{"id":313205,"date":"2021-02-03T08:06:54","date_gmt":"2021-02-03T07:06:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=313205"},"modified":"2021-02-02T21:03:08","modified_gmt":"2021-02-02T20:03:08","slug":"makedonski-put-do-brisela-zaustavljanje-zacaranog-kruga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/02\/03\/makedonski-put-do-brisela-zaustavljanje-zacaranog-kruga\/","title":{"rendered":"Makedonski put do Brisela: Zaustavljanje za\u010daranog kruga"},"content":{"rendered":"

Autorka: Malinka Ristevska Jordanova<\/strong><\/p>\n

Pre petnaest godina, u razgovoru sa jo\u0161 jednom veterankom procesa integracije u EU iz regiona i po\u017ealio sam joj se: ,,Dobili smo \u0161argarepu ali iseckanu.” Ona je prokomentarisala: “A mi – rendanu.” Da se sada sretnemo, verovatno bih joj rekao: ,,Dobili smo \u0161tap. “I zaslu\u017eili smo veliku slatku \u0161argarepu.” Nekome van ,,kruga evropskih integracija” ne bi bilo sasvim jasno o \u010demu govorimo. Kao dobri studenti evropskih integracija, nau\u010dili smo glavni narativ: da politika uslovljavanja podrazumeva primanje nagrade (\u201e\u0161argarepe\u201c) ukoliko ispunjavate uslove, a ukoliko ne – dobijate kaznu (\u201e\u0161tap\u201c).<\/p>\n

Makedonski slu\u010daj iz 2020. godine pokazao je (ili potvrdio) da bi moglo biti i obrnuto. Ukoliko ispunite, mo\u017eda ne\u0107ete dobiti \u0161argarepu, ve\u0107 \u0161tap.<\/p>\n

Nove blokade novih pristupa <\/strong><\/h2>\n

Kada se Makedonija 2004. godine prijavila za \u010dlanstvo u EU, Brisel nam je poslao poruku “Put do Brisela je kroz Ohrid”. Sproveli smo Ohridski okvirni sporazum, kojim je okon\u010dana me\u0111unacionalna kriza iz 2001. godine. Pre dve godine dobili smo poruku “Put do Brisela je kroz Prespu”. I promenili smo ime (Severna Makedonija), jer je to zahtevala Gr\u010dka, uprkos suprotnoj presudi Me\u0111unarodnog suda pravde. Me\u0111utim pro\u0161le godine put do Brisela ponovo je zatvoren. Sada Bugarska namerava da promeni makedonsku trasu prema Briselu – ovaj put preko Sofije. Znate \u0161ta? Nema \u0161anse. Znate za\u0161to? Jer Bugarska \u017eeli da promeni makedonski identitet, zloupotrebljavaju\u0107i proces pristupanja EU i name\u0107u\u0107i svoju iskrivljenu verziju istorije.<\/p>\n

Ova verzija ne zadire samo u makedonsku, ve\u0107 i istoriju EU, uklju\u010duju\u0107i njene antifa\u0161isti\u010dke korene. Bugarske neutemeljene tvrdnje imaju ve\u0107e posledice na makedonski proces pristupanja u EU<\/a>,<\/u> ali i na proces pro\u0161irenja uop\u0161te. Oni uti\u010du na region i na EU ubrizgavanjem otrova – potpaljuju\u0107i nacionalizam i sukobe, a time i podrivanjem stabilnosti.<\/p>\n

Ostale dr\u017eave \u010dlanice EU do sada su uspele da spre\u010de Bugarsku da nametne ovaj ,,novi pristup” procesu pristupanja, me\u0111utim nisu uspele da spre\u010de da ga blokira, \u0161to je dovelo do zastoja. U ovom trenutku politika uslovljavanja je ugro\u017eena, gubi se kredibilitet EU, pa je samim tim na samom po\u010detku ugro\u017eena nova odnosno revidirana metodologija pro\u0161irenja<\/a>. Da bi bio kredibilan, pristupni proces mora da ima realnu perspektivu, a njegova politika uslovljavanja mora da se temelji na zaslugama. Klju\u010dno je pitanje kako \u0107e EU iskoristiti dva osnovna instrumenta pristupanja koje ima u svojim rukama – kontrolu nad njenom dinamikom i dnevnim red<\/a>om.<\/p>\n

EU nije spremna za pro\u0161irenje<\/strong><\/h2>\n

Trenutno je proces spor i \u010dlanstvo se ne \u010dini dosti\u017enim. EU jednostavno nije spremna za novo pro\u0161irenje. Takva kakva je, te\u0161ko joj je da funkcioni\u0161e i ne \u017eeli nove, a pogotovo ne – \u201eproblemati\u010dne\u201c \u010dlanice.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de dnevnog reda, on se tokom godina zna\u010dajno promenio za zemlje u regionu. Poslednjih godina EU je s pravom stavila vladavinu zakona na prvo mesto. Me\u0111utim, takav pristup potkopavaju pitanja koja nisu povezana i \u010dak su suprotna na\u010delima vladavine prava – poput bugarskog veta, koji je sada na \u010delu agende za pristupanje. Dakle, jedan od klju\u010dnih uslova u procesu stabilizacije i pridru\u017eivanja – regionalna saradnja, umesto sredstva pomirenja u regionu, postao je instrument pritiska na zemlje \u0161ireg regiona koje su u povla\u0161\u0107enijem polo\u017eaju – dr\u017eave \u010dlanice EU, i na one iz Zapadnog Balkana koje to nisu.<\/p>\n

I pored toga \u0161to sada nije spremna za pro\u0161irenje, EU i dalje \u017eeli da ima uticaj na Zapadni Balkan – iz geostrate\u0161kih razloga i zbog odr\u017eavanja stabilnosti. Nova Strategija pro\u0161irenja ukazuje na ,,poja\u010danu geopoliti\u010dku konkurenciju”, koja se uglavnom odnosi na uticaj Kine i Rusije u regionu, ali i Turske i zalivskih zemalja<\/a>. Dalje, Zapadni Balkan \u0107e i dalje biti presudan za upravljanje migracijama. U konkurenciji geopoliti\u010dkih pitanja i pitanja stabilnosti u igri je tzv.“stabilokratija”<\/a>, za razliku od meritokratije, koja bi bila u korist vladavine prava.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan efekat promene dnevnog reda je da su pitanja poput \u017eivotne sredine, energetike, tr\u017ei\u0161ta, obrazovanja, zdravstva … u drugom planu … a pritom su od vitalnog interesa za gra\u0111ane iz regiona. \u010cinjenica je da su ta pitanja visoko na regionalnom dnevnom redu, ali ne dominiraju u nacionalnim diskursima. Ono \u0161to dominira su delovi dnevnog reda EU, ali prekr\u0161eni kroz prizmu nacionalne politike – poput beskona\u010dnog takmi\u010denja politi\u010dkih subjekata oko toga ko je (navodno) korumpiraniji i, neizbe\u017eno, ko je ve\u0107i patriota.<\/p>\n

Regresija na <\/strong>Z<\/strong>apadnom Balkanu<\/strong><\/h2>\n

Tome je doprinela naru\u0161ena politika uslovljavanja EU o demokratskoj stagnaciji ili nazadovanju<\/a> u zemljama regiona. Politi\u010dke elite na Balkanu postale su prili\u010dno ve\u0161te u politi\u010dkoj partizaciji. Granice su bile mnogo poroznije za neliberalnu demokratiju i populizam nego za uvoz EU standarda za energetsku efikasnost, zaga\u0111enje … Formalne reforme bez sadr\u017eaja i sprovo\u0111enja (,,Prazne \u0161koljke”<\/a>) su uobi\u010dajene. Elite se takmi\u010de da udovolje Briselu (ili nekim od njegovih glavnih gradova) kako bi dobile naklonjenost ili vi\u0161e novca iz svog ograni\u010denog pretpristupnog portfelja umesto da odgovaraju vlastitim gra\u0111anima<\/a>.<\/p>\n

Umesto pozitivnog iskoraka, EU i Zapadni Balkan u\u0161li su u za\u010darani krug me\u0111usobne nekredibilnosti.<\/p>\n

Severna Makedonija mogla bi da bude pozitivan primer – i u smislu re\u0161avanja sporova i davanja prioriteta agendi vezanoj za EU. Me\u0111utim, novom blokadom iz Bugarske, upravo je makedonski primer postao ilustracija postignute ta\u010dke licemerja<\/a> procesa pristupanja, koja se mora prevazi\u0107i.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Me\u0111ukoraci<\/strong> i alternative <\/strong><\/h2>\n

U nedostatku ostvarive perspektive za \u010dlanstvo, a opet u \u017eelji da imaju uticaj na region, pre svega radi odr\u017eavanja stabilnosti, EU se godinama unazad borila da izmisli nove ,,\u0161argarepe” i razre\u017ee postoje\u0107e: male nagrade za male poteze. U ovom naporu, EU je tako\u0111e dala prioritet regionalnoj saradnji, podr\u017eavaju\u0107i Regionalni Savet i stimulisaju\u0107i sektorske oblike regionalne integracije. Regionalna saradnja je dobra, ali nedovoljna. Regionalna ekonomska saradnja jednostavno ne mo\u017ee osigurati konvergenciju sa EU<\/a>. Region je u svakom pogledu povezan sa EU, njemu je potrebna EU.<\/p>\n

Pronala\u017eenje komplementarnih, olak\u0161avaju\u0107ih, alternativnih i posrednih koraka za \u010dlanstvo u EU dovelo je do slo\u017eenih aran\u017emana i zbunjuju\u0107ih diskursa. Pored bilateralnih sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju, postoje i regionalni sporazumi (regionalno ekonomsko podru\u010dje, energetska zajednica, transportna zajednica …). Pristupni pregovori podeljeni su u sve vi\u0161e i vi\u0161e faza. Akcijski planovi, putokazi, deklaracije, izve\u0161taji se mno\u017ee … Mehanizmi procesa (posebno nakon nove metodologije pro\u0161irenja) postali su neverovatno slo\u017eeni i te\u0161ko ih je predstaviti gra\u0111anima, koji \u017eele da veruju da se pribli\u017eava \u010dlanstvo u EU i da \u0107e to re\u0161iti sve njihove probleme. Produ\u017eeni i naru\u0161eni proces rezultirao je prikrivanjem njegove su\u0161tine i gubitkom njegove transformatorske snage, toliko potrebne i o\u010dekivane od gra\u0111ana regiona. I podse\u0107anja radi-su\u0161tina je bila razmena vrednosti i standarda EU.<\/p>\n

Sporazumi o stabilizaciji i pridru\u017eivanju (SSP) sada su u drugom planu – i to uglavnom zaboravljeni kao mogu\u0107nosti<\/a>. U me\u0111uvremenu se daju predlozi i ideje za nove okvire, kao \u0161to je Evropska ekonomska oblast<\/a> (pritom se misli na novu – ne postoje\u0107u). Niko nije ni poku\u0161ao da razmi\u0161lja o tome kakvi \u0107e biti pregovori za takav novi aran\u017eman (uklju\u010duju\u0107i i mogu\u0107e nove blokade iz bilo kojeg razloga), koje \u0107e biti dodatne koristi od njih koje trenutni SSP i regionalni sporazumi ne mogu da ponude, ali i kada bi oni postali dostupni. Kona\u010dno, za\u0161to i kada bi EU bila spremna da pru\u017ei dodatne pogodnosti, ukoliko npr. nije trenutno spreman da dozvoli ni telefonske pozive bez roaminga izme\u0111u regiona i EU, niti da zna\u010dajno pove\u0107a pretpristupnu pomo\u0107?<\/p>\n

Na\u017ealost, diskusija u regionu o novim aran\u017emanima uvek je mnogo \u017eivahnija od rasprave, zasnovane na analizi, o tome kako se postoje\u0107i sporazumi primenjuju (obe strane) i koje su njihove neiskori\u0161\u0107ene mogu\u0107nosti. Jo\u0161 vi\u0161e nedostaje \u010dvrsta rasprava o dugoro\u010dnim re\u0161enjima. \u010cini se da trajanje me\u0111ukoraka i diskusija o alternativama savr\u0161eno odgovaraju vremenskom okviru doma\u0107ih izbornih ciklusa i kratkoro\u010dnih politi\u010dkih programa. Ova politi\u010dka logika suprotna je onome \u0161to je potrebno i EU i regionu – dugoro\u010dan i dosledan pristup. Duboko smo u zamci kratkovidnosti koju diktira politi\u010dki pragmatizam.<\/p>\n

Sa druge strane, za razliku od ve\u0107eg ,,vlasni\u0161tva” nad regionalnom saradnjom<\/a> entiteta u regionu, uglavnom je podeljen na sektore i tehni\u010dki obra\u0111en i ne privla\u010di veliku pa\u017enju balkanskih politi\u010dkih elita. Ne postoji zajedni\u010dki politi\u010dki stav i glas iz regiona o va\u017enim politi\u010dkim pitanjima, niti zna\u010dajno lobiranje u EU za zajedni\u010dki postavljene prioritete.<\/p>\n

Najkra\u0107a ruta – najve\u0107i izazov<\/strong><\/h2>\n

Prvi impuls nakon pro\u0161logodi\u0161njeg razo\u010darenja u proces pridru\u017eivanja Makedonije mogao bi se sa\u017eeti u \u010duvenoj izreci u regionu ,,uzdaj se u se i u svoje kljuse”. U zemlji se pojavljuje novi narativ: “Sami \u0107emo sprovesti reforme, bez obzira na EU.” Prili\u010dno kontradiktorne, paralelne glavne politi\u010dke poruke su da to ne mo\u017eemo ,,u\u010diniti” bez pregovora sa EU ili da bismo to u\u010dinili ,,Kao pu\u017e” bez EU<\/a>. Sli\u010dna je obeshrabrenost makedonskih gra\u0111ana – nova istra\u017eivanja<\/a> pokazuju da se 56,1% uop\u0161te ili u odre\u0111enoj meri ne sla\u017ee da se reforme mogu sprovoditi bez spoljnog pritiska, dok se 42,1% u potpunosti ili u odre\u0111enoj meri sla\u017ee da vlasti imaju kapacitet za sprovo\u0111enje reformi bez spoljnog pritiska.<\/p>\n

Budu\u0107nost makedonskog dru\u0161tva u velikoj meri zavisi od toga koliko \u0107e zemlja biti otporna na nove ,,\u0161okove” nametnute spolja. S druge strane, ovaj ,,spoljni otpor” prvenstveno \u0107e zavisiti od toga koliko \u0107e Makedonija biti otporna na sopstvene unutra\u0161nje izazove. Zemlji je potreban ja\u010di ekonomski rast, koji je ometen nedovoljno konkurentnom i inovativnom ekonomijom, kao i niskim ulaganjima u ljudski kapital, u situaciji kada kvalifikovana radna snaga i dalje odlazi iz zemlje. Razvoj koridora (saobra\u0107aj, energija, telekomunikacije …) je spor, \u0161to je od klju\u010dne va\u017enosti za malu zemlju koja nema pristup moru, dok se sa EU fondovima koridori u susedstvu koje pripada EU brzo razvijaju.<\/p>\n

Ravnote\u017ea u me\u0111unacionalnim odnosima uglavnom se odr\u017eava podelom vlasti izme\u0111u politi\u010dkih elita, koja je zauzvrat povezana sa strankama i klijentelizmom, a oni u kontinuitetu vr\u0161e pritisak i uni\u0161tavaju institucije. Uprkos odr\u017eavanju osetljive politi\u010dke i etni\u010dke ravnote\u017ee, dru\u0161tvo je podlo\u017eno podelama na socijalnoj, etni\u010dkoj i politi\u010dkoj osnovi. Umesto dugoro\u010dne vizije i prioritizacije, kao i kvalitetnog procesa usvajanja (i sprovo\u0111enja) politika i njihove ocene, makedonska vlada se gr\u010devito bori za uklanjanje spoljnih prepreka i ispunjavanje najprioritetnijih i, naj\u010de\u0161\u0107e, kratkoro\u010dnih planova. Oni se obi\u010dno pozivaju na brzu realizaciju kratkoro\u010dnih preporuka i iz Brisela – do slede\u0107eg izve\u0161taja Evropske komisije i do slede\u0107ih zaklju\u010daka Saveta EU, me\u0111utim paralelno -i na pokazivanje rezultata u izbornim obe\u0107anjima.<\/p>\n

Potreban je<\/strong> novi<\/strong> pristup<\/strong><\/h2>\n

Da bi se mogli razre\u0161iti brojni izazovi, makedonskom dru\u0161tvu potreban je novi narativ, novi pristup, potpuno suprotan o\u010daju.<\/p>\n

Kona\u010dno, moramo priznati da EU ne mo\u017ee da nam da recept za na\u0161 \u017eivot i da nam pokloni blagostanje. Moramo imati svoju viziju. U njenom razvoju i sprovo\u0111enju trebalo bi da se vi\u0161e oslonimo na upotrebu i podr\u0161ku onoga \u0161to imamo na raspolaganju, nego da se \u017ealimo na ono \u0161to nemamo, jer rizikujemo da izgubimo i onaj kapital koji imamo – posebno ljudski, koji se bori za rast, sada i ovde. Da bismo oja\u010dali vladavinu prava, trebaju nam gra\u0111ani koji su mo\u0107ni kao i mo\u0107ne institucije. Potrebna nam je EU, ali ne kao zamena za na\u0161u vladu, za na\u0161e institucije, niti kao re\u0161enje bilo kojeg na\u0161eg problema. Moramo pokazati sposobnost partnera, umesto ,,konzumenta”. To je uloga koju bi mnogi akteri iz EU cenili.<\/p>\n

S tim u vezi, put do Brisela vodi samo preko nas samih, ali ne sami. Ova klju\u010dna poruka vredi i za druge zemlje iz regiona, uprkos zaklju\u010dku da ,,nema puta do Brisela”.<\/p>\n

Nakon iskustva sa Makedonijom, malo je verovatno da \u0107e Evropska unija biti spremna da ,,uvozi” bilateralne sporove. Da bi se prekinuo za\u010darani krug, ponuda Balkana za \u010dlanstvo u EU tako\u0111e mora biti mnogo kredibilnija, zasnovana na mo\u0107i gra\u0111ana i institucija, a ne na mo\u0107i politi\u010dkih elita. Za promene u ovom smeru neophodan je stalni pritisak civilnog sektora – originalan, dosledan i principijelan.<\/p>\n

Dr Malinka Ristevska Jordanova je uklju\u010dena u proces integracije u EU od kasnih devedesetih, zauzimaju\u0107i visoke polo\u017eaje u javnoj upravi u makedonskom parlamentu i vladi. Kao dr\u017eavna savjetnica u Sekretarijatu za europske poslove, predsjedavala je MK-EU SAA Pododborom za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove od 2002. do 2008. i Odborom za SSP od 2008. do 2010, te je bila koordinatorka nacionalnog programa za usvajanje pravne ste\u010devine. Poseban je doprinos dala kandidaturi svoje zemlje za pristupanje EU, ispunjavanju preporuka za zapo\u010dinjanje pristupnih pregovora i ostvarivanju mjerila utvr\u0111enih u planu za liberalizaciju viznog re\u017eima. Dr Ristevska – Jordanova je osniva\u010dica i biv\u0161a direktorica (februar 2011. – februar 2017.) makedonskog think tanka European Policy Institute – Skopje, koja je sada neizvr\u0161ni \u010dlan upravnog odbora. U svom istra\u017eivanju dr Jordanova usredoto\u010dila se na primjenu politike uslovljavanja EU-a u regiji jugoisto\u010dne Europe, kao i na prenos pravne ste\u010devine EU-a.<\/strong><\/em><\/p>\n

——————————————————————-<\/p>\n

Ovaj blog je objavljen u okviru inicijativu \u201ePri\u010de iz regiona<\/strong><\/a>\u201d koja sprovode\u00a0Res Publica<\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0IKS<\/strong><\/a>, u saradnji sa Pcnen i partnerima iz Hrvatskoj (Lupiga<\/a>), Kosova (Sbunker<\/strong><\/a>), Srbije (Ne Davimo Beograd<\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba<\/strong><\/a>), Gr\u010dke (Macropolis<\/strong><\/a>) i Slovenije (Had<\/strong><\/a>).<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na kraju moramo priznati da EU ne mo\u017ee da nam obezbedi dobar \u017eivot. Moramo imati svoju viziju i svoj plan.<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":313208,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-313205","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313205","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=313205"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313205\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":313211,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313205\/revisions\/313211"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/313208"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=313205"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=313205"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=313205"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}