{"id":313834,"date":"2021-02-11T15:02:52","date_gmt":"2021-02-11T14:02:52","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=313834"},"modified":"2021-02-11T15:02:52","modified_gmt":"2021-02-11T14:02:52","slug":"nekoliko-tuznih-lekcija-koje-zemlje-zapadnog-balkana-mogu-da-nauce-iz-iskustva-bugarske-sa-eu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/02\/11\/nekoliko-tuznih-lekcija-koje-zemlje-zapadnog-balkana-mogu-da-nauce-iz-iskustva-bugarske-sa-eu\/","title":{"rendered":"Nekoliko tu\u017enih lekcija koje zemlje Zapadnog Balkana mogu da nau\u010de iz iskustva Bugarske sa EU"},"content":{"rendered":"

Autorka: Radosveta Vasileva<\/strong><\/p>\n

Krajem devedesetih godina pro\u0161log veka i po\u010detkom prve decenije ovog, Bugare je zaveo san koji danas obmanjuje i Zapadni Balkan \u2013 \u201eevropska perspektiva\u201c. U op\u0161teprihva\u0107enoj mitologiji institucija EU i globalnih lidera, ovaj se evropski san poistove\u0107uje sa demokratijom, vladavinom prava, po\u0161tovanjem ljudskih prava, ekonomskim prosperitetom, svetlom budu\u0107no\u0161\u0107u za mlade i, generalno, sa sre\u0107om.<\/p>\n

Bugarska je 2005. godine potpisala ono \u0161to je nazvala \u201eistorijskim\u201c ugovorom o pristupanju. Godine 2007. bili smo toliko sre\u0107ni i ponosni da smo se kona\u010dno na\u0161li na tom mitolo\u0161kom mestu, u tom pretencioznom klubu samo za izabrane \u010dlanove, poznatom kao EU. Trinaest godina nakon pristupanja, me\u0111utim, ovaj evropski san vi\u0161e li\u010di na no\u0107nu moru. U tom pogledu, mra\u010dno putovanje Bugarske u EU mo\u017ee poslu\u017eiti kao lekcija gra\u0111anima Zapadnog Balkana, posebno u pogledu licemerja politi\u010dara i institucija EU te potrebe da se od samog po\u010detka pozivaju na odgovornost .<\/p>\n

Katastrofa EU u Bugarskoj<\/strong><\/h2>\n

Pro\u0161le godine najuticajniji briselski medij \u201ePolitico\u201c otvoreno je Bugarsku nazvao \u201emafija\u0161kom dr\u017eavom<\/a><\/u>\u201c. Napokon, ukoliko analizirate renomirane indekse i izve\u0161taje o demokratiji, mo\u017eda se pitate da li je dr\u017eava gre\u0161kom u\u0161la u Uniju.<\/p>\n

Indeks percepcije o korupciji od strane Transparency Internationala redovno svrstava Bugarsku u najkorumpiraniju \u010dlanicu EU, a njegovo najnovije izdanje<\/a> svrstava Bugarsku na 74. mesto u svetu, zajedno sa Jamajkom i Tunisom. Ni svetski pokazatelji o vladanju<\/a><\/u> Svetske banke ne daju svetliju ocenu, ne samo da u kategoriji \u201ekontrola korupcije\u201c Bugarska ima rezultate uporedive sa rezultatima zemalja u razvoju, ve\u0107 je 2019. godine, kada je izvr\u0161eno posljednje merenje, dobila lo\u0161iju ocenu od ocene iz 2009. godine.<\/p>\n

Indeks vladavine prava iz 2020<\/a> godine projekta za svetsku pravdu dodelio je Bugarskoj najlo\u0161iju ocenu u EU nakon Ma\u0111arske – zauzela je 53. mesto me\u0111u analiziranim zemljama. Pore\u0111enja radi, Kosovo je zauzelo 54. mesto. Pored toga, u kategoriji korupcije izvr\u0161ne vlasti na ovom indeksu Bugarska je dobila istu ocenu kao i Ruska Federacija, \u0161to zna\u010di da postoji jednaka verovatno\u0107a da bi bugarski javni slu\u017ebenik primio mito kao i ruski.<\/p>\n

U izve\u0161taju \u201eNacije u tranziciji\u201c organizacije Freedom House iz 2018. godine Bugarska je preba\u010dena na ni\u017ei nivo<\/a>, odnosno iz demokratije je svrstana na nivo polukonsolidovane demokratije. Zemlja je zadr\u017eala ovu ocenu i u najnovijem izve\u0161taju iz 2020<\/a>. godine. Najnoviji Svetski indeks slobode medija<\/a> Reportera bez granica smestio je Bugarsku na 111. mesto na svetu – u odnosu na 92. mesto koje zauzima Makedonija.<\/p>\n

Bugarska ekonomija je tako\u0111e uni\u0161tena. Bugarska ima najni\u017ei BDP po stanovniku<\/a> u EU. Gotovo da nema direktnih stranih ulaganja (DSU) – podaci Svetske banke pokazuju njihov vrtoglavi pad<\/a> nakon ulaska Bugarske u EU. Nezavisna analiza<\/a> Bugarskog industrijskog udru\u017eenja u periodu 2007.-2017.godine pokazali su da su direktne strane investicije u 2007. godini \u010dinile 28% BDP-a zemlje, dok su u 2017. godini na samo – 2%.<\/p>\n

Nije iznena\u0111uju\u0107e \u0161to Bugarska ima najni\u017eu prose\u010dnu platu<\/a><\/u> u EU. Sindikati su procenili<\/a><\/u> da dvoje ljudi koji zara\u0111uju prose\u010dnu platu ne mogu izdr\u017eavati \u010detvoro\u010dlanu porodicu. Siroma\u0161tvo tako\u0111e ima posledice i za demografiju. Vi\u0161e Bugara radi u inostranstvu<\/a> nego u Bugarskoj. Masovno iseljavanje je dovelo do toga da klju\u010dni sektori ostanu bez mladih – vi\u0161e od polovine<\/a> doktora u Bugarskoj su stariji od 55 godina. Zemlja ima najve\u0107u stopu smrtnosti na svetu<\/a>, \u0161to se mo\u017ee pripisati lo\u0161oj zdravstvenoj za\u0161titi i siroma\u0161tvu.<\/p>\n

Verovali ili ne, postoji pravo \u201eispitivanje sre\u0107e<\/a>\u201c, Eurostatovo, a najnovije pokazuje da je samo 35% Bugara zadovoljno svojim \u017eivotom. Da li vam zvu\u010di privla\u010dno gore navedena evropska perspektiva? Onda mi dozvolite da razbijem jo\u0161 nekoliko mitova.<\/p>\n

Dvostruki standardi kao glavno na\u010delo Evropske komisije<\/strong><\/h2>\n

Mitovi se tradicionalno prodaju zemljama kandidatima. Legendu o “kriterijumima za pristupanje” svakako treba raspakovati – naime, re\u0107i \u0107e vam da \u0107e se va\u0161a zemlja pridru\u017eiti Uniji nakon \u0161to ispuni takozvane Kopenha\u0161ke kriterijume. Oni su relativno novi, uvedeni su kada su se biv\u0161e komunisti\u010dke zemlje prijavile za \u010dlanstvo u EU u petom talasu pro\u0161irenja.<\/p>\n

Izvor: multimedia.europarl.europa.eu<\/p>\n

U svojoj vrlo zanimljivoj monografiji \u201ePro\u0161irenje EU i neuspeh uslovljavanja. Pretpristupna uslovljenost u polju demokratije i vladavine prava<\/a><\/u>\u201c prof. Ko\u010denov tvrdi da je u petom talasu pro\u0161irenja \u201eprimena principa pretpristupne uslovljenosti obele\u017eena ogromnim neuspehom, ukoliko se uop\u0161te mo\u017ee re\u0107i da je princip primenjen”. U svojoj knjizi \u201eUslov za pro\u0161irenje Evropske unije<\/a> \u201c Eli Gateva tako\u0111e navodi primere \u010disto politi\u010dkih odluka o zatvaranju nekih poglavlja u pregovorima sa Rumunijom.<\/p>\n

Ukoliko je postojao jedan pozitivan aspekt, to je bila \u010dinjenica da je Komisija EU bila iskrenija prema Bugarskoj i Rumuniji – zabrinulo ih je to \u0161to su bile potpuno nespremne za \u010dlanstvo, pa su u svoj pristupni ugovor uvrstili do tada nepostoje\u0107e za\u0161titne klauzule koje nude mogu\u0107nost odlaganja pristupanja. I pored toga \u0161to je postignut mali napredak, Komisija je smatrala da bi mogla da im pomogne da do\u0111u do drugih dr\u017eava \u010dlanica u podru\u010dju vladavine prava putem posebnog mehanizma, Mehanizma za saradnju i verifikaciju (CVM), koji je omogu\u0107io pristupanje prema planu. Iz ove perspektive mo\u017ee se izraziti sumnja o tome da li je EU izvukla pouke iz nedavnih pro\u0161irenja kada su u pitanju pregovori sa Zapadnim Balkanom, jer se \u010dini da koriste iste \u0161ablone.<\/p>\n

Me\u0111utim, tra\u010dak nade bio je kratkotrajan. U mom poslednjem akademskom napisu \u201ePretnje vladavini prava: zamke mehanizma za saradnju i verifikaciju<\/a><\/u>\u201c pokazala sam kako u Bugarskoj ovaj mehanizam ne samo da nije re\u0161io nijedan dugogodi\u0161nji izazov u zemlji povezan sa vladavinom prava, ve\u0107 je kori\u0161\u0107en i za legitimizaciju napada na vladavinu prava kao \u201enapredak\u201c. Evropska narodna stranka (EPP), \u010diji je \u010dlan Bojko Borisov, odradila je svoje iza kulisa.<\/p>\n

Tokom godina, mnogi zvani\u010dnici EU, posebno poverenici, podr\u017eavali su autokratiju Borisova laskavim javnim izjavama, poku\u0161avaju\u0107i uveriti Bugare da car nije nag. Korist Borisova pod pokroviteljstvom EPP-a, dominantne stranke EU \u010diji je \u010dlan, postajalo je sve o\u010ditije. Mnogi Bugari pitali su se da li treba da veruju sopstvenim o\u010dima i izve\u0161tajima me\u0111unarodnih organizacija ili pozitivnim informacijama koje je Komisija EU podelila sa javno\u0161\u0107u o bugarskoj vladi. Predvidljivo je da se ovaj toranj na staklenim nogama po\u010deo ru\u0161iti u leto 2020. godine, kada su hiljade Bugara po\u010dele da protestuju protiv nekontrolisane korupcije Bojka Borisova<\/a> i glavnog tu\u017eioca Ivana Ge\u0161eva. Jednako predvidljiva i Komisija EU je \u0107utala<\/a><\/u>, \u0161to je bilo u potpunoj suprotnosti sa Parlamentom EU koji je doneo vrlo kriti\u010dnu rezoluciju o raspadu vladavine prava u Bugarskoj.<\/p>\n

Budu\u0107nost je u va\u0161im rukama<\/strong><\/h2>\n

Na koji na\u010din zemlje Zapadnog Balkana mogu izbe\u0107i bugarski scenario? Ukratko, ne bi trebalo ponavljati gre\u0161ke Bugarske. Mo\u017eda je to floskula, ali budu\u0107nost je u va\u0161im rukama – ni va\u0161i politi\u010dari ni Komisija EU ne\u0107e se brinuti o va\u0161im najboljim interesima ukoliko ih na to ne primorate.<\/p>\n

Prvo, bez lakovernosti u smislu one \u201eevropske perspektive\u201c! Zamolite svoje vlade da predstave svoju viziju razvoja va\u0161ih zemalja. \u201e\u010clanstvo u EU\u201c previ\u0161e je generalni odgovor. Sa ili bez \u010dlanstva u EU, va\u0161i lideri duguju vam konkretne odgovore o tome \u0161ta \u0107e u\u010diniti da osiguraju pristojne plate, bolje uslove rada, bolje zdravlje, bolje obrazovanje, po\u0161tovanje osnovnih prava i tako dalje. Tako\u0111e, znajte da oni koji vam ka\u017eu da se ne pridru\u017eite EU mogu preko no\u0107i promeniti svoje stavove ukoliko va\u0161a zemlja uspe – to pokazuje bugarsko iskustvo.<\/p>\n

Drugo, budite anga\u017eovani gra\u0111ani! Glasajte na izborima – ukoliko ne \u017eelite nekoga, glasajte za manje zlo. Ako pogre\u0161ite, nemojte ponavljati gre\u0161ku. Odaziv bira\u010da u Bugarskoj uvek je bio nizak, \u0161to olak\u0161ava manipulisanje rezultatima. Pa\u017eljivo pratite reforme koje sprovode va\u0161e vlade i postavljajte zahteve. Formirajte gra\u0111anske grupe za akcije tako da va\u0161e kritike budu glasne i javne. Obavestite institucije EU o svojoj zabrinutosti, o izjavi \u201enisam \u010duo za ovaj problem\u201c, da se ne koristi kao mogu\u0107i izgovor, jer smo taj izgovor mnogo puta \u010duli u Bugarskoj.<\/p>\n

Tre\u0107e, budite skepti\u010dni prema onome \u0161to vam zvani\u010dnici EU govore. Proverite da li je istina ono \u0161to ka\u017eu i, ukoliko mislite da gre\u0161e, \u017ealite se tako \u0161to \u0107ete poslati pismo povereniku EU za pro\u0161irenje ili \u010dlanovima EP-a zainteresovanim za pro\u0161irenje – njihovi kontakt podaci su javni. Na taj \u0107ete na\u010din saop\u0161titi svoje kritike i nedoumice. Nije tajna da Komisijom EU dominiraju dve najve\u0107e stranke – EPP i Socijalisti, pa su velike \u0161anse da \u0107e va\u0161e vlade profitirati od tog izda\u0161nog ki\u0161obrana ukoliko se udru\u017ee sa bilo kojom od te dve opcije.<\/p>\n

\u010cetvrto, ako uspete u\u0107i, po\u0161aljite pristojne europarlamentarce – ljude koji \u0107e slu\u017eiti va\u0161im interesima, a ne odr\u017eavanju statusa quo<\/em>, ljude koji \u0107e \u010duti va\u0161 glas. Godinama Bugari \u0161alju poslanike-marionete da bi odr\u017eali status quo<\/em>, a kako uop\u0161te ne bi imali glas u Evropskom parlamentu.<\/p>\n

Kona\u010dno, Unija nije ono \u0161to je bila ranije. Upletena je u sopstvene probleme i pati od nedostatka vizije svojih \u010delnika – raspadanje vladavine prava, o \u010demu svedo\u010di niz kriza koje su nastale na pitanju vladavine prava (Ma\u0111arska, Poljska, Bugarska, Rumunija i Malta samo su neke od njih), korupcija, dokazana potrebom stvaranja Evropskog javnog tu\u017eila\u0161tva, Bregzitom, izazovima klimatskih promena, ukupnim ekonomskim padom zbog vanrednog stanja sa KOVID-19 i tako dalje. Me\u0111utim, bez obzira sa koliko problema se suo\u010dava, nema bolje opcije od EU. Dobra vest je da postoji mnogo ljudi koji je ve\u0107 \u017eele u\u010diniti boljim mestom, jer i oni veruju u \u201eevropsku ideju\u201c. Da li ste spremni da prihvatite fer udeo izgradnje kao deo procesa sprovo\u0111enja onoga \u0161to je zapravo navedeno u ugovorima o EU?<\/p>\n

Dr Radosveta Vasileva je bugarska pravnica \u010dija intresovanja obuhvataju pravo EU, te komparativno javno i privatno pravo. Ona ima svoj blog<\/a> posve\u0107en vladavini prava u Bugarskoj. Objavljivala je u Euronewsu, Euobserveru, New Eastern Europe, Brussels Timesu i drugima. Doktorirala je pravo na University College London (UK), magistrirala pravo na Science Po Paris (Francuska) i na Universit\u00e9 Paris 1 Panth\u00e9on-Sorbonne (Francuska), a\u00a0 me\u0111unarodne odnose je diplomirala na Univerzitetu Tufts (SAD).<\/strong><\/em><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu tre\u0107eg izdanja \u201cPri\u010da iz regije\u201d kojeg provode makedonska\u00a0<\/em>Res Publica<\/em><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/a>\u00a0iz Skoplja, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em>PCNEN<\/em><\/a>), Albanije (<\/em>IDM<\/em><\/a>), Hrvatske (<\/em>Lupiga<\/em><\/a>), Kosova (<\/em>Sbunker<\/em><\/a>), Srbije (<\/em>Ne Davimo Beograd<\/em><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em>Analiziraj.ba<\/em><\/a>), Gr\u010dke (<\/em>Macropolis<\/em><\/a>) i Slovenije (<\/em>Had<\/em><\/a>)\u00a0u okviru projekta “Pove\u017ei to\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e” uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Te 2007. godine bili smo toliko sre\u0107ni i ponosni da smo se kona\u010dno na\u0161li na tom mitolo\u0161kom mestu, u tom pretencioznom klubu samo za izabrane \u010dlanove, poznatom kao EU. Trinaest godina nakon pristupanja, me\u0111utim, ovaj evropski san vi\u0161e li\u010di na no\u0107nu moru.<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":313835,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[],"class_list":["post-313834","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vijesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313834","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=313834"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313834\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":313837,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313834\/revisions\/313837"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/313835"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=313834"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=313834"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=313834"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}