{"id":312901,"date":"2021-01-29T08:49:30","date_gmt":"2021-01-29T07:49:30","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=312901"},"modified":"2021-01-29T08:51:05","modified_gmt":"2021-01-29T07:51:05","slug":"ko-sanja-evropski-san-u-srbiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/01\/29\/ko-sanja-evropski-san-u-srbiju\/","title":{"rendered":"Ko sanja Evropski san u Srbiju?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Katarina Tadic<\/strong><\/p>\n

Pridru\u017eivanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji (EU) traje ve\u0107 osamnaest godina, od davne 2003. godine kada je svim dr\u017eavama obe\u0107ana perspektiva \u010dlanstva. U me\u0111uvremenu, samo je Hrvatska postala \u010dlanica 2013. godine. Srbija je u me\u0111uvremenu 2014. otvorila pregovore, ali se danas \u010dini dalje od EU nego \u0161to je to bila pre pet godina. Ipak, \u010dlanstvo i pregovori nisu bili tema na prethodnim izborima, a \u010dak se ni opozicione partije ne trude da previse nagla\u0161avaju svoju privr\u017eenost EU. \u010cini se da se najvatreniji podr\u017eavaoci Evropske unije organizacije civilnog dru\u0161tva, \u010diji entuzijazam ipak ne oslikava stavove gra\u0111ana. Istovremeno, EU u o\u010dima mnogih gubi kredibilitet usled \u010desto nejasnih I dvosmislenih poruka koje se \u0161alju i politi\u010darima i predstavnicima gra\u0111anskog dru\u0161tva. Stoga, pitanje je koliko je ideja pro\u0161irenja i dalje prisutna u Srbiji?<\/p>\n

Evropeizacija bez demokratizacije<\/h2>\n

Srbija je dobila status zemlje kandidata 2012 godine i od otvaranje pristupnih pregovora u januaru 2014. godine, 18 od 35 poglavlja je otvoreno, od kojih su dva privremeno zatvorena. U tkz. Strategiji pro\u0161irenja za Zapadni Balkan<\/a> iz 2018. godine, Srbija je, zajedno sa Crnom Gorom, progla\u0161ena liderom u procesu pro\u0161irenja i data joj je perspektiva \u010dlanstva do 2025 godine. U poslednjem izve\u0161taju<\/a> Evropske komisije iz 2020. godine stoji da \u0107e \u201cTok i dinamika pregovora i dalje zavisiti od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom\u201d. U 2019. godini, dva pregovara\u010dka poglavlja su otvorena, 2020 godine nijedno.<\/p>\n

Srbija je 2019 godine prema godi\u0161njem izve\u0161taju Freedom House \u201cZemlje u tranziciji<\/a>\u201d svrstana me\u0111u \u201edelimi\u010dno slobodne\u201c umesto u \u201eslobodne zemlje\u201c, dok je 2020 ova organizacija definisala Srbiju kao \u201etranzicioni ili hibridni re\u017eim<\/a>\u201c. Drugim re\u010dima, prema merilima ove organizacije, Srbija je prestala da bude demokratija. Isti izve\u0161taj navodi da su od 2012 godine i dolaska na vlast Srpske napredne stranke, politi\u010dka i gra\u0111anska prava nazadovala, sa pove\u0107anjem pritiska na nezavisne medije, civilno dru\u0161tvo i opoziciju. Rezultat poslednjih izbora odr\u017eanih u junu 2020 godine, koje je ve\u0107ina opozicionih partija bojkotovala, jeste parliament bez opozicije. Iako je census smanjen sa 5% na 3%, pored stranaka nacionalnih manjina, samo su tri stranke uspele da pre\u0111u census i sada se sve nalaze u vlasti.<\/p>\n

Ipak, Srbija je u tom istom periodu, od 2012 godine, napredovala u procesu EU integracija. Jedna od posledica takvog procesa jeste da demokratizacija i evropeizacija vi\u0161e ne idu ruku pod ruku, kako navodi grupa autora okupljena oko Sbunkera<\/a>. Naime, ova dva termina su u poslednjih 20 godine upotrebljavana kao sinonimi za proces politi\u010dke, ekonomske i dru\u0161tvene transformacije regiona Zapadnog Balkana. Politika pro\u0161irenja je percipirana kao instrument koji treba da dr\u017eave postepeno dovodi i pribli\u017eava standardima Evropske unije kako bi se omogu\u0107ilo njihovo \u010dlanstvo u EU. Primer Srbije pokazuje da to vi\u0161e nije slu\u010daj. Dr\u017eava napreduje u EU procesu, ali postaje sve manje demokratska i sve manje slobodna.<\/p>\n

Kritika procesa EU integracija i njegovog efekta na zemlje Zapadnog Balkana je tema ve\u0107 prisutna me\u0111u istra\u017eiva\u010dima. Stoga \u0107e, imaju\u0107i u vidu i ograni\u010den prostor, moj fokus ovde biti na pitanju ko sanja evropski san u Srbiji? Drugim re\u010dima, imaju\u0107i u vidu nepovoljnu politi\u010dku situaciju u Srbiji i proces pridru\u017eivanja koji ne donosi \u017eeljene (ili obe\u0107ane) posledice, da li mo\u017eemo da o\u010dekujemo ve\u0107i pritisak na donosioce odluka da obezbede \u010dlanstvo u EU ili udaljavanje gra\u0111ana od ideje tkz. evropske Srbije? Sa druge strane, EU sentimenti prema Srbiji tako\u0111e nisu jasni, i obe\u0107anje \u010dlanstva ne deluje tako \u010dvrsto kao \u0161to je nekada bilo.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Dali u Srbiji postoji podr\u0161ka ve\u0107ine za EU \u010dlanstvo?<\/h2>\n

Istra\u017eivanja javnog mnjenja sprovedena u regionu i Srbiji poslednjih nekoliko godina ukazuju na podeljenost srpskog dru\u0161tva prema EU i procesu pridru\u017eivanja. U odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana, gra\u0111ani Srbiji pokazuju najve\u0107i skepticizam i negativan stav prema Evropskoj uniji i podeljeni su u odnosu na dobrobite \u010dlanstva. Iako ova istra\u017eivanja u strogo metodolo\u0161kom smislu ne mogu me\u0111usobno da se porede, jer su koristili razli\u010dite istra\u017eiva\u010dke metode, ipak nude \u0161iru sliku i daju presek stanja jednog dru\u0161tva koje, \u010dini se, ostaje pomalo slu\u0111eno u svojim spoljnopoliti\u010dkim stremljenjima.<\/p>\n

Ministarstvo za evropske integracije, tj. do 2017 godine Kancelarija za evropske integracije, redovno je od 2009 godine sprovodila istra\u017eivanja javnog mnjenja<\/a> o podr\u0161ci gra\u0111ana procesu EU integracija Srbije. Poslednje je sprovedeno u decembru 2019 godine. Rezultati ukazuju da su od maja 2011 godine podr\u0161ka \u010dlanstvu varirala izme\u0111u 41% do 55%. Najve\u0107a podr\u0161ka je zabele\u017eena 2009 godine, \u0161to se vezuje za dobijanje vizne liberalizacije. Ipak, prema istom istra\u017eivanju, pozitivno je da gra\u0111ani prepoznaju potrebu za reformama nezavisno od EU \u010dlanstva, najvi\u0161e u oblasti borbe protiv korupcije, zdravstvenog sistema, za\u0161tite ljudskih prava i pravosu\u0111a.<\/p>\n

U oktobru 2020 godine je sprovedeno regionalno IPSOS istra\u017eivanje javnog mnjenja<\/a>, podr\u017eano od strane Evropskog fonda za Balkan, koje pokazuje da \u010dlanstvo u EU u Srbiji podr\u017eava ne\u0161to vi\u0161e od 60% gra\u0111ana. Upadljiva je razlike izme\u0111u Srbije i drugih dr\u017eava Zapadnog Balkana gde je ta podr\u0161ka najmanje 80%. Tako\u0111e, svaki tre\u0107i ispitanik u Srbiji smatra da se Srbija nikada ne\u0107e pridru\u017eiti EU, \u010dime je ponovo zemlja koja pokazuje najvi\u0161e rezervisanosti prema procesu pridru\u017eivanja.<\/p>\n

Sli\u010dno, Balkanski barometar<\/a>, godi\u0161nje regionalno istra\u017eivanje Regionalnog saveta za saradnju, u analizi za 2019 godinu navodi da u Srbiji samo 32% gra\u0111ana smatra da bi \u010dlanstvo u EU bila dobra stvar. Jedina dr\u017eava gde manje od polovine ispitanika ima pozitivan stav o \u010dlanstvu je Bosna i Hercegovina sa 47%, za razliku od, recimo, Albanije gde je taj procenat 86%.<\/p>\n

Dakle, kada su u pitanju unutarnje reforme, gra\u0111ani vide potrebu za njima, pogotovo u domenu vladavine prava i borbe protiv korupcije. Me\u0111utim, dug proces pridru\u017eivanja bez \u017eeljenih efekata stvara zamor i poja\u010dava podozrivost prema samom \u010dlanstvu i Evropskoj uniji.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u010ciju spoljnu politiku Srbija treba da sledi?<\/h2>\n

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nedavno sproveo istra\u017eivanje<\/a> o stavovima gra\u0111ana prema spoljnopoliti\u010dkim akterima, koje baca svetlo na raspolo\u017eenje gra\u0111ana Srbije prema EU u pore\u0111enju sa drugim akterima.<\/p>\n

Tako na primer, autori publikacije navode da 40% ispitanika do\u017eivljava Rusiju kao najvec\u0301eg prijatelja Srbije, dok 72% veruje da je ruski uticaj u zemlji pozitivan, \u0161to je porast u odnosu na istra\u017eivanje sprovedeno 2017. godine. Sli\u010dno, ve\u0107ina, tj. 57% ispitanika, smatra da bi Srbija trebalo da koordinira svoju spoljnu politiku sa Rusijom i Kinom. Iako je Srbija kandidat za \u010dlanstvo u EU, samo petina ispitanika smatra da bi dr\u017eava trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom.<\/strong><\/p>\n

Na drugom mestu kao najve\u0107i prijatelj Srbije nalazi se Kina, i \u201c75 odsto ispitanika pogre\u0161no veruje da je Kina Srbiji pru\u017eila najvi\u0161e pomoc\u0301i u borbi protiv pandemije, iako je zapravo najve\u0107i donator bila Evropska Unija (EU)\u201d.<\/p>\n

Kada govorimo o \u010dlanstvo u EU, svaki deseti gra\u0111anin percipira pridru\u017eivanje EU kao prioritet u spoljnoj poltici. Ta\u010dnije, javnost je uverena da su tri najva\u017enija spoljnopoliti\u010dka prioriteta o\u010duvanje Kosova u sastavu Srbije (24%), ja\u010danje saradnje sa susednim zemljama i ja\u010danje saradnje sa Rusijom (po 20%).<\/p>\n

Rezultati pokazuju da vlast (ispravno) ne prepoznaje pritisak od strane gra\u0111ana da se pribli\u017ei EU u klju\u010dnim spoljnopoliti\u010dkim pitanjima. Nere\u0161eno pitanje Kosova i uloga pojedinih \u010dlanica u izgradnji dr\u017eave na Kosovu, izme\u0111u ostalog, igra veliku ulogu u negativnom stavu prema EU.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

EU i Srbija \u2013 bez \u0161argarepe nema ni \u0161tapa<\/h2>\n

Iako je skora perspektiva \u010dlanstva obe\u0107ana 2018 godine, ne mo\u017ee se re\u0107i da je Evropska unije, tj. sve njene \u010dlanice, zaista pru\u017eila ruku Srbiji (i celom regionu) i ujedno bila postojana u svom stavu. U regionu se EU vi\u0161e ne vidi kao kredibilan partner koji dr\u017ei svoja obe\u0107anja i ima predvidljivu i koherentnu politiku pro\u0161irenja i odnos prema potencijalnim budu\u0107im \u010dlanicama. Tako, sa jedne strane, imamo francusku blokadu otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, nakon \u0161to je ova smenila autoritarnu vlast i postigla sporazum sa Gr\u010dkom o promeni imena. Sa druge strane, iako sa sve ve\u0107im autoritarnim tendencijama i osvedo\u010denim naru\u0161avanjima nezavisnosti institicija, Srbija je formalno napredovala u procesu pristupanja i do nedavno bila hvaljena kao lider u regionu, iako se zna da je najve\u0107i \u201cslon u sobi\u201d nere\u0161eno pitanje Kosova.<\/p>\n

Katarina Tadi\u0107 ima osmogodi\u0161nje iskustva rada u civilnom sektoru u Srbiji i regionu. Zavr\u0161ila je Fakultet politi\u010dkih nauka, a potom sara\u0111ivala sa Friedrih Ebert Stiftung kancelarijom u Beogradu. Tri godine je bila anga\u017eovana kao istra\u017eiva\u010dica u Centru za evropske politike na pitanjima reforme javne uprave i urodnjavanja javnih politika. Zahvaljuju\u0107i Chevening stipendiji Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, zavr\u0161ila je master studije Istra\u017eivanje javnih politika na Univerzitetu u Bristolu. Trenutno radi kao programska menad\u017eerka u Evropskom fondu za Balkan u Beogradu. Mo\u017eete je pratiti na @katarinatadic_<\/strong><\/p>\n

————————————————-<\/p>\n

Tre\u0107e izdanje \u201cPri\u010de iz regiona\u201d sprovode Res Publica<\/a> i IKS<\/a>, u saradnji sa PCNEN i partnerima iz Albanije (IDM), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Ne Davimo Beograd), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), Bugarske (Sega.bg), Gr\u010dke (Macropolis) i Slovenije (Had).<\/p>\n

Inicijativu \u201cPri\u010de iz regiona\u201d sprovodi Institut za komunikacijske studije u okviru projekta \u201cPove\u017ei ta\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e\u201d koji sprovodi Institut za komunikacijske studije (IKS), uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Srbija je u 2014. otvorila pregovore, ali se danas \u010dini dalje od EU nego \u0161to je to bila pre pet godina. <\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-312901","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/312901","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=312901"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/312901\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":312907,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/312901\/revisions\/312907"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=312901"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=312901"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=312901"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}