{"id":314622,"date":"2021-02-23T07:10:04","date_gmt":"2021-02-23T06:10:04","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=314622"},"modified":"2021-02-23T07:10:43","modified_gmt":"2021-02-23T06:10:43","slug":"kako-govoriti-o-albancu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/02\/23\/kako-govoriti-o-albancu\/","title":{"rendered":"Kako govoriti o\u2026 Albancu?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Adriana Zaharijevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Po\u010dnimo od naslova ovog prikaza koji bi, preveden na drugi jezik, verovatno zvu\u010dao \u010dudno, mo\u017eda i besmisleno. Moglo bi se re\u0107i, kako o Albancu, tako i o Turkmenistancu, Novozelan\u0111aninu, Surinamcu. Ako se ima \u0161ta re\u0107i, to \u0107e biti opis iz folklora i dru\u0161tvene geografije. Me\u0111utim, postavljeno na ovom jeziku i na ovom prostoru, pitanje itekako ima smisla, a govor o Albancu nije isto \u0161to i sricanje op\u0161tih podataka o broju stanovni\u0161tva, privrednom potencijalu i obi\u010dajima jedne susedske grupacije. Albanac je na\u0161 \u201eveliki Drugi\u201c, na\u0161 najve\u0107i drugi. Govor o \u201enjemu\u201c je govor o simbolu, o figuri, i sam ispresecan nebrojenim figurama. Albanac je, takore\u0107i, stalni epitet govora u Srbiji.<\/p>\n

Aleksandar Pavlovi\u0107 nas ne suo\u010dava s Albancem, ve\u0107 s onim \u0161to se o njemu kazuje. Imaginarni Albanac je lik koji smo izmislili, koji zami\u0161ljamo i od njega strepimo, pridodajemo mu karakteristike imaginarnih bi\u0107a kojih se i junaci pla\u0161e, ali \u0107e ih junaci, kao u bajci, i pobediti. Imaginarni Albanac je lik koji je do\u0161ao do nas kroz pri\u010de. Pri\u010de su ga oblikovale, radije nego susreti s njim. Znanja su nam skromna, ali pri\u010da ima u izobilju. Upravo, dakle, o tim pri\u010dama, ili pre, o tome kako su se iskivale pri\u010de o Albancu, govori se u ovoj knjizi. Valja odmah zapaziti i to da je ovo knjiga s namerom. Namera je svakako i akademska, i ne mala. Pavlovi\u0107 nam otkriva da postoji trop, \u0161ablon govora o Albancu i naziva ga albanizmom, igraju\u0107i se tako s \u010duvenom kovanicom \u201ebalkanizam\u201c Marije Todorove. Ali ova se knjiga ne sastavlja samo da bi se akademskoj zajednici ponudilo novo ubojito oru\u017eje u starostavnim ratovima pera. Pozajmljuju\u0107i re\u010di od Crnjanskog \u2013 \u201evreme je da se udari u sasvim druge \u017eice, svejedno da li ja ili ko drugi\u201c \u2013 Pavlovi\u0107 ho\u0107e da nam ponudi druga\u010diji govor, prevrednovanjem tradicije i svesnim, jasnim i odlu\u010dnim traganjem za blisko\u0161\u0107u i prijateljstvom, \u010dime bi se, \u201enapokon, skinuo taj teret s ple\u0107a budu\u0107ih generacija\u201c (15).<\/p>\n

Druga\u010diji govor je druga\u010diji od ovog:<\/p>\n

\u201eDok god je Pe\u0107ka patrijar\u0161ija tamo gde jeste, KiM je srpsko. Kosovo i Metohija je srpsko dok god tom teritorijom dr\u017eave Srbije hoda i jedan Srbin. Dok god bilo koji Srbin bilo gde da je ro\u0111en, nosi Kosovo i Metohiju u srcu \u2013 \u2019na\u0161e je, srpsko je\u2019\u201c. (Milorad Drecun, 2015)<\/p>\n

\u201eKosovo je Srbija, i ta \u010dinjenica ne zavisi ni od albanskog nataliteta, ni od srpskog mortaliteta. Tamo je toliko srpske krvi i srpskih svetinja, da \u0107e ono biti srpsko i kad tamo ne ostane nijedan Srbin\u201c. (Matija Be\u0107kovi\u0107, 1989)<\/p>\n

\u201eSve donde dokle u arnauta\u0161kim selima ima starih crkava, manastira i grobova srpskih\u2026 nema Arbanasa i Arbanije\u201c. (Todor Stankovi\u0107, 1910)<\/p><\/blockquote>\n

Ovaj govor znamo dobro. Obnavlja se u javnim istupima kako onih na vlasti, tako i onih protiv nje. Govor se pohabao, istro\u0161io, odzvanja u prazno, iako je i dalje na\u010di\u010dkan najskupljim re\u010dima. U njegovoj je osnovi da ravno Kosovo mo\u017ee biti i sasvim pusto, bez igde ikoga \u2013 Arbanasa ili Srbina \u2013 samo dok je srpsko, odnosno dok pripada dr\u017eavi Srbiji. U toj ta\u010dki kre\u0107e i Pavlovi\u0107eva zapitanost: da li je to oduvek bilo tako? Da li je Albanac sprski sinonim za neprijatelja, onog \u010diji je \u017eivot bezvredan i mo\u017ee se iz nu\u017ede poni\u0161titi? Da li je zemlja, ma ko na njoj \u017eiveo, pre\u010da od dru\u0161tvenih veza koje se na njoj mogu graditi? Kako mitska zemlja, pa bila i prazna i pusta, ostaje plodna za to seme neprijateljstva koje oblikuje na\u0161u imaginaciju o Albancu?<\/p>\n

Ta be\u017eivotna teritorijalnost nije \u010dudna jer se, pokazuje Pavlovi\u0107, Albanac ustoli\u010duje u neprijatelja ba\u0161 onda kada Srbija postaje me\u0111unarodno priznata kao nezavisna dr\u017eava, kada nastaje i albanski nacionalni pokret, kad slabi osmanski uticaj na Balkanu, dok uticaj Austrougarske raste, kao i srpske pretenzije prema dana\u0161njem Kosovu i Metohiji i severu Albanije. Ustoli\u010denje u neprijatelja odigralo se, dakle, tek potkraj 19. veka i u prvim decenijama 20. veka. Nije to tako bilo oduvek i razni su koraci bili neophodni u gra\u0111enju albanizma pre no \u0161to je on poslu\u017eio kao opravdanje za ratne pohode.<\/p>\n

Da bi osvetlio \u0161ta se doga\u0111alo pre no \u0161to je Albanac postao neprijatelj, Pavlovi\u0107 ne traga za sporednim, minornim tekstovima koje izvla\u010di iz zaturenih pretinaca pra\u0161njavih arhiva. Naprotiv, on \u010dita Karad\u017ei\u0107a i Gara\u0161anina pokazuju\u0107i da teritorije koje Albanci naseljavaju nisu u sredi\u0161tu onovremenog srpskog nacionalnog programa. Sami Albanci nisu neprijatelji. Lokalno znanje o Albancima je skromno, malo se o njima zna, a ono \u0161to se zna, i tu se Pavlovi\u0107 oslanja na najstarije, uzorne crnogorske istorije i Dositejeve uspomene na boravak na jugu Albanije, daleko vi\u0161e govori o me\u0111usobnom po\u0161tovanju i saradnji, sli\u010dnostima i srodnostima, nego o bezvremenom neprijateljevanju. (\u010citanje lika Muse Kesed\u017eije kao junaka ravnog, a u narodnoj svesti, mo\u017eda boljeg i od najboljeg, Marka Kraljevi\u0107a, mali je gest koji bi ipak zna\u010dajno izmenio putanju gradnje nacionalne svesti mladih nara\u0161taja u Srbiji koji ga iz generacije u generaciju sre\u0107u u \u010ditankama.)<\/p>\n

Taj Albanac \u2013 \u010dasni br\u0111anin i pobratim, prvenstveno vezan za sever Albanije, s kojim se zajedno borilo protiv Turaka \u2013 nestaje sa scene i biva odmenjen Albancem s Kosova koji postaje \u201egori i od samih Turaka\u201c. Da bi se to dogodilo, Kosovo je od poetskog simbola kakvim se gradi u srpskom nacional-romanti\u010darskom diskursu po\u010detkom 19. veka, moralo postati teritorijalno pitanje, \u0161tavi\u0161e, ratni cilj (33). A da bi se opravdala dehumanizacija \u017eivlja na teritorijama koje su metafizi\u010dki na\u0161e, bio je potreban intenzivan rad \u201emediavelizacije i mistifikacije Kosova\u201c (121). Odlu\u010dno odbijaju\u0107i da se prikloni kako \u201esrboljupcima\u201c, tako i \u201esrbomrscima\u201c \u2013 odnosno da pristane kako uz tuma\u010denje kosovske knji\u017eevne tradicije kao same sr\u017ei eti\u010dkih i metafizi\u010dkih vrednosti Srba, tako i uz njeno progla\u0161enje jezgrom srpskog \u0161ovinizma (36) \u2013 Pavlovi\u0107 bira da \u010dita tu tradiciju hobsbaumovski, nastoje\u0107i da uvidi kako je ona izumljena, kojim je sredstvima stvarana. Pa\u017enje je vredan njegov pristup Vukovim inventivnim uredni\u010dkim postupcima, koji je narodu \u201evratio\u201c narodnu kulturu, ure\u0111uju\u0107i je tako da ona prosija kao posebno kosovska. Vukova formativna uloga u kanonizovanju kosovske epike u njenom sada\u0161njem obliku govori nam ne\u0161to o ulozi u\u010denih ljudi, dana\u0161njim re\u010dnikom, intelektualaca, u uspostavljanju narodnog se\u0107anja i narodnih vrednosti, koje su potom mogle biti upotrebljene da legitimi\u0161u politi\u010dke pretenzije.<\/p>\n

 <\/p>\n

Uobli\u010denje narodne kulture u ono \u0161to narod zbilja misli imalo je i svoj drugi krak. U doba kada se istoriografija kod nas ustanovljuje kao disciplina, uvodi se i obavezno \u0161kolovanje u kojem se \u201eistorija\u201c \u010desto izvodi iz narodnih pesama. To Pavlovi\u0107 i\u0161\u010ditava iz prvih generacija ud\u017ebenika koje su mali \u0161kolarci usvajali kao stanovnici nove nezavisne dr\u017eave. Uputni su njegovi uporedni primeri dopuna i izmena ud\u017ebenika istorije objavljivanih od 1882. do 1912. godine. Za razliku od ranijih shvatanja Albanaca kao ljutih ratnika i povremenih saveznika, ud\u017ebeni\u010dki Albanci odsada upu\u0107uju samo na kosovske Albance, \u010diji se lik menja u skladu s politi\u010dkim zahtevima vremena. Ilustrativan je primer koji pripoveda o seobi Srba. U prvom izdanju iz 1882. ud\u017ebenika istorije ka\u017ee se kako patrijarh Arsenije \u010carnojevi\u0107 \u201enije sa tom seobom u\u010dinio dobro Srbima\u2026 Turci u ta prazna mesta naseli\u0161e Arnaute, te tako i sad ima malo Srba u Srbiji na jugu od nas, ve\u0107 svi Arnauti, i ako ih pre tu nije bilo\u201c. U slede\u0107em izdanju, objavljenom samo \u010detiri godine kasnije, ova se re\u010denica su\u0161tinski menja: \u201eOve seobe bile su \u0161tetne za Srbe, jer su se Srbi rasturili po dalekim zemljama, a Turci na njihova mesta naseljavali Arnaute, koji su gora zla Srbima \u010dinili i od samih Turaka\u201c (85). Menjale su se politi\u010dke prilike, pa se menjalo i potrebno znanje i po\u017eeljni govor koji je trebalo usvojiti da bi se nove prilike razumele i opravdale.<\/p>\n

Prema Aleksandru Pavlovi\u0107u, govor neprijateljstva stvaran je intenzivno u periodu od Berlinskog kongresa do kraja Prvog svetskog rata. Re\u010dima Dimitrija Tucovi\u0107a kojem se posve\u0107uje posebna pa\u017enja kao jednom druga\u010dijem glasu, \u201edanas je postalo vrlo rizi\u010dno propovedati potrebu zajedni\u010dkog rada sa Arbanasima. U pogubnoj utakmici da opravda jednu naopaku politiku, bur\u017eoaska \u0161tampa je stvorila o Arbanasima \u010ditavu kulu neistinitih i tendencioznih mi\u0161ljenja, a osvaja\u010dka politika Srbije sa svojim varvarskim metodama morala je Arbanase ispuniti dubokom mr\u017enjom prema nama\u201c (109). Tucovi\u0107 to pi\u0161e 1914. godine, posle Albanske kampanje u kojoj je i sam u\u010destvovao, koju su srpski dr\u017eavni vrh i \u0161tampa glavnog toka slavili kao sravnjivanje srednjovekovnih ra\u010duna i osvetu Kosova. U rat se ide da se povrati \u201esjajni presto silnoga Du\u0161ana\u201c, a predvode ga \u201ena\u0161i di\u010dni vitezovi\u201c (99). Levi\u010darska \u0161tampa izve\u0161tava druga\u010dije s lica mesta, prenose\u0107i slike u\u017easa (\u201e\u017eene su se pora\u0111ale od straha\u201c, 102). One, me\u0111utim, ostaju na rubu vidnog polja, jer je pohod bespo\u0161tedan \u2013 svaki je \u2013 ali i zato \u0161to se tad vi\u0161e ne vide ljudi, ve\u0107 tu\u0111ini koji svojim telima zauzimaju teritoriju koja je otelotvorila mit, koja je, i ravna i pusta, postala svrha istorijskog svo\u0111enja ra\u010duna. Albanac je na tom putu morao postati gori i od Tur\u010dina.<\/p>\n

Tucovi\u0107eve re\u010di da \u201egranicu prema Arbanasima ne treba da \u010duvaju na\u0161i pukovi na Pa\u0161triku, \u0160enjitu i drugim planinama, nego bolja i kulturnija politika prema Arbanasima\u201c (103), ostale su prazan odjek u njegovom i u na\u0161im vremenima. Pavlovi\u0107 im daje ponovni \u017eivot u ime druga\u010dijeg patriotizma koji ne stavlja otad\u017ebinu \u201eiznad prava i krivice, iznad morala, iznad po\u0161tenja i koje [ne] odobrava zlo\u010dine predstavnicima te otad\u017ebine\u201c (110).<\/p>\n

Imaginarni Albanac nas nagoni da se zapitamo \u0161ta govorimo i kakvim resursima raspola\u017eemo u razumevanju: \u0161ta su \u010dinjenice, kako je slo\u017eena istorija koju u\u010dimo, da li se mogla slo\u017eiti i druga\u010dije i od \u010dega to zavisi, kako nam se ta me\u0161avina prenosi i predaje prave\u0107i od nas Srbe i nesrbe ve\u0107 prema tome koliko se na izumljeni poziv tradicije odazivamo. Ta knjiga nije pri\u010da o \u010dinjenicama, ve\u0107 je pri\u010da o pri\u010dama, koja nas nagoni da se zamislimo nad time za\u0161to vidimo ba\u0161 kako vidimo, kako su nam pri\u010de formirale pogled, kako su ga uramile. Ona nam, najzad, daje govor da rastresemo taj ram i mo\u017eda poku\u0161amo da vidimo jo\u0161 ne\u0161to, ili ne\u0161to druga\u010dije. Zato odgovor na pitanje \u201ekako govoriti o Albancu\u201c \u2013 a to je ono \u0161to ova knjiga radi \u2013 postaje i \u010din akademskog odmetni\u0161tva, takore\u0107i teorijske hajdu\u010dije, i hvale vredan poku\u0161aj prizivanja mira u beskona\u010dnom vra\u0107anju istog ratnog hu\u0161kanja.<\/p>\n

Preuzmite knjigu<\/a><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prikaz knjige Aleksandra Pavlovi\u0107a \u201eImaginarni Albanac: Simbolika Kosova i figura Albanca u srpskoj kulturi\u201c, Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju, 2019.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":314623,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-314622","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314622","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=314622"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314622\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":314625,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314622\/revisions\/314625"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/314623"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=314622"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=314622"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=314622"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}