{"id":313885,"date":"2021-02-12T10:45:35","date_gmt":"2021-02-12T09:45:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=313885"},"modified":"2021-02-12T10:45:35","modified_gmt":"2021-02-12T09:45:35","slug":"put-grcke-ka-eu-tesko-do-solidarnosti-ali-nema-ni-obostranog-pristupa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/02\/12\/put-grcke-ka-eu-tesko-do-solidarnosti-ali-nema-ni-obostranog-pristupa\/","title":{"rendered":"Put Gr\u010dke ka EU: Te\u0161ko do solidarnosti, ali nema ni obostranog pristupa"},"content":{"rendered":"

Autorka: Aleksandra Vuduri <\/strong><\/p>\n

\u201eEvropa je gr\u010dka re\u010d\u201c \u2013 \u010desto je svojim evropskim kolegama nagla\u0161avao gr\u010dki dr\u017eavnik \u041aonstantinos<\/a> \u041aaramanlis, koji je 1975 godine podneo kandidaturu za pristup Gr\u010dke u Evropskoj ekonomskoj zajednici. Njagova poenta je bila jasna: njegova zemlja, mesto ro\u0111enja demokratije i evropske civilizacije, prirodno pripada uniji evropskih zemalja.<\/p>\n

\u041aaramanlis je smatrao da mora ubediti one koji su sumnjali da Gr\u010dka pripada evropskom klubu. Svako pro\u0161irenje evropskog kluba je oduvek bilo te\u0161ko pitanje, jo\u0161 od najranijih dana Unije, a takav je zapravo i sada slu\u010daj sa Zapadnim Balkanom.<\/p>\n

Ekskluzivni klubovi uvek name\u0107u odre\u0111ene kriterijume novim \u010dlanovima. U slu\u010daju Gr\u010dke, tada\u0161nji nema\u010dki kancelar Helmut \u0160mit bio je zabrinut zbog neefikasne javne uprave i nemogu\u0107nosti da se prikupe porezi od bogatijih gra\u0111ana. Zapravo, kada je \u010duo da Gr\u010dka ima \u017eelju da se kandiduje za \u010dlanicu EEZe, slavno je uskliknuo \u201esamo preko mene mrtvog<\/a>\u201c.<\/p>\n

Ipak je \u041aaramanlis \u2013 uz malu pomo\u0107 svog prijatelja, francuskog predsednika Valerija \u017diskara<\/a> Destena \u2013 uspeo ubediti skepti\u010dne evropske lidere da bez sumnje dozvole Gr\u010dki da se 1981<\/a> godine priklju\u010di klubu.<\/p>\n

Dve decenije kasnije, Gr\u010dka \u2013 tada sa jo\u0161 uvek nestabilnom ekonomijom \u2013 uspeva u\u0107i i u evrozonu. Nakon \u010detrnaest godina, \u201enajslabija karika\u201c u zoni sa jedinstvenom valutom, suo\u010dava se sa najte\u017eom krizom u odnosima sa EU, teturaju\u0107i se na rubu bankrota, suo\u010davaju\u0107i se sa mogu\u0107im izlaskom iz evrozone, ozlogra\u0161eni \u201eGregzit\u201c.<\/p>\n

Tokom ove krize, Gr\u010dka nije imala puno prijatelja u EU. \u010cak i \u017diskar Desten, \u010dovek koji se zalo\u017eio za njeno pristupanje, ovog puta je propagirao Gregzit<\/a>.<\/p>\n

Solidarnost Evrope opstaje kao slogan<\/strong><\/h2>\n

Ironi\u010dno, tokom prvih evropskih izbora u 1979 godini, \u0160mit je apelovao za \u201eSolidarnu Evropu, u kojoj \u0107e zemlje pomagati jedna drugu\u201c. Nekih 40ak godina kasije, ova ideja uglavnom opstaje kao simbol, mo\u017ee se \u010dak i re\u0107i kao slogan. Mali je broj primera kada su \u010dlenice EU pokazale solidarnost, osnovu evropske ideje, pre svega za vreme ekonomske i migrantske krize. Mo\u017eda je upravo i ovo razlog zbog kog grci, koji su uglavnom \u201eZa\u201c EU, naj\u010de\u0161\u0107e smatraju da Unija ne pokazuje solidarnost.<\/p>\n

Ovo je jasno prikazano u anketi koju je sprovela MRB u ime fondacije \u041aonrad Adenauer u Atini, 2019 godine, u kojoj se analizira odnos EU i Gr\u010dke. Na pitanje da \u201ejednom re\u010dju opi\u0161u EU danas\u201c, 33,5% ispitanika su odgovorili: \u201enedostatak solidarnosti zemalja<\/a> – \u010dlanica EU\/nametanje mo\u0107nih\u201c.<\/p>\n

Istovremeno, 64,1% ispitanika smatra da je Gr\u010dka tokom proteklih \u010detiri decenija imala koristi od \u010dlanstva u EU, dok samo 33,4% veruje u suprotno. Ekonomska kriza i te\u017eak program za spas kroz koji je Gr\u010dka morala pro\u0107i kako bi zadr\u017eala svoje mesto u evrozoni, imali su najzna\u010dajniju ulogu na gr\u010dku percepciju EU.<\/p>\n

Bolja budu\u0107nost u EU<\/strong><\/h2>\n

Nakon skoro cele jedne decenije u ekonomskim pote\u0161ko\u0107ama, Gr\u010dka je po\u010dela da prevazilazi zategnute odnose sa EU, a frustracija ka Uniji se smanjivala. Prema anketi koju je novembra pro\u0161le godine sproveo \u201e\u041aapa Risr\u010d\u201c za Fondaciju \u201eFridrih Nauman\u201c, 75% ispitanika veruje<\/a> da \u0107e Gr\u010dka imati bolju budu\u0107nost u Uniji.<\/p>\n

Neki nedavni primeri slu\u017ee da potvrde sve ovo.<\/p>\n

Trenutno, jedna od glavnih briga gr\u010dkog dru\u0161tva su posledice \u041aOVIDa-19 na realnoj ekonomiji. Nakon du\u017eeg perioda \u017ertvovanja, nova kriza javnog zdravstva ozbiljno uti\u010de na svakodnevicu stanovni\u0161tva Gr\u010dke. Prema anketi koja je sprovedena pre samo nekoliko nedelja za Metron<\/a> Analysis za Mega TV, 42% ispitanika smatra da je pandemija prouzrokovana koronavirusom najzna\u010dajniji problem, 32% smatra da je ekonomija najzna\u010dajniji problem, dok samo 8% smatra da je to nezaposlenost.<\/p>\n

Anketa tako\u0111e prikazuje da uprkos svim nedavnim problemima u procesu vakcinacije u Evropi, 55% ispitanika veruje da je najgore pro\u0161lo. Ovaj optimizam svakako poti\u010de iz sigurnosti da \u0107e Gr\u010dka dobiti vakcine protiv \u041aovida-19, koje su obezbe\u0111ene preko potpisanih ugovora izme\u0111u EU i \u201eFajzer\/Bioentek-om\u201c, \u201eModern-om\u201c i \u201eAstrazenek-om\u201c. Prema predstavnicima Ministarstva<\/a> zdravlja, o\u010dekuje se da Gr\u010dka dobije 1,4 miliona doza fajzerove vakcine do kraja marta meseca.<\/p>\n

Optimizam se tako\u0111e mo\u017ee opravdati sa 32 milijarde evra koje je Gr\u010dka uspela dobiti preko EU fonda za oporavak, takozvani \u201eSlede\u0107a generacija<\/a> EU\u201c, ne ra\u010dunaju\u0107i pritom na sredstva iz strukturnih i poljoprivrednih EU fondova, \u0161to dovodi do zaklju\u010dka da Gr\u010dka, u narednim 7 godina, treba dobiti 70 milijardi evra od EU. Gr\u010dka je i jedna od sedam zemalja EU koje su dostavile potpuno razvijen plan upotrebe sredstava iz fonda \u201eSlede\u0107a generacija<\/a> EU\u201c.<\/p>\n

U\u010de\u0107i na svojim gre\u0161kama, \u010dini se da Gr\u010dka, kao zemlja koja je ranije bila otpadnik u EU, sada ima \u0161ansu da vrati svoj imid\u017e i poziciju.<\/p>\n

Blagostanje suseda<\/strong><\/h2>\n

U svakom slu\u010daju, blagostanje jedne zemlje u velikoj meri zavisi od blagostanje njenih suseda. Neke od susednih zemalja Gr\u010dke, kao Albanija, dobija samo mali broj vakcina, dok druge, kao Severna Makedonija, jo\u0161 nisu dobile vakcine.<\/p>\n

I pored toga \u0161to su gr\u010dki premijer \u041airjakos Micotakis<\/a> i ministar spoljnih poslova Nikos Dendias<\/a>, tokom brojnih razgovora i odr\u017eanim sastancima sa oficijalnim predstavnicima Zapadnog Balkana (ZB), izjavili da \u0107e se zalo\u017eiti i pomo\u0107i region u suo\u010davanjem sa pandemijom, Gr\u010dka nije bila u mogu\u0107nosti da pomogne ni u prvoj fazi krize, a ni sada, kada zemlje u regionu o\u010dajno tra\u017ee na\u010dine da obezbede neophodne vakcine za stanovni\u0161tvo.<\/p>\n

Mo\u017ee se postaviti pitanje \u0161ta je to Gr\u010dka mogla da u\u010dini. Na po\u010detku krize, kada je dobila me\u0111unarodne<\/a> pohvale kako se suo\u010dila sa prvim talasom pandemije, mogla je podeliti svoja znanja i iskustva sa susednim zemljama.<\/p>\n

Pored toga, Gr\u010dka nije poslala medicinski materijal, kao \u0161to su maske, \u010dak ni kao simboli\u010dan gest, dok su ostale zemlje kao Turska<\/a> i \u041aina odmah reagovali, br\u017ee i od EU. Atina se \u010dak nije ni po\u017ealila u ime ZB, kada je Unija prvi put odlu\u010dila da uvede ograni\u010denja u uzvozu medicinskog materijala ka tre\u0107im zemljama.<\/p>\n

Mo\u017ee se re\u0107i da je Gr\u010dka deo EU i u tom smislu da poma\u017ee ZB, mada<\/a> bilo to i kasnije od ostalih.\u00a0 Gr\u010dka nije ni bila deo nedavne inicijative 13 ministara spoljlih poslova EU, koji su preko zajedni\u010dkog pisma zatra\u017eili od Evropske komisije \u201eda podeli vakcine<\/a>, dobijene preko potpisanih ugovora, sa najbli\u017eim susedima EU, kao \u0161to je Zapadni Balkan\u201c.<\/p>\n

\u010cini se da postoje zemlje u EU koje nisu spremne da se sakriju iza inicijative Unije i relevantnih mehanizama, a istovremeno se zala\u017eu za vi\u0161e akcije i solidarnosti ka Zapadnom Balkanu, i pored toga \u0161to neke od njih nisu ni blizu regionu.<\/p>\n

Nedostatak solidarnosti<\/strong><\/h2>\n

Gr\u010dka, najbogatija i najstarija zemlja \u010dlanica EU u Balkanskom regionu koja se oduvek \u017eali na nedovoljnu solidarnost Unije, izgleda da je nau\u010dila samo pola svoje lekcije putovanja ka EU.<\/p>\n

Zemlja u\u017eiva privilegije \u010dlanstva u ovom jakom klubu, \u0161to se mo\u017ee sagledati preko fakta da je obezbedila vakcine i sredstva iz Fonda za oporavak, ali i ne preuzima dovoljlno korake kako bi pokazala istu solidarnost koju uobi\u010dajeno tra\u017ei kada se sama suo\u010dava sa problemima. Protekle godine, gr\u010dku vladu su zatekli veliki broj nacionalnih problema (uklju\u010duju\u0107i i krizu u bilateralnim odnosima sa Turskom), kao i posledice pandemije.<\/p>\n

Njana neodlu\u010dnost u pru\u017eanju pomo\u0107i susednim zemljama mo\u017ee biti rezultat fobije, naro\u010dito zbog fakta \u0161to ve\u0107ina glasa\u010da vladaju\u0107e partije Nova demokratija jo\u0161 uvek ne priznaju Prespanski<\/a> ugovor sa Severnom Makedonijom, dok je vlada, sa druge strane, optere\u0107ena zbog populisti\u010dkih medija koji uvek izra\u017eavaju sumnju da Gr\u010dka mo\u017ee verovati Tirani u procesu gra\u0111enja<\/a> bli\u017eih odnosa.<\/p>\n

Pored toga, vlada poku\u0161ava da ja\u010da saradnju sa zemljama koje su uspe\u0161no upravljale krizu sa pandemijom, kao \u0161to je Izrael, \u0161to je i predstavljalo razlog da \u041airijakos Micotakis nedavno<\/a> poseti Izrael, i mo\u017eda ve\u0107 tra\u017ei na\u010dine da pove\u0107a izglede za priliv turista ove godine.<\/p>\n

Ali istina je da Gr\u010dka zavisi od susednih zemalja i u pogledu stranih radnika, pre svega iz Albanije, i u trgovini, pa \u010dak i turizmu iz Severne Makedonije ili Srbije. Ukoliko \u017eeli da vrati svoju \u201enormalnost\u201c i ponovo otvori svoje granice, mora razgledati na\u010dine kako da pomogne susedima. Zemlje kandidati za \u010dlanstvo u EU, kojima EU okre\u0107e le\u0111a, uklju\u010duju\u0107i i njihovu najbli\u017eu zemlju \u2013 \u010dlanicu EU, opravdano tra\u017ee vakcine od Rusije i \u041aine<\/a>. Ovo treba biti znak za Uniju i za Gr\u010dku da preuzmu korake, jer njihovi klju\u010dni strate\u0161ki interesi su povezani sa pristupanjem Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.<\/p>\n

Gr\u010dka, koja tvrdi da je pionir u pro\u0161irenju EU sa svojom istorijskom inicijativom – \u201eSolunska agenda 2003\u201c \u2013 treba da razmisli o brojnim posledicama ako dozvoli da njeni susedi ostanu izolovani od EU i pored toga \u0161to neki od njih su se i zna\u010dajno \u017ertvovali kako bi se priklju\u010dili Uniji. Apsolutno je neophodno da Atina \u0161to br\u017ee preuzme zna\u010dajne inicijative, kako bi susedima sa Zapadnog Balkana obezbedila bar jasniji vremenski rok kada bi stigle \u017eeljene vakcine.<\/p>\n

Uzimaju\u0107i u ozbiljnom vidu ogromne posledice daljeg odlaganja procesa pro\u0161irenja EU sa ZB, Gr\u010dka tako\u0111e mora preuzeti proaktivnu ulogu. Poseduje neophodne diplomatske instrumente, znanje i iskustvo da vodi region \u2013 ne samo retori\u010dki, ve\u0107 i razmenom prakti\u010dkog znanja, pa i posredovanjem, kada bude potrebno, kako bi pomogla regionu u priklju\u010denje bloku.<\/p>\n

Evropa je zaista gr\u010dka re\u010d. Ali ideja o EU je gra\u0111ena zna\u010dajnim delima solidarnosti, dobrom voljom, dobrosusedskim odnosima i sa oprezno\u0161\u0107u situacije van nacionalnih problema i briga. EU je izgra\u0111ena pomo\u0107u sna\u017enih prijateljstva. Ako je Gr\u010dka zaista nau\u010dila svoju lekciju, sada je vreme da to i poka\u017ee.<\/p>\n

Alexandra Vuduri je novinarka ro\u0111ena u Atini. Preddiplomski studij zavr\u0161ila je na Nacionalnom univerzitetu u Atini (BA), a postdiplomski studij na \u0160koli novinarstva, medija i kulturologije na Univerzitetu Cardiff u Velikoj Britaniji (MA). U svom radu pokriva diplomatska i evropska pitanja, usredoto\u010duju\u0107i se na razvoj u jugoisto\u010dnoj Evropi, uglavnom na Balkanu. Trenutno je vanjska poslovna analiti\u010darka na informativnoj portalu Macropolis.gr, dok svakodnevno vodi emisiju o diplomatskim i me\u0111unarodnim poslovima na Atinskom radiju, Atena 9,84fm.<\/strong><\/em><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu tre\u0107eg izdanja \u201cPri\u010da iz regije\u201d kojeg provode makedonska\u00a0<\/em>Res Publica<\/em><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/a>\u00a0iz Skoplja, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em>PCNEN<\/em><\/a>), Albanije (<\/em>IDM<\/em><\/a>), Hrvatske (<\/em>Lupiga<\/em><\/a>), Kosova (<\/em>Sbunker<\/em><\/a>), Srbije (<\/em>Ne Davimo Beograd<\/em><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em>Analiziraj.ba<\/em><\/a>), Gr\u010dke (<\/em>Macropolis<\/em><\/a>) i Slovenije (<\/em>Had<\/em><\/a>)\u00a0u okviru projekta “Pove\u017ei to\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e” uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ove \u0107e godine Gr\u010dka odbele\u017eiti svoj 40 godi\u0161nji jubilej kao \u010dlanica jednog od najja\u010dih klubova na svetu, Evropske unije. Put Gr\u010dke ka Evropi je u vi\u0161e navrata bio te\u017eak i dovodio zemlju na rubu izlaska iz Unije. U\u010de\u0107i na svojim gre\u0161kama, Gr\u010dka je mo\u017eda obezbedila svoju poziciju u Uniji, ali i dalje ne uspeva dobiti sna\u017enu ulogu dr\u017eave koja pru\u017ea su\u0161tinski zna\u010dajnu pomo\u0107 ili pokazuje solidarnost ka zemljama koje imaju status kandidata za \u010dlanstvo u EU. <\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":313886,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-313885","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313885","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=313885"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313885\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":313889,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313885\/revisions\/313889"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/313886"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=313885"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=313885"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=313885"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}