Za njega ka\u017eu da je arhitekta slovena\u010dke tranzicije. A on ve\u0107 godinama govori da je arhitektura Evropske unije klimava, kao i da \u0107e EU do\u017eiveti jugoslovenski scenario i raspasti se. Osim \u0161to je evroskeptik, slovena\u010dki ekonomista Jo\u017ee Mencinger je po uverenju i kejnzijanac – zagovornik ekonomske teorije prema kojoj dr\u017eava mora da interveni\u0161e na tr\u017ei\u0161tu, jer ono nije i ne mo\u017ee biti samoreguli\u0161u\u0107e.<\/p>\n
Mencinger je po\u010detkom devedesetih bio deo slovena\u010dkog politi\u010dkog establi\u0161menta. Nakon prvih vi\u0161estrana\u010dkih izbora u Sloveniji 1990. postao je ministar privrede i potpredsednik vlade Slovenije i na toj poziciji se zadr\u017eao godinu dana.<\/p>\n
Trideset godina kasnije njegov stav o otcepljenju Slovenije se promenio. Danas ka\u017ee da je Slovenija u Jugoslaviji bila uva\u017eena republika, a sada je uni\u017eena provincija koja slepo slu\u0161a ono \u0161to joj Brisel govori.<\/p>\n
Ovaj profesor ekonomije u penziji i nekada\u0161nji rektor Pravnog fakulteta u Ljubljani, koji u martu ove godine puni osamdeset godina, i pre \u201ekovid-krize”, prognozirao je da svet \u010deka novi talas ekonomske nestabilnosti.<\/p>\n
Kada je pro\u0161log prole\u0107a korona virus stigao na Balkan, profesor Mencinger samouvereno je izjavno da \u0107e ova kriza biti gora od one iz 2008. godine. Sada je o\u010digledno da je bio u pravu, ali najbolji svetski ekonomisti tada su o\u010dekivali da \u0107e, uprkos kovidu, globalna privreda godinu zavr\u0161iti u plusu. Najpesimisti\u010dnija tada\u0161nja prognoza MMF-a, prema kojoj \u0107e privredni rast biti smanjen za najvi\u0161e jedan odsto, ispostavila se kao preterano optimisti\u010dna. Jer, devet meseci kasnije, MMF je procenio da je globalna aktivnost u 2020. godini pala 4,9 odsto, a konsultantska ku\u0107a \u201eMekinsi” izra\u010dunala je da je ova kriza po svojim posledicama \u010dak 4,5 puta razornija od one iz 2008. godine.<\/p>\n
Zato je i logi\u010dno \u0161ta je bilo prvo pitanje za ekonomistu \u010diji stavovi se i dalje s pa\u017enjom prate i citiraju \u0161irom biv\u0161e dr\u017eave, od Vardara pa do Triglava.<\/p>\n
*Kako ste znali?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
To nije bilo te\u0161ko. Naime, kriza iz 2008. godine nastala je u finansijskom sistemu i bila je kriza tra\u017enje. Sada\u0161nja kriza je nastala van ekonomskog sistema i istovremeno je kriza tra\u017enje i ponude. Dr\u017eave su zaustavile proizvodnju i usluge.<\/p>\n
Uz to, dok u prvoj krizi nisu bili jako pogo\u0111eni mali proizvo\u0111a\u010di koji nisu bili zadu\u017eeni, u ovoj krizi su oni u najgorem polo\u017eaju jer su njihovi lokali zatvoreni. Zbog toga je sada\u0161nja kriza sli\u010dnija krizi iz 1930. godine. I jo\u0161 se ne zna kada \u0107e privreda o\u017eiveti. U mnogim zemljama EU ograni\u010denja \u010dak ja\u010daju. Izgubljeno je razdoblje oko Bo\u017ei\u0107a i Nove godine u kojem se proda najvi\u0161e robe.<\/p>\n
*Samo u prvom talasu pandemije dr\u017eave \u0161irom sveta potro\u0161ile su vi\u0161e od 11.000 milijardi dolara. To su toliko velike pare da bi i Srbiji i Sloveniji trebalo vi\u0161e od dva veka da taj novac zarade, pri ovom nivou BDP-a. Ako privrednici i dalje tra\u017ee pomo\u0107, zna\u010di li to da je novac uludo potro\u0161en?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Nikako. Ne mislim da je novac uludo potro\u0161en. Mada je pitanje da li je on potro\u0161en za prave stvari ili se mogao potro\u0161iti za ne\u0161to drugo. Da privrednici i dalje trebaju pomo\u0107 dr\u017eave je o\u010digledno. Bez nje bi ih \u010dak mnogo vi\u0161e propalo.<\/p>\n
*Tokom ove krize i najve\u0107i protivnici dr\u017eavnih intervencija smatrali su da ipak mora da se interveni\u0161e. Zna\u010di li to da su liberalni ekonomisti, kao u onoj izreci \u201edo\u0161la maca na vratanca”, sada priznali da ste bili u pravu kada ste govorili o kraju kapitalizma?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
To da privreda mo\u017ee bez dr\u017eave je glupost. No, ne mislim da \u0107e kapitalizam nestati, ali je nu\u017eno da \u0107e se bitno promeniti. Ovaj tip kapitalizma bazira se na iskori\u0161\u0107avanju, stvara suvi\u0161e velike razlike me\u0111u ljudima i me\u0111u zemljama. Kriza je razlike pove\u0107ala i jo\u0161 ih pove\u0107ava. Uzmite na primer \u0161kolovanje dece. Deca bogatih roditelja mogu se koliko toliko dobro \u0161kolovati preko ra\u010dunara, a to nije slu\u010daj sa decom siroma\u0161nih i manje obrazovanih roditelja koji verovatno \u010dak nemaju ra\u010dunar ili ne znaju baratati s njim.<\/p>\n
*I tokom prethodnih kriza se predvi\u0111ao kraj kapitalizma, pa je kapitalizam ipak pre\u017eiveo?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Kapitalizam \u0107e pre\u017eiveti i ovu krizu. Ali, nadam se da \u0107e politi\u010dari nau\u010diti da se stanje mora promeniti ako \u017eele da se stvari menjaju na miran na\u010din, a ne pod prisilom ulice i straha od revolucije.<\/p>\n
*Godinama smo slu\u0161ali narativ po kome ekonomija ne mo\u017ee da \u017eivi kao izolovano ostrvo, kako protok robe i kapitala mora biti slobodan. Jesmo li minulog prole\u0107a videli da, ipak, sve mo\u017ee?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Sve se mo\u017ee, pitanje je samo za kakvu cenu. Kriza je jako uticala na globalizaciju, zemlje su se protiv nje borile zatvaranjem. One se i dalje zatvaraju da bi spre\u010dile prelazak ljudi i na taj na\u010din smanjile mogu\u0107nost preno\u0161enja virusa. Do zatvaranja dolazi i unutar zemalja.<\/p>\n
*Zatvaranje zna\u010di da i zemlja mora da se osloni samo na svoje resurse, \u0161to ima veliku cenu. Em mnogo ko\u0161ta, em pove\u0107ava i globalnu nejednakost?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
U pravu ste. Da je zatvaranje privrede \u0161tetno ukazuje ve\u0107 stara Rikardova teorija relativnih komparativnih prednosti iz 18. veka, prema kojoj razmena dobara i usluga koristi svima koji trguju nezavisno od stepena njihove razvijenosti.<\/p>\n
*Nije li sve to \u0161to govorite dokaz da su liberali u pravu i da jo\u0161 nismo izmislili bolji sistem od kapitalizma?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Nije, liberali nisu u pravu. Stvarno je te\u0161ko izmisliti sistem koji je bolji od kapitalizma, ali sada\u0161nji kapitalizam jako se razlikuje od kapitalizma koji je imala Evropa posle Drugog svetskog rata. On je nazivan i socijalno-tr\u017ei\u0161na privreda, i u\u00a0 vi\u0161e aspekata, kao \u0161to su za\u0161tita radnika i njihov udeo u upravljanju, on nije bio daleko od samoupravne socijalisti\u010dke privrede. Samoupravljanje nije bio lo\u0161 sistem, iako je propao zajedno s Jugoslavijom. Da su ga izmislili u drugoj zemlji, \u010ce\u0161koj na primer, mogao je biti i bolji. Da se ne radi o lo\u0161em sistemu, vidi se ako samo uporedite nastalo bogatstvo, i javno i privatno, u Jugoslaviji od 1960. do 1990. godine s bogatstvom stvorenim od 1990. do 2020. godine u nekada\u0161njim republikama.<\/p>\n
*O Titovoj vladavini se nikada niste pozitivno izja\u0161njavali, dok o Jugoslaviji jeste. Ako je Jugoslavija bila bolja dr\u017eava za\u0161to i \u201ebravar nije bio bolji”?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Tito je do 1980. godine bio Jugoslavija. Kada je pre 40 godina umro, kriza u Jugoslaviji je po\u010dela delom i zbog toga \u0161to je umro i Kardelj, koji je uvek \u201eznao” \u0161ta treba napraviti. Nakon deset godina poku\u0161aja da se kriza re\u0161i, Jugoslavija je propala. Ante Markovi\u0107 je bio u ono vreme jedini Jugosloven i jedini politi\u010dar koji se trudio da Jugoslavija opstane.<\/p>\n
*Kako \u0107e se ova kriza zavr\u0161iti?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Na to pitanje ne znam odgovor. Izgleda da \u0107e zdravstvena kriza zahvaljuju\u0107i vakcini da se zavr\u0161i mo\u017eda do sredine 2021. godine. Ekonomski i socijalni efekti \u0107e potrajati. Sigurno je da \u0107e 2020. biti godina koju \u0107e \u010dove\u010danstvo pamtiti decenijama.<\/p>\n
*Svetska banka o\u010dekuje da zbog kovid-krize ove godine dodatnih 115 miliona stanovnika sklizne ispod granice siroma\u0161tva?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Mo\u017eda je procena \u010dak optimisti\u010dna. A sigurno nije pesimisti\u010dna.<\/p>\n
*Alarmantno je upozorenje Svetske banke prema kome je globalni dug prvi put prema\u0161io globalnu proizvodnju. Koliko je opasno to \u0161to se sve lak\u0161e zadu\u017eujemo i kao dr\u017eave i kao pojedinci?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Globalni dug nije problem, jer dug istovremeno zna\u010di i potra\u017eivanje. Svota dugova i potra\u017eivanja u svetu je nu\u017eno jednaka nuli. Zadu\u017eivanje je problem pojedinca, malo manji problem dr\u017eava, pogotovo onih koji imaju svoj novac i koje se ne zadu\u017euju u drugim zemljama. Dobar primer je Japan koji je sa 130 odsto na samom vrhu odnosa izme\u0111u duga i BDP-a, pa to svet ne brine mnogo. Jer i du\u017enici i poverioci su Japanci. Zadu\u017eivanje nije ni\u0161ta drugo nego preraspodela: kada se pove\u0107ava – dobijaju du\u017enici; kada se smanjuje – dobijaju poverioci.<\/p>\n
*I sami ste ranije govorili da je za va\u0161eg oca dug bio sramota, da su se va\u0161e generacije zadu\u017eivale za stan ili auto, a moja generacija se danas olako zadu\u017euje i za hranu i garderobu. Kuda \u0107e nas to odvesti?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Gledanje na zadu\u017eivanje se menja, kao \u0161to ste rekli. Moji roditelji se nikad nisu zadu\u017eili, i sam ne kupujem ni\u0161ta na kredit, auto menjam svakih deset godina i platim ga u gotovom. Ali, \u017ealosna je istina da se ljudi moraju zadu\u017eivati za hranu i garderobu.<\/p>\n
*Ali, zar nije sli\u010dno i sa dr\u017eavama koje su u odnosu na krizu iz 2008. godine sada vi\u0161e du\u017ene, ali su pare i dalje jeftine. Kako obja\u0161njavate taj paradoks? Evo, i \u0160panija i Portugalija \u010dak emituju desetogodi\u0161nje du\u017eni\u010dke papire uz negativnu kamatu. Italija, koja tako\u0111e ima problem sa bud\u017eetom, zadu\u017euje se po istorijski niskim kamatama.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Para je o\u010digledno mnogo. Pasivne kamate su za banke negativne, a za ostale blizu nule. Zbog toga banke poku\u0161avaju da zarade na drugim uslugama, otpu\u0161taju zaposlene i zatvaraju poslovne jedinice. I bankarstvo je o\u010digledno u\u0161lo u fazu kr\u010denja.<\/p>\n
*\u0160ta to zna\u010di?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
To zna\u010di da bankarstvo o\u010dekuje sudbina kroz koju su pro\u0161li poljoprivreda i industrija. Dakle, smanjenje udela u dru\u0161tvenom proizvodu. U porastu \u0107e sve vi\u0161e biti usluge zdravstva, \u0161kolstva i informatike.<\/p>\n
*Srbija ovu krizu, makroekonomski gledano, do\u010dekuje u boljoj poziciji nego prethodnu. Ali je, recimo, javni dug uo\u010di prethodne krize bio ispod 30 odsto, a sada je ispod 60 odsto. Ovde ima privrednika, poput Andreja Jovanovi\u0107a iz \u201eMojih brendova”, koji smatraju da dr\u017eava treba jo\u0161 da se zadu\u017ei. Treba li na\u0161a vlast da ga poslu\u0161a?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Mogla bi ga poslu\u0161ati. Javni dug od 60 odsto je nekakva granica zadu\u017eenosti. Imaju ga i veoma uspe\u0161ne evropske zemlje. Ali javni dug manje uspe\u0161nih zemalja, na primer Italije, prema\u0161uje 100 odsto.<\/p>\n
*Ali, onda \u0107e profesor Pavle Petrovi\u0107, predsednik Fiskalnog saveta, re\u0107i kako je servisiranje srpskog duga dvostruko skuplje i kako je na\u0161ih 60 odsto jednako nivou duga od 120 odsto u razvijenim zemljama?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Sa Pavlom Petrovi\u0107em, koga dobro znam, mogu se slo\u017eiti pod jednim uslovom. Verovatno su kamate na zadu\u017eivanje Srbije mnogo ve\u0107e od kamata na zadu\u017eivanje drugih zemalja. Ali, valja uzeti u obzir i njegovu funkciju predsednika Fiskalnog saveta koja tra\u017ei malo preterivanja u procenama opasnosti.<\/p>\n
*O\u010dekuje se i da \u0107e pad na\u0161e ekonomske aktivnosti biti najmanji u regionu. Da li je to razlog za slavlje?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
To su dobre vesti. Mo\u017eda i posledica relativne zatvorenosti, odnosno manje zavisnosti od izvoza.<\/p>\n
*Srbija je i tokom prethodne krize 2009. godine sa padom od 2,7 odsto bila me\u0111u najboljima u regionu, ali nam je ipak trebalo najdu\u017ee, ta\u010dnije 10 godina, da se vratimo na nivo BDP-a pre krize. Kako da to izbegnemo?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
To isto se desilo i u Sloveniji. Ekonomska politika dr\u017eave i slovena\u010dke centralne banke je jednostavno bila pogre\u0161na. Dugotrajnost oporavka mo\u017ee se spre\u010diti dobrom ekonomskom politikom.<\/p>\n
Ne verujem da me je Aleksandar Vu\u010di\u0107 slu\u0161ao kad sam mu posle 2012. godine savetovao da uspori malo s reformama. Mnogi tra\u017ee reforme da bi bili reformatori, a ne zato \u0161to znaju za\u0161to su neophodne i jo\u0161 manje kakvi \u0107e biti rezultati.<\/p>\n
*A vi, recimo mislite da politi\u010dari i u Srbiji i u Sloveniji zloupotrebljavaju korona krizu?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
U tome sam barem za Sloveniju siguran. Janez Jan\u0161a se kod nas bavi politikom, a ne krizom. Krizu koristi za ja\u010danje svoje vlasti. S obzirom na to da razgovaramo krajem decembra, nadam se da \u0107e njegova vlada pasti pre nego \u0161to objavite ovaj razgovor. Ukoliko Jan\u0161a ostane na vlasti, Slovenija \u0107e postati sli\u010dna Ma\u0111arskoj. Gledano izdaleka, ni u Srbiji nije mnogo bolje.<\/p>\n
*Aleksandru Vu\u010di\u0107u ste posle 2012. godine, recimo, poru\u010dili da uspori malo s reformama, jer primenjuje \u0161ok terapiju. Mnogi u Srbiji bi danas rekli da vas je poslu\u0161ao i da su reforme stale…<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Ne verujem da me je slu\u0161ao. Sam ina\u010de verujem da je sve mogu\u0107e posti\u0107i na miran i stalo\u017een na\u010din, a ne \u0161ok terapijama. Upravo zbog \u0161ok terapija se reforme nakon nekoliko godina zaustavljaju. Slovenija je poznata po gradualizmu, pa nekih ve\u0107ih zaustavljanja u prvom delu i nije bilo.<\/p>\n
*Neke od tih reformi u Srbiji su, kad je o fiskalnoj politici re\u010d, dale neke rezultate. Ko je pogre\u0161io: Vu\u010di\u0107 ili vi?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Ja mislim da je pogre\u0161io on, on sigurno misli da sam pogre\u0161io ja. Reforme obi\u010dno daju neke rezultate, ukoliko su pametne. Ali nisu sve reforme takve. Mnogi tra\u017ee reforme da bi bili reformatori, a ne zato \u0161to znaju za\u0161to su neophodne i jo\u0161 manje kakvi \u0107e biti rezultati. Najbolji primer takvih reformi je bolonjska reforma visokog \u0161kolstva koja je uni\u0161tila evropske univerzitete, a u velikom odu\u0161evljenju nije je bilo mogu\u0107e spre\u010diti. Reformu su kod nas najvi\u0161e tra\u017eili Ekonomski fakultet i Fakultet dru\u0161tvenih nauka. Kao rektor u Ljubljani spre\u010davao sam tu reformu koliko sam mogao. Pre nekoliko godina u reformu je u\u0161ao i moj Pravni fakultet, i mogu da tvrdim da se kvalitet obrazovanja reformom bitno smanjio. Medicinski fakultet reformu nije prihvatio, \u0161to je razumljivo. Rizik smanjenja kvaliteta je o\u010digledno suvi\u0161e velik.<\/p>\n
*Evropska unija od 2008. godine kao da ide iz krize u krizu. Posle globalne krize, suo\u010dila se sa gr\u010dkom krizom, zatim sa Bregzitom, sada sa kovidom. Za\u0161to je to tako?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Evropskoj uniji mo\u017eemo pripisati krivicu za gr\u010dku krizu, pa i za Bregzit, ali nije kriva za kovid, koji ju je iznenadio kao i ostali svet.<\/p>\n
*Ve\u0107 du\u017ee od deceniju Evropskoj uniji predvi\u0111ate jugoslovenski scenario, \u0161to su vam mnogi zamerali \u201ejer demokratsku Evropu upore\u0111ujete sa nedemokratskom Jugoslavijom”. EU se, uprkos va\u0161im prognozama, jo\u0161 nije raspala?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Sli\u010dnosti izme\u0111u Jugoslavije i EU ne mogu da se ne vide i ne znam za\u0161to mi to zameraju. EU nije mnogo demokrati\u010dnija od Jugoslavije posle 1960. godine. \u0160to se raspada ti\u010de ovoliko: jesam tvrdio da EU ne\u0107e potrajati koliko je potrajala Habsbur\u0161ka imperija. I dalje mislim da sam u pravu. EU je ve\u0107 izgubila Veliku Britaniju, koja nikad nije bila verni \u010dlan. Ve\u0107a opasnost EU dolazi iz zemalja kao \u0161to su Ma\u0111arska i Poljska. Ali, EU se pla\u0161i da ih izbaci iako bi to morala da u\u010dini ukoliko se bazira i poziva na vladavinu prava. \u017dalosno je da se EU bazira na strahu od neizvesnosti. Strah od raspada je njeno najja\u010de vezivo.<\/p>\n
*Zanimljiva je i va\u0161a ocena da je Slovenija u Jugoslaviji bila uva\u017eena republika, a da je u EU zaboravljena i uni\u017eena provincija koja slu\u0161a samo \u0161ta joj Brisel diktira.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Neke velike zanimljivosti u toj oceni nema. Slovenija je bila u Jugoslaviji daleko ispred ostalih, imala je dva puta ve\u0107i BDP po stanovniku od jugoslovenskog proseka. Iz Jugoslavije je u\u0161la u mnogo razvijeniju EU i uvrstila se u drugu polovinu zemalja. Nekoliko godina je napredovala, a nakon krize iz 2008. godine je zastala. Na\u017ealost, na\u0161i politi\u010dari se pona\u0161aju kao sluge i bez prigovora slu\u0161aju sve \u0161to ka\u017eu u Briselu. ECB i Evropska komisija su 2014. godine pomagale da se uni\u0161ti bankarski sistem, a Sloveniji ih nije tu\u017eila. Pa je pre nekoliko godina sama osu\u0111ena.<\/p>\n
*Da li biste, kad znate sve to, Srbiji savetovali da EU ima alternativu?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Za Srbiju je mo\u017eda va\u017eniji put u EU nego sam cilj. Pribli\u017eavanje izme\u0111u ostalog tra\u017ei re\u0161enje odnosa Srbija-Kosovo \u0161to je korisno i za Srbiju, jer je Kosovo izgubljeno.<\/p>\n
*A znate li primer neke zemlje koja se zarad ekonomske koristi veselo pomirila sa gubitkom teritorije i to protivno me\u0111unarodnom pravu?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Ne znam. Ali, nije stvar u tome \u0161ta ka\u017ee me\u0111unarodno pravo, a koje mo\u017ee biti na strani Srbije. Re\u010d je o \u010dinjenici da je Kosovo postalo samostalna zemlja koju kao takvu tretira mnogo dr\u017eava. Moglo bi se tvrditi i da je Kosovo postalo nezavisna zemlja odlukom ve\u0107ine stanovni\u0161tva. \u0160to se stvarno desi, stvar je politike. To je bio i jugoslavenski slu\u010daj. I Katalonci bi hteli svoju dr\u017eava, \u0160panija ne priznaje njihovu autonomiju, a EU u to ne \u017eeli da se me\u0161a. U mnogo gorem polo\u017eaju su Kurdi, kojih je desetine miliona, pa ih Turska i drugi susedi progone ili ih zapadne zemlje koriste za svoje politi\u010dke ciljeve.<\/p>\n
*Ali ni Slovenija nije tako lako odustala od sukoba sa Hrvatskom oko granice na Piranskom zalivu? Za\u0161to bismo to onda mi u\u010dinili?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Slovenija se u sukobu s Hrvatskom pona\u0161ala glupo. Imala je priliku da priznanje granice na moru od Hrvatske tra\u017ei za dozvolu \u010dlanstva Hrvatske u EU, a to nije uradila. Jo\u0161 gore, nedavno su Hrvatska i Italija sklopile ugovor o morskoj zoni, i pri tome sasvim ignorisale Sloveniju.<\/p>\n
*Mogu li Kina i Rusija za Srbiju da budu alternativa EU?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n
Ne mogu, ali je sigurno da \u0107e Kina postati najja\u010da svetska privreda. Koliko znam, Kinezi mnogo investiraju u Srbiji. Izme\u0111u ostalog, vlasnici su \u201eGorenja” koje u Srbiji ima fabriku, aktivni su i u gra\u0111evinarstvu. Rusija je ekonomsko slabija, ali verujem da je tr\u017ei\u0161te Rusije za Srbiju zna\u010dajnije nego za Sloveniju.<\/p>\n