{"id":313445,"date":"2021-02-05T17:30:26","date_gmt":"2021-02-05T16:30:26","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=313445"},"modified":"2021-02-05T17:30:26","modified_gmt":"2021-02-05T16:30:26","slug":"ni-tamo-ni-ovamo-delikatni-odnosi-kosova-sa-evropskom-unijom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/02\/05\/ni-tamo-ni-ovamo-delikatni-odnosi-kosova-sa-evropskom-unijom\/","title":{"rendered":"\u2018Ni tamo ni ovamo’: Delikatni odnosi Kosova sa Evropskom unijom"},"content":{"rendered":"

Autor: <\/strong>Butrint Beri<\/strong>\u0161<\/strong>a<\/strong><\/p>\n

Kosovo zaostaje u procesu integracije u Evropsku uniju (EU) u pore\u0111enju sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Generalno, kosovski izazovi u pogledu njegove perspektive EU mogu da se svrstaju u tri glavna podru\u010dja: doma\u0107i, koji uklju\u010duju izazove koji se odnose na uspostavljanje jake ekonomije koja pru\u017ea posao mladim ljudima i koja je u stanju da se takmi\u010di na tr\u017ei\u0161tu EU; spoljni, naime odnosi sa Srbijom i nepriznavanje od strane 5 dr\u017eava \u010dlanica EU (Kipar, Gr\u010dka, Rumunija, Slova\u010dka i \u0160panija); i tre\u0107e, unutra\u0161nji politi\u010dki doga\u0111aji u EU koji su doveli do njene nesposobnosti da vodi doslednu i kohezivnu politiku prema Kosovu, kao \u0161to se pokazalo u slu\u010daju liberalizacije viza. Momentalno Kosovo je jedina zemlja u regionu koja tek treba da dostavi zahtev o \u010dlanstvu i koja se smatra potencijalnim kandidatom za \u010dlanstvo od strane EU.<\/p>\n

Sa druge strane, EU ima prili\u010dno ograni\u010den pristup Kosovu zbog 5 dr\u017eava \u010dlanica EU koje jo\u0161 ne priznaju Kosovo. Deklaracija o nezavisnosti Kosova iz 2008. stvorila je novu situaciju za EU koja je prisiljena otkriti inovativan i delikatan pristup odnosima sa Kosovom kako bi se uva\u017eili stavovi ve\u0107ine njenih \u010dlanica i stavovi pet zemalja koje ne priznaju Kosovo. Generalno, ovo je bio jedan od klju\u010dnih faktora koji je do sada imao uticaja na odnose izme\u0111u \u00a0Kosova i EU-je kao i na perspektivu Kosova prema EU.<\/p>\n

Sporazum o stabilizaciji i <\/strong>pridru\u017eivanju<\/strong> (S<\/strong>AA<\/strong>) kao klju\u010dni doga\u0111aj<\/strong><\/h1>\n

Godine 2016.\u00a0 Kosovo je u\u0161lo u ugovorne odnose sa EU potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju. Ovaj se Sporazum razlikuje od ostalih takvih Sporazuma potpisanih sa drugim zemljama jer je to samo sporazum sa EU – ne\u0161to \u0161to je postalo mogu\u0107e stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma. Sporazum tako\u0111e predvi\u0111a slede\u0107e: U slu\u010daju neusagla\u0161enosti ovih obaveza od strane Kosova, EU mo\u017ee da preduzme odgovaraju\u0107e mere, uklju\u010duju\u0107i i suspenziju ovog Sporazuma ili njegovih delova.<\/a>\u201d, \u0161to ukazuje na asimetriju izme\u0111u strana potpisnica ovog dokumenta. U svakom slu\u010daju, Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju va\u017eno je postignu\u0107e u odnosima Kosova sa \u200b\u200bEU, jer je to prvi sporazum koji su lideri institucija proslavili kao klju\u010dni doga\u0111aj i, \u0161to je jo\u0161 va\u017enije, do\u010dekali su ga kao ,,potvrdu za EU perspektivu Kosova”.<\/p>\n

U cilju usmeravanja sprovo\u0111enja Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju, Kosovo i EU postigli su sporazum o Evropskoj agendi reformi (ERA) 2016. godine. Ovaj dokument zasnovan je na klju\u010dnim prioritetima koje \u0107e sprovoditi kosovske institucije, a koji su bili podeljeni u tri stuba: zapo\u0161ljavanje i obrazovanje; dobro upravljanje i vladavina zakona; i konkurentnost i investiciona klima. Realizacija ERA sporazuma prvobitno je trebalo da bude zavr\u0161ena do kraja 2017. godine, ali ovaj datum je odgo\u0111en zbog spore implementacije od strane kosovskih institucija. Tako\u0111e treba napomenuti da je u maju 2017. godine Skup\u0161tina Kosova izglasala nepoverenje Vladi, \u0161to je tako\u0111e uticalo na proces implementacije.<\/p>\n

Krajem 2020. godine dogovoreno je da se dokument ERA II sprovodi u periodu od dve godine (2020. – 2022.) sa slede\u0107im stubovima: dobro upravljanje i vladavina prava, konkurentnost, investicije i odr\u017eivi razvoj, zapo\u0161ljavanje, obrazovanje i zdravstvo. Klju\u010dna razlika izme\u0111u ovog i prethodnog dokumenta je u tome \u0161to ERA II nije oblikovana kao politi\u010dki dijalog na visokom nivou u klju\u010dnim prioritetima izme\u0111u Kosova i EU.<\/p>\n

Zajedno, ova dokumenta omogu\u0107ila su Kosovu da sprovede institucionalne reforme i uskladi delove svog zakonodavstva sa zakonom Evropske unije, i pored toga \u0161to je ovaj proces bio te\u0161ko ometen i usporen politi\u010dkom nestabilno\u0161\u0107u, nedostatkom konsenzusa i \u010destim izborima (februara 2021. gra\u0111ani na Kosovu iza\u0107i \u0107e na ankete po tre\u0107i put od 2017godine.). Uprkos svemu ovome, EU je uspela da postane klju\u010dna sila u transformaciji Kosova, ne samo zbog svoje uslovljenosti u procesu pristupanja, ve\u0107 i zato \u0161to je EU i dalje najve\u0107i finansijski donator.<\/p>\n

Politi\u010dki dijalog i <\/strong>olak\u0161avanje<\/strong> dijaloga izme\u0111u Kosova i Srbije od strane EU<\/strong><\/h1>\n

Sa druge strane, zasenjena su neka druga podru\u010dja saradnje, poput politi\u010dkog dijaloga. U praksi gotovo i da nema komunikacije izme\u0111u EU i kosovskog Ministarstva unutra\u0161njih poslova i dijaspore (MFAD). To je zbog politi\u010dkih izazova za EU koje bi takva komunikacija prouzrokovala, sa obzirom na polo\u017eaj pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova i \u010clan 2 Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju<\/a> koji ukazuje da uslovi Sporazuma ne podrazumevaju priznavanje nezavisnosti Kosova od strane EU ili od strane pojedinih dr\u017eava \u010dlanica (za one zemlje koje ne priznaju nezavisnost).<\/p>\n

Pored toga, Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju jedina je platforma za razvoj politi\u010dkog dijaloga izme\u0111u Kosova i EU. “Prema \u010dlanu 11.2 Ugovora, EU i Kosovo se sla\u017eu da sara\u0111uju u spoljnoj i bezbednosnoj politici, \u0161to bi \u010dak trebalo da omogu\u0107i EU da pomogne ,,U\u010de\u0161\u0107e Kosova u me\u0111unarodnoj demokratskoj zajednici, ako to dozvoljavaju objektivne okolnosti.” <\/a>Me\u0111utim, ova odredba do sada nije kori\u0161\u0107ena, ponajvi\u0161e zato \u0161to nije bilo inicijative od strane EU.<\/p>\n

Izvor: pexels.com<\/p>\n

Poslednjih godina u komunikaciji izme\u0111u EU i Kosova zna\u010dajno je dominirao dijalog izme\u0111u Pri\u0161tine (Kosovo) i Beograda (Srbija), koji EU olak\u0161ava. Ovaj proces nastavljen je 2020. godine i do sada je odr\u017eano nekoliko sastanaka uz posredovanje specijalnog predstavnika EU za ovo pitanje Miroslava Laj\u010daka. Strategija pro\u0161irenja EU koju je Europska komisija usvojila 2018. godine<\/a> tako\u0111e predvi\u0111a pravno obavezuju\u0107i sporazum izme\u0111u Kosova i Srbije i pristupanje dve zemlje EU.<\/p>\n

Unato\u010d svemu tome, dijalog, zapo\u010det 2011. godine, do sada se pokazao kao da nije puki diplomatski poku\u0161aj Unije. Jedan od klju\u010dnih izazova ovde je o\u0161tra razlika u o\u010dekivanjima za rezultate tog dijaloga izme\u0111u Kosova i Srbije. I pored toga \u0161to je krajnji cilj Kosova uzajamno priznavanje, ovo gledi\u0161te ne dele institucije u Srbiji. Pored toga, poku\u0161ali su da prate tanku crtu primenjuju\u0107i konstruktivnu dvosmislenost u tekstovima sporazuma, uklju\u010duju\u0107i ovde i klju\u010dna dokumenta koja se odnosi na kosovske op\u0161tine sa srpskom ve\u0107inom a potpisani su 2013<\/a> i 2015<\/a> godine.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, uprkos \u010dinjenici da je postignut napredak, sveukupna primena sporazuma postignutih u okviru dijaloga u periodu od 2011. godine do sada nije zadovoljavaju\u0107a, jer je 20% sporazuma ve\u0107im delom ili delimi\u010dno sprovedeno, a dodatnih 20% uop\u0161te nije sprovedeno.<\/a>2018. godine, nakon \u0161to nije postignut zna\u010dajan napredak i postoje navodne rasprave o razmeni teritorija, dijalog pod pokroviteljstvom EU prakti\u010dno se na\u0161ao u \u0107orsokaku i svi sastanci su bili otkazani, \u0161to je zadalo veliki udarac procesu. Imaju\u0107i ovo na umu, i pored toga \u0161to je dijalog postao va\u017ena tema u komunikaciji EU i Kosova, tako\u0111e se mora naglasiti da je zbog svoje slo\u017eenosti ovaj proces doveo do ozbiljnih izazova za EU i visokog predstavnika Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku.<\/p>\n

Politika pro\u0161irenja EU u previranju<\/strong><\/h1>\n

Generalno, treba re\u0107i da od 2016. godine, kada je Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju stupio na snagu, nisu preduzeti zna\u010dajni koraci u vezi sa evropskim integracijama Kosova. Kosovo je jedina dr\u017eava Zapadnog Balkana koja nema liberalizaciju viznog re\u017eima sa EU, pa gra\u0111ani Kosova ostaju izolovani. I pored toga \u0161to je Evropska komisija preporu\u010dila liberalizaciju viznog re\u017eima u2016<\/a> i 2018<\/a> godine i potvrdio da su ispunjena sva merila iz mape puta, Evropski savet jo\u0161 uvek nije doneo dugo o\u010dekivanu pozitivnu odluku. Neke dr\u017eave \u010dlanice EU usprotivile su se tom potezu jer Kosovo nije postiglo dovoljan napredak u vladavini prava i borbi protiv korupcije. Suprotno tome, nedavno istra\u017eivanje pokazalo je da oko 64% gra\u0111ana<\/a> veruju da su klju\u010dni razlozi za to predrasude i diskriminacija dr\u017eava \u010dlanica EU.<\/p>\n

Na Kosovu je postojala velika nada da \u0107e se taj proces nastaviti tokom nema\u010dkog predsedavanja Savetom, koje je nedavno zavr\u0161eno, ali uzalud – odluka je ponovo odlo\u017eena. Za mnoge na Kosovu odlaganje odluke o viznoj liberalizaciji znak je nedostatka mehanizama na nivou EU za prevazila\u017eenje blokada koje su nametnule neke dr\u017eave \u010dlanice, pa u tom smislu nedostatak napretka prvenstveno proizlazi iz ograni\u010denih kapaciteta EU da sprovede kohezivnu politika pro\u0161irenja u regionu. Da bi prevazi\u0161la ove prepreke koje proizlaze iz polo\u017eaja pojedinih dr\u017eava \u010dlanica, EU mora pokazati robustan pristup u svojoj politici pro\u0161irenja koji bi spre\u010dio politizaciju tehni\u010dkih aspekata.<\/p>\n

Poznato je da zemlje u regionu, uklju\u010duju\u0107i i Kosovo, moraju da sprovedu velike institucionalne i pravne reforme u \u0161irokom spektru podru\u010dja. Ove reforme su neophodne za izgradnju stabilnih demokratskih struktura i ja\u010danje u\u010dinka institucija, koje bi trebalo da omogu\u0107e pobolj\u0161anje \u017eivotnog standarda gra\u0111ana i pridru\u017eivanje EU.<\/p>\n

Me\u0111utim, u \u0161irem obimu stvari, neusvajanje odluke o liberalizaciji viznog re\u017eima za Kosovo ima sli\u010dne karakteristike francuskom dokumentu non-pejperu o politici pro\u0161irenja u 2019<\/a> godini, odlaganje pristupnih pregovora sa RS Makedonijom nakon potpisivanja Prespanskog sporazuma i nedavnog veta od strane Bugarske. Mnogi su uvereni da je ovaj razvoj doga\u0111aja i signal da se politika pro\u0161irenja kre\u0107e brzim tempom i da \u0107e, ako se dopusti dono\u0161enje odluka o ovoj politici u interesu pojedinih dr\u017eava \u010dlanica, pristupanje Zapadnog Balkana EU ostati daleka perspektiva.<\/p>\n

Sve u svemu, stav gra\u0111ana Kosova prema EU i dalje je veoma pozitivan. Nedavna anketa<\/a> pokazuje da 35% gra\u0111ana veruje da \u0107e EU postati \u010dlanica Kosova do 2025. godine (pomalo nerealno), dok je 9% odgovorilo da Kosovo nikada ne\u0107e postati \u010dlanica EU. Mo\u017eemo da se zapitamo kako \u0107e se ove brojke promeniti ukoliko gra\u0111ani Kosova nastave da svedo\u010de neuspehu dono\u0161enja odluke o liberalizaciji viznog re\u017eima i ukoliko u narednim godinama ne bude napretka u pristupanju EU, a pre svega kakve bi posledice od toga mogla imati EU kao reformska snaga za kosovske institucije. Iz \u0161ire perspektive, tako\u0111e se mo\u017ee videti da bi letargi\u010dni pristup pro\u0161irenju sa zemljama Zapadnog Balkana imao negativne implikacije na kredibilitet EU i njenu geopoliti\u010dku ulogu sveobuhvatno u regionu.<\/p>\n

Butrint Berisha je istra\u017eiva\u010d na pri\u0161tinskom Institutu za politi\u010dke studije (PIPS) i redoviti saradnik u Sbunkeru. Magistrirao je na Univerzitetu u Stockholmu iz politi\u010dkih nauka, a studirao je i na Univerzitetu Strathclyde u Velikoj Britaniji. Njegova glavna istra\u017eiva\u010dka interesovanja uklju\u010duju politiku pro\u0161irenja EU prema zapadnom Balkanu, priznavanje dr\u017eave, regionalni odnosi, itd.<\/strong><\/em><\/p>\n

Ovaj blog je objavljen u okviru inicijativu \u201ePri\u010de iz regiona<\/strong><\/a>\u201d koja sprovode\u00a0Res Publica<\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0IKS<\/strong><\/a>, u saradnji sa Pcnen<\/strong> I partnerima iz Hrvatske (Lupiga<\/a>), Kosova (Sbunker<\/strong><\/a>), Srbije (Ne Davimo Beograd<\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba<\/strong><\/a>), Gr\u010dke (Macropolis<\/strong><\/a>) i Slovenije (Had<\/strong><\/a>).<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Unutra\u0161nji politi\u010dki doga\u0111aji u EU su doveli do njene nesposobnosti da vodi doslednu i kohezivnu politiku prema Kosovu, kao \u0161to se pokazalo u slu\u010daju liberalizacije viza. Momentalno Kosovo je jedina zemlja u regionu koja tek treba da dostavi zahtev o \u010dlanstvu. <\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":313446,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-313445","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313445","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=313445"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313445\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":313449,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313445\/revisions\/313449"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/313446"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=313445"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=313445"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=313445"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}