Uloga roditelja je da postavljaju ograni\u010denja<\/p>\n
Preuzimanje odgovornosti otklanja ose\u0107aj krivice i poma\u017ee roditeljima da se usredsrede na slede\u0107i korak. Dakle, oprostite sebi ovih \u0161est roditeljskih gre\u0161aka i okrenite novi list.<\/p>\n
Oprostite sebi \u0161to ponekad izgubite \u017eivce<\/p>\n
Oprostite sebi \u0161to ponekad izgubite strpljenje i izvi\u010dete se na svoju decu. Normalno je da ponekad pobesnimo, iznerviramo se ili razo\u010daramo kada se deca ne pona\u0161aju onako kako o\u010dekujemo.<\/p>\n
Niko ne mo\u017ee stalno da bude smiren. Ako ste poput ve\u0107ine roditelja, verovatno povremeno povisite glas, vi\u010dete ili vri\u0161tite na svoju decu. Ruku na srce, deca umeju bez gre\u0161ke da nam na\u0111u najosetljiviju ta\u010dku. Ona nas sjajno poznaju i ta\u010dno znaju \u0161ta \u0107e nas izvesti iz takta.<\/p>\n
Shvatite da je sasvim normalno \u0161to \u0107ete se posle toga ose\u0107ati lo\u0161e. Sre\u0107na okolnost je \u0161to posle ovakvih incidenata mo\u017eete detetu da date primer kako se preuzima odgovornost i model kako se re\u0161avaju problemi.<\/p>\n
Na primer, mo\u017eete pri\u0107i detetu i iskreno mu se izviniti i priznati da ste preterano odreagovali. Mo\u017eete mu re\u0107i i to kako \u0107ete se slede\u0107i put potruditi da problem re\u0161ite na druga\u010diji na\u010din. Ka\u017eite: \u201eSlede\u0107i put kad se toliko iznerviram, oti\u0107i\u0107u u drugu prostoriju da se malo smirim\u201c.<\/p>\n
Tako \u0107ete i dete nau\u010diti kako da prizna krivicu, kako da se izvini i kako da preuzme odgovornost za svoje postupke.<\/p>\n
I zapamtite, kada se izvinite, posle izvinjenja ne sme da sledi \u201eali\u201c. Ako ka\u017eete \u201eali\u201c, ceo projekat se raspada.<\/p>\n
Oprostite sebi \u0161to niste bili dosledni<\/p>\n
Posao roditelja je i da postavlja ograni\u010denja svojoj deci. Normalno je \u0161to vam ne uspeva da se uvek pridr\u017eavate tih ograni\u010denja. Umorni ste, nije vam ni do \u010dega, imate jo\u0161 sto stvari da obavite ili jednostavno tog trenutka vam nije do ube\u0111ivanja sa detetom.<\/p>\n
Zapamtite jedno: ako se dete uop\u0161te ne uzbu\u0111uje kada ne\u0161to zahtevate od njega, onda znajte da uop\u0161te ne radite dobro svoj posao. Kada detetu postavljate razumna ograni\u010denja i zahteve, normalno je da \u0107e povremeno biti tu\u017eno, ljuto ili besno na vas. Va\u0161a je uloga da postavljate grnice i dete ne\u0107e biti zadovoljno njima. To je priroda ograni\u010denja.<\/p>\n
Kako biste bili dosledniji, postavite sebi nekoliko pitanja: Zbog \u010dega ste odustali od sankcionisanja neposlu\u0161nosti? Da li ste zaboravili \u0161ta ste rekli da \u0107ete raditi? Ili ste jednostavno previ\u0161e iscrpljeni da biste nastavili dalje?<\/p>\n
Pru\u017ei\u0107e otpor, ali na roditeljima je da ostanu dosledni<\/p>\n
Utvrdite \u0161ta je to \u0161to vas spre\u010dava da budete dosledni, a zatim napravite plan kako da re\u0161ite jednu po jednu stavku. Ako verujete da u pro\u0161losti niste postavili dovoljno ograni\u010denja, ne o\u010dajavajte. Nikada nije kasno da po\u010dnete da defini\u0161ete granice i okvire pona\u0161anja.<\/p>\n
Izaberite jedno podru\u010dje na koje \u0107ete se prvo usredsrediti, na primer, to \u0161to vam dete bezobrazno odgovara. Zatim, polako po\u010dnite uvoditi vi\u0161e ograni\u010denja. Unapred smislite kako \u0107ete sankcionisati ako dete ne po\u0161tuje ograni\u010denja. I o\u010dekujte da \u0107e se ono u po\u010detku sna\u017eno opirati. Ako nije naviklo na ograni\u010denja, mo\u017eda \u0107e mu trebati vremena da se privikne i poku\u0161a\u0107e da se izmigolji. Ali budite \u010dvrsti i stvari \u0107e se srediti.<\/p>\n
Ne krivite sebe za pona\u0161anje svog deteta u kriznim situacijama<\/p>\n
Kada porodica prolazi kroz neku kriznu situaciju, poput razvoda, preseljenja, gubitka posla roditelja ili smrtnog slu\u010daja, najlak\u0161e je optu\u017eiti sebe \u0161to se dete neadekvatno ili ru\u017eno pona\u0161a.<\/p>\n
U slu\u010daju da je, recimo, jedan roditelj napustio porodicu, \u010desto se de\u0161ava da ovaj drugi misli kako mora da nadoknadi njegovo odsustvo. Onda naj\u010de\u0107e odustaje od nekih pravila i ograni\u010denja misle\u0107i da je u redu da detetu dodatno ne ote\u017eavaja situaciju.<\/p>\n
Kakva god bila krizna situacija, zapamtite da je i to deo \u017eivota i da se svima doga\u0111aju lo\u0161e stvari. Naravno, bi\u0107ete empati\u010dni i slu\u0161a\u0107ete svoje dete i pru\u017eiti mu pomo\u0107 ako mu je potrebna, ali to ne zna\u010di da treba da mu dozvolite da se pona\u0161a neprimereno.<\/p>\n
To je te\u0161ka lekcija za decu, ali niko nema savr\u0161eni \u017eivot i nijedno dete ne odrasta u mehuri\u0107u koji ih \u0161titi od lo\u0161ih stvari i negativnih emocija. Kao roditelji, koliko god to \u017eeleli, jednostavno ne mo\u017eemo spre\u010diti sukobe, tragediju ili gubitak.<\/p>\n
Poku\u0161aj nadokna\u0111ivanja \u017eivotnih neda\u0107a preterano popustljivim pona\u0161anjem je gre\u0161ka. Kada vremena postanu te\u0161ka, deci i dalje treba struktura. I dalje im trebaju ograni\u010denja. I dalje im treba neko da im sa\u010duva uobu\u010dajenu rutinu. Iz tog razloga deca i dalje treba da imaju pravila i konsekvence, kao i obaveze i odgovornosti.<\/p>\n
Potrudite se da uspostavite ravnote\u017eu i pru\u017eite detetu ra\u0161irene ruke i budite spremni da ih saslu\u0161ate i s ljubavlju ih vodite kroz probleme. Ne mo\u017eete da kontroli\u0161ete druge ljude ili svet oko sebe, ali mo\u017eete da kontroli\u0161ete sebe i na\u010din na koji \u0107ete podizati svoje dete. Uvek je najbolje da se usredsredite na ono \u0161to mo\u017eete da kontroli\u0161ete i podsetite se da dajete sve od sebe i da ste dovoljni.<\/p>\n
Oprostite sebi \u0161to previ\u0161e \u010dinite za svoje dete<\/p>\n
\u010cinite previ\u0161e za svoje dete? To je jo\u0161 jedna zamka u koju roditelji lako upadaju. Ovo je naro\u010dito ta\u010dno kada se roditelji ose\u0107aju krivima. Na primer, roditelji svakodnevno govore svojoj deci da ne\u0161to urade po ku\u0107i. Ka\u017eu im jednom, pa tri puta, pa \u0161est, i kona\u010dno, jednostavno je lak\u0161e odustati i to u\u010diniti sam. Ili se dete mu\u010di sa doma\u0107im zadatkom i pla\u010de i \u017eali se kako mu je prete\u0161ko. Vi mu pomognete, ono se brzo umori i na kraju vi ga prakti\u010dno uradite sami umesto njega.<\/p>\n
Me\u0111utim, shvatite da je va\u017eno da ne uska\u010dete uvek i spasavate dete od izazova. Kakvi god da su ti izazovi, ako mu previ\u0161e \u010dinite samo mu \u0161aljete poruku da ga ne smatrate dovoljno sposobnim ili pametnim da to uradi samostalno.<\/p>\n
Zato, kada slede\u0107i put krenete da ne\u0161to uradite umesto deteta, razmislite o tome kako biste mogli da ga usmerite da to uradi samo. Ne li\u0161avajte ih prilike da nau\u010de dragocenu \u017eivotnu lekciju.<\/p>\n
Uloga roditelja je da nau\u010di dete da samo brine o sebi<\/p>\n
Ali, kad vam se omakne i po\u010dnete da radite umesto deteta, oprostite sebi. Dovoljno je da postanete svesni svoje gre\u0161ke i odlu\u010dite da se popravite. Mada, imajte na umu da se ova navika te\u0161ko prekida!<\/p>\n
Oprostite sebi \u0161to ne umete da kaznite dete<\/p>\n
\u010cesto kada se roditelji mnogo iznerviraju, u besu preteruju i poku\u0161avaju da prona\u0111u re\u0161enje koje \u0107e naterati dete da istog trena promene svoje pona\u0161anje.<\/p>\n
Gotovo da nema roditelja koji u nekom trenutku nije rekao: \u201eKa\u017enjen\/a si do kraja godine\u201c ili \u201eTo je to, slede\u0107e tri nedelje nama kompjutera\/tableta\/interneta!\u201c ili \u201eAko ne prekinete ovog trenutka, sve \u0107u ove igra\u010dke da skupim i bacim u \u0111ubre!\u201c.<\/p>\n
Ovo ste sigurno rekli, i slobodno odmah sebi oprostite. Nijedan roditelj nije savr\u0161en. Na kraju krajeva, svi u besu govore stvari koje ne misle. Ali zato, slede\u0107i put kada upadnete u jarost, setite se da pretnje ili kazne koje izgovorite u besu u stvari ne\u0107ete mo\u0107i da primenite. Dakle, ako nema posledica, nema ni efekta.<\/p>\n
Pored toga, \u010desto se de\u0161ava da u ljutnji govorite detetu stvari koje mu ne\u0107e pomo\u0107i da stekne ve\u0161tine koje su mu potrebne da bi promenilo pona\u0161anje. Me\u0111utim, ono \u0161to je mnogo gora posledica pretnji je to \u0161to na taj na\u010din u\u010dite dete da su pretnje legitiman na\u010din opho\u0111enja sa ljudima. Tako\u0111e, dete vremenom shvata da ne mislite ono \u0161to govorite i va\u0161e re\u010di gube te\u017einu.<\/p>\n
Zato, udahnite duboko i ne pretite i ne izri\u010dite kazne u ljutini. Sklonite se, izbrojte do sto, smirite se i poku\u0161ajte da dete dobije promi\u0161ljenu, realnu i doslednu kaznu koja \u0107e dati \u017eeljeni rezultat.<\/p>\n
Nemojte stalno misliti da niste dovoljno pru\u017eili detetu<\/p>\n
Mnogi roditelji se lo\u0161e ose\u0107aju \u0161to ne provode vreme sa svojom decom koliko bi \u017eeleli. Ali takav je svet u kome \u017eivimo. Savremeni \u017eivot je brz i mahnit, a moramo da izdr\u017eavamo svoju porodicu i ne mo\u017eemo da budemo na dva mesta u isto vreme.<\/p>\n
<\/p>\n
Jedino \u0161to mo\u017eete da u\u010dinite je da vam lista obaveza i planova bude \u0161to realnija. Poku\u0161ajte da makar jedan deo dana provedete kvalitetno vreme sa detetom, bilo da odigrate neku dru\u0161tvenu igru posle ve\u010dere, da mu pomognete u u\u010denju, da zajedno spremate ve\u010deru ili da odete u \u0161etnju.<\/p>\n
Poku\u0161ajte da odredite jednom nedeljno neko vreme koje \u0107ete provesti svi zajedno. Isklju\u010dite telefone,<\/p>\n
Odvojte jedan dan u nedelji koji \u0107ete provesti svi zajedno<\/p>\n
Pored nedostatka vremena, svi roditelji misle i da nemaju dovoljno novca da detetu pru\u017ee sve \u0161to misle da bi ono \u017eelelo. \u017divot je skup, a \u010dini se kao da se roditelji takmi\u010de jedni s drugima ko \u0107e svom detetu da da vi\u0161e i bolje. Najbolja ku\u0107a, najbolji telefon, najbolje patike, najbolja ode\u0107a, najbolje igra\u010dke…<\/p>\n
Desi\u0107e se da i najbolji drugar va\u0161eg deteta imati ne\u0161to \u201esuper kul\u201c \u0161to vi sebi ne mo\u017eete da priu\u0161tite, a va\u0161e dete \u0107e mu zavideti i ose\u0107ati se odba\u010deno. Naravno, roditelji po\u010dinju da ose\u0107aju krivicu \u0161to nisu u stanju da kupe detetu ne\u0161to \u0161to navodno imaju sva druga deca.<\/p>\n
Imate dva izbora, ili da se lo\u0161e ose\u0107ate ili da se zapitate: \u201e\u0160ta je ovde najva\u017enije? \u0160ta \u017eelim da moje dete nau\u010di u \u017eivotu?\u201c.<\/p>\n
Zar nije va\u017enije da dete usvoji neke osnovne vrednosti: da ceni rad, da nau\u010di da \u0161tedi, da ne rasipa, da bude zahvalno na onome \u0161to ima i da nau\u010di da poma\u017ee onima koji imaju manje sre\u0107e od njega.<\/p>\n
Da li je stvarno najva\u017enija stvar na svetu da dete dobije novi model ajfona?<\/p>\n
Umesto \u0161to \u0107ete da napregnete sve svoje snage da kupite taj otmeni predmet, za\u0161to ne poku\u0161ate da smislite kako da nau\u010dite dete da samo ne\u0161to doprinese, zaradi, u\u0161tedi i samo kupi, ako ve\u0107 toliko \u017eeli? Neka deo u\u0161tedi, a deo mu dajte vi kao nagradu za neko postignu\u0107e u \u0161koli ili pomo\u0107 u ku\u0107i.<\/p>\n
Poenta je da u centru pa\u017enje ne budu samo materijalne stvari ve\u0107 osnovne ljudske vrednosti.<\/p>\n
Budite onakav roditelj kakav \u017eelite, a ne onakav kakav mislite da drugi o\u010dekuju od vas da budete. Savr\u0161ena deca i savr\u0161eni roditelji ne postoje, a roditeljstvo se u\u010di i mada zvu\u010di paradoksalno, neuspesi su neodvojivi deo napretka.<\/p>\n
Svi pravimo gre\u0161ke. Svi radimo stvari zbog kojih kasnije \u017ealimo i svi smo nesavr\u0161eni roditelji. Sutra je novi dan, poku\u0161ajte da sebi oprostite, u\u010dite na svojim gre\u0161kama i nastavite dalje. (Izvor: RTS, empoweringparents<\/span>)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Psiholozi ka\u017eu da bez obzira zbog \u010dega kao roditelj ose\u0107ate krivicu i mislite da ne\u0161to ne radite kako treba, morate imati na umu da se ovde ne radi o gre\u0161kama i krivici, ve\u0107 o preuzimanju odgovornosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-312824","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/312824","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=312824"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/312824\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":312826,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/312824\/revisions\/312826"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=312824"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=312824"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=312824"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}