U kontekstu spoljne politike, nova knjiga Stivena Verthajma pod naslovom “Svet sutra\u0161njice: Ro\u0111enje ameri\u010dke globalne suprematije” potencijalno pru\u017ea Republikanskoj stranci intelektualni okvir za povratak na raniji, vi\u0161e berkovski republikanizam, koji korespondira sa Trampovim instinktima protiv intervencionisti\u010dkih avantura. Pat Bjukenen dugo ga zagovara.<\/p>\n

Glavna Verthajmova teza glasi da je pad Francuske 1940, a ne Perl Harbor, bio taj prelomni doga\u0111aj koji je doveo do “ra\u0111anja ameri\u010dke globalne suprematije”. To je jedna op\u010dinjavaju\u0107a intelektualna istorija koja otkriva kako su ameri\u010dku spoljnu politiku stvorili ekonomski i politi\u010dki planeri koje je okupio uticajni Savet za spoljne odnose (Council on Foreign Affairs – CFR), “ta konceptualna sr\u017e imperijalne matrice” (\u0161to ova organizacija i dalje predstavlja).<\/p>\n

Planeri su ranih 1940-ih tvrdili da, ukoliko nacisti\u010dka Nema\u010dka bude dominirala Evropom, SAD \u0107e morati da dominiraju svim ostalim. To je bio logi\u010dni zaklju\u010dak, baziran na prvobitnim hipotezama planera. Tako je izro\u0111ena ameri\u010dka spoljna politika za narednih 80 godina: SAD su morale da ba\u0161tine “neupitnu mo\u0107”, kako je to sro\u010deno u “preporukama” planera CFR Stejt Departmentu. “Sjedinjene Dr\u017eave su \u010dedo eksepcionalisti\u010dkog nacionalizma i zami\u0161ljaju sebe kao zemlju koja je provi\u0111enjem odabrana da stoji na \u010delu svetske istorije”, prime\u0107uje Verthajm.<\/p>\n

Ali i dalje je trebalo ovu pri\u010du nekako prodati narodu, \u0161to je dovelo do dva nova doga\u0111aja. Prvo su zagovornici hegemonije demonizovali opoziciju kao “izolacioniste”, \u0161to je bio novi termin poruge, osmi\u0161ljen tako da kriti\u010dare natera u defanzivu. “Formulisanjem pe\u017eorativnog koncepta izolacionizma”, pi\u0161e Verthajm, “i njegovom primenom na sve zagovornike ograni\u010denja vojne intervencije, ameri\u010dki zvani\u010dnici i intelektualci prona\u0161li su na\u010din da sle\u0111enje politike globalne dominacije deluje kao odluka koja nema alternativu”.<\/p>\n

I tako dolazimo do toga da spoljna politika Bajdenovog tima ostaje vezana za iste ideje koje su nastale u umovima tih strate\u0161kih planera CFR-a \u010detrdesetih, ignori\u0161u\u0107i da se svet promenio (kao i da SAD vi\u0161e nisu ista dr\u017eava kao ona \u0161to se popela na svetsku pozornicu na kraju Drugog svetskog rata). Kako profesor Vlahos prime\u0107uje, uzaludno je i nadmeno poku\u0161avanje da se postigne ono \u0161to se ne mo\u017ee posti\u0107i. Tako\u0111e je i samopora\u017eavaju\u0107e.<\/p>\n

Ova detaljna intelektualna pri\u010da o CFR-u, me\u0111utim, mogla bi da nai\u0111e na plodno tle u evoluiraju\u0107oj Republikanskoj stranci, koja tra\u017ei sve\u017ee re\u0161enje za ameri\u010dku spoljnu politiku. Ona bi se dobro uklopila u trampizam: neokoni su mu oduvek zabadali no\u017e u le\u0111a. Sada su pre\u0161li na Bajdena.<\/p>\n

standard.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vladaju\u0107e elite poku\u0161avaju da sistemsku krizu re\u0161e tranzicijom svoje istorijske uloge sa finansijsko-bankarske plutokratije u tehnokratsku-oligarhijsku “ekspertokratiju”<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":314962,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-314961","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314961","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=314961"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314961\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":314963,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314961\/revisions\/314963"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/314962"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=314961"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=314961"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=314961"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}