{"id":314437,"date":"2021-02-20T07:19:07","date_gmt":"2021-02-20T06:19:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=314437"},"modified":"2021-02-20T07:20:51","modified_gmt":"2021-02-20T06:20:51","slug":"jedinstvena-prilika-patrijarha-porfirija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/02\/20\/jedinstvena-prilika-patrijarha-porfirija\/","title":{"rendered":"Jedinstvena prilika patrijarha Porfirija"},"content":{"rendered":"

Autor: Sr\u0111a Trifkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Geopoliti\u010dki polo\u017eaj Srbije u ovom trenutku krajnje je nezahvalan. Novi re\u017eim u Va\u0161ingtonu od prvog dana ne krije svoje agresivne namere prema Srbima u celini, niti potcenjiva\u010dki odnos prema Beogradu oli\u010den u Bajdenovoj \u201e\u010destitci\u201c Vu\u010di\u0107u. Pritisci da se prihvati \u201eme\u0111usobno priznanje\u201c sa mafija\u0161kom kvazidr\u017eavom samo \u0107e rasti, ali pre toga verovatno je da \u0107e prva na udaru biti Republika Srpska.<\/p>\n

Rusija je na Balkanu ve\u0107 poodavno u sveop\u0161toj defanzivi. \u010cak i kada bi u Kremlju postojala politi\u010dka volja za konkretnu pomo\u0107 Srbima u slu\u010daju akutne krize (\u0161to nije izvesno), geopoliti\u010dke prepreke su neumoljive. Gubitkom Ukrajine Rusija je za dodatne dve hiljade kilometara udaljena od Zapadnog Balkana, a ve\u0107 od ranije ispre\u010dio joj se kordon NATO \u010dlanica Rumunije i Bugarske. Kina je daleko i u ovom trenutku jo\u0161 nespremna za o\u0161tru konfrontaciju sa SAD.<\/p>\n

Evropska unija krotko povla\u0111uje novom re\u017eimu u Va\u0161ingtonu, \u0161to se videlo iz zao\u0161trene antiruske retorike \u017dozepa Borela nakon \u0161to se vratio iz Moskve u Brisel. Nema sumnje da \u0107e Brisel i Berlin upravo po pitanju zao\u0161trenog stava prema Srbiji, Republici Srpskoj i Srbima u celini vrlo rado prihvatiti diktat Va\u0161ingtona kao odraz iznova stvorenog konsenzusa zapadnih partnera posle \u010detvorogodi\u0161njih poreme\u0107enih odnosa pod Donaldom Trampom.<\/p>\n

Vatikanske veze<\/h2>\n

U tako nezahvalnoj situaciji Srbi treba da proaktivno te\u017ee za ja\u010danjem starih i uspostavljanjem novih partnerstava, gde god mogu i sa kim god mogu. U tom kontekstu, zna\u010dajna je \u010dinjenica da Sveta stolica nije priznala kvazidr\u017eavu Kosovo i da je papa Francisko odgodio kanonizaciju Alojzija Stepinca na neodre\u0111eno vreme.<\/p>\n

Iskustva Srba sa Katoli\u010dkom crkvom kroz istoriju bila su mu\u010dna. U dana\u0161nje vreme, me\u0111utim, neophodno je sagledati \u010dinjenicu da izrazito srbofobni, podunavsko-mitelevropski katolicizam nije dominantan u Vatikanu. Patrijarh Porfirije stoga bi trebalo da svoje ve\u0107 postoje\u0107e vatikanske veze ne samo neguje, nego i ja\u010da. Za Svetu stolicu veoma je po\u017eeljno da papa do\u0111e u Srbiju. Svesna je da put ka Moskvi vodi preko Beograda. Ovo predstavlja zna\u010dajan politi\u010dki kapital, \u010dega je novi patrijarh srpski savr\u0161eno svestan. On treba da njegovom aktiviranju pristupi bez obzira na optu\u017ebe zilota o tobo\u017enjoj te\u017enji ka uniji ili ekumenizmu.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de odnosa sa katolicima, na osnovu njegovih dosada\u0161njih izjava i postupaka izvesno je da patrijarh Porfirije sagledava jo\u0161 jednu va\u017enu \u010dinjenicu. U vreme kada postmoderno ludilo politi\u010dke korektnosti caruje zapadnim svetom, kada se perverzije slave kao normalne, a normalnost progla\u0161ava za netrpeljivost, hri\u0161\u0107ani isto\u010dni i zapadni \u2013 razdvojeni tragi\u010dnom Velikom \u0161izmom \u2013 mogu i treba da nalaze zajedni\u010dke interese u suprotstavljanju zlu.<\/p>\n

Trule\u017e nevere, satanskih hristofobnih zakona i javnog diskursa, a pre svega sveop\u0161te vajningerovske samomr\u017enje u koju je ogrezao zapadni svet pru\u017ea dodatnu priliku patrijarhu Porfiriju da oja\u010da veze sa katoli\u010dkim svetom. Uz punu spoznaju \u010dinjenice da razlike me\u0111u nama \u2013 nastale pre mnogo vekova i produbljivane tokom skoro jednog milenijuma \u2013 ne\u0107e biti uskoro prevazi\u0111ene, on je pravi \u010dovek na pravom mestu da doprinese jednom funkcionalnom i obostrano korisnom partnerstvu isto\u010dnih i zapadnih hri\u0161\u0107ana u otporu daljoj marginalizaciji vernika i prihvatanju nametnutih oblika postmodernije poput istopolnih kvazibrakova. To nije nikakvo unija\u0107enje, niti ekumenisanje! To je zdravorazumski stav i moralno jasno utemeljen.<\/p>\n

Posebno ohrabruje \u010dinjenica da mitelevropski, agresivni katolicizam vi\u0161e ne u\u017eiva monopol posrednika izme\u0111u Vatikana i pravoslavnih Srba. Li\u010dno sam iskusio stanje duha te neprijatne varijante katoli\u010danstva juna 2007, kada sam sa biv\u0161im kanadskim ambasadorom u Beogradu D\u017eejmsom Bisetom posetio visoke li\u010dnosti u Vatikanu po preporuci tada\u0161njeg ambasadora Srbije pri Svetoj stolici, Darka Tanaskovi\u0107a. Na\u0161 cilj bio je da iznesemo argumente zasnovane na hri\u0161\u0107anskoj solidarnosti u prilog nepriznavanja kosovske samoprogla\u0161ene nezavisnosti, koja se tada uveliko o\u010dekivala.<\/p>\n

Jedan od na\u0161ih sagovornika bio je biskup Valter Brandmiler (Walter Brandm\u00fcller, od 2010. kardinal). Ro\u0111eni Bavarac, Brandmiler bio je na \u010delu Pontifikalnog odbora za istorijske nauke. Kada mu je ambasador Biset pomenuo zna\u010daj Srba kao osvedo\u010denih branitelja Evrope od islamske opasnosti, biskup Bratmiler \u2013 o\u010digledno nesvestan porekla moje malenkosti \u2013 doslovno je rekao slede\u0107e: \u201eDa, da, Srbi! Da, kakav narod! Ah\u2026 avaj [alas!], kakva \u0161teta\u2026 ali na\u0161a vrata vazda ostaju otvorena!\u201c<\/p>\n

Prirodni saveznici<\/h2>\n

Danas, me\u0111utim, u katoli\u010dkom svetu daleko je prisutnija struja oli\u010dena u mnogim mojim kolegama i prijateljima iz Amerike koji u Srbima vide prirodne saveznike u borbi sa satanskim duhom postmodernije.<\/p>\n

Jedan od njih je gvardijan norbertinskog manastira Svetog Arhangela Mihajla u Silveradu u Kaliforniji i moj prijatelj o. Hju Barbur (Hugh Barbour). Njega sam u dva navrata doveo u Crnu Goru, gde je bez zazora pru\u017eio podr\u0161ku Mitropoliji izjavama da nikakva \u201eCrnogorska pravoslavna crkva\u201c ne postoji. Mitropolit Amfilohije mi je potom u vi\u0161e navrata pred odlazak u Ameriku slao pozdrave za \u201ena\u0161eg dobrog oca Huga\u201c, sa kim je vodio vi\u0161esatne razgovore na italijanskom. Otac Hju je prilikom jedne moje posete njegovom manastiru predao dar od 2.000 dolara Cetinjskoj bogosloviji na \u0161ta mu je otac Gojko Perovi\u0107 uzvratio lepim i elokventnim pismom zahvalnosti.<\/p>\n

Katolik je i moj vi\u0161edecenijski kolega dr Tomas Fleming, biv\u0161i urednik \u010dasopisa Hronike koji po pitanju odnosa katolika i pravoslavnih sledi jasan stav: \u201eAko se ne dr\u017eimo zajedno, visi\u0107emo razdvojeno\u201c. Dr Fleming je po blagoslovu mitropolita Amfilohija na engleskom napisao knjigu Crna Gora raspolu\u0107ena zemlja (Montenegro: The Divided Land), koja je po prvi put zapadnom \u010ditaocu na pristupa\u010dan i sa\u017eet na\u010din iznela \u010dinjenice o istoriji, kulturi, veri i identitetu Crnogoraca. Flemingov zaklju\u010dak je nedvosmislen: \u201eOni Crnogorci koji ka\u017eu da nisu Srbi time prihvataju da su niko i ni\u0161ta\u201c.<\/p>\n

Katolik je i pukovnik Ronald Ha\u010det iz Teksasa, koji mi je godinama bio dragoceni saradnik u Fondaciji lorda Bajrona za balkanske studije, \u010dest posetilac srpskih zemalja i u\u010desnik nau\u010dnih skupova o jugoisto\u010dnoj Evropi. U svojim pisanjima, on se posebno istakao kao branilac prava Republike Srpske na opstanak. Nakon \u0161to sam u leto 1994. sa njim proveo sedam dana na Palama i drugde po rati\u0161tima, Ha\u010det je poku\u0161ao da svoje va\u0161ingtonske veze aktivira u cilju povratka izolovanog rukovodstva Republike Srpske u pregovara\u010dki proces. Ovo je, na\u017ealost, bilo spre\u010deno iz Beograda.<\/p>\n

Takvih primera ima, hvala Bogu, na desetine. Me\u0111u njima je i Elizabeta Val\u0111usti, autor dokumentarnog filma \u201eSpasimo manastire!\u201c o srpskom nasle\u0111u na Kosovu i Metohiji. Navedeni ljudi su nesumnjivi i osvedo\u010deni prijatelji srpskog naroda. Nikome od njih ne pada na pamet da razli\u010ditosti na\u0161ih verskih tradicija tretiraju kao problem. Oni su tako\u0111e svesni da su pravoslavni narodi, Rusi pre svega, jo\u0161 uvek \u010dvrsta barijera metastaziranju postmodernog, posthumanog zapadnog sekularizma.<\/p>\n

\u201eZapadni svet\u201c ima vladaju\u0107u kvazielitu koja se ponosi navodnom emancipacijom od tradicionalne vere, \u0161to je oli\u010deno u Nacrtu Ustava Evropske unije koji temelje briselske Evrope vidi u prosvetiteljstvu i vladavini prava \u2013 ali ne i u hri\u0161\u0107anstvu. Posledica razdvajanja razuma od srca jeste kolaps zapadne kulture i civilizacije. On danas predstavlja realnost, a ne tek predstoje\u0107i proces koji je pre sto godina najavio Osvald \u0160pengler.<\/p>\n

Suo\u010deni sa be\u0161tijom adskom na svakom koraku, zapadni i isto\u010dni hri\u0161\u0107ani treba da o\u010duvaju skru\u0161enu svest o sopstvenoj gre\u0161nosti i da se klone zilotske isklju\u010divosti. Ona samo ide naruku onima koji \u017eele da nas obese \u2013 svakog od nas posebno. Uzdam se i molim da im to zadovoljstvo ne\u0107emo pru\u017eiti. Nemam sumnje da je novi patrijarh srpski prava li\u010dnost da uspostavi i oja\u010da spone koje \u0107e zajedni\u010dki otpor hri\u0161\u0107ana dobre volje i tvrde vere novom Vavilonu u\u010diniti mogu\u0107im.<\/p>\n

Sr\u0111a Trifkovi\u0107 je spoljnopoliti\u010dki urednik mese\u010dnog magazina \u201eHronike\u201c i vanredni profesor na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Banjaluci<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dobri odnosi patrijarha Porfirija sa Vatikanom mogli bi biti od koristi srpskoj dr\u017eavi i narodu. To nije nikakvo unija\u0107enje, niti ekumenisanje, ve\u0107 zdravorazumski i moralno jasno utemeljen stav<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":314438,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-314437","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314437","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=314437"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314437\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":314441,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314437\/revisions\/314441"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/314438"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=314437"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=314437"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=314437"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}