{"id":313516,"date":"2021-02-07T08:38:57","date_gmt":"2021-02-07T07:38:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=313516"},"modified":"2021-02-07T08:38:57","modified_gmt":"2021-02-07T07:38:57","slug":"spektakl-za-100-dana-vlade","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/02\/07\/spektakl-za-100-dana-vlade\/","title":{"rendered":"Spektakl za 100 dana vlade"},"content":{"rendered":"

Autor: Dejan Ili\u0107<\/strong><\/p>\n

Zapravo \u2013 jeftini spektakl, tako treba da stoji. Posle devet godina, scenaristi\u010dka imaginacija re\u017eimskih naratora sasvim se stanjila. Umesto nove epizode, ju\u010de smo gledali reprizu. \u010citalac zna, doga\u0111a se to u serijama, kada ponestane pripovednog \u0161tofa, scenaristi pribegavaju \u2013 podse\u0107anjima. Karakteri sednu na sofu i jedni drugima prepri\u010davaju doga\u0111aje iz pro\u0161losti. Napravi se kratki uvod, a onda krene ise\u010dak iz neke ranije ve\u0107 snimljene epizode.<\/p>\n

Dakle, to smo gledali ju\u010de \u2013 spektakularne policijske akcije, sve sa ku\u010di\u0107ima, masovna hap\u0161enja te neizbe\u017enog svemo\u0107nog i sveprisutnog negativca \u0110ilasa. Bez \u0110ilasa, ovaj je re\u017eim nezamisliv. \u010citalac i to zna, svaka, ali ba\u0161 svaka sapunica koja se protegne na vi\u0161e sezona i nekoliko desetina epizoda, nemogu\u0107a je bez takozvane hulje, nitkova. Hulja je u sredi\u0161tu narativnog pogona i pokre\u0107e ga. Bez nje nema pri\u010de ni glavnih karaktera. Sve se usmerava i odmerava prema hulji.<\/p>\n

Re\u017eim je u\u0161ao u devetu godinu emitovanja. U prvim njegovim godinama menjali su se likovi na mestu glavne hulje. Ali, kako se pri\u010da otegla, od jednog trenutka pravila \u017eanra i inercija pri\u010de nalagali su da karakter na mestu centralnog nitkova ostane isti. Karta je, siguran sam, pukim sticajem okolnosti, pala na \u0110ilasa. I tu sada stoji. Jo\u0161 je jedno va\u017eno pravilo sapunice ovde na delu: koliko god izgledala stra\u0161no, hulja je bezopasna. Njen zadatak je samo da izgleda stra\u0161no.<\/p>\n

Sa doma\u0107im medijima, \u0161anse stvarnog \u0110ilasa da se izmakne od re\u017eimske slike \u0110ilasa minimalne su. \u0110ilas iz sapunice u javnom prostoru \u2013 recimo to tako \u2013 preplavio je realnog \u0110ilasa. \u0110ilas iz sapunica zapravo je lutka na koncu re\u017eimskog scenariste. On ga pote\u017ee i pokre\u0107e kada i kako mu odgovara. Kada stvarni \u0110ilas ka\u017ee da su to sve la\u017ei, on interveni\u0161e unutar prostora u kome nema nikakvu mo\u0107. Naravno da su la\u017ei, i ba\u0161 zato nema smisla demantovati ih. U stvarnosti je nezamislivo postojanje re\u017eimskog \u0110ilasa.<\/p>\n

Mesto glavne radnje ju\u010dera\u0161njeg jeftinog spektakla za 100 dana vlade bili su stadioni. Dakle, veliki javni prostori projektovani upravo da budu lako dostupni i sceni\u010dni, pogotovo za masovne scene \u2013 recimo, za izvo\u0111enje policije, sve sa ku\u010di\u0107ima, u akciju. Kao i sa likom \u0110ilasa u re\u017eimskoj sapunici, koji samo izgleda stra\u0161no a zapravo je nemo\u0107an, i tu imamo jednu zabavnu narativnu kontradikciju. Po samoj svojoj prirodi, stadioni su javni prostori, otvoreni za poglede sa svih strana.<\/p>\n

Upravo kao takvi, oni su, da ponovimo, prikladne kulise za masovne akcione scene. Ali, iz istog razloga, sme\u0161no je tra\u017eiti \u201etajnu\u201c na stadionima. Kako se i\u0161ta bitno mo\u017ee sakriti na otvorenom, lako preglednom prostoru zami\u0161ljenom da bude mesto okupljanja velikog broja ljudi, sa unapred predvi\u0111enim mestima ne samo za kamere za direktne ili odlo\u017eene prenose, nego i sa jakim sistemima za video nadzor zbog obezbe\u0111enja objekta i njegovih posetilaca?<\/p>\n

Tako se potreba za spektaklom sudarila sa elementarnom logikom. Tajna se tra\u017eila tamo gde po prirodi stvari nije mogla biti. \u0160to se mo\u017ee re\u0107i i druga\u010dije: oduvek se znalo da je tu. Samo se \u010dekalo da se to iskoristi, recimo za \u2013 100 dana vlade.<\/p>\n

Ako je \u0110ilasu obezbe\u0111eno stalno mesto u pogonu sapunice, ostali nitkovi su epizodisti. \u0160to zna\u010di da se po potrebi izvla\u010de na scenu i sa nje sklanjaju. Ali, da bi spektakl sklanjanja bio upe\u010datljiv, nitkova za to treba spremiti, pre ili posle sklanjanja, svejedno. Ju\u010de smo gledali scenaristi\u010dki rad na nitkovu po\u0161to je on ve\u0107 uklonjen. Pa smo \u010duli kako se ne\u0107e pri\u010dati o tome \u0161ta je sve nitkov spremao, da bismo saznali da su se spremali snajperi i da postoje planovi za njihove polo\u017eaje i mete. Dok se istovremeno ka\u017ee da fale dokazi i da se jo\u0161 tra\u017ee.<\/p>\n

Za manje pa\u017eljive gledaoce, odmah se nudi i tuma\u010denje do pucanja nategnute pri\u010de. U fokusu moraju biti ju\u010dera\u0161nji epizodni nitkov, te ve\u010dita glavna hulja \u0110ilas, a ne ljudi iz re\u017eima i njihove porodice, kao ni njihova povezanost sa nekim drugim kriminalnim aferama. (U povoju imamo i jedan ne\u0161to ozbiljniji scenaristi\u010dki zahvat: da se na sceni pojavi i prva prava negativna junakinja. Taj se deo pri\u010de jo\u0161 nije razvio, a nije izvesno ni da \u0107e biti elaboriran do kraja.)<\/p>\n

Sapunice \u017eive od ponavljanja. Istra\u017eivanja publike sapunica pokazala su da njihovi gledaoci sedaju pred televizore upravo zato \u0161to \u017eele da svaki put vide i osete isto: varijacije uvek istih zapleta, peripetija, kulminacija i razre\u0161enja. Gledanje serija je mali dnevni ili nedeljni ritual u kojem gledalac do\u017eivljava stvari za koje je uskra\u0107en u svojim svakodnevnim rutinama. Ali, retko koji gledalac pome\u0161a\u0107e sapunicu sa svojim stvarnim \u017eivotom. Sapunice upravo \u017eive na razlici izme\u0111u fikcije i realnosti.<\/p>\n

Devet godina ovda\u0161nji re\u017eim \u017eivote \u017eitelja Srbije oblikuje kao sapunicu. Za razliku od pravih sapunica, ta propaganda \u017eivi na ukidanju razlike izme\u0111u stvarnosti i fikcije. To jest, fikciju stavlja na mesto stvarnosti, koriste\u0107i narativne obrasce sapunice. Ju\u010de smo videli, obrasci su se izlizali, pa ve\u0107 neko vreme pored pri\u010danja pri\u010da re\u017eim pribegava i goloj sili. Mu\u010dno je \u0161to moramo da ih gledamo i trpimo tako nasilne i nema\u0161tovite.<\/p>\n

U nekim sre\u0107nijim zemljama, posle 100 dana vlade izlazi se pred javnost sa proverljivim podacima o prvim rezultatima. Ali, pustimo sad tih 100 dana. Posle devet godina na vlasti, a ne samo 100 dana, doma\u0107i re\u017eim bi morao da iza\u0111e sa brdom podataka o svojim rezultatima. Umesto toga, dobili smo \u0110ilasa i hap\u0161enje. To je ve\u0107 samo po sebi uvredljivo. Ali, ni tu nije kraj njihovom bezobrazluku: sa pri\u010dom o \u0110ilasu i hap\u0161enjima, oni bi da nas uvere da u Srbiji \u017eivimo bajku, \u010diji je sre\u0107an kraj to \u0161to smo uop\u0161te \u2013 \u017eivi.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Devet godina ovda\u0161nji re\u017eim \u017eivote \u017eitelja Srbije oblikuje kao sapunicu. Za razliku od pravih sapunica, ta propaganda \u017eivi na ukidanju razlike izme\u0111u stvarnosti i fikcije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":313517,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-313516","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313516","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=313516"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313516\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":313518,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313516\/revisions\/313518"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/313517"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=313516"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=313516"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=313516"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}