{"id":314087,"date":"2021-02-16T07:32:02","date_gmt":"2021-02-16T06:32:02","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=314087"},"modified":"2021-02-16T07:32:02","modified_gmt":"2021-02-16T06:32:02","slug":"sta-nije-u-redu-sa-danom-drzavnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/02\/16\/sta-nije-u-redu-sa-danom-drzavnosti\/","title":{"rendered":"\u0160ta nije u redu sa Danom dr\u017eavnosti?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Filip Mitri\u010devi\u0107<\/strong><\/p>\n

Prema aktuelnom Zakonu o dr\u017eavnim i drugim praznicima, taj dan se obele\u017eava u spomen Prvog srpskog ustanka 1804. i dono\u0161enja Sretenjskog ustava 1835. godine.<\/p>\n

Ipak, najzna\u010dajniji dr\u017eavni praznik u Srba trenutno nosi sa sobom jednu nezavidnu pozadinu i nasle\u0111e sa kojim bi Republika trebalo da raskine ukoliko zaista \u017eeli da napreduje.<\/p>\n

Mnoge dr\u017eave na svetu slave nacionalne revolucije, datume oslobo\u0111enja, ili pak datume po\u010detka procesa neke vrste emancipacije.<\/p>\n

Srbija nije izuzetak, i to samo po sebi nije ni na koji na\u010din problemati\u010dno.<\/p>\n

Me\u0111utim, da li smo se mi ikada duboko zapitali kakve implikacije proslava na\u0161e \u201eemancipacije\u201c povla\u010di i koji su to potencijalno neprihvatljivi aspekti proslave Sretenja koji neprestano mimoilaze na\u0161 vidokrug?<\/p>\n

Slavljen danas kao Srpska revolucija, Prvi srpski ustanak odista predstavlja po\u010detak vojne faze ne\u010dega \u0161to u dana\u0161njoj perspektivi mo\u017ee biti posmatrano kao nacionalno oslobo\u0111enje, uspostavljanje dr\u017eavnosti i samostalnosti.<\/p>\n

Mnogi autori unutar srpske istoriografije se razilaze oko toga koja je gornja granica te revolucije, da li je to kraj njene vojne faze (1815.), ili je to progla\u0161enje prvog ustava u modernoj srpskoj istoriji (1835.), uz povremena flertovanja i sa idejom da tu granicu treba pomeriti do 1878. i sticanja pune nezavisnosti na Berlinskom kongresu.<\/p>\n

Ipak, u moru diskusija oko tehni\u010dkih aspekata i praznika i njegove proslave, ali i same istorije u pozadini, nikada se ne postavlja pitanje \u0161ta je dominantna vrednost iza slavljenja Sretenja kao srpskog Dana Dr\u017eavnosti?<\/p>\n

Aludiram na \u010dinjenicu da gotovo uvek propu\u0161tamo priliku da postavimo pitanje od \u010dega smo se mi to osamostalili i, takore\u0107i, emancipovali?<\/p>\n

Za\u0161to bi Sretenje\/Dan dr\u017eavnosti trebalo tako jako da rezonuje u na\u0161oj svesti? Za\u0161to tako jak naglasak na \u201evaspostavljanje\/vaskrs srpske dr\u017eavnosti\u201c i udaranje temelja \u201emoderne\u201c srpske dr\u017eave?<\/p>\n

Takore\u0107i, \u0161ta je \u201episac\u201c hteo da ka\u017ee?<\/p>\n

\u010cesto prisutan ideolo\u0161ki antagonizam u javnom diskursu u Srbiji je onaj kada se govori o komunisti\u010dkom, s jedne strane, i pre- i post-komunisti\u010dkom periodu srpske istorije s druge. Interesantno je uo\u010diti koliko zapravo paralela mo\u017eemo povu\u0107i izme\u0111u tih era u odre\u0111enim sferama.<\/p>\n

Proslave dr\u017eavnih praznika i dominantne kategorije pri propagiranju vrednosti krucijalnih za kolektivni identitet su jedna od njih.<\/p>\n

Mnogi \u0107e verovatno pitati kako se te vrednosti mogu porediti u uslovima multinacionalne (neki bi \u010dak rekli i supranacionalne) kreacije i etnonacionalne postkomunisti\u010dke dr\u017eavne tvorevine kakva je Srbija?<\/p>\n

Te dve faze su naizgled u potpunim suprotnostima.<\/p>\n

I da i ne.<\/p>\n

Naime, mehanizmi odre\u0111ivanja gore pomenutih dominantnih kategorija i njihovo propagiranje je potpuno isto i za komunisti\u010dki i postkomunisti\u010dki period.<\/p>\n

Decenijama je kolektivni identitet i samo postojanje Jugoslavije po\u010divalo na vrednostima zajedni\u010dke borbe protiv zajedni\u010dkog neprijatelja.<\/p>\n

Taj neprijatelj je bio fa\u0161izam, a mi smo kao dr\u017eava bili savez antifa\u0161isti\u010dkih naroda i narodnosti.<\/p>\n

Danas, mi smo nacija koja slavi svoju pobunu protiv Otomanske imperije i njenih dominantnih vrednosti.<\/p>\n

Zajedni\u010dki neprijatelj pripadnika na\u0161e nacije i \u201ecivilizacije\u201c kojoj tvrdimo da pripadamo je takozvano 500-godi\u0161nje ropstvo pod Turcima.<\/p>\n

Upravo tu le\u017ei najve\u0107i problem na\u0161eg dr\u017eavnog praznika, tj. diskursa vezanog za njega.<\/p>\n

Diskurs oko Dana dr\u017eavnosti i istorije u pozadini je vrlo isklju\u010div u svojim vrednostima i svojoj retorici, nadasve baziran na istorijskom revizionizmu i neistinama.<\/p>\n

Svake godine su politi\u010darima i \u201ekreatorima mi\u0161ljenja\u201c javnog mnjenja puna usta 15. februara kao datuma kada nastaje \u201emoderna\u201c srpska dr\u017eava.<\/p>\n

To, svakako, nije neistina.<\/p>\n

Ali \u0161ta zaista zna\u010di taj pojam \u201emoderno\u201c?<\/p>\n

Prate\u0107i istupe nosioca nacionalne politike, zna\u010dajnih figura na\u0161eg visokog obrazovanja, i ostalih pozvanih da govore o ovom istorijski zna\u010dajnom trenutku, srpska \u201emodernost\u201c stoji jedino i isklju\u010divo u suprotnosti sa Otomanskom imperijom, Islamom, \u201eIstokom\u201c, \u201eOrijentom\u201c, \u201eTurcima\u201c, \u201eropstvom\u201c i sli\u010dno. A na\u0161e \u201ecivilizacijsko\u201c mesto je uz hri\u0161\u0107anski Zapad i Evropu\u201c.<\/p>\n

Mnogi su spremni da proglase 15. februar danom kada je Srbija rekla da ona bezrezervno i neupitno pripada Evropi.<\/p>\n

Koja je to Evropa? Da li je to Evropa Evropske unije, \u0160engen zone, uvoznih carina i mitske zabrane pe\u010denja rakije ispred ku\u0107e, u koju nikako ne \u017eelimo da idemo? Ne, to nije ta Evropa. To je Evropa krsta i ma\u010da, na braniku \u201ecivilizacije\u201c od isto\u010dnja\u010dkih varvara i bezbo\u017enika. To je Evropa kojoj zaista \u017eelimo da pripadamo.<\/p>\n

Mada, u poslednje vreme je na momente te\u0161ko i uo\u010diti razliku izme\u0111u ove dve Evrope.<\/p>\n

Da li je to uzrok ili posledica \u010dinjenice da je ud\u017ebenik istorije za tre\u0107i razred gimnazije u izdanju dr\u017eavnog Zavoda za izdavanje ud\u017ebenika (autora Dragomira Bond\u017ei\u0107a i Koste Nikoli\u0107a) fantasti\u010dan primer ovakvih vrednosnih sudova bez utemeljenja u istorijskoj istini?<\/p>\n

Da ne spominjemo utemeljenje u vrednostima na\u0161iroko zastupljenim u akademskom diskursu drugde u svetu.<\/p>\n

Vratimo se na pretpostavku Edvarda Saida u kapitalnom delu, \u201eOrijentalizam\u201c, da \u201ena\u0161a\u201c (misle\u0107i na hri\u0161\u0107anski Zapad) kultura \u201edobija na snazi i identitetu postavljaju\u0107i sebe protivno Orijentu, njegovim suprotnim slikama, idejama, karakterima i iskustvima\u201c.<\/p>\n

\u0160ta podgreva mit o 500 godina turskog ropstva?<\/p>\n

Pre nego \u0161to potencijalni \u010ditaoci dobiju napad panike pred mojim apologetskim stavom prema 500 godina zuluma koji je na\u0161 narod trpeo, da li je mogu\u0107e da ne vidimo koliko je takav stav \u0161tetan po na\u0161 sopstveni kolektivni identitet?<\/p>\n

Za\u0161to pet stotina godina ropstva i mraka, za\u0161to vekovi muka i patnje?<\/p>\n

Zar je srpski narod prestao da postoji izme\u0111u pada Despotovine i podizanja Prvog srpskog ustanka?<\/p>\n

Da li se i\u0161ta desilo za na\u0161 narod u me\u0111uvremenu, \u010dak i dobro?<\/p>\n

Da li smo uop\u0161te postojali?<\/p>\n

Jasno je, motiv smrti i vaskrsenja rezonuje u ljudskoj svesti vi\u0161e nego i jedan drugi.<\/p>\n

Smrti od ruke neprijatelja koga mo\u017eemo svi zajedni\u010dki da mrzimo i uz to da poka\u017eemo kako pripadamo onom \u201eboljem\u201c delu sveta.<\/p>\n

A \u0161ta je bolje onda od vaskrsa kroz isukani ma\u010d protiv sopstvenog zlostavlja\u010da?<\/p>\n

Da ne budem previ\u0161e bezobrazan sugestijom da smo decenijama pripadali \u201eboljem\u201c delu sveta pripadaju\u0107i njegovoj antifa\u0161isti\u010dkoj ekumeni, postavi\u0107u prosto pitanje: Kada \u0107emo prestati da defini\u0161emo sebe kroz prizmu mr\u017enje prema drugome?<\/p>\n

Dr\u017eavni praznici bi trebalo da budu proslave sopstvenosti, to im je jedina svrha.<\/p>\n

\u0160to pre to shvatimo, bolje po nas.<\/p>\n

Tog momenta \u0107emo prestati da budemo \u201emilenijska nacija pravoslavnih Hri\u0161\u0107ana\u201c iz knjiga Milorada Ekme\u010di\u0107a, nacija sinova Stefana Nemanje, nosio on krst ili ma\u010d, nacija stradalnika \u201eisto\u010dno-islamskog varvarstva\u201c, ili nacija hordi \u201e\u010duvara nacionalnog dostojanstva pred naletom migranata\u201c.<\/p>\n

Kada Srbi shvate da je i sam pojam nacije moderan koliko i njihova dr\u017eava, shvati\u0107e da je sve ostalo gledanje u ogledalo da bi se ciljano video neki drugi.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od 2001. godine, Republika Srbija svakog 15. februara slavi Dan dr\u017eavnosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":314088,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-314087","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314087","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=314087"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314087\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":314089,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/314087\/revisions\/314089"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/314088"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=314087"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=314087"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=314087"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}